Put spasenja – kako pobediti samog sebe

Koji je put spasenja duše kroz veru objašnjava Tit Koliander u svojoj knjizi Put podvižnika

.

In memoriam Nenad Ilić (1972 – 2011).

Naš dragi drug i iskreni prijatelj, koji se junački borio i snagom duha i karaktera se dve godine suprostavljao opakoj bolesti i neumitnom, juče je u miru, u snu, prepustio svoju dušu Tvorcu i večnom životu.

Sve nas je zadivila njegova čvrsta rešenost da nijednog trenutka ne prihvati svoju bolest, da je se ne plaši i da u punoj veri pravoslavnoj primi svoju sudbinu.

Molimo se Svetoj Majci Bogorodici i Gospodu Isusu Hristu da prime i svojom blagodeti osene dušu njegovu. Izražavamo duboko saučešće njegovoj supruzi, deci i porodici. Neka mu je večna slava! Amin!

.

O čvrstoj i trajnoj rešenosti

Put spasenja - kako pobediti samog sebe Uskrsnuće Isusa Hrista i Sveti krst ikonaAko želiš da spaseš svoju dušu i zadobiješ život večni, preni se iz učmalosti, oseni se krsnim znakom i reci: “u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin.”

Vera se ne stiče razmišljanjem, već delanjem. O tome šta je Bog ne uče nas ni reči, ni mudrovanja, već opit. Da bismo provetrili prostoriju, potrebno je da otvorimo prozor; da bi sunčevi zraci doprli do nas, moramo izaći iz kuće. Tako je i sa zadobijanjem dara vere: nijedan cilj se ne postiže udobno sedeći i čekajući na odgovor od Svetih Otaca. Neka nam Bludni Sin posluži kao primer: I ustavši otide (Lk. 15:20).

Ma koliko da su teški lanci kojima si prikovan za ovaj svet, nikad nije prekasno. Nije bez razloga napisano da je Avraamu bilo sedamdeset i pet godina kada je krenuo, i da će najamnik koji dođe u jedanaesti čas primiti istu platu kao onaj koji je došao u prvi čas.

Niti je ikada suviše rano. Nikad nije prerano da se započne sa gašenjem šumskog požara; zar bi radije da ti duša ostane opustošena i nagorela?

Prilikom krštenja primio si zapovest da vodiš nevidljivu borbu protiv neprijatelja duše; započni tu borbu odmah. Previše si već odugovlačio; utonuo si u nemar i duhovnu lenjost i protraćio mnogo dragocenog vremena. Zato moraš početi iznova: dopustio si da se čistota koju si primio na krštenju ukalja.

Ustani, dakle; ali odmah, bez oklevanja. Ne odlaži ostvarenje svoje namere do “večeras” ili “sutra”, ili “kasnije, kad završim ovo što sada radim.” To odlaganje može imati kobne posledice.

Onoga trenutka kad u sebi to rešiš, tom svojom odlukom pokazaćeš da si napustio staroga čoveka i da si spreman da započneš novi život, sa novim ciljem i novim načinom življenja. Ustani, dakle, bez straha i reci: „Gospode, pomozi mi da počnem!“ U ovom trenutku ti je najpotrebnija Božja pomoć.

Drži se čvrsto svoje rešenosti i ne gledaj više unazad. Neka ti kao upozorenje posluži primer Lotove žene, koja se osvrnula za sobom i postala slan kamen (1Moj.19:26). Ti si odbacio staroga čoveka; odbaci sada i ljušturu koja leži na putu. Kao Avraam, i ti si čuo glas Gospoda: Idi iz zemlje svoje i od roda svojega i iz doma oca svojega u zemlju koju ću ti Ja pokazati (1Moj. 12:1). Od sada pa nadalje, sva tvoja pažnja mora biti usredsređena upravo na tu zemlju.

O nedovoljnosti čovekovih snaga

Sveti Oci jednoglasno poručuju: prvo što moraš vazda imati na umu to je da se nikada, ni u kom slučaju, ne oslanjaš na sebe. Borba koja ti sada predstoji izuzetno je teška, a tvoje ljudske snage sve zajedno, nedovoljne su da u njoj ustraješ. Budeš li se na njih oslanjao, odmah ćeš biti oboren na zemlju i nećeš više imati želju da nastaviš borbu. Samo Bog ti može podariti pobedu koju toliko želiš.

Ovakva odluka o neoslanjanju na sebe i sopstvene moći predstavlja, za mnoge, ozbiljnu prepreku još na samom početku. Ta prepreka se mora savladati, inače nema nikakvog izgleda da se ide dalje. Kako može čovek da prima savete, pouke i pomoć ako veruje da sve zna, da sve može i da mu uopšte nisu potrebni saveti? Nijedan tračak svetlosti ne prodire kroz takav zid samozadovoljnosti. Teško onima koji misle da su mudri, i sami su sebi razumni, veli prorok Isaija (Isa.5:21), a apostol Pavle upozorava: Ne smatrajte sami sebe mudrim (Rim.12:16). Gospod je Carstvo Nebesko otkrio bezazlenima, dok je ono sakriveno od mudrih i razumnih (Mat.11:25).

Moramo se, stoga, osloboditi prevelike vere u sebe. Često je ona tako čvrsto ukorenjena u našim srcima da ni ne shvatamo u kojoj meri ona vlada njime. Upravo je naš egoizam, okrenutost prema sebi i naše samoljublje uzrok svim našim teškoćama, razočaranjima i patnji duše i tela.

Pogledaj, dakle, sebe i vidi koliko si rob želje da ugađaš sebi i samo sebi. Tvoja sloboda sputana je okovima samoljublja i ti, kao porobljeni mrtvac, lutaš tako od jutra do mraka. “Sada ću da jedem”, “sada ću da ustanem”, “sada ću da pročitam novine.” Zaularen opsednutošću sobom, bivaš nošen od trenutka do trenutka, a čim se nešto prepreči na tom tvom putu, u tebi se raspaljuje i raste negodovanje.

Zaviriš li u dubine svoje svesti, naići ćeš na isti prizor. On se može lako prepoznati po neprijatnom osećanju koje te spopada kada ti neko protivureči. To je suština ropstva u kome živimo. Jer, gde je Duh Gospodnji, onde je sloboda (2Kor. 3:17).

Može li išta dobro izaći iz tog neprestanog kruženja oko sopstvenog ja? Nije li nam Gospod zapovedio da ljubimo bližnjeg svog kao samoga sebe, a da iznad svega ljubimo Gospoda Boga? No, da li tako činimo? Nisu li naše misli ipak stalno obuzete samo sopstvenom srećom?

Budi uveren da ništa dobro ne može proizići iz tebe samog. Ako bi se pak, nekim slučajem, u tebi rodila misao nesebična, možeš biti siguran da ona ne dolazi od tebe, već od samog Izvora dobrote i da je kao takva data tebi: takva misao je dar od Životodavca. Tako isto, sposobnost sprovođenja dobre misli u delo nije tvoja, već ti je odozgo, od Svete Trojice darovana.

. . .

Odlomak iz knjige „Put podvižnika – Drevno predanje discipline i unutrašnjeg uzrastanja“ – Tit Koliander (1904 – 1989)

Agni Parthene – Valaam Monastery

httpv://www.youtube.com/watch?v=JAwaXo4OZVU&feature=related