Trgovina ljudima, moderno ropstvo, prostitucija, sextrafficking

Redakcija Bloga i MUP Republike Srbije

TRGOVINA LJUDIMA I MODERNO ROPSTVO

Intervju sa funkcionerom MUP-a – Koordinator za borbu protiv trgovine ljudima Mitar Djurašković govori o tome šta je trgovina ljudima. moderno ropstvo i sekstrafiking

Simbol borbe protiv trgovine ljudima

Globalni fenomen koji se zove trgovina ljudima motivisala nas je da napravimo prilog o tome. Naš sagovornik je bio gospodin Mitar Djurašković iz MUP Srbije, Kordinator za borbu protiv trgovine ljudima, izuzetan profesionalac sa kojim smo razgovarali o zadatoj temi i koji nam je pružio jako zanimljive informacije.

Zahvaljujemo se Kabinetu MUP-a Srbije koji nam je omogućio ovaj istorijski intervju, prvi koji je dat jednom blogu u Srbiji od strane Ministarstva Unutrašnjih Poslova Srbije, što je za nas svojevrsna pohvala.

„Plavo srce“ (UN Blue Heart) je simbol Ujedinjenih nacija u kampanji protiv trgovine ljudima

. . .

Intervju sa gospodinom Mitrom Djuraškovićem, Kordinatorom za borbu protiv trgovine ljudima u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije

.

Šta se sve danas po zakonu tretira kao trgovina ljudima

Donošenjem Konvencije UN o borbi protiv organizovanog kriminala i dodatnog Protokola iz Palerma krajem 2000 godine država Srbija je preuzela obavezu da kriminalizuje trgovinu ljudima, što je i učinjeno izmenama i dopunama Krivičnog zakona 2003 godine.

Krivično delo „Trgovine ljudima“ je veoma kompleksno ali suština je u zabrani i kažnjavanju svih oblika eksploatacije ljudi uz primenu sile, pretnje ili drugih ponašanja kojima se odredjena osoba stavlja u odnos zavisnosti ili pod totalnu kontrolu uz najgore fizičko i psihičko nasilje, tako da je prinudjena da radi ili čini nešto što ne želi, niti je za to što čini odgovarajuće plaćena.

Najčesći oblici eksploatacije i zlostavljanja ljudi su; seksualna eksploatacija (u prostituciji i seksualnoj industriji), radna ekploatacija, iskorišćavanje ženske i muške dece u cilju prosjačenja, vršenja krivičnih dela, skalapanja prinudnih maloletničkih brakova. U poslednje vreme sve su učestaliji slučajevi iskorišćavanja dece u pornografske svrhe.

Za vreme NATO agresije zabeležen je i slučaj trgovine organima koji upravo treba da počne da se istražuje na AP KiM.

To su najgori oblici zlostavljanja najčešće žena i dece i predstavljaju kršenje osnovnih ljudskih prava i prava deteta. Poslednjih godina u Srbji se sve više prepoznaju i slučajevi trgovine muškarcima u cilju iskorišćavanja u građevinskim radovima, mada je bilo i slučajeva iskorišćavanja muškaraca u poljoprivredi.

Poslednjim promenama Krivičnog zakonika 2009. godine i svi oni koji iskorišćavaju položaj žrtve trgovine ljudima se mogu goniti za trgovinu ljudima, prvenstveno se misli na klijente kod seksualne eksploatacije (svi koji plaćaju i kupuju seksualne usluge a svesni su da je osoba žrtva trgovine ljudima) ali mogući su i slučajevi radne eksploatacije. Na primer ako je neko svestan da koristi radno angažovanje radnika, npr. obavlja gradjevinske radove sa osobom koja je pod kontrolom i zavisnošću od neke druge osobe, i za taj rad se ništa ili minimalno plati, ili se ne pruži nikakva druga korist.

Moramo napomenuti da problem eksploatacije ljudi uz primenu sile i zlostavljanja nije nov, taj fenomen na žalost prati razvoj ljudske civilizacije i zato danas trgovinu ljudima zovemo i moderno ropstvo, zato što u svojoj suštini to i jeste. Ljudima se trguje kao da su roba i prema njima se kriminalci ali i korisnici kriminalnih usluga – klijenti ponašaju kao da su stvari.

Još je „Društvo naroda“ početkom 20 veka pokušalo da reguliše i sankcioniše pojavu ropstva ali svi ti napori su bili jednostrani i diskriminatorski jer su bili usmereni samo na zaštitu ženskih osoba bele rase, pa se koristio termin trgovina „belim robljem“ jer je u to vreme trgovina robovima iz Afrike i Azije u nekim zemljama bila bila tolerisana. Taj termin je danas apsolutno neprihvatljiv.

Od Konvencije UN o ljudskim pravima iz 1948 godine počinju da se donose Konvencije koje zabranjuju ropstvo u bilo kom obliku i štite sve osobe od ropstva bez obzira na boju kože i rasu. Ko danas koristi ove zastarele i neodgovarajuće termine očigledno ne prepoznaje suštinu pojave trgovine ljudima, koja pogađa sve rase i muški i ženski pol.

.

Reke izbeglica iz ekonomskih ili ratom ugroženih područja su pretpostavljamo najizloženiji trgovini ljudima i seks trafikingu

Emigranti na granici i trgovina ljudima

To se ne može baš tako zaključiti. Izbeglice jesu pod rizikom od trgovine ljudima, ali veliki broj izbeglica nezakonito prelazi granice samostalno, bez neke posebne organizacije i podrške kriminalnih struktura, ali jedan broj izbeglica jeste uključen u kriminalne procese krijumčarenja migranata i ilegalnu migraciju. Trgovina ljudima i krijumčarenje ljudi su dve različite pojave, koje imaju sličnosti (uglavnom su povezane sa migracijama) ali i sledeće razlike.

Kod krijumčarenja ljudi uglavnom je reč o medjunarodnoj nezakonitoj migraciji koja je u jednom delu puta podržana kriminalnim aktivnostima, a trgovina ljudima može biti vezana i samo za jednu državu i odvijati se unutar granica jedne zemlje kao što je kod nas uglavnom poslednjih godina.

Kod krijumcarnja ljudi i ilegalnih migracija krše se zakoni jedne zemlje koji regulišu prelazak granice i režim stranaca i u tom slučaju zaštitni objekt je država i bezbednost granica. Kod trgovine ljudima štite se osnovna ljudska prava od nasilja, eksploatacije i zlostavljanja. Kod krijumčarenja ljudi odnos migranata i onih koji organizuju ilegalno prelaženje granice se završava sa obavljenim poslom, to jest kada se predje granica, dok se odnos izmedju trgovaca i žrtava nastavlja i dalje po dolasku u zemlju destinacije putem eksploatacije i zavisnosti.

Ekonomski migranti mogu biti više izloženi trgovini ljudima u cilju seksualne eksploatacije ako je ta migracija feminizirana, to jest ako je veći broj mladjih ženskih osoba zainteresovan da iz jedne zemlje, koja je siromašna ode u bogatije zemlje a legalni načini odlaska i zaposlenja su skoro nemogući. Na primer, teško je dobiti Šengen vizu za nekog ko je mlad, nezaposlen, nema pozivno pismo, nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a postoji želja da se emigrira i da se porodici šalje novac radi omogućavanja normalnog života i preživljavanja. Takve mlade ženske osobe se obraćaju posrednicima koji su ustvari članovi kriminalnih struktura i onda oni obezbedjuju devojkama falsifikovane pasoše, falsifikovane vize. Ako toga nema onda obezbedjuju ilegalno prelaženje granice i kada takve osobe stignu u zemlju destinacije dužne su da nadoknade troškove puta, najčešće je to način da se nametne „dužničko ropstvo“ a najbrži način zarade i isplate uloženih sredstava je seksualna eksploatacija mladih devojaka.

To one spoznaju tek kada stignu u željenu zemlju i tada za nijh postaje pakao. Nalaze se u stranoj zemlji, bez dovoljno životnog iskustva, bez znanja jezika, bez dokumenata, pod kontrolom kriminalnih struktura koje po pravilu koriste brutalno fizičko i psihičko nasilje.

.

Koliko je trgovina ljudima razvijena danas u savremenom svetu

Teško je to odgovoriti, zato što je u svojoj suštini trgovina ljudima prikrivena kriminalna delatnost. Ako je reč o seksualnoj eksploataciji to je često samo odnos izmedju posrednika, klijenta i žrtve. Koliko ima žrtava, to je nezahvalno procenjivati, pa čak i za zemlje koje imaju mnogo bolje strukture za prikupljanje podataka i informacija.

Na primer, kada je pre 10 godina SAD donosio zakon o zaštiti žrtava trgovine ljudima oni su procenili da tada u SAD ima oko 50.000 stranih državljana žrtava trgovine ljudima, sledeće godine su procenili da ih je 27.000, pa 17.000,  pa 12.500. Mislim da sada i nema više procene.

Unicef je procenio da svake godine 1, 2 miliona dece postanu žrtve trgovine ljudima. Takodje, neke organizacija kao što je „Free the Slaves“ procenjuje da u svetu danas ima oko 27 miliona robova, što je znatno više nego što je postojalo za vreme transatlanske trgovine robovima iz Afrike u Ameriku. Ti žalosni podaci se vezuju za sve oblike trgovine ljudima; seksualnu eksploataciju, radnu eksploataciju, služenje u kući, trgovinu organima, dužničko ropstvo. Ako bi morali da procenjujemo na osnovu svih faktora koje možemo povezati sa trgovinom ljudima možemo reći da je skoro polovina planete pod rizikom od trgovine ljudima jer živi sa dva dolara dnevno, a da je stvarnih žrtava na žalost verovatno mnogo više nego 27 miliona ljudi. Što se tiče rasprostranjenosti, mislimo da nema nijedne države koja danas nije zabeležila trgovinu ljudima.

.

Postoje li neke crne tačke u svetu gde je problem trgovine sa ljudima izraženiji

Prostitucije je oblik organizovane eksploatacije ljudi

Postoje šabloni kod trgovine ljudima i većina teoretičara će ukazati na podelu sveta na siromašne zemlje i zemlje u razvoju gde se dešava vrbovanje i tranzit kao faze trgovine ljudima, i zemlje ekonomskog blagostanja gde se dešava faza eksploatacije i gde postoji potražnja za seksualnim uslugama ili radnom snagom. I da su svetski regioni eksploatacije, to jest Crne tačke Zapadna Evropa, SAD, Australija i Japan.

Medjutim u stvarnosti to baš i nije tako, eksploatacija postoji i u siromašnim zemljama jer se i tamo nalazi lokalno tržište potražnje naročito za seksualnim uslugama ili tržište lokalne radne snage. Takodje, kriminal trgovine ljudima počinje u zemljama porekla kada se neka osoba vrbuje sa ciljem da se eksploatiše kada dodje u zemlju destinacije, tako da su i to crne tačke trgovine ljudima.

Trgovina ljudima je danas postao globalni problem i možemo reći da je cela planeta postala jedna crna tačka za trgovinu ljudima. Stejt Department svake godine izdaje izveštaj o trgovini ljudima takozvani TIP Report  (Trafficking in persons report) i ove godine je u tri kategorije rangirao 184 države (od oko 190) i u svakoj je zabeležena trgovina ljudima.

Inače priča o brojevima u oblasti trgovine ljudima u najvećem delu nije radi istraživanja i usmeravanja adekvatne politike odgovora na trgovinu ljudima, već uglavnom radi senzacionalističkog prikazivanja problema što zamagljuje osnovnu suštinu tgovine ljudima, da je to zločin protiv čovečnosti, da se time uništavaju ljudska bića i da smo svi mi dužni da reagujemo i kada je reč o samo jednoj žrtvi. Kada se tako posmatra brojevi su irelevantni.

.

Ko stoji iza trgovine ljudima, pojedinci, manje ad hoc grupe, ili organizovane mafijaške grupe sve do kartela

Trgovina ljudima je unosna kriminalna delatnost i kao takva privlači mnoge kriminalne grupe i kartele. Uglavnom se kaže da donosi brzu i laku zaradu, a malo se rizikuje. Kada se to kaže misli se na sledeće; jedna osoba se može više godina eksploatisati i na njoj se može sve to vreme zaradjivati a sa vrlo malo ulaganja (skoro ništa ukoliko se neka osoba uključi u trgovinu otmicom), a na kraju kada postane neinteresantna za klijente ona se opet može prodati kao resurs za organe.

A ako se trgovina i otkrije i sve procesuira na sudu kazne su tako male da se može reći da stimulišu kriminal. To su pakleni kriminalni planovi koje kriminalci pokušavaju da ostvare, jer za dva-tri meseca eksploatišući u prostituciji nekoliko devojaka zaradi se više od 100.000 evra. To su crni budžeti od kojih se kupuju skupocena kola, brodovi, grade vile ili se investira i u jačanje kriminalnih struktura.

Vrlo često trgovinu ljudima prati i korupcija za što služi novac od eksploatacije žrtava, što još više produžava period eksploatacije i smanjuje mogućnosti da se žrtve spasu i pruži im se pomoć i zaštita. Situacija da državni službenik primi novac da bi ćutao o trgovini ljudima ili da mu se omogući iskorišćavanje žrtava je nešto najgore što se može desiti u jednom društvu. Umesto da zaštiti žrtvu i reaguje državni službenik uzima pare da bi ćutao, to zaslužuje najjoštriju osudu društva i mnogo veću kaznu nego same kriminalne bande.

Kada je doneta Konvencija o borbi protiv organizovanog kriminala, trgovina ljudima se podrazumevala kao par ekselans oblik organizovanog kriminala. To je i danas tako ali se i primećuju i drugi trendovi, to jest da je u trgovinu ljudima uključen manji broj ljudi, i da to ponekad postaje i porodični posao u koji su uključeni članovi porodice.

Što se tiče Srbije, kod nas je poslednjih godina upravo ovaj trend da više nema velikih organizovanih kriminalnih grupa koje se bave trgovinom ljudima, kao što je to bilo krajem devedesetih godina, već da se trgovina ljudima izvršava od strane nekoliko osoba koje ne čine organizovanu kriminalnu grupu. To pokazuje i statistika Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal, odnosno da skoro više nema optužnica za organizovane kriminalne grupe koje se bave trgovinom ljudima.

Kako se ovaj trend desio? Pa prvenstveno zbog toga što je većina tih grupa procesuirana i što su im izrečene zatvorske kazne, nekima čak i do 8 godina zatvora. Neki su pobegli u inostranstvo i sada tamo deluju. Od 2003. godine uveli smo krivično delo trgovine ljudima što je mnoge i odvratilo od ovog kriminala. Posle smo 2009. Godine još i pooštrili kazne, tako da je danas minimalna kazna zatvora za trgovinu ljudima 3 godine zatvora, bez mogućnosti ublažavanja kazne, a ukoliko je oštećeno lice maloletno lice, to jest mladje od 18 godina, onda je minimala kazna 5 godina zatvora. Doneti su i zakoni o oduzimanju imovine stečene kriminalom pa se sada i od trgovaca ljudima oduzima sve ono što su stekli eksploatacijom žrtava. To su sve mere koje odvraćaju od trgovine ljudima.

.

Postoje li procene koliko je ta vrsta kriminala vredna u finansijskom iznosu na svetskom nivou

Ogroman novac se vrti u modernom ropstvu

To je sve nezahvalno procenjivati.

U zavisnosti od procene koliko je žrtava procene se kreću od nekoliko milijardi dolara do 60 milijardi dolara, što je opet veoma proizvoljno u zavisnosti od toga koliko procenjujemo da ima žrtava.

Obično se kaže da je trgovina ljudima treća kriminalna delatnost na planeti posle trgovine drogom i oružjem i da donosi veliku zaradu.

.

Postoje li mogućnosti za unapredjenje preventive i kaznenih mera da se smanji stopa nedela u toj oblasti

Kada govorimo o trgovini ljudima onda bi bilo najbolje da učinimo maksimum da se ona i ne desi, jer su posledice trgovine ljudima veoma štetne, kako po žrtve tako i po celo društvo.

Dobra je prevencija i kroz pooštravanje zakona i proširenje sankcionisanja za trgovinu ljudima a sada možemo da gonimo i klijente i pravna lica to jest kompanije za trgovinu ljudima. Mi smo pooštrili kazne tako da smatramo da one sada odvraćaju od trgovine ljudima, mada ćemo ih možda još pooštriti kako bi bili u skladu sa Direktivom EU koja propisuje minimalnu kaznu zatvora od 5 godina za osnovni oblik trgovine ljudima a kod nas je 3 godine.

Takodje, prevencija se ostvaruje i kroz podizanje svesti javnosti i profesionalaca o problemu trgovine ljudima i načinima kako prepoznati početne faze trgovine ljudima, to jest vrbovanje, koje se u najvećem broju slučajeva vezuje za poslovne ponude koje su sumnjive sadržine. Na primer, nudi se dobro plaćeni posao u inostranstvu za koji nije potrebno znanje stranog jezika niti neka stručna sprema a nema imena preduzeća koje to nudi, njegove adrese ili imena pojedinca, već samo nadimak (koji je često i lažno ime) i mobilni telefon kao kontakt.

.

Globalna borba protiv seks trafikinga zahteva dobru umreženost nacionalnih policija i službi za suzbijanje trgovine ljudima, kakvo je stanje u stvarnosti

Dobro smo umreženi. To se ostvaruje putem Interpola, putem SELECA (Regionalni centar u Bukureštu), putem MARRI (Regionalne inicijative sa sedištem u Skoplju) i putem bilateralnih kontakata.

.

Prati li policija pokušaje, mamljenje i navodjenje trgovine ljudima putem interneta, Facebook-a, foruma, sexy chat-ova, i drugih elektronskih medija

Prati, iako postoje ograničene tehničke mogućnosti. Postoji potreba da se specijalizuju jedinice koje bi upravo radile samo to – pratile virtulenu trgovinu ljudima.

.

Kako se tretira makro koji kontroliše i naplaćuje rad prostitutki, kojima upravlja najčešće silom 

Tretira se kao trgovac ljudima i podnosi se krivična prijava za trgovinu ljudima.

Treba razlikovati prostituciju i trgovinu ljudima. Možemo reći da je jedan oblik trgovine ljudima prinudna prostitucija kada upravo imamo to da se žrtve kontrolišu primenom sile i eksploatišu. Kod dobrovoljne prostitucije nema nasilja i prinude, sve je dogovorni odnos posrednika i seksualnog radnika. Medjutim, tanka je linija izmedju dobrovoljne i prinudne prostitucije. Ko organizuje prostituciju on je odgovoran za krivično delo „Posredovanje u vršenju prostitucije“, a ko se odaje prostituciji on krši „Zakon o javnom redu i miru“ i odgovoran je prekršajno.

. . .

Više informacija, podatke i statistiku o trgovini ljudima u Srbiji možete naći na sajtu MUP-a Srbije:

http://www.mup.gov.rs/cms_cir/sadrzaj.nsf/trgovina-ljudima.h

.