Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Duhovnost

Pupinova majka i blagoslov Svetog Save na glavi Mihajla Pupina

Mihajlo Pupin

MAJKA MIHAJLA PUPINA

Isečak iz sećanja jednog od najvećih naučnika koje je ova sredina dala, Mihajla Pupina. Njegovo sećanje na Svetog Savu i molitve njegove majke. Kako je Mihajlo Pupin naučio da piše i čita i otišao u svet uz blagoslov Svetog Save. Molitva Pupinove majke je od njega stvorila naučnika i učenjaka

.

Blagoslov Svetog Save na glavi Mihajla Pupina
Sveti Sava

Učitelj u seoskoj školi u Idvoru nikad nije bio u stanju da na mene učini tako dubok utisak kao što su ga činili ovi ljudi na selima. Ovo su bili ljudi koji su kretali u svet i uzeli živog učešća u svetskim borbama. Čitanje, pisanje, računanje, sve to mi se činilo kao sredstvo za mučenje, koje je moj učitelj izmislio samo za to da bi što više uskratio moju slobodu, i to baš onda kada sam se već dogovorio sa mojim drugovima da se što više igramo i da se zabavljamo.

Po mom tadanjem shvatanju, taj moj učitelj nije imao ni pojma o svetu. Ali me je majka uskoro ubedila da sam bio na pogrešnom putu. Ona, nije znala ni da čita ni da piše, pa mi je govorila: „kako je uvek osećala kao da je slepa kod očiju.“

„Bila je tako slepa“, pričala mi je ona, „da se ne bi usudila da, krene dalje od atara našeg sela“.

Kako se danas sećam, ona bi mi o tome na ovaj način govorila: „Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na ovim našim poselima, moraš potražiti još jedan par očiju, oči za čitanje i pisanje. Znanje, to su zlatne lestvice koje nas vode u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz ovaj svet i vodi nas u život budućnosti, pun neuvele slave.“

Bila je to vrlo pobožna žena. Kao retko ko, poznavala je i Stari i Novi Zavet. Vrlo rado bi ponavljala stihove iz psalama. Poznat joj je bio i život Svetih Otaca. Omiljeni svetac bio joj je Sveti Sava. Prvo sam od nje shvatio život ovog čudesnog Srbina. Ukratko rečeno, ovo je priča koju sam od nje čuo: Sveti Sava bio je najmlađi sin srpskog velikog župana Nemanje. Rano još odreče se kraljevskih časti i povuče se u jedan manastir u Svetoj Gori, gde provede mnogo godina u učenju i razmišljanju. Zatim se vrati u svoju domovinu u početku trinajestog stoleća, postade prvim srpskim arhijepiskopom, i osnova samoupravnu srpsku crkvu. On je osnovao i narodne škole u državi svoga oca. Tu su srpski dečaci imali prilike da nauče čitati i pisati. Tako je on otvorio oči srpskom narodu, a narod, iz zahvalnosti i priznanja prema ovim velikim uslugama, prozove ga Svetim Savom  Prosvetiteljem, slaveći večito njegovo ime i uspomenu na njega.

Od vremena Svetoga Save prošlo je sedam stotina godina. Ali nijedne godine nije bilo a da se, u svakom mestu i u svakom domu, gde Srbi žive, ne bi održavale svetkovine na kojima se slavi ime njegovo.

To je za mene bilo čitavo otkriće. Kao i svako drugo đače, i ja sam svake godine, u januaru, prisustvovao proslavama Svetog Save. Nemirniji dečaci, tim prilikama, zbijali bi razne šale na račun onog starijeg đaka koji bi, drhtavim i zbunjenim glasom, deklamovao o Svetom Savi ono što bi učitelj sastavio za tu priliku. Posle te deklamacije, učitelj bi upeo sve svoje sile da, govoreći obično kroz nos i smešno nakarađujući svoj govor, dopuni ono što je bio napisao za svog najboljeg đaka. Na koncu bi došao popa, koji bi imao izgled stalno umornog čoveka, počeo službu punu starinskih slovenskih reči i fraza, što je nama, nemirnoj seoskoj deci, ličilo na pokušaj slovačkih trgovaca sa mišolovkama da svoju robu pohvale na srpskom jeziku. Tu bi naše prigušeno zasmejivanje došlo u najveće iskušenje. Tako mi moji vragolasti vršnjaci nikad nisu dali prilike da shvatim pravi značaj službe o Svetom Savi.

Po priči, koju sam tek čuo od svoje majke, i po načinu na koji mi je ona to sve ispričala, moja prva jasna slika o Svetom Savi bila je u ovome: to je bio svetac koji je naročito isticao vrednost knjige i veštine pisanja. Tada sam tek razumeo zašto je moja majka toliko polagala na čitanje i pisanje. Tada sam se i zarekao da ću se tome posvetiti makar i po cenu da napustim svoje drugove i vršnjake.

A uskoro sam pružio dokaza majci da sam i u čitanju i u pisanju dorastao svakom svom vršnjaku. I učitelj je primetio tu promenu. Iznenadilo ga je to, pa je počeo da veruje kako se „desilo neko čudo.“

Moja majka je u čuda verovala, pa je učitelju odgovorila: „Kako to nadamnom bdi duh Svetoga Save„.

Jednog dana, u mome prisustvu, pričala je ona učitelju da je, u snu, videla: kako je Sveti Sava položio svoje ruke na moju glavu i, obrnuvši se njoj, rekao joj: „Kćeri Pijada, uskoro će škola u Idvoru biti tesna za tvoga sina. Kada to bude, pusti ga da pođe u svet gde može naći više duhovne hrane za dušu svoju, tako željnu znanja i nauke …“

Iduće godine učitelj odredi da ja deklamujem o Svetom Savi, i napisa ono što je trebalo da ja kažem. Majka moja to ispravi i uprosti, pa me nagna da joj to ponovim nekoliko puta.

Toga puta, na Svetog Savu, držao sam prvu svoju besedu. Uspeh je bio silan. Moji vršnjaci, vragolani, ovog puta nisu se zasmejivali. Naprotiv, zanimao ih je moj govor, što me još više osokoli. Posle toga govorili su ljudi među sobom: da ni Baba Batikin ne bi umeo to tako sročiti i izgovoriti. A majka moja, ona je plakala od radosti. Učitelj je samo klimao glavom, a popa ostao kao u čudu.

Obojica se složiše: da je škola u Idvoru već mala za mene …

 

Izvor: Tekst je izvod iz autobiografske knjige Mihajla Pupina pod nazivom „Sa pašnjaka do naučenjaka“

——

Molitva Svetom Savi

O sveštena glavo, slavni Čudotvorče, Svetitelju Hristov Savo, prvoprestoniče Srpske zemlje, hranitelju i prosvetitelju, blagonadežni predstatelju svih hrišćana pred Gospodom, tebi pripadamo i molimo se: daj nam da budemo učesnici tvoje ljubavi prema Bogu i bližnjemu, kojom je duša tvoja ispunjena bila za života.

Ozari nas istinom, prosveti razum i srce naše svetlošću božanske nauke, nauči nas tebi verno podražavati, Boga i bližnjega ljubiti, i zapovesti Gospodnje vršiti nepogrešno, te da budemo i mi čeda tvoja ne samo po imenu no celim životom svojim.

Moli se, sveti Arhijereju, za Svetu pravoslavnu Crkvu i za Otadžbinu svoju zemaljsku koja te uvek s ljubavlju poštuje. Prizri blagodušno na svaku dušu tvojih vernih čada, koji traže milost tvoju i pomoć. Budi nam svima u bolestima iscelitelj, u tuzi iscelitelj, u žalosti posetitelj, u bedama i uždama pomoćnik, a na smrtnom času milostiv pokrovitelj i zaštitnik da bi pomoću tvojih svetih molitava i mi grešni udostojili se primiti pravo spasenje i naslediti Carstvo Hristovo.

O sveče Božji, ne postidi našu dušu koju na tebe silno polažemo, no javi nam svoje mnogomoćno zastupanje, te da slavimo i veličamo Boga, divnoga u Svetim Svojim, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

2 komentara

  • Bogu hvala, da ste posvetili današnji dan dan Sv. Savi.

    Danas sam se u crkvi Sv. Nevskog pričestila i na Svetoj Liturgiji je bilo dosta dece koju su, očigledno, revnosni veroučitelji doveli na Liturgiju i pričešće.

    Na radost Sv. Save i praznika, svima vama čestitam praznik, Tatjana Bolpačić

  • Draga Tanja, u rubrici Duhovnost pronaćićete mnoge dane posvećene Svetima i njihovim poukama za nas smrtne.

    Smatrali smo da je ova priča veoma poučna svim onim roditeljima koji imaju problematičnu, rastrojenu, hiperaktivnu, nemarnu ili depresivnu decu. Mnogo za svoju decu roditelji mogu da učine molitvom, mnogo više nego što misle. Svako treba da se moli za svoje dete Svetima.

    Pridružujemo se vašim čestitkama.

Ostavite komentar