Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Nauka Zdravlje

Otrov škorpiona kao lek protiv kancera i kubanski lek za rak Vidatox

Kubanski lek za rak Vidatox

 

OTROV ŠKORPIONA i kubanski lek za rak Vidatox

Homeopatski kubanski lek za rak Vidatox napravljen je od otrova škorpije i smanjuje bol i simptome kod nekih malignih bolesti 

 

Škorpioni

Otrov škorpiona kao lek protiv kancera i kubanski lek za rak Vidatox
Otrov škorpiona kao lek protiv kancera

Škorpioni pripadaju porodici zglavkara, jednim od najstarijih stanovnika planete Zemlje (Alvares, N. I drugi, 1993.). Danas postoji oko 1500 poznatih vrsta, od kojih se na Kubi može pronaći 32 vrste i podvrste. Smatraju se endemskom vrstom, imajući u vidu da od te 32 vrste, čak 29 pripada isključivo našoj zemlji (Armas, L.F. 1974.).

Od sedam postojećih familija, šest obitava u Americi, a dve od njih se mogu pronaći i u našoj fauni: Dipocentridae i Buthidae, pri čemu je ova druga najviše evoluirala. U tu drugu familiju spadaju i najopasnije, a ujedno i medicinski najvažnije vrste (Armas, L.F. 1974.). Iz ove familije, jedino je Buthidae kobna po čoveka.

Familija Buthidae sastoji se iz osam rodova: Alayctyus; Anantaris; Centruroides; Isometrus; Microtityus; Tityopsis; Tityus y Rhopalurus (R. garridoi; R. princeps; R. junceus).

R. junceus je škorpion koji dostiže od 55 do 100 mm u odraslom dobu, žućkasto-braon boje sa crnim trouglom između očiju, crnim šarama po repu, sa peptinima čiji broj zalizaka varira od 16 do 21, i ekstremitetima u vidu pedipalpa sa osam članaka velike pokretljivosti i bazalnim ušnim školjkama koje su kod mužjaka razvijenije nego kod ženki.

.

Osnovne karakteristike otrova škorpiona

Trovanje izazvano otrovom škorpiona veoma je čest problem u tropskim i suptropskim zemljama. Ozbiljnost ovog problema i porast stope smrtnosti podstakao je istraživanja na ovu temu, u vezi sa prirodom različitih toksičnih materija koje otrov sadrži (Campos i drugi. 1980.).

Zlotkin (1972) smatra da u otrove registrovane kao opasne treba ubrajati one čija toksična materija varira od 0.3-1.0 mg/Kg. Varijabilnost toksičnog efekta zavisi od nekoliko faktora: poreklo životinja iz laboratorije na kojima se otrovi testiraju, način unošenja otrova, metod ekstrakcije i lečenja, geografsko poreklo životinja, statističke metode koje su upotrebljene.

U sklopu otrova škorpiona, toksini su glavni uzrok otrovnog efekta koji ubod može imati po čoveka. Postoji podeljenost ovih toksina prema vrstama; mogu biti karakteristični za sisare, insekte ili ljuskare. Biohemijska istraživanja (Miranda, F. i drugi, 1960, 1961.)  pružaju mesto tvrdnji da se parališući i fatalni efekat otrova škorpiona koji pripadaju familiji Buthidae može pripisati neurotoksinima male molekulske mase i jednostavne prirode, koji su izvor za mnoge farmakološke aktivnosti na osnovu svoje visoke težnje za stvaranjem veza  sa specifičnim markerima sa kojima stvaraju jonske veze u membranama pobuđenih ćelija i tako utiču na određene ćelijske funkcije (Müller, 1993. i Swanson, 1996.). Nedavno okončana istraživanja pokazuju da je raspon delovanja neurotoksina škorpiona mnogo veći, ne samo zbog toga što stvaraju markere specifične za natrijum i kalijum, već i zato što pobuđuju aktivnost u kanalima hlorida koji se mogu naći u malignim ćelijama, što je ujedno i osnova za upotrebu u borbi protiv kancera (Soroceanu i drugi, 1998.).

Takođe postoje i dokazi u korist povezanosti između toksičnosti otrova i otrovnog karaktera koji sami po sebi imaju pojedini hemijski elementi sadržani u otrovu (kalcijum, natrijum, cink, silicijum, magnezijum, mangan, nikl, kalijum i fosfor). Proporcionalno gledano, najzastupljeniji su upravo najotrovniji elementi, što pruža mogućnost za ispitivanje koliko veliku ulogu zapravo igra ovaj disbalans među hemijskim elementima u toksinu.

.

Otrov škorpiona kao antitumor

Iako su retki, proizvodi životinjskog porekla zauzimaju veoma važno mesto u predlozima za nove pravce istraživanja kako bi se razvio efektan način lečenja kancera (Einat i drugi, 1995.). Postoje životinjske vrste iz kojih je, u preliminarnoj formi, već ekstraktovan produkt antitumornog delovanja. Među predstavnicima ovih vrsta su: Phyla: Porífera, Coelenterata, Bryoszoa, Equinodermata, Mollusca, Cordata, Artrópoda (Harry, B. i Woud, Jr., 1971). U okviru istraživanja na polju farmakologije, toksini su već odavno istaknuti zbog ovih svojih osobina (Cotte i drugi, 1972.) pri čemu su vrlo interesantna istraživanja o otrovu zmije Crotalus durissus terrificus koja beleže redukciju čak 80 % tumorne mase kod lečenih pacijenata (Costa, L.A. i drugi, 1998.).

Kada je u pitanju antitumorna mogućnost otrova škorpiona, DeBin i kolege su 1993. godine pokazali da otrov škorpiona  Leiurius quinquestriatus iz porodice Buthidae sadrži jedan osnovni peptid pod nazivom Klorotoksin, za koji se smatra da igra važnu ulogu u sprečavanju rasta glioma jer zahvaljujući odsustvu kretanja hlorida može izazvati promene u formi i volumenu ćelije, što sprečava njenu migraciju ka perifernom tkivu (Sontheimer i drugi, 1999.).

.

Počeci upotrebe otrova škorpije kao antitumora na Kubi

Kuba je poznata po upotrebi škorpiona u terapeutske svrhe još s početka veka, kada je nastalo tzv. „Ulje škorpiona“ koje se smatra korisnim protiv retencije, kako je izloženo u Farmakološkom muzeju u Matansasu (Armas, L.F. 1974.). Alkoholnom ekstraktu škorpiona pripisuju se i neka druga dejstva, poput analgetskih svojstava, olakšavanja reumatskih bolova i bolova u mišićima. Ipak, tek 80-ih godina grupa istraživača na Medicinskom fakultetu Gvantanamo počela je da se bavi otrovom škorpiona Rhopalurus junceus, endemske vrste iz familije Buthiade (Armas, L.F. 1974.) sa ciljem pokazivanja antitumornog dejstva spomenutog otrova, koji je lokalno stanovništvo već uveliko koristilo za tretiranje tumora na manjim životinjama.

Januara 1994. godine, javnost je upoznata sa preliminarnim studijama i eksperimentima rađenim na miševima, psima i ljudima. Pokazano je da se nakon unošenja toksina škorpiona u njihove organizme, tumor smanjivao ili potpuno gubio, bilo prirodnog porekla u čoveku ili transplantovan u pse i albino miševe (Erlihov tumor, adenokarcinom i maligna neuroplazma na različitim mestima).

Istraživanja na ljudima pokazala su poboljšanje kvaliteta života, smanjivanje ili nestanak bolova, odlaganje loše prognoze bolesti i čak potpuni nestanak oboljenja kod jedne grupe pacijenata, što bi moglo značiti da otrov škorpiona R. Junceus posee, osim antiflamatornih i analgetskih dejstava, stimuliše imunitet organizma i deluje protiv širokog spektra tumora. Više od 2 000 ljudi iskusilo je ohrabrujuće rezultate usled lečenja otrovom ovog škorpiona.

BioLife Regenerator biljne kapi za imunitet i smanjivanje efekata hemioterapije

Web adrese za više informacija za kubanski lek protiv kancera Vidatox. U sledećem tekstu dajemo Uputstvo za upotrebu Vidatoxa.

Lek Vidatox nije registrovan u Srbiji. Moće se nabaviti samo na Kubi ili u Albaniji.

www.labiofam.cu        Kuba

www.pharmamatrix.net      Albanija

 

Za sve informacije oko leka Vidatox može se nazvati Kubanska ambasada u Beogradu na telefon: 

+381 11 / 3692 441  u vremenu od 14-15h radnim danom

.

Bibliografija

1.    Adams, M. E. and Swanson, G. (1996) TINS Neurotoxins supplement, 1-37.
2.    Álvarez, N.; Rivera, F.; Bello, J. (1993). Algunos aspectos farmacológicos del extracto crudo de un escorpión cubano. Trabajo de Diploma. Facultad de Biología, Universidad de la Habana.
3.    Armas, L.F. (1974) Poeyana. Escorpiones del Archipiélago Cubano. Nueva Especie de Rhopalurus (Scorpionida: Buthidae).
4.    Balozet, L. (1971). Scorpionism in the old world. In Venomous animals and their venoms. Bücherd, W.; Buckley, E. Eds. Vol 3, 349. New York-London. Academic Press.
5.    Bougis, P. E.; Rochat§, H.; Smith, L. A. (1989). Precursors of Androctonus australia scorpion neurotoxins. J. Biol. Chem.  264(32), 19259-19265.
6.    Campos, J. A., Silva, O. A., Lopez, M. and Freire-Maria, L. (1980). Sings, symptoms and treatment of severe scorpion sting in children. In: Natural Toxins ( Eaker, D. and Wodstrom, T.) p.61. Oxrford: Pergamon Press.
7.    Carbone, E., Wanke, E., Prestipino, G., Possani, L.D. and Maelicke, A. (1982) Selective blockage of voltage-dependent K+ channels by a novel scorpion toxin. Nature 296, 90-91.
8.    Catterall, W. A. (1980) Neurotoxins that act on voltage-sensitive sodium channels, in excitable membranes. Annu. Rev. Pharmacol. Toxicol. 20, 15-43.
9.    Costa, L. A.; Miles, H.; Araujo, C. E.; González, S.; Villarubia, V. G. (1998). Tumor regression of advanced carcinomas following intra- and/or peri-tumoral inoculation with VRCTC-310 in humans: preliminary report of two cases. Immunopharmacology and immunotoxicology, 20 (1), 15-25.
10.    Cotte, C. A., Essenfeld-Yahr, E. Calvo, L. A. (1972). Effects of crotales and bothrops venoms on normal and malignant cell cultivated in vitro. Toxicon 10, (2): 157-161.
11.    DeBin, J. A., Strichartz, G. R. (1991). Chloride Channel Inhibition by the Venom of the Scorpion Leiurus Quinquestriatus. Toxicon 11,(9):1403-1408.
12.    Einat, M.,  et. al. (1995). Potent antileukemia activity of the novel agents  norsegoline and pibezine. Clinical Cancer Res. 1, (8): 823-829.
13.    García, M. L., Galvez, A., García-Calvo, M., Frank King,V., Vazquez, J. and  Kaczorowski, G. J. (1991) Use of  toxins to study potassium channels. J. Bioenerg. Biomembr. 23, 615-646.
14.    Gragg, G. M., Newman, D. J., Weis, R. B (1997). Coral reef, forest and thermal vents: the worldwide exploration of nature for novel antitumor agents. Seminars in Oncology, 24: 156-163.
15.    Harry, B.; Woud, Jr. (1971). Selection of agents for the tumor screem. Cancer chemotherapy Reports 2, 9-21.
16.    Kirsh, G. E., Skattebol, A., Possani, L. D.band Brown, A. M. (1989) Modification of Na channel gating by an alfa scorpion toxin from Tityus serrulatus. J. Gen. Physiol. 93, 67-83.
17.    Martin-Eauclaire, M-F.; Søgoard, M.; Ramos, C.; Cestele, S.; Bougis, P.E.; Svenson, B. (1994). Production of active insect-specific scorpion neurotoxin in yeast. Eur. J. Biochem. 223, 637-645.
18.    Miranda, F.; Rochat, H.; Lissitzky, S. (1960). Sur la nuerotoxine du venin de scorpions. 1. Purification a partir du venin de devx especes de scorpions nord-africains. Bull. Soc. Chim. Biol. (Paris), 42, 379-391.
19.    Miranda, F.; Lissitzky, S. (1961). Scorpamins the toxin proteins of scorpion venoms. Nature (London), 190, 443-444.
20.    Muller, G. J. (1993) Scorpionism in South Africa, a report of 42 serious scorpion envenenomations. S. Afr. Med. J. 83, 405-411.
21.    Serraino, M and Thompson, L. U. (1992) Flaxseed Supplementation and Early Markers of Colon Carcinogenesis. Cancer Letters  63, pp159-165.
22.    Sontheimer, H.; Soroceanu, L.; Manning, T.J. Jr. (1999). Modulation of glioma cell migration and invasion using Cl(-) and K(+) ion channel blockers. J Neurosci  Jul 15;19(14):5942-54
23.    Soroceanu, L.; Gillespie, Y.; Khazaeli, M.B.; Sontheimer, H. (1998). Use of chlorotoxin for targeting of primary brain tumors. Cancer Res  Nov 1;58(21):4871-9.

24.    Stahnke, H. L. (1963). Variables in venom research. Biosystems, 34, 64-71.
Zlotkin, E.; Lebovitz, N.; Shulov, A. (1972). Toxic effects of the venom of the scorpion Scorpiomaunus palmatus (Scorpionadae). Riv. Parassit., 33,

. . .

Tekst je saopštenje Kubanske ambasade u Beogradu o dostignućima kubanske medicine u tretiranju kancera, posvećeno homeoptaskom leku Vidatox i vakcini CIMAvax EGF za lečenje raka pluća.

O mogućnostima lečenja na Kubi možete pogledati sledeće informacija na linku za tekst koji je priredila Kubanska ambasada u Beogradu povodom pitanja gradjana – pogledaj ovde.

 

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280