Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

Djuro Tošić


 

Vodič za vina – Knjiga o vinima iz ličnog iskustva somelijera

.

Vodič za vina Knjiga o vinima somelijer Djuro TošićOvaj tekst kao uvod u buduću knjigu ili skriptu – Vodič za vina, a videćemo do kraja šta će da izađe, nastao je kao proizvod moje lične želje i na nagovor nekih meni dragih osoba i prijatelja. Buduća knjiga i Vodič za vina bi trebalo da bude svojevrstan vinski vodič kroz beskrajni svet vina kako za one koji se u svom poslu susreću sa vinima svakodnevno, tako i za one koji su poput mene i mnogih drugih ljubitelja vina nepovratno zaraženi sa vinskom mušicom.

Knjiga predstavlja skup nekih mojih pogleda na svet vina kao i siže jednog dela svetske literature iz ove oblasti. Nadam se iznad svega da će mnogima biti korisna i da će pomoći vinoljupcima da se razbiju neke zablude koje vladaju o vinima u Srbiji. U poslednje vreme sa ekspanzijom vinske kulture i otvaranjem tržišta za nova vina pojavljuje se sve veći broj ljudi željnih kvalitetnih vina i saznanja o vinskoj tematici.

Vino je bilo verni pratilac čoveka u svim njegovim fazama razvoja. Malo je ljubavi, ratova, slavlja i tuge koje nisu bile praćene sa vinom. Malo je pesnika i umetnika koji nisu našli mesta u svojim delima za ovo božansko piće.

Od Cezara, Cara Lazara i  rujnog vina, do Romea i Julije, koji su verovatno pili fantastični Amarone koji je raspalamsavao njihovu ljubav, pa sve do danas, kroz vekove vino nas voli a mi ga obožavamo i o njemu pričamo i pišemo.

U daljem toku ove knjige pokušaćemo da damo odgovore na neka od najčešćih pitanja i da razjasnimo neke velike zablude.

Šta to velika vina čini velikim? Zašto velika vina ne mogu da nastanu bilo gde? Kako se prave vina? Kako probati vino kao profesionalac? Kako izabrati pravo vino uz romantičnu večeru koju smo sa pažnjom pripremali za svoju voljenu osobu? Kako izabrati pravu čašu? Šta je to dekantiranje i čemu služi?

Ima tu još pregršt pitanja koja se nameću svim onim ljubiteljima ovog napitka koji polako ulaze u beskrajni i prelepi svet vina. Puno odgora na ova i mnoga druga pitanja vas čekaju u ovoj knjizi a jedan je sigurno uvek tačan: nema loših vina i najbolje je ono vino koje se vama sviđa, uz onu hranu koju vi najviše volite i u društvu one osobe koja vam iskru u oku budi.

.

Kratka istorija vina

Vino se slobodno može smatrati najstarijim proizvodom čovečanstva. Po nekim neproverenim izvorima prvi tragovi vinarstva datiraju još iz 6000 god pne  iz Gruzije. Vinarstvo se od tih momenata rapidno širi i zauzima sve veće teritorije i tako vino postaje najvažnije piće kraljeva Mesopotamije i Egipta. U Egiptu se prvi put pominju i vinske etikete sa natpisom koji govori o geografskom poreklu. Taj podatak nam govori o tome da  su i stari Egipćani shatali kolika je uloga podneblja na dalji razvoj i stil vina. Nakon Egipta vino se širi prvo na staru Grčku gde prvi put dobija i svog boga, Dionisa, što nam daje sliku o značaju koji su vinu pridavali Stari Grci. Grci su sa osvajanjem Apeninskog poluostrva na njega preneli i vinsku kulturu a samu zemlju nazvali Enotrija.

Veliki uticaj na širenje vinske kulture u svetu, a posebno na začeće vinograda u Francuskoj imali su Stari Rimljani koji su pored fantastičnog razvoja vinarstva u Rimu, vino predstavili i u danas jako poznatim regijama poput Burgundije, Bordoa, Šampanje, Loare, Rone, Mozel i  Rajne.

Sa svojim razvojem vinarstvo dobija sve veći značaj  u višim slojevima stanovništva i postaje piće vlastele. Glavnu ulogu u razvoju vinarstva već od 400 godine naše ere preuzima crkva i monaški redovi koji se od tog vremena brinu kako o vinogradima tako i o stvaranju vina. Vino na taj način dobija i religiozni značaj i sve više se upotrebljava i u religioznim obredima. Jedini region koji u to vreme nije bio pod uticajem crkve je bio Bordo koji se već od sredine dvanaestog veka bavio komercijalnom stranom vinarstva i obskrbljivao žedno britansko kraljevstvo potocima Klareta, kako su britanci nazivali crveno vino Bordoa.

Najveći razvoj vino doživljava u 16 i 17 veku kada se dešavaju neke prekretnice u proizvodnji i čuvanju vina. Tako je veliki pronalazak Engleza Dygbija iz 1622 godine, koji je svetu podario staklenu flašu u mnogome promenio tok vinske istorije. Do tog vremena vino se uglavnom čuvalo u buradima, krčazima, koži i raznim sličnim sudovima koji nisu bili u stanju da sačuvaju vino na duže staze.

Pronalazak flaše kao i uvođenje sumporisanja sudova u vinarstvo 1700 godine menja tu sliku i vina počinju da žive duže i da u toku svog sazrevanja menjaju svojstva i dobijaju takozvani buke.

Još jedan veliki pronalazak tog vremena određuje tok i pravac vinarstva i trendova u vinu. Benediktanski sveštenik Dom Perignon početkom 18 veka dobija po prvi put mehuriće u boci i tako pravi jedno sasvim novo poglavlje u mestu koje je Šampanja dotada zauzimala u svetu vina. Stvara se šampanjac.

U sledećem nastavku knjige Vodič za vina pišemo o proizvodnji vina i osnovnim pojmovima koje treba da znate oko toga.

.

Djuro Tošić je poznati srpski somelijer i poznavalac vina. Kao direktor vodio je jednu od vodećih distributivnih kuća u Srbiji za vina i alkoholna pića. Bio je član žirija za vina, ocenjivač vina i učesnik mnogih festivala i izložbi vina. Piše o vinima za Wine Style magazin. Saradjivao je sa mnoštvom domaćih vinara i vinskih kuća. Aktivno se bavi predavanjima i promocijom vinske kulture u Srbiji. Vodi vinski bar i prodavnicu vrhunskih vina Pampour Bar, ulica Njegoševa 28-a u Beogradu.

. . .

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: