Dr Svetlana Vesanović

 

Gojaznost i posledice prekomerna težina – to nije samo estetski već ozbiljan zdravstveni problem

 

Gojaznost i posedice debela devojka strije nabori kože masne naslageGojaznost i posledice prekomerne težine koje prouzorkuju su danas jedan od najrasprostranjenijih zdravstvenih problema modernog sveta. Ozbiljne promene koje se dešavaju u organizmu obuhvataju nastanak patoloških promena na različitim sistemima organa u ljudskom telu, kao što su kardiovaskularni, digestivni, endokrini, nervni, itd. Medjutim, pacijenti vrlo često ne obraćaju pažnju na gojaznost i posledice prekomerne težine kao probleme nastale na navedenim sistemima organa, jer koriste lekove.

Daleko veću pažnju im okupljaju neke promene koje se javljaju na koži. Medicinska praksa je ustanovila odredjeni broj dermatoloških komplikacija koje nastaju kao posledica gojaznosti. Neke od njih su: acanthosis nigrans i viseće bradavice, hiperandrogenizam, strije, hiperpigmentacije, limfedem, patološka stanja vezana za kožne nabore (intertrigo), promene anatomije stopala usled preterane težine, komplikacije koje mogu nastati tokom hispitalizacije, itd.

Acanthosis nigrans je poremećaj koji karakterišu baršunasti baraon plakovi sa jasnim granicama. Najčešće nastaje na pregibnim regijama pazušne jame i vrata. Viseće bradavice se takodje često javljaju kod gojaznih osoba na istim mestima.

Hiperandrogenizam nastaje kao posledica hormonskog poremećaja koji nastaje u telu gojazne žene. Povećana je sinteza testosterone u masnom tkivu, hipeinsulinemija povećava produkciju ovarijalnih androgena, insulin inhibiše sintezu ženskih hormona, i sve zajedno dovodi do povećanja slobodnog testosterone (muškog hormona) kod osoba ženskog pola. U svakom slučaju nastali hormonski poremećaji u organizmu žene doprinosi nastanku nepravilnih menstrualnih ciklusa, pojavi maljavosti, kao i ćelavosti po tipu muškarca. Postoji prevelika stimulacija pilosebacealnih žlezda, što se manifestuje masnom kožom, i pojavom akni i furunkula.

Strije nastaju kao posledica preteranog širenja kože usled povećanja telesne težine. Strije se spominju odavnina, ali opisi histoloških analiza su prvi put u medicinskoj literaturi objavljeni tek 1889.god. Karakterišu ih linearne trake atrofične kože, na početku rozikaste i ljubičaste boje, a kasnije su to trake bele, sedefasto bele boje i ulegnute u odnosu na okolnu zdravu kožu. Javljaju se na mestu najvećeg opterećenja i tenzije, a najčešće zahvaćene regije su: stomak, butine, bedra, preponski deo, mogu postojati na rukama i dojkama. Na početku su strije smatrane dermalnim  ožiljkom, nastalim usled rupture kolagena, što je i elektronskom mikroskopijom dokazano. Medjutim, pored toga, druge studije pokazuju da postoji značajan uticaj hormonskog disbalansa koji se javlja u gojaznom organizmu. Lečenje je raznoliko, od primene lokalnih sredstava na bazi tretinolskih kerema kod ¨svežih¨ strija, do primene lasera, ali sa različitim uspehom.

Hiperpigmentacije nastaju zbog periferne vaskularne bolesti usle staze i izlaska krvnih ćelija iz krvnih sudova, što dovodi do zapaljenske reakcije i formiranja depozita hemoglobina. Donji ekstremiteti mogu biti otečeni, crveni i bolni usled zapaljenske reakcije na prisutni pigment. Male erozije i veliki ulkusi mogu pokazati rezidue zaostalog ekcematoznog dermatitisa. Duboki ulkusi se vrlo retko javljaju.

Limfedem nastaje zbog preteranog nagomilavanja proteinom bogate limfne tečnosti. Usled nepravovremenog i neadekvatnog lečenja dolazi do dilatacije limfnih kanala, smanjenja tkivne oksigenacije i stvaranja idealne podloge za razvoj bakterijskih infekcija. Lečenje se sasatoji u redukciji telesne težine, prevenciji infekcije i primeni adekvatnih sredstava u cilju smanjenja obima udova.

Intertrigo nastaje kod gojaznih pacijenata u regijama prevelikih kožnih nabora, kada dolazi od maceracije kože i pojave infekcije usled trenja. Debele naslage masnog tkiva dovode do preteranog znojenja, pojave inflamacije i osipa. Najčešće zahvaćene regije su genitalna (regija polnih organa), pazušna, glutealna (regija pozadine), submamarna (regija ispod dojki) i regija nabora na prednjem trbušnom zidu. Na tako maceriranoj koži pored bakterijske infekcije, vrlo često može da se javi i gljivična infekcija Candidom albicans. Intertrigo zahteva pravovremeno i dugotrajno lečenje od strane specijaliste, dermatologa.

Celulit je uobičajeni fenomen kod gojaznih osoba, koji naročito zahvata butine i bedra. Uzrok nastanka je još uvek nejasan. Verovatno nastaje usled prevelikog istezanja površne fascije koja povezuje derm sa dubokom fascijom. Ultrazvučna analiza butina i bedara gojaznih osoba pokazala je  prisustvo herniacija potkožnog masnog tkiva u retikularni i papilarni sloj derma. Naravno, celulit nije isključivo vezan za gojaznost, može postojati i bez nje.

Plantarna hiperkeratoza u početku nije primećivana i povezivana sa gojaznošću. Tokom vremena istraživanja su pokazala da gojaznost pogoršava statiku stopala i dovodi do poremećaja na nivou anatomije stopala. Usled nepravilne raspodele opterećenja tokom kretanja promene na koži stopala se manifestuju pojavom hiperkeratoze.

Hospitalizacija gojaznog pacijenta (iz bilo kog razloga), može dovesti do nastanka dekubitusa usled dugotrajnog ležanja, problema sa disajnim putevima, problema sa sfinkterima usled pritiska preterane težine na mokraćnu bešiku i debelo crevo. Zato su gojazni pacijenti najčešće izloženi dužem postoperativnom toku (ako je radjena neka operacija) i produženoj hospitalizaciji.

Za kraj mogu reći da zbog svega navedenog, medicina danas gojaznost i posledice prekomerne težine tretira kao bolest, koja se jedino može lečiti na mulitidsciplinarnom nivou, uz obaveznu saradnju i motivaciju samog pacijenta.

. . .

Specijalistička ordinacija plastične i rekonstruktivne hirurgije Vesanović Dr Svetlana

Mutapova 40, 11000 Beograd   Tel: 065 5167 660