Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

Konstantin

 

Kako je nastao Mesec i mesečeva površina kakvu je danas vidimo

 

Na internetu sam naleteo na digitalni animirani film koji je uradila Američka svemirska agencija NASA o evoluciji Zemljinog satelita Meseca kroz milijarde i milione godina. Vrlo zanimljiv i efektan prikaz razvoja Meseca i mesečeve površine kako je danas vidimo. Vredi ga pogledati.

Posebno je zanimljiv prikaz udaraca mnoštva meteorita i asteorida na površinu meseca koji su stvorili kratere na Mesecu, Mesečeva mora i polove.

Rado preporučujem ovaj video klip svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji, da djaci steknu predtavu o nekim astronomskim pojavama, da shvate zašto Mesečeva površina izgleda tako kako izgleda.

Vrlo korisno i poučno zbog čega cenim rad NASA koja u zadnje vreme ima zaista sjajnih stvar koje slobodno deli sa publikom širom sveta.

.

Nastanak Meseca

Smatra se da je Mesec nastao pre nekih 4.5 milijardi godina, nakon sudara kometa.

Prilikom udara, izbačena je velika količina materijala u Zemljinu orbitu koja je oblikovala Mesec.

Mesec je i reljefno vrlo zanimljivo nebesko telo. Prvi je crtež Meseca napravio Galileo Galilej 1609. godine. Najniža područja Meseca su ogromne sive površine koje se ponekad mogu zapaziti i golim okom. Te ravnice je 1651. godine Đovani Ričioli (Giovanni Riccioli) (1598. – 1671.) nazvao morima, iako u njima nema vode. Ova mora nisu jednolične ravnice, jer se u njima uočavaju nabori, koji ponekad liče na zidove, dugačke po nekoliko stotina kilometara, i pukotine, koje liče na rečna korita. Po rubovima ravnica protežu se veliki planinski venci, koji nose imena planina na Zemlji (Alpi, Apenini, Pireneji, itd.).

Najviša tačka Meseca nalazi se na planinama Lajbnic (Leibniz), koje su na Mesečevom južnom polu, gde neki vrhovi dosežu i 9000 metara. Osim planinskih lanaca, na Mesecu se mogu videti i krateri ili vrtače, koji opet nose imena po najpoznatijim svetskim naučnicima. Najdublji je Njutnov krater (Isak Njutn), sa dubinom od oko 7250 m. Ti krateri su vrlo velikog prečnika (do 300 km). Iako im rubovi izgledaju strmi, oni su vrlo malog nagiba. To otkriće pripada Nemcu Jozefu Hopmanu (Josef Hopmann), koji je izumeo specijalne metode istraživanja pomoću dužina senki.

Nekih 30 hiljada kratera je otkriveno na Mesecu. Jedan od njih nosi čak i ime Ruđera Boškovića. Kod pojedinih kratera su vidljive i uzdužne široke svetle pruge (Kopernikov krater), za koje se smatra da su naslage pepela ili vulkanske materije nastale u vreme hlađenja Meseca.

. . .

NASA | Evolution of the Moon

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: