Japanska trešnja

 

JAPANSKA TREŠNJA 

Japanski simbol lepote i sklada na ulicama Beograda – slike i fotografije Japanska trešnja u cvetu je praznik za oči

 

Japanska trešnja

Japanska trešnja u cvetu

Tokom aprila meseca počinje da cveta Japanska trešnja (Prunus serrulata), cvetno drvo koje nam dolazi iz Japana, Koreje i Kine. U svetu je poznata i po nazivima kao što su Azijska ili Orijentalna trešnja. U Japanu je zovu sakura.

U Japanu i Kini je drvo izuzetno cenjeno zbog obilnog cvetanja i spektakularnih formacija cvetova koje stvara u vidu cvetnih oblaka. Lepota cveta i drveta, uz njeno kratko trajanje, zajedno sa filosofijom budizma, inspirisalo je japance da mnoge pesme i umetnička dela posvete trešnjinom cvetu koji je postao i nacionalni simbol Japana.

Radi se o drvetu koje raste od 8 do 12 metara u visinu, koje je vrlo otporno i dugo traje. U samom Japanu ime preko stotinu različitih sorti i varijeteta japanske trešnje. Ima listove slične našoj domaćoj trešnji ali su listovi tamnij,  smedje crvenkasti. Japanska trešnja se koristi samo kao ukrasno drvo, nema prehrambenu vrednost iako neki od varijeteta daju tamne plodove – trešnje.

Čitav niz festivala se organizuje širom Japana posvećenih cvetanju trešnjinog cvete koji je turistička atrakcija u zemlji izlazećeg sunca. Postoji mnoštvo udruženja, čak i Nacionalni Meteorološka Agencija Japana u svojim vremenskim izveštajima vodi računa o pošetku cvetanja japanske trešnje po regionima, jer njeno cvetanje u Japanu počinje još od januara meseca na toploj Okinavi, i kako se klimatske zone menjaju tako i njeno cvetanje nastupa, i završava se u aprilu na Hokaidu. U Tokiju cveta tokom marta.

Lepota njenog cvetanja se proširila po čitavom svetu, i mnogi gradovi sveta u umerenom klimatskom pojasu su počeli da masovno sade japansku trešnju u vidu drvoreda ili usamljenog drveća po parkovima, i prave festivale u njenu čast. Najpoznatiji takav festival održava se u Vašingtonu u čast trešnjinog drveta koje je Tokio 1912 godine poklonio Vašingtonu i koje je zasadjeno po parkovima. Neke od slika su upravo iz tog parka.

Zahvaljujući Gradskom Zelenilu i privatnim rasadnicima koji su počeli masovnije da je uzgajaju kao sadnicu, japanska trešnja je osvanula i na našim ulicama, kao i u dvorištima domaćih baštovana. Posebno me je iznenadilo kada sam video da su nekoliko komada zasadili na Cvetkovoj pijaci i čitav drvored ispred Sportskog centra Olimp. Sve pohvale Gradskom zelenilu. Inače, sadnice japanske trešnje koje je Grad Beograd svojevremeno besplatno delio gradjanima Beograda izazvale se nemire medju našim starijim sugradjanima i svojevrsne tuče ko će pre da dobije sadnicu japanske trešnje.

Samo trešnjino drvo zbog svoje veličine traži dosta prostora, traži sunce i ne mnogo plodnu zemlju, i preporučljivo ju je saditi tako da bude usamljeno, da bi došlo do izražaja pri cvetanju.

Pogledajmo nekoliko slika kako izgleda japanska trešnja u cvetu, slike wallpaper-e koje smo skinuli sa interneta.

. . .