Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

Sveti Jovan Lestvičnik

KAKO ŽIVETI HRIŠĆANSKI 

Uputstvo za obične ljude – mirjane, kako da vode bogougodan i ispravan život da bi se približili Gospodu Bogu. Kako vernik treba da živi piše Sveti Jovan Lestvičnik

 

Kako vernik treba da živi? Mnogi vernici koji žive običnim svetovnim životom pitaju sebe da li su dovoljno revnosni i ispravni u svom životu, da li treba da su potpuni vegetarijanci, trezvenjaci, askete, da li bi možda trebali da odu u manastir i da se zamonaše. Odlazak u manastir ili asketizam je velika odluka sa posledicama po porodicu i okruženje.

Nije svako pozvan da ide u monahe, nije svako sposoban da živi asketski, niti to treba, jer putevi Gospodnji su raznovrsni.

Duccio di Buoninsegna Molitva na Maslinovoj gori Maslinskoj Sveti Jovan Lestvičnik

Jednom prilikom su svetovni ljudi pitali Svetog Jovana Lestvičnika, kako da reše u sebi taj problem – kako da vernik živi hrišćanski ispravno. Sveti Jovan Lestvičnik im je odgovorio, pa pročitajte kako.

Pravila za život koji nas vodi Gospodu od Svetog Jovana Lestvičnika

Neki od onih što vode površan život u svetu, postavili su mi sledeće pitanje:

„Kako se možemo približiti monaškom životu i pored svojih žena i poslovnih briga?!

Odgovorio sa im:

„Svako dobro delo koje možete da učinite, učinite.

Nikoga nemojte ružiti!

Nikoga ne pljačkajte!

Nikoga nemojte lagati!

Ne pravite se važni ni pred kim!

Nikoga nemojte mrzeti!

Često posećujte Crkvu!

Budite milosrdni prema sirotinji!

Nikoga ne sablažnjavajte!

Tudje se žene ne dotičite: neka vam bude dovoljna vaša!

Ako tako budete postupali, nećete biti daleko od Carstva Nebeskog.“

 

Sveti Jovan Lestvičnik

Pisac znamenite „Lestvice“ Sveti Jovan Lestvičnik došao je od nekud na Sinajsku Goru kao šesnaestogodišnji dečko i tu ostao, najpre kao poslušnik, po tom kao otšelnik i najzad kao Sinajski iguman do svoje 83 godine, kada je i skončao, oko 608-e godine.

Njegov životopisac, monah Danil, kaže za njega: „uznese se telom na Goru Sinajsku a duhom na Goru Nebesnu“.

Kod svoga duhovnog oca, Martirija, provede u poslušanju 19 godina. Anastasije Sinajski, videvši jednom mladoga Jovana proreče o njemu, da će biti iguman Sinajski. Po smrti svoga duhovnika Sveti Jovan Lestvičnik se povuče u jednu pešteru gde u teškim podvizima prožive 20 godina.

Njegov učenik Mojsej zaspa jednog dana u hladu jednog velikog kamena. Jovan na molitvi u svojoj ćeliji vide da je njegov učenik u opasnosti, i poče se za nj Bogu moliti. Kada docnije dođe Mojsej, pade na kolena i zablagodari svome duhovnom ocu, što ga spase od sigurne smrti. I ispriča kako u snu ču gde ga Jovan viče, pa skoči, i u tom času onaj kamen pade. Da nije skočio, kamen bi ga ubio.

Na navaljivanje bratije Jovan se primi za igumana, i upravljaše spasenjem duša ljudskih sa revnošću i ljubavlju. Ču jednom prekor od nekih, kao da je on mnogoglagoljiv. Ne rasrdivši se nimalo Jovan zaćuta i celu godinu ne progovori ni reči, dok ga braća ne umoliše da progovori i nastavi učiti ih svojom bogodanom mudrošću.

Jednom dođe 600 poklonika u manastir Sinajski. Pri trpezi svi videše jednog okretnog mladića u jevrejskom odelu, koji služaše i drugim slugama zapovedaše i raspoređivaše. Najedanput toga mladića nesta. I kad se svi obzirahu i raspitavahu, reče Jovan: ne tražite ga, to prorok Mojsej posluži na svome mestu.

Lestvice ka nebu

Za vreme svoga molčanja u pešteri Sveti Jovan Lestvičnik napisa mnoge korisne knjige, od kojih je najslavnija, i dan danas mnogo čitana „Lestvica„, u kojoj se opisuje metod uznošenja duše k Bogu kao uz neku lestvicu. Pred smrt odredi Sveti Jovan Lestvičnik za igumana brata svog po telu, Georgija. No ovaj tugovaše mnogo zbog rastanka sa Jovanom. Tada mu Jovan reče da ako se on udostoji blizine Božje u onom svetu, moliće, da i on, Georgije, te iste godine bude uzet na nebo. Tako se i zbi. Posle 10 meseci i Georgije usnu, i useli se među građane nebeske kao i veliki mu brat Jovan.

Izvor: Wikipedia

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: