Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

Mr Desa Djordjević Milutinović

 

Kako naći skelet dinosaurusa i fosile u prirodi

Malo o istorijatu fosilnih ostataka – gde leži skelet dinosaurusa

 

Fosil praistorijske zivotinje skelet dinosaurusaVekovima su ljudi u stenama pronalazili ogromne kosti – skelet dinosaurusa, ali takvi nalazi su uvek bili pripisivani nekim nepostojećim mitološkim bićima, uglavnom se mislilo da su to ostaci džinova ili zmajeva. Pretpostavlja se da su drevne legende o zmajevima ili džinovima i nastale upravo zbog pojedinačnih nalaza dinosauruskih kostiju.

Lep primer za to je Kina. U Kini zmajevi su jako zastupljeni u pričama, legendama, slikarstvu i manje više prožimaju gotovo sve folklorne motive. Ovakva Kineska mitologija postaje potpuno jasna kada je uporedimo sa današnjim paleontoloskim istraživanjima, jer na kopnu koje danas sačinjava Kinu živeo je veoma veliki broj dinosaurusa. Neka od najvećih nalazišta fosilnih ostataka ovih životinja nalaze se baš u Kini. Očigledno je da su ljudi vekovima nalazili tajanstvene džinovske kosti nepoznatih životinja i da su smatrali da su to ostaci ogromnih zmajeva ili džinova.

Tek u 19-om veku, nauka je, zatrpana mnogobrojnim dokazima prihvatila činjenicu da su davno pre našeg vremena postojale nama nezamislivo ogromne životinje koje su u potpunosti izumrle. Prvi čovek koji je odlučio da javno iznese tezu o postojanju dinosaurusa zvao se Gideon Mantel. On je u Alpima pronašao ogromne zube za koje nije znao kojoj su životinji pripadale. Počeo je da ih poredi sa mnogo manjim zubima današnjih životinja i uvideo da su najsličniji zubima današnje iguane, na osnovu toga je zaključio da su ti zubi pripadali nekom ogromnom reptilu sličnom iguanama, koga je zbog toga  nazvao Iguanodon (što bi u prevodu značilo zubi slični iguani). To je bio početak, od tada pa do sada mnogo toga se saznalo o ovim neobičnim životinjama. Naživ Dinosaurus smislio je Ričard Oven 1850 godine, to bi u prevodu značilo Zastrašujući Gušter (Dino- strašno, ogromno, zastrašujuće i saurus – gušter)

.

KAKO PRONAĆI FOSIL I SKELET DINOSAURUSA

Ostaci dinosaurusa kao i ostalih fosilnih životinja i biljaka nalaze se u stenama. Paleontolog bi vam stručnije rekao da se ostaci dinosaurusa mogu naći u stenama mezozojske starosti. All da bi se ove reči zaista shvatile moramo objasnili šta se zapravo dešava od trenutka kada dinosaurus ugine, pa sve do današnjeg dana kada ga neki zaljubljenik u praistoriju pronađe.
Potreban je određen splet okolnosti da bi se uopšte jedna uginula životinja fosilizovala i kao takva sačuvala do današnjih dana. Praktično od par stotina uginulih jedinki možda će se u fosilnom obliku sačuvati samo jedna ili dve, zato se fosili relativno retko nalaze i nema ih svuda.

Mogu se sačuvati  kosti samo onih životinja koje su uginule u barama, plitkim jezerima, močvarama i ostalim raznoraznim muljevitim i vodenim sredinama. Svi drugi koji su uginuli na kopnu bivali su pojedeni a njihove kosti ili su skrckane i svarene ili su tokom vremena na drugi naćin uništene i pretvorene u prah.

Kada uginula životinja potone do dna ona biva zakopana u mulj,. U takvoj sredini svi meki delovi istrule ali kosti ipak bivaju sačuvane. Jednog dana posle desetina hiljada ili miliona godina okolina će se promeniti, baruštine, jezera ili močvare isušiće se a taj žitki mulj i blatište sa dna očvrsnuće i pretvoriće se u stenu, zajedno sa njim okameniće se kosti koje se tu nalaze. Gotovo svaka stena u kojoj su nađene kosti dinosaurusa nekada, u mezozoziku, bila je deo zamuljenog i zablaćenog dna neke velike močvare, jezera ili plitkog malog mora.

U takvim stenama mi nalazimo fosilne kosti i dinosaurusa i bilo koje druge životinje ili biljke.

Postoje i drugi načini fosilizacije ali oni su daleko ređi, npr. kada uginulu životinju prekrije vulkanski pepeo, u tim slučajevima fosil je obično izvanredno očuvan do veoma sitnih detalja, i takav nalaz je prava blagodet za svakog paleontologa.

.

ZAŠTO U NAŠOJ ZEMLJI, PA  SKORO I NA CELOM BALKANU, NEMA OSTATAKA DINOSAURUSA

U doba dinosaurusa u mezozoiku, Balkan nije izgledao ni približno kao danas. Pre svega nije bio poluostrvo, već ga je činio skup malih ostrva koja su se nalazila usred okeana Tetisa između Afrike i Evrope. Takođe je dobar deo današnjeg balkanskog kopna bio pod vodom. Sve u svemu bila je to mala kopnena površina usred okeanske nedođije. Malo kopna, malo i dinosaurusa. I od ono malo njih što je najverovatnije i živelo na tadašnjem Balkanu još manje je ostalo fosilizovano. Tako da ih je na našim prostorima veoma teško ill gotovo nemoguće pronaći.

.

I.ATINSKI NAZIVI DINOSAURUSA

Latinska imena koja se daju biljkama i životinjama uvek izgledaju rogobatna i čovek prosto izlomi jezik da bi izgovorio Rhodomyrtophyllum, Eudimorphodon, Triceratops ili nedajbože lemur Daubentonia madagascariensis (kakvo jednostavno ime zar ne?). Međutim latinska ili naučna imena su neophodna u bilo kakvom paleontološkom ili biološkom istraživanju, i od njih ne treba bežati, jer to su univerzalini nazivi, pomoću kojih se biolozi i paleontolozi odlično snalaze pri proučavanju živog sveta.

Takođe naučna imena sadrže u većini slučajeva značajnu karakteristiku opisane životinje ili biljke npr. Triceratops (tri roga na vrhu), ili Eudimorphodon (dve vrste zuba) ili Daubentonia (po francuskom istraživaču Luisu Daubentonu) i madagaskariensis po Madagaskaru gde ovi lemuri žive. Inače na Madagaskaru ovaj lemur se jednostavno zove Aj-Aj.

Latinski je zajednički jezik za sve prirodnjake sveta i neophodno ga je znati, bar nazive životinja i biljaka. Međutim ne treba napamet učiti imena već ih treba raščlaniti, prevesti i logično zapamtiti. Npr.domaća mačka Felis domestica (felis – mačka, domestica – kućna).

U ovom malom priručniku o dinosaurusima autori su pokušali da objasne značenje svakog latinskog naziva i da na taj način ukažu na neophodnost korišćenja naučnih naziva svakome ko bi želeo da se bavi izučavanjem prirode.

.

Tekst je preuzet iz knjige „Vodič za dinosauruse“

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: