Konstantin

 

Postoje u svetu dve vrste ljudi: srećan čovek koji sreću deli i baksuz koji donosi nesreću

Kako prepoznati koje srećan čovek i sa njim se družiti i kako izbegavati da vas baksuz sredi u životu

 

Ko je srećan čovek a ko nesrećan čovek, šta su srećković i baksuz U mom tumaranju kroz život primetio sam jedan fenomen koji mi je ostao čudan i zagonetan do dana današnjeg. Naime, mnoštvo je raznih ljudi i ćudi, vera i rasa, karaktera i pameti, ali postoje dva tipa ljudi koji su mi skrenuli pažnju na svoje postojanje, i čije dejstvo na okolinu brižljivo posmatram.

To su ljudi koji sreću drugima dele, naturalni srećkovići i oni koji dele nesreću, baksuzi i ugursuzi.

Dugo sam posmatrao tu jedinstvenu pojavu i kroz glavu mi je prolazilo mnogo pitanja, radio sam mnogo analiza, što psiholoških, što metafizičkih, fizičkih i emotivnih. Naravno, ništa nisam posebno otkrio a ni shvatio, jer je to pitanje usuda, kome šta Bog udeli na rodjenju, ko u to veruje, ili je pitanje uma i izbora u šta čovek misli i u šta veruje. Iako nisam ništa shvatio, jer je moj um uzak i pored svih proširenja memorije i dodatne opreme koju sam u nj ugradio, ipak sam izvukao neke zaključke, koje slobodno delim sa publikom, a oni glase:

„Druži se sa srećkovićem, beži što dalje od baksuza, jer su njihova stanja prenosiva, kao male boginje“

I ako me pitate da vam objasnim kako da prepoznate ta dva tipa ljudi ko je srećković a ko baksuz, reći ću vam da vam treba mnogo opservacije na zadatu temu jer njihove osobine nisu tako vidljive na prvi pogled, barem kada se radi o srećkovićima, dok emitere nesreće i zlobe odmah prepoznate, oni su baksuzi i ugursuzi za same sebe i za okolinu, večiti komplikatori, izazivači nesreća, problema, kvarova.

O srećnicima i srećkovićima – srećan čovek je …

Srećan čovek  – srećnik  o kome govorim ne mora biti oličenje sreće za svoju okolinu, i najčešće ih okolina ne vidi kao posebno srećne ljude. Ali oni emituju oko sebe neku pozitivnu energiju, imaju neku vrstu blagodeti koja stvari i ljude oživljava, koji donose lepe promene, koji pokreću umrtvljene stvari, iako oni sami mogu biti i pasivni i kenjkavi i melanholični, ali nose neku zlatnu auru oko sebe. Srećni ljudi su centar dobrih dešavanja. Oni usrećuju svet svojim postojanjem, hteli oni ili ne, svet dobrih vibracija ide sa njima.

Srećnici mahom nisu pametni, umni ili načitani ljudi ali mogu i to da budu, ako podetinje u skromnosti uma svog. Ima izreka da „Mudrost radja žalost“, tako da velika većina svetskih mudraca ne spada u ovu kategoriju. Pogotovu malo srećnika ima medju tvrdim intelektualcima koji ozbiljno promišljaju život, jer što više promišljaš i uvidjaš život, on ti je sve turobniji. Srećnici na koje mislim, oni su uglavnom jednostavni, prosti do prosto prošireni ljudi, bez mnogo briga, mahom iskreni i banalni. Prava deca sreće. I naravno, daleko od zanesenjaka dece cveća.

Suština njihovog života i dejstva na okolinu je što oni na neki magičan način privlače sreću za sebe i ostale svojim mišljenjem i jednostavni životom. Priznajem, srećan čovek nekada više privlači dobrobit za druge nego za sebe. I to ne radi zato što to hoće, nego zato što se to spontano dešava, jer im je takva svest i ponašanje. Za njih se sa razlogom kaže: „Hvala ti što postojiš srećni čoveče“.

To sam uvideo u nekim partnerstvima, grupama i organizacijama, gde se jednostavno prepozna da osoba, srećan čovek sudbine, koja se po svojim spoljnim kvalitetima ne ističe, zapravo drži celu organizaciju na okupu i unapredjuje je. Njenim odlaskom sve se ruinira. Kao da osoba ima neku eteričnu energiju koja nas čuva od napredovanja zlih i pokvarenih, pa nas ta blagodet štiti. Kada takva osoba ode, ili je nepronicljivi i nazovi pametni oteraju, jer misle da manje vredi, dolazi vladavina baksuza i ugursuza.

Srećnici su jako retka vrsta ljudi i kada ih nadjete i prepoznate, čuvajte ih po svaku cenu.

O nesrećnicima, baksuzima i ugursuzima – baksuz je

Odmah da se razumemo, velika većina ljudi koje poznajete su iz ovog naslova gore – nesrećan čovek ili baksuz, mada ću ja govoriti o najekstremnijim primercima svoje vrste. To su mahom nesrećne osobe koje imaju stalno neki problem, koje stalno nešto svrbi, žulja i peče. Oni vole da budu destruktivni da vas uvlače u svoje i tudje probleme. Puni su jeda i gorčine. I što je najgore, medju njima ima puno talentovanih, zanimljivih i kreativnih osoba koje će vas svojom harizmom zavesti i uplesti u svoje kolo nesreće.

Baksuzi su mahom komplikovani, zahtevni, puni misli, ideja i zamisli. Ali isto tako puni su sumnji, podozrivosti i strasti. I gde god se nadju gledaju da zakomplikuju situaciju, da je podignu na viši nivo, kako oni to liderski tvrde.

Većina umetničkog sveta, većina političara, većina komšinica, šefova i šefčića, lidera kružoka i mesnih zajednica, predsednici kućnih saveta, većina psihologa i novinara, mnogo facebook aktivista i blogera, i tako redom su vam mahom baksuzi. Drugačije se ne može objasniti dominacija baksuznih trendova u ovom društvu, i nivo destrukcije i nafuranosti koji fluktuiše zemljooooom moooojoooom Srbijom. Ako mi ne verujete, uradite jednu jednostavnu analizu informacija koje se pojavljuju kroz medije, twitter i socijalne mreže. Svaku informaciju i vest obeležite plusom ako ima pozitivnu i korisnu konotaciju a minusom ako je; navijački ostrašćena (propada sigurno Partizan – Zvezda će bankrotirati), primitivna (ako „Oni“ dodju na vlast dolazi rat), seksistička (kako da seksirate mladje od sebe bez dinara učešća), rasistička (izaberite naciju pa pljunite koliko možete po njima), ogovarajuća (pišite o nauci i kritikujete sve živo i mrtvo oko sebe), zlobna (kao na primer propast filma Andjeline Džoli) i tako redom.

Odnos vrednovanih informacija će biti 20% pluseva i 80% minusa, jer baksuzi i ugursuzi vladaju svetom i medijima. I vi ste to postali – baksuz, neprimetno. Mislite da je prirodno stanje vašeg života da hejtujete, da budete mrzitelj i da mržnju delite, da stalno „share explicit hate content„.

Kad prepoznate baksuza i ugursuza, a lako ćete ga prepoznati, on je uvek spreman da se svadja i oko njega je stalno neka frka, gužva i histerija, bežite od takvih daleko, još dalje. Jer oni su kao tornado, samo vas usisaju u svoj crni kovitlac, i upropaste vam život, hteli vi to ili ne. I nije uopšte pitanje da li su oni slavni, popularni, bogati, moćni ili ne, u svakom slučaju upropastiće vam vaš naivan i nevin život. Tog zla, na primer, imate na internetu koliko hoćete i takvi opinion leader-i su jako popularni, što je samo još jedan dokaz koliko su svi postali baksuzi.

I na kraju krajeva, čak i ako ste srećković, dovoljno dugo vremena provedeno sa baksuzom stvoriće od vas ugursuza.

. . .