Мали речник васкршњих обичаја – шта се ради за Васкрс

Младен Станковић

.

Васкрс или Ускрс. Мали речник васкршњих обичаја – одломак из књиге „Црквено празновање Васкрса и васкршњи народни обичаји“

 

Васкршњи или Велики пост састоји се од Велике четрдесетнице и Страсне седмице и траје укупно 48 дана, да би се завршио на Васкрс. Пост Велике четрдесетнице почиње у понедељак, после Сиропусне недеље, и траје 40 дана, до Страсне седмице. У току прве седмице Велике четрдесетнице Православна Црква налаже најстрожи пост, нарочито током прва три дана, када онај ко може треба потпуно да се уздржава од хране и воде, до среде после Литургије. На Велику четрдесетницу надовезује се пост Страсне седмице, када се прославља успомена на страдања Христова. Најстроже се пости у Велику суботу јер је тада и сам Спаситељ био у гробу.

Васкршња јаја. Уочи Васкрса, обично на Велику четвртак (у неким крајевима и у среду, а негде и у петак – обичаји се разликују), хришћани фарбају и шарају јаја којима се на дан празника куцају уз поздрав „Христос воскресе!“ Такво јаје представља прву мрсну храну коју хришћанин узима после седам недеља строгог Васкршњег поста, након што се на Васкршњој литургији причестио Светим Христовим Тајнама. Јаја се боје црвеном бојом у спомен на то како је Христова верна ученица Марија Магдалина у Риму предала цару Тиберију црвено јаје и поздравила га речима: „Христос воскресе!“ Јаје је символ обнављања и оживљавања: обојено у црвено оно символизује наше препорађање крвљу Господа Исуса Христа којом се причешћујемо.

Чуваркућа је прво црвено обојено васкршње јаје које се оставља до следеће године ради свакодневног подсећања на радост Васкрсења. По народном веровању оно чува дом од зла.

Свећење водице за Васкрс. Поред заједничких молитава и богослужења која се обављају у храму, Црква је одредила да се два пута годишње обавља обред свећења водице у домовима верних хришћана, ради духовног напретка њихових породица. Ово је везано за два велика и свечана дана: Васкрс и крсну славу. Освећењем водице, молитвом и кропљењем дома, благодат Божија и Дух Свети улазе у тај дом и његове житеље, дајући им благослов и духовну снагу у њиховом животу и раду. Молитва се узноси за напредак свих укућана, као и за покој душа умрлих сродника.

Васкршњи поздрав: „Христос васкрсе!“ – овим речима хришћани се поздрављају од објаве Христовог Васкрсења у ноћи између Велике суботе и Васкрса, па све до Спасовдана. На овај поздрав одговара се речима „Ваистину васкрсе!“

Васкршњи ручак почиње нешто раније него обичним данима, то јест одмах после Васкршње Литургије. Руча се у кругу породице и најпре се сви присутни куцају црвеним васкршњим јајима уз празнични поздрав. На трпези се обично нађе јагњетина. Код Срба је раније постојао леп обичај да се за Васкрс рођацима и пријатељима шаљу васкршње честитке са најлепшим жељама за читаву породицу.

из књиге „Христос Воскресе – Црквено празновање Васкрса и васкршњи народни обичаји“, издање манастира Ваведење у Београду, 2010

. . .