Redakcija Bloga

 

Veliki petak je dan kada je Isus Hristos stradanjem na Golgoti i patnjom na krstu preuzeo grehe sveta na sebe

 

Na Veliki četvrtak, u Isusovo vreme odigrala se Tajna Večera, na kojoj se Hrist oprostio od svojih učenika i predao im Svetu tajnu Pričešća: „Uzmite, jedite; ovo je tijelo moje.“ i „Pijte iz nje svi; Jer ovo je krv moja Novoga Zavjeta koja se prolijeva za mnoge radi otpuštenja grijehova“. Te večeri je svojim učenicima oprao noge i naučio ih prvosvešteničkoj molitvi i podučio ih ljubavi i praštanju. Te noći je predvideo i kako on stradati, te kako će ga jedan od njih izdati i kako će ga se jedan od njih odreći.

Kao što je Isus Hristos prorekao na Tajnoj večeri, u Getsimanskom vrtu je poljupcem svog prijatelja Jude bio je izdan i predat Rimljanima. Pre petka ujutro apostol Petar se, u strahu da i njega ne zatvore i kazne, tri puta odrekao svog Gospoda. Shvativši u trenutku šta je uradio, Sveti Petar se odmah pokajao u gorkom plaču. Izdajnik Juda, koji je iako sledbenik Isusa, svog duhovnog oca izdao za 30 srebrnika, kad je saznao da je Isus Hristos osuđen na smrt, mučen grižom savesti se obesio.

Pontije Pilat, rimski namesnik Judeje,  ponudio je jevrejskom narodu da im pusti jednog zatvorenika, kao što je to bio običaj pred Pashu, sveti jevrejski praznik. Narod je zanesen farisejima izabrao oslobodjenje razbojnika i buntovnika Varavu, a za Hrista je povikao skoro u glas: „Raspni ga! Raspni ga!“ i tako mu odredio sudbinu.

U noći između Velikog četvrtka i Velikog petka, stanovnici Judeje su Isusa Hrista bičevali. Rimljani su nastavili sutradan krvavo mučenje. Pilat je sve to mirno gledao sa svoje terase. U želji da Isusa potpuno ponize i ismeju njegovo zvanje prorokovanog Judejskog cara, rimski vojnici su mu obukli skerletnu odoru, jer skerletna boja je bila boja careva i niko nije smeo da je nosi na sebi. Skakali su i igrali oko njega smejući se “Judejskom caru”, a na glavu su mu stavili venac od trnja, kao svojevrsnu krunu. U svom ludilu i bezumlju nisu znali da su, iz želje da ga ponize, ustvari posvedočili istinu koja ih je nadživela. Isus jeste bio Car nad carevima, jer njegovo carstvo nije od ovoga sveta, njegovo je carstvo Nebesko.

Nesigurni Pilat je predao Isusa Judejima, rekavši da nikakve krivice na nalazi na njemu, odnosno, da taj čovek nije prekršio nikakav rimski zakon, dakle, on je za njega nevin. Surovi i opaki jevrejski kralj Irod, bludnik, rodoskrvnitelj i ubica svetog Jovana Preteče, mogao je sve da prihvati, ali ne i da pred njim stoji nevin čovek za koga svet govori da je novi Judejski car. Želeći da se zbog toga naruga Isusu, Irod je naredio da Isusu obuku belu odoru, koja je znak nevinosti. Tog strašnog dana po svet Pontije Pilat i kralj Irod su se izmirili na zlom delu, jer su pre toga bili u političkoj svadji.

Kad su besni Judejci uvideli da mogu samo da muče Isusa, ali da ne mogu da ga osude na smrt, rekli su Pilatu da se Isus Hristos ustvari buni protiv rimskog imperatora, jer sebe proglašava Judejskim carem, a takav greh mora da kazne Rimljani. Stanovnici Judeje su bili u mračnoj ekstazi, uoči velikog praznika. Kako je to bilo vreme uoči Pashe, najvećeg judejskog praznika, i bojeći se nemira, a ne verujući u Isusovui krivicu, Pilat je pokušao da smiri strasti. U to vreme, pred praznik, običaj je nalagao da jedan od zatvorenik u ime milosrdja bude pušten na slobodu. Tada je u zatvoru bio i Varava (Baraba), judejac osuđen zbog ubistva rimskih vojnika i pobune protiv Rimljana. Pilat je pitao judejski narod koga hoće da oslobodi, zatvorenika Isusa ili Varavu, i narod je tražio Varavu. Kada je Pilat pitao šta da uradi sa Isusom, svetina je počela da urla: „Raspni ga! Raspni ga!“

Isusu su opet preobukli u njegovu odeću koju mu je istkala Presveta Bogorodica Majka, u kojoj je išao i propovedao po zemljama Judejskim, odeća za koju su vojnici kasnije bacali kocku pod krstom, i time su se ispunile reči iz Psalma da će se za njegove haljine bacati kocka.

Vojnici ulicama Jerusalima vuku Isusa, šibaju Ga i rugaju Mu se, stavljaju Mu na rame veliki drveni krst na kome će biti razapet i vode Ga ulicom Bola (Via Dolorosa), zajedno sa dva razbojnika koja će podvrći istoj kazni, na brdo van grada, Golgotu (u prevodu Lobanja). Uz teške muke se Isus penjao prema gubilištu. Iz jedne kuće je istrčala dobra žena Veronika i svojom maramom obrisala Hristovo lice, svetu krv, pljuvačku i znoj, marama na kojoj je ostao nerukotvoren Isusov lik, i koja i dan danas zrači blagodaću Božijom, Pred samim brdom Isus klonu pod težinom krsta, pa vojnici prihvataju da mu dobri Simon iz Kirineje pomogne i da Mu ponese krst. Na Golgoti vojnici podižu i ukopavaju krst i razapinju Hrista na njemu, nabijajuću metalne klinova u Hristove dlanove i potkolenice. Postavljaju Njemu sa jedne i druge strane još po jedan krst sa dva razbojnika.

Iznad glave Hristove na krstu, da bi mu se još jednom narugali, na krst su prikucali tablicu sa natpisom: „Isus Nazarećanin, car Judejski“.

Blizu krsta nemo stojei posmatraju apostol Jovan, Bogorodica Majka, Marija Kleopova, Marija Magdalena i Salomija, majka sinova Zavedejevih. Pod krstom rimski vojnici se kockaju i dele kockom Hristove haljine, kao što je prorečeno u Svetom pismu. I dok se jedan od razapetih razbojnika ruga razapetom Hristu drugi Ga razbojnik sa krsta moli da ga pomene u carstvu Svome. Hristu umesto vode daju sirće da pije. I u tim trenutcima, Gospod Isus Hrist, Sin Božiji, moli Gospoda Oca da oprosti ljudima, jer ne znaju šta čine.

U taj strašni petak, u tri sata popodne, u trenutku kad je Isus Hristos u mukama umro na krstu i svoj Duh predao Gospodu, i priroda je pobunila nad nepravdom. Nad zemljom je zavladala tama, zavesa u Jerusalimskom hramu koja je razdvajala svetinju od svetinje nad svetinjama rascepala se na dvoje, od gornjeg do donjeg kraja, zemlja se zatresla, stene su počele da pucaju i mrak je usled pomračanje sunca zavladao zemljom. Shvatajući poruku same prirode kapetan koji je stražario kod krsta je uzviknuo: “Taj je čovek zaista bio pravednik”. Tako su se obistinile proročke Hristove reči da će i kamenje progovoriti u trenutku njegove smrti. I mrtvo kamenje je svedočilo Živoga Boga.

Pošto Mu rimski vojnik Longin kopljem probi rebra u predelu jetre da bi se uverili da je mrtav. Josif iz Arimateje zamoli Pilata da skinu i odnesu telo da se sahrani. Vojnici po Pilatovoj naredbi dopustiše Josifu iz Arimateje, Nikodimu i ostalim Isusovim sledbenicima i prijateljima da skinu Njegovo telo s krsta. S obzirom da je u subotu bila Pasha, dan kada se ništa ne radi i preduzima, Pilat je smatrao uputnim da se telo skine sa krsta, da ne bi stajalo 3 dana na suncu. Hristovi prijatelji skidoše telo, pomažaše Ga mirisima i položiše u grob izdubljen u steni. To je bio grob koji je Josif spremao za sebe. Položivši uvijeno telo u grob, oni navale na vrata od groba težak kamen i raziđu se u velikoj tuzi dok su rimski vojnici ostali da stražare oko groba, bojeći se da bi hrišćani mogli da odnesu telo. Bilo je to u petak veče uoči velikog jevrejskog praznika Pashe.

Svojim stradanjem, bolom i patnjom, Sin Božiji je preuzeo grehe sveta. Vaskrsenjem je potvrdio svoju Božansku prirodu i oproštaj dat svetu.  „Samo vaskrsenje moglo je nagraditi ovoliko stradanje. Samo se vaskrsom Hristovim može priroda i naša savest umiriti“ (Sveti Nikolaj Velimirović)

Svake godine na Veliki petak pravoslavna Crkva i njeni vernici oživljavaju kroz Bogosluženja u crkvi, istorijski i duhovni događaj Hristovog stradanja na krstu, stradanje za ljudske grehove. Iznosi se Plaštanica, platno na kojem je prikazano Hristovo polaganje u grob i koja se u svečanoj tišini celiva. Na Veliki petak se strogo posti na vodi. Molimo se Gospodu Isusu Hristu i sećamo se njegove žrtve za čitav ljudski rod. Veličanstvena tišina Velikog petka i uzvišena atmosfera najavljuju već izvojevanu pobedu u kosmičkoj bitki Bogočoveka protiv Satane i večite smrti.

. . .