Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

Redakcija Bloga i Dragana Rajblović

 

Kablar i pogled sa vrha planine

Kako izgleda pogled sa vrha Kablara na okolinu i zaključak našeg uspona i planinarske ekspedicije Kablar 2012

 

Kada se okrenemo iza sebe i analiziramo protekli uspon na Kablar, možemo zaključiti nekoliko stvari:

– srećni smo i zadovoljno što smo bili na ekspediciji Kablar 2012

– bilo je teško na jednom delu puta, bilo je muke, ali ne preterane

– sve je jako uzbudljivo i nadahnuto na trasi severne strane Kablara

– imali smo odličnu organizaciju zahvaljući sportskom klubu Alti

– stekli smo kondiciju, samopuzdanje i rešenost da nastavimo dalje

– silazak je bio bajkovit

Sve u svemu, uspon na Kablar je odlična vikend varijanta. Treba vam vodič, ako dolazite prvi put. Put uspona nije dugačak i teško da biste se izgubili na Kablaru, ali možete otići stazama ka liticama i malo lutati po terenu koji nije baš za šetanje i treking.

Srećni smo što smo otkrili Ovčar Banju, jer je sjajna destinacija za odmor ako ste na putu za Zlatibor ili Crnu Goru. Odmah je pored puta, odlična hrana i kafa, pristupačne cene i bazen sa termalnom vodom u velnes centru. Preporučujemo u svakom pogledu.

Naveli smo već da se Ovčarsko Kablarska klisura naziva i Srpska Sveta Gora zbog 10 manastira koji se nalaze na tom području. To je tek poseban doživljaj, za koji nama nije preostalo vremena. Mišljenja smo da treba odvojiti dva do tri dana i obići sve manastire polako i detaljno, iako je to sve moguće i u jednom danu, ali se mnogo toga propusti u brzini i žurbi.

Priroda u celom kraju je bujna i divna. Spoj stenja, šume, vode i duha daje celom predelu čaroban izgled. Jedina smetnja je u tome što iako su manastiri u tom kraju, iako je sve to van grada, ne deluje ništa usamljenički i nedirnuto, naprotiv. Imate utisak da ste u vrtlogu dešavanja.

Želimo da se zahvalimo Dragani Rajblović na izazovu koji nam je postavila a koji smo savladali. Da smo znali ranije kakvi nas delovi uspona čekaju, pola nas bi odustalo u startu i posle bi zažalilo. Ovako smo se svi krenuli u avanturu i izašli kao pobednici, ceneći više sebe i sopstvene mogućnosti. Hvala Dragana!

Kada razmišljamo unazad, a iza nas su dva ozbiljna uspona, Rtanj i Kablar, zaključujemo da su to dve potpuno različite stvari i doživljaja. Na Rtanj sigurno ne bi išli ponovo a da se pre toga dobro ne pripremimo fizički, a na Kablar bi se bez dvoumljenja ponovo vratili, s tim da bi možda izabrali da idemo dužim i blažim putem, uživajući u predivnoj prirodi, i pričajući prijateljima kako smo se mi ipak popeli i uz severnu stranu Kablara, po severnoj steni.

Iz ove perspektive malo jasnje sagledavate i život i zašto Srbi ne vole da planinare. Prvo, mali je broj planinara amatera u Srbiji, iako to zadovoljstvo ništa ne košta. Ali ljude mrzi da se penju. Lenji su i više vole da sednu u kafanu i kafić i raspredaju široke priče nego da dan provedu u naporu i prirodi. Zato verovatno nismo radi ni da se trudimo oko mnogih drugih stvari i ne cenimo ono što imamo.

A imamo sjajnu zemlju, divnu prirodu, Bogom danu. Prava Božija bašta na Balkanu. Nastavićemo da je istražujemo i da beležimo gde smo bili. Ta bašta to zaslužuje, i daje najviše od sebe onima koji se potrude da udju u nju. Potrudite se. Nećete zažaliti.

. . .

 

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: