Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Život Duhovnost

Meditacija na dah i kontrola uma i misli – opasnosti meditacije

Dragan Milovanović

 

MEDITACIJA NA DAH

Kako meditacijom i svesnošću kontrolisati svoje misli i um

.

Misli su velike sila u našim životima, mogu da nas podignu u velike visine svetlosti i bace u najdublju tamu. Zato uvek treba stražariti nad svojim mislima i na radu svog uma. Naravno, potrebno je mnogo strpljenja i upornosti, vežbe i prakse dok se ne uspostavi kontrola misli i uma. U tome nam najviše smetaju emocije koje nas ponesu i izazovu misaonu oluju i mentalni nemir.

Poznate su floskule iz istočnjačkih religija da je „Um kao pijani majmun“ koji se tetura u svim pravcima i da je prvi početak ovladavanja sobom posmatranje teturanja tog majmuna dok se ne preuzme kontrola nad njim. Mahom se za uspostavljanje te kontrole uma preporučuju različite meditativne tehnike, koje podrazumevaju razvoj koncentracije, svesnosti i introspekcije.

Svojevremeno sam u mom prošlom životu bio zainteresovan za istraživanja svojstva uma, zen i budističke meditacije i kontrolu uma. Svog uma, ne tudjeg. Vodeći se tim idejama upoznavao sam različite ideje, teorije i prakse. Na kraju krajeva, priznajem da sam i isprobavao neke od tih metoda, mislim pre svega na meditaciju, sa više ili manje uspeha.

Danas ću vam pomenuti jedno svoje iskustvo na tom planu, koje smatram dragocenim jer je dovelo do promene moje svesti. Priča je istinita ali zbog odredjenih razloga i mišljenja koje imam sada izostaviću mnoge detalje koji bi otkrili ko je ko i gde je sve to odigrano.

Kao što rekoh u mom prošlom životu koji ja nazivam period duhovnih lutanja, istraživanja i zaludjivanja došao sam u kontakt sa jednom vrstom indijske i budističke meditacije. Želeći da je savladam otišao sam sa grupom entuzijasta u svojevrstan budistički manastir. Tamo smo bili izloženi ozbiljnom naporu i dugotrajnim meditacijama koje su trajale satima. Ustajalo se rano, oko 4h, i nakon kraćeg umivanja i razgibavanja, jutarnjeg sredjivanja, pristupalo se meditaciji sve do 7 sati kada se pravila kraća pauza za doručak. Odmah nakon toga se nastavljalo sa meditacijama sve do ručka koji je bio tačno u podne. Nakon ručka, imali smo malu pauzu sve do 13 časova kada smo nastavljali sa meditacijama do 17h. Onda je sledila pauza, sredjivanje tekućih stvari i održavanje kompleksa, ali već u 18.30h se nastavljala meditacija sve do 21 čas, kada se prekidala i kada se išlo na pripreme za spavanje i san od 22 časa.

Ako ste pomislili da je rano leći u 22 časa ako ste ceo dan proveli u meditaciji, varate se. Meditacija zna da bude iscrpljujuć i bolan proces, posebno u početku, kada vas celo telo boli i žulja od sedenja i neprirodno savijenih nogu, odnosno ukočenosti na koju niste navikli. Ali živ i uporan čovek se na sve navikne, pa tako ako ustrajete, telo se polako navikava, relaksira i sedenje u lotos pozi ili japanskom sedu i ne predstavlja neki poseban problem za iskusne meditantne. Kada već govorimo o bolovima pri meditaciji, zanimljivo je da ne bole ista mesta sve ljude, jer kako su mi članovi grupe pričali neke su bolela ledja, neke kolena, neke ruke, grudi, vrat, glava, sinusi. Svako je imao svoju količinu boli da iznese. Doduše, posle nekoliko dana mučenja polako počinje da nestaje bol, da bi na kraju satima vrlo udobno bili u meditativnom položaju a da ne osećate telo. Noge su vam ukočene, ali vi to više ne osećate jer je fokus vaših misli u glavi a ne u telu. Fascinantno. Auto anestezija.

Sama tehnika meditacije je bila jednostavna ali je pre toga morao da se prodje uvodni deo vežbanja, koji se svodio na razvijanje koncentracije. Za to je korišćena klasična meditacija koncentracije i praćenja daha, udisaja i izdisaja. Trebalo je dana i dana meditacije da bi se koncetracija profinila i utvrdila. Medjutim ako ste bili uporni, bili biste nagradjeni povećanim stepenom koncetracije i kontrole uma i vaših misli, i to je fenomen koji je zapravo tema ovog teksta.

Naime, jednog dana, posle jedno 5 sati sedenja i meditiranja, koje je uvek isto, jer stalno ponavljate jedan te isti ritual, desilo se nešto. No, pre nego što napišem šta je to nešto, skrenuo bih pažnju i odgovorio na logično pitanje da li je dosadno satima i danima ponavljati isti ritual i proces. Da, jeste dosadno ali svakim trenom sve manje. Nekako vam se vreme provedeno mentalnom radu sve više smanjuje, deluje vam da radite meditativnu praksu sve kraće, mada sat uvek pokazuje isti termin. I sve vam je lakše sa praćenjem sopstvenih misli ili osećaja koje posmatrate, tako da ponekad to bude i zabavno, iako je uvek sve isto. Mada, da je dosadno, dosadno je, i uvek se pitate da nemate da radite nešto pametnije i kada će zvono da objavi kraj časa.

Da se vratim svom iskustvu. Dok meditirate počinjete iz dana u dan da primećujete napredak, sve vam je lakše da se koncetrišete na misao, na um, na proces. Sve je fluidnije, jasnije, brže, čistije. Primećujete dosta očigledno da vam se koncetracija poboljšala i ono što je najbitnije, lako se koncetrišete, fokusirate i ta pažnja sve duže i duže traje. A onda se desilo Ono. To Ono je trenutak kada u vašem umu zavlada tišina. Jer dok meditirate stalno u glavi imate neke misli, šumove, nepovezane slike, ideje i reči, koje bivaju sve manje učestale kako ste obučeniji u meditaciji ali nikada vas ne napuštaju. Te misli, ti mentalni šumovi, to je onaj pijani majmun sa početka teksta koji vas ometa i koga treba staviti pod kontrolu. I dok se trudite da ostanete na putu meditacije i da ne dozvolite majmunu da vas ometa, sve će se manje primećivati u vašem Umu. A onda, ONO, odjednom su tokovi bezrazložnih i slučajnih misli nestali. Odjednom je u vašem umu duboka tišina i vi kontrolišete sopstvene misli. Neverovatan osećaj. Potpuna kontrola vašeg uma. Fantastično.

Odlično se sećam da sam pomislio  kako je to fantastično stanje i odlična stvar, i da sam imao ovakvu koncetraciju i kontrolu onoga što mislim dok sam studirao, kroz fakultet bih prošao na krilima lakoće.

Srećom po mene, taj razvoj svesti, skok na drugi nivo mišljenja, doneo mi je i uvid u to čime se bavim, i posledice svega toga. Uključujući objektivnost, odredjenu senzibilnost koju posedujem uz hladan um koji sam naprasno dobio, počeo sam da shvatam štetnost meditacije same po sebi. To mi se i potvrdilo kasnije kada smo napuštali manastir, jer nas je guru pred kraj počeo „ogrubljivati“, odnosno pripremati za povratak u normalan svet, jer meditacija te otvara i čini ranjivim. Pre toga sam već nekako bio ukapirao tu posledicu, sad da ne objašnjavam kako i na koji način, i pre svih sam prestao sa daljim meditacijama i počeo da se centriram za povratak u grubi materijalizam.

Poenta mog upozorenja je u sledećem. Bavljenje meditacijom vas „otvara“ ka finijim energijama i entitetima koji na takav način dobijaju prolaz do vašeg duha. Postajete emotivno ranjiviji iako vam se čini da se opuštate i da je sve dobro, suštinski je sve dobro dok ne dodje do prvog stresa ili problema, tada burnije reagujete. Guru nam je objasnio da kroz meditaciju „čistimo astralno telo“ ogrubelo materijalizmom, ali da povratkom u materiju svakodnevnog života se mnogo lakše i temeljnije prljamo. Zato je meditacija rezervisana za manastire i pečine pustinjaka, jer ako pokušamo da u svakodnevnom životu toliko profinimo naše astralno i mentalno telo a živimo pod uticajem raznih ovosvetskih prljavština, u najboljem slučaju ćemo postati neurotični, u srednjem slučaju psihotični a u krajnjem sličaju potpuno izbačeni iz ravnoteže. To je zaista tako, i zato se ne preporučuje ozbiljna meditacija kod kuće.

Meditacija je praksa koja se sprovodi na zaštićenim, mirnim i pozitivnim mestima, koja su izolovana od sveta. Ineče se kockamo sa sopstvenim umom i životom.

Ako me pitate da li mi je ostala ta totalna kontrola uma i dalje, odgovor je NE. Mora se nastaviti sa vežbom meditacije da bi vas um slušao. I tako se moje pijani majmun vratio i gospodari i dalje sa mnom. Ali me je naučio nečemu, ne ulazi u stvari koje ne poznaješ, i digni ruke od meditacije, put Spasenja je jednostavan put, ne treba ti kontrola uma, već bdenje nad mislima i stalno praštanje. Nije rešenje života u Umu i mislima, već u srcu i ljubavi.

. . .

Hare Krishna Hare Krishna Krishna Krishna Hare Hare Hare Ram

http://www.youtube.com/watch?v=ZN71NGrdTbs

. . .

77 komentara

  • Znači Kandilo mi smo već propali.Ne mogu se složiti s vama.Znate zašto,zato jer sam upoznala Živoga Boga,Isusa Nazarećanina Sina Djevice Marije i po cijenu života neću ga se odreći.Što je jače to ili vaša riječ?Briga me za Svetitelja,ja imam Božju Riječ,isto kao i Vašu samo je vaša na ekavici.Svetitelj je zabludio u nekim stvarima.Jesu li svi pravoslavci takvi ili je to neka sekta?Ja sam jako zbunjena sad.Prvo postoje li razlike u pravoslavlju,neke struje,šta je ovo,ja nemam pojma priznajem.Ja sam mislila da su pravoslavci kao i ovi u Zagrebu miroljubivi.Valjda je razlika sa ortodoksnima.Što bi ja sad trebala da se pokrstim? Može li mi netko ko ima ljubavi objasniti zašto nas toliko mrzite.Zašto nas toliko duhovno mrzite a jedemo istoga Krista.Molimo se istoj Majci.Ili nas mrzite zbog rata pa to manifestirate kroz vjeru.Možda sam ja nekoga izgubila, pa ne mrzim jer mi to neda Krist a i neću.Vi ste meni dali svetitelja,mogu ga malo proučiti,radi informacije, a ja vama ostavljam pronađite u korinćanima Hvalospjev ljubavi od svetog Pavla.Imate to?

  • Čitanje iz Prve poslanice sv. Pavla apostola Korinćanima:

    Čeznite za višim darima! A evo vam puta najizvrsnijega!

    Kad bih sve jezike ljudske govorio
    i anđeoske,
    a ljubavi ne bih imao,
    bio bih mjed što ječi
    ili cimbal što zveči.
    Kad bih imao dar prorokovanja
    i znao sva otajstva
    i sve spoznanje;
    i kad bih imao svu vjeru
    da bih i gore premještao,
    a ljubavi ne bih imao – ništa sam!
    I kad bih razdao sav svoj imutak
    i kad bih predao tijelo svoje da se sažeže,
    a ljubavi ne bih imao –
    ništa mi ne bi koristilo.
    Ljubav je velikodušna,
    dobrostiva je ljubav,
    ne zavidi,
    ljubav se ne hvasta,
    ne nadima se;
    nije nepristojna,
    ne traži svoje,
    nije razdražljiva,
    ne pamti zlo;
    ne raduje se nepravdi,
    a raduje se istini;
    sve pokriva, sve vjeruje,
    svemu se nada, sve podnosi.
    Ljubav nikad ne prestaje.
    Prorokovanja? Uminut će.
    Jezici? Umuknut će.
    Spoznanje? Uminut će.
    Jer djelomično je naše spoznanje,
    i djelomično prorokovanje.
    A kada dođe ono savršeno,
    uminut će ovo djelomično.
    Kad bijah nejače,
    govorah kao nejače,
    mišljah kao nejače,
    rasuđivah kao nejače.
    A kad postadoh zreo čovjek,
    odbacih ono nejačko.
    Doista, sada gledamo kroza zrcalo,
    u zagonetki,
    a tada – licem u lice!
    Sada spoznajem djelomično,
    a tada ću spoznati savršeno,
    kao što sam i spoznat!
    A sada: ostaju vjera, ufanje i ljubav
    – to troje –
    ali najveća je među njima ljubav.
    (1 Kor 12,31-13,13)

  • Ne mogu ostati začuđena.Divim se ljudima ateistima koji ljube čovjeka.Više je Krista u njima nego u ovakvim osudama.Mislim da je najveća bolest vjernika duhovna oholost a vi ste ju baš pokazali.Ne ,neće svatko tko govori Gospodine,Gospodine u Kraljevstvo Nebesko.Bože moj,protestanti nas ne podnose nikako,pravoslavci kao vi,još i gori,(čast izuzecima)kad bolje pogledam ni ne treba nam ekumenizam.Krist je raširio ruke na križu da ti kaže „toliko te volim“,zar ga je tako teško nasljedovati u onome što nam je ostavio u svojim riječima „ljubite jedni druge“.Nosimo križiće oko vrata,imamo raspela a gradimo Kulu Babilonsku.Brzo će kraj svijeta.Nitko neće da se obrati srcem.Iz srca izlaze ljubav i mržnja,čežnja da se svaki čovjek spasi ili kod nekih da propadne.Strašno.

  • E moj profesore . Odgovarate na pitanja kao oni fariseji Isusu , kao Jehovini svedoci kad ih nesto pitas a oni kazu: u knjizi pise…. Zaboraviste i vi kao i otac Serafim (ako njegove reci nisu izvadjene iz konteksta ) : zasto vidis trn u oku brata svojega a nevidis…

  • Eh,Vojsije,pa da bar vidi što u knjizi piše pa makar i doslovno(ko protestanti),neće pogriješiti kada citira Isusove riječi o ljubavi i spasenju.Ma on je pojedinac,ne vjerujem da je pravoslavlje takvo i gotovo.Ima i kod katolika profesora nad profesorima.No,ljudski je griješiti,božanski opraštati.Treba čitati Sveto Pismo,tamo je sve zapisano.Pozdrav.

  • Treći i poslednji put vam Vojsije kažem isto: Izučite temelje vere, pa raspravljajte. Vaša pitanja govore koliko ne znate apsolutno ništa o suštini hrišćanstva. A iskustva duhovnih nemate nikako, što je tek teškoća za bilo kakav razgovor na temu vere sa vama.
    Marta, vi sve sami radite: pitate se, odgovarate, zaključujete, čak i o onome što nije ni izrečeno ni pomenuto. Sudite iz svog uma i nekih predrasuda. Upućeni ste na Svetog Serafima Rouza, novovekovnog svetitelja. On će vam dati sve odgovore, ne ja. Uzmite dato ili odbacite, vaša je volja. Niko vas ne mrzi, niti rikomaktolike, samo umišljate u svojoj glavi.
    Prekinite taj monolog u vašoj glavi! Osvestite se!

  • Fasada drži a temelji klize… Mislim da svih troje moramo na popravni što ne smatram ničim lošim . Beše da će nam suditi po onome kakvi budemo u trenutku kad stanemo pred boga ?

  • I proverite s vremena na vreme ulje u kandilu . Pitanja nisam postavio zato što nemam odgovor na njih . Znam odgovor – i svoj i hrišćanski i još po neki . No , volim s pametni(ji)m prozboriti jer se ne plašim ni tuđeg znanja ni vere.Može mi samo biti od koristi . U zdravlje ! Slažem se da obustavimo , smorismo ljude 🙂

  • Šteta što se ne mogu vratiti u ranije komentare pa da vama Kandilo pokažem što ste izgovorili.Jednostavno ne prikazuje ranije komentare.Govorite da ja sudim a služite se svecem koji osuđuje druge.Malo sam ga počela čitati i opće mi se ne sviđa,ni on ne voli druge.Samo vi vjerujte kako vi hoćete zahvalna sam dragome Bogu što sam kao pala s Marsa na ovaj portal, bar sam saznala kakvi su to ortodoksni pravoslavci.Isto ko i Jehovini,samo će oni doći u ra.Onda budite sa Jehovcima u raju a mi ćemo svi u pakao.Ili ćemo svi kad umremo u pravoslani raj.A Isus je bio Židov.Valjda je trebalo da se rodi kao pravoslavac. Ništa smješnije nisam čula,liječenje pravoslavljem.Koliko god su nam vjere slične jako smo različiti.Nikada nismo govorili liječenje katolicizmom,nego liječenje Isusom Kristom.Vi uporno naglašavate razlike u vjeri i da je samo vaša dobra, a za mene je to govor mržnje prema drugim kršćanima.Poštivala sam pravoslavlje a sada iz pravoslavlja poštivam jedino HRISTA. Vi Kandilo niste svećenik pretpostavljam.Žalosno je da ovaj portal nema pravoslavnog svećenika ovdje,još uvijek vjerujem da bi on drugačije govorio.Kojekakvi gurui se igraju.A začuđuje me što među tolikim duhovnim pravoslavnim komentatorima nema ni jednog koji će reći nešto u prilog bratske ljubavi,svi šute.Šutnja jest zlato,al je i odgovor.Govori više od riječi.Hvala braćo Srbi.čini se da je politika isto što i vjera.I neću ništa čitati.Ništa što mi zapovijeda da pljunem na svoju vjeru.Kandilo,kandilo,tamjanica ti se pokvarila.Ništa ovo nije iz moje glave,ne mogu vratiti vaš stav u komentarima.Čudni ste.Napadnete a ne smijemo braniti naše.I još napadate sa svetiteljem.Na nikakav popravni Vojsije ja ne trebam,na ispovijed idem Isusu Kristu.Kamenujte me svi sad zbog izrečenog.Žao mi je još jednom,što nemate pravoslavnog svećenika ovdje na portalu.

  • Nece vas ovde niko kamenovati . Kandilo je u pravu da ste malo vise nervozni . Mozda je otvorenost i iskrenost u komentarima malo veca nego sto navikli i sto zelite tolerisati ? Nikako nisam hteo da vas uvredim s `popravnim` . Samo sam hteo da `spustim loptu` i da kazem da svi treba da radimo na tome da budemo bolji.

  • Vi mene niste uvredili al Kandilo jest.Al nema veze.Jedini Vi tu nastojite nešto poporaviti bez obzira na veću ili manu duhovnost.Svatko treba raditi na sebi al ja se ne osjećam krivom nego izazvanom.A kriva sam zato jer sam mislila da je Hrist i Krist isti Bog,al očito nije.Recite mi,onako iskreno,kao čovjek,jeli najbolje da se povučem sa vašeg portala.Vaša namjera je dobra ali nedajte se uplašiti zato jer ste kao manje duhovni,u nekim stvarima dobro razmišljate i ne zaslužujete se tako potcjenjivati.Ne ulizujem se nikome,nego primjećujem.Ja imam svoje mišljenje i svoju vjeru i ne mislim je poradi nikoga mijenjati.Al mislim da me mnogi ovdje ne vole jer sam Hrvatica.Moji roditelji su iz Srijema,i ja sam tamo nekad bila…I prošli smo kalvariju.ne osjećam se prihvaćenom ovdje,ne osjećam ni dobrodošlicu.Vama hvala Vojsije,i još jednom čovjeku koji je samnom razgovarao,mislim Jovan.Možda je vrijeme da obrišem link(poveznicu) i da više ne gledam ovaj portal.

  • I za kraj, jer odlazim sa ovog portala.Zanimljivo je primjetiti da mi gurate svetitelje.Oni su valjda ispred Krista koji je dao svoju krv za otkupljenje čitavog čovječanstva(a ne samo pravoslavaca).Nije ni čudo da su Vam crkve uvijek prazne,tri čovjeka u njima i prije i poslije rata.Toliko o duhovnosti pravoslavlja.Nije mi namjera bila nikog povrijediti,ja se osjećam povrijeđeno i razočarano.Moja iskrenost nije bila negativno usmjerena prema nikome.Prezirem grijeh,a ovdje se jako griješi.Zahvaljujem autoru teksta Draganu na miroljubovoj komunikaciji.Možete se postiditi svi koji mislite da ste samo vi u „pravoj veri.“Nemojte se truditi odgovoriti ništa,mene ovdje više nema Sad ni ja nisam za ekumenizam,više nisam.Samo nastavite graditi kulu babilonsku.Neka vam se smiluje Hrist !

  • Iskreno ( a tako uvek i govorim ) vasa pojava ovde mi je bas prijala i bas sam pratio sve sto kazete . Dalo bi se stogod i zameriti , ali mada sam i ja ovde gost ,
    racunam da nije pristojno . Da Bog da sto vise takvih kao Vi i kod `vasih` i kod `nasih`. Trebalo bi ispravljati posledice u glavama ( i dusama )od dela koja su budale s obe strane pravile kroz istoriju . Ne brinite za moju duhovnost , ne odmeravam je na kantaru s drugima . Gospod rece da ce nam se suditi ne po recima i delima , vec po namerama ? Pa po tome i vi odlucite da li cete ostati ovde . Kako god odlucili – svako dobro vam zelim .

  • Hvala Vam.Zbog Vas je vrijedilo doći ovdje i vidjeti da ima Hrista.No mi smo manjina a većina je većina.Ja sam jedna na sto vukova.Ovi drugi vukovi koji uređuju tekstove i busaju se u prsa sa pravim Bogom, nema ih da obrane Krista koji je zajednički u kršćanstvu.Da ih je staviti sa protestantima,izludili bi.Pišu tekstove i gorde se pravoslavljem,gledala sam malo druge duhovne teme,tamo one o demonima,gorljivi i gordi. Onda se čude kako ljudi odu u sekte ili na drugu stranu jer nisu našli mjesta kod Hrista.A ne znam što bi mi mogli zamjeriti,ja to sam ne vidim,nisam nikoga htela uvrijediti,došla sam ovamo iz poštivanja,ne da napravim nikakav rat. Mi katolici nismo takvi,na naše portale svak je dobrodošao i onaj koji ništa ne zna a traži,ateisti,agnostici,homoseksualci,vjernici drugih vjera…Imamo mi portale katoličkih svećenika,svatko je prihvaćen bez obzira na put koji odabere.I nema ignoriranja,čovjek je čovjek.Ne bih ovdje ostala,jer dobijem nemir u srcu i sablazan i razočaranje, al hvala Isusu na ljudima kao Vi.Po srcu će nas suditi kao što rekoste,džaba sva vjera i mudrolije i zakoni ako nema Novog Saveza u Kristu, a to je ljubiti i ljubiti i opraštati i u svakom čovjeku kakav god bio tražiti lice Gospodnje jer niti jedan čovjek nije potpuno zao(osim onoga tko ne sklopi savez sa sotonom kao Hitler,svojom voljom),jer svaki ima božansko u sebi ako je stvoren na sliku Gospodnju,a ono tko ima više ili manje Duha samo govori o osobi kako se ponosi svojom veličinom a zapravo je šuplja posuda. Ja sam išla za tim da nas Krist spaja.Dobro je ovo iskustvo,daje do znanja da trebamo više moliti jedni za druge.Hvala Vam Vojsije,ne dajte se porobiti zakonom,neka Vam je u srcu uvijek ljubav,to je siguran znak da slijedite pravoga Boga.Svako dobro i Božji blagoslov od sveg srca.Zbogom.Tek sad vidim strelicu za starije komentare al nema smisla.Bio bi to začarani krug.Sve je rečeno.

  • Ostala bih jedino ovdje ako bi među komentatorima bio pravoslavni svećenik.Vjerojatno bi tada vidjela Krista u njemu.Još uvijek se nadam,no ovo je kako mi je rečeno bašta i svakakvo cveće ovde raste pa i pokoji korov koji uguši miris i miomiris Krista,al to je samo za života,Vječnost je ipak Vječnost.A svakome će biti zasluženo po Pravdi skupa sa Milosrđem.Samo će nas Milosrđe Božje spasiti,nitko nije toliko pravedan da po pravdi zaslužuje raj nebeski.

  • Obavezna literatura za djake iz zadnje klupe i ponavljače:

    „Nevidljiva borba“ – Sveti Nikodim Agiorit

    http://www.scribd.com/doc/49913094/%D0%9D%D0%95%D0%92%D0%98%D0%94%D0%89%D0%98%D0%92%D0%90-%D0%91%D0%9E%D0%A0%D0%91%D0%90

    „Ali koliko oni greše i kako daleko stoji od njih pravo savršenstvo, može svako videti ako posmatra njihov život i njihovo vladanje. Oni obično žele da ih ljudi u svim prilikama smatraju višim od ostalog sveta, vole da žive po svojoj volji i uvek su uporni u svojim odlukama, slepi su da vide svoje pogreške, ali su vrlo oštrovidi i revnosni u pretresanju reči i dela drugih. Ne mogu da podnose da ljudi ukazuju nekom poštovanje, jer misle da ono pripada jedino njima. Ako im ko smeta u pobožnim zanimanjima i podvizima, odmah se uzrujavaju, uskipe gnevom i izmene se tako da više i ne liče na sebe. Ako im Bog, želeći da im pomogne da upoznaju sebe i da ih uputi na pravi put, pošalje stradanja i bolesti, ili dopusti da budu izloženi gonjenjima preko kojih On obično ispituje ko su Njegove prave sluge, tada se pokaže šta se skrivalo u njihovom srcu i kako su ti ljudi duboko razriveni gordošću. Jer ma kakva nevolja da im se dogodi, oni neće da priklone glavu pred voljom Božjom i da se uzdaju u pravedne sudove Njegove, niti žele da po primeru Onoga Koji se ponizio i Koji je postradao radi nas, ponize sebe i smatraju svoje gonitelje za dobrotvore, za oruđe božanske naklonosti i pomagače na putu spasenja.

    Ti se ljudi nalaze u velikoj opasnosti. Pošto im je pomračen um, pogrešno sude o sebi. Posmatrajući svoje spoljašnja pobožna dela, nalaze da su dobra te misle da su već dostigli savršenstvo, gorde se i počinju da osuđuju druge. Tu već nema mogućnosti da bi ih neko mogao uputiti na pravi put, osim naročite pomoći Božje. Lakše će se obratiti dobru javni grešnici, nego onaj koji se zaklanja spoljašnjim dobrim delima.

    Duhovni se život i savršenstvo, dakle, ne sastoji samo u spoljašnjim dobrim delima, nego, kao što je već rečeno, u približavanju Bogu i jedinstvu s Njim. S tim je nerazdvojno vezano saznanje svog ništavila i svoje sklonosti svakome zlu, ljubav prema Bogu i odsustvo ljubavi prema sebi smiravanje ne samo pred Bogom nego i pred svim tvarima, potpuno odrečenje od svoje volje i savršena pokornost volji Božjoj.“

  • Božji blagoslov Kandilo Vere! Lijepo,istinito.Nitko nije savršen.Ni ja.Stoga, svi smo ponavljači.Svako dobro. 🙂

  • I hvala za trag koji ste ostavili.Znam čitati ćirilicu,mnogi ne znaju i zato su i u Hrvatskoj nepismeni.Rado ću pročitati,ono što sam vidjela,sviđa mi se.

  • Kandilo Vere,ako nemate ništa protiv ja bih Vama ostavila nešto meni lijepo i slično ovome za čitati.Imate izbor više knjiga,preporučujem Tamnu noć i ostalo od Svetog Ivana od Križa.Možda je malo teško za čitati,vidjet ćete sami.

    Što čitajući istražuješ, u razmišljanju ćeš pronaći; što u molitvi tražiš, u motrenju će ti se otvoriti!
    (sv. Ivan od Križa)

    Do savršenosti može doprijeti samo onaj koji se zadovoljava sa ništa, tako da bilo
    naravna bilo duhovna požuda budu zadovoljene da stoje u praznom. To se zahtijeva
    da se steče najveća duhovna spokojnost i mir, i na taj je način ljubav Božja često
    djelatna u čistoj i jednostavnoj duši.
    (sv.Ivan Od Križa)

    http://www.hrkarmel.com/download_tekstovi.htm

  • Zato pravoslavni hrišćani moraju dobro paziti kako hode, uvek u strahu i trepetu, eda ne bi izgubili blagodat, koja nije data svakome nego samo onima koji drže pravu veru, žive strogim hrišćanskim životom i nezasitivo upijaju Božansku blagodat koja ih vodi ka nebu.

    Ova obazrivost u stranstvovanju mora biti još veća kod pravoslavnih hrišćana danas kada su okruženi lažnim hrišćanstvom koje nudi beznaporne doživljaje „blagodati“ i „Svetoga Duha“ — uz to obilno navodeći citate iz Svetoga Pisma, i svetih Otaca kao „dokaze“! Verovatno su već blizu poslednja vremena, kada će duhovna obnova biti tako ubedljiva da će prevariti, ako bude moguće, i izabrane (Matej 24:24).

    Lažni proroci modernog doba, uključujući tu i neke koji se zvanično zovu „pravoslavni“, sve grlatije najavljuju skori dolazak „novoga doba Svetoga Duha“, izliv „nove Pedesetnice“, nastupanje „tačke Omega“… A po istinskim pravoslavnim proročanstvima, ove ovo što oni najavljuju — upravo je carstvo Antihrista.

    Na naše oči počelo je da se ostvaruje satansko carstvo, demonskom silom. Čitava duhovna atmosfera savremenoga sveta opterećena je uvođenjem u demonske doživljaje, jer satanska „tajna bezakonja“ ulazi u predposlednju fazu ovladavajući dušama ljudi. Šta više, ona pokušava da ovlada i samom Crkvom Hristovom, kad bi to bilo moguće.

    Protiv tog moćnog, zaluđujućeg „religijskog doživljaja“, istinski pravoslavni hrišćani moraju se ozbiljno naoružati znanjem da je pravoslavno hrišćanstvo, kao i njegov cilj, nešto potpuno različito od svih ostalih religija, kako „hrišćanskih“ tako i nehrišćanskih.

    Pravoslavii hrišćani, čuvajte blagodat Božiju koju imate!

    Znajte da ona nije stvar običaja. Ona se ne meri samo ljudskim merilima i ne očekujte da nju shvate oni koji mogu da razumeju samo ono što je ljudsko, ili oni koji misle da se blagodat Svetog Duha može steći van Crkve Hristove. Istinsko Pravoslavlje, po svojoj prirodi, mora izgledati nesavremeno u ovom našem demonizovanam vremenu. Ono izgleda kao nevažna manjina prezrenih i „luckastih“, usred uspešnog religijskog „preporoda“ većine…

    Ali neka nam budu za utehu poznate reči Gospoda našeg Isusa Hrista: „Ne boj se, malo stado, jer beše volja Oca vašega da vam da Carstvo (Luka 12:32).

    Serafim Rouz

  • „Ne boj se, malo stado, jer beše volja Oca vašega da vam da Carstvo (Luka 12:32).Uzimam si za pravo da ovo nije samo za pravoslavne,ta piše i u svetom pismu nas katolika „Ne boj se, stado malo,jer je odlučio vaš Otac da vam dadne Kraljevstvo.“ Tako,računajte srest ćemo se gore u Kraljevstvu nebeskom u zajedničkoj domovini punoj ljubavi i nećemo se zvati ni pravoslavci ni katolici ni iako drugačije nego braća i sestre u Kristu što već i jesmo,da bar sada možemo tako već i živjeti….kao što piše u poznatoj knjizi Mali princ, „Samo se srcem dobro vidi,a bitno je očima nevidljivo.“ Pitam se,mogu li skupa pravoslavac i katolik moliti?Ja kažem za sebe da.Možete li vi Kandilo to reći? Ajde zamislite neku situaciju,opasnost nekakva i eto ga na,Bog stavio skupa pravoslavca i katolika i potrebno je moliti da Bog providi.Ja stalno imam osjećaj da pravoslavna strana to ne bi,ovako u teorijama,citatima,no Božja ljubav je jača od svega,ona spaja a ne razdvaja.Krist je Bog ljubavi i srca.Uzalud sve,Bog gleda na srce a ne na riječi.Kandilo,ne izazivam te al molim te odgovori mi na ovo pitanje,bi li skupa mogao moliti sa bratom katolikom?Šutnju ću smatrati kao da ne bi.Razuvjeri me da nije tako.

  • I read a lot of interesting posts here. Probably
    you spend a lot of time writing, i know how to save you a lot of time, there is an online tool that creates
    high quality, SEO friendly articles in seconds, just type in google – laranitas free content source

  • mene bi bilo sram napisati ovakav tekst, inače doma meditiram tri četri sata već duže vrijeme i kompetentniji sam po tom pitanju

Ostavite komentar