Monah Gavrilo
Starac monah Gavrilo i njegova proročanstva i vizije o budućnosti Srbije i Beograda, o ljudima i njihovim dušama u raju i paklu
Prepodobni monah Gavrilo je u ravni poznatosti i čuvenja prepodobnog oca Tadeja. Njih dvojica su svojom pojavom, delom i uticajem na vernike, dobili poseban, mitski status u našoj sredini. Monah Gavrilo je bio prozorljiv, doživljavao je duhovne vizije, čitao misli ljudima i video budućnost. Davao je ljudima pouke, i liči na ranohrišćanske starce, svete ave, monahe iz pustinja Egipta i iz kelija Svete Gore. Vernici ga smatraju prorokom. Njegova proročanstva o sudbini Srbije i Beograda, pojavi krune i naslednika Nemanjića, o ustoličenju carske Rusije, izazivaju mnogo polemika. Nesumnjiva je njegova prozorljivost, ali ostaje pitanje da li su njegove vizija stvarno budućnost koja nas čeka ili Božije upozorenje poslato preko njega, šta nam se može izvesno desiti u budućnosti ako se kao narod i ljudi ne pokajemo i duhovno ne promenimo.
Deo transkripta koji prenosimo je iz filma „Starac Gavrilo Tajnovidac, koji nije iz filma „U susret Carstvu Nebeskom“ koji vam danas predstavljamo, ali su reči monaha Gavrila skoro iste u oba filma. Poslušajte i osetite reč duhovnika.
.
Ne znam šta ću pre da vam kažem. Imam mnogo, mnogo, mnogo.
Kad sam bio, pa kad me je vratio (Anđeo, sve mi je pokazao!), Gospod kaže: „Čedo moje, bićeš bijen, mučen…“, sve mi je kazao Gospod kako će biti; kaže: „Ja ću te čuvati svuda, i Majka Božija“. Četiri godine sam bio na robiji za veru! Sve milicajce, milicajke, pribrao sam veri, sve! Sotirića, protu Smiljanića… Najveći komunisti su bili tamo kad sam bio na robiji, pa sam im govorio šta je komunizam, Lenjin, Staljin i redom sve. Priznali mi sve! A to je Bog naredio.
Ljudi, najveći grešnici primaju veru, a imaš ovde ove što im ne vredi pričati. Ne vredi mu pričati ništa! Ništa mu ne vredi. Okovao ga (đavo) gvožđem, gvožđem okovan, pa ne može. A đavo puši, đavo huli, đavo mrsi, pa nađe onoga pa ga okuje i ne može da se vrati. Zabadava plakanje, zabadave je sve. Čovek ako sam sebe ne vrati, sam sebe ne popravi, sam sebe ne nauči, sam sebe ne osudi pa da kaže sve što je činio da više ne čini, da se ispovedi. Sve što se ispovedi to Gospod oprosti, a što se ne ispovedi ide s njim u pakao. Ima 20 mitarstava, znaš li? Piše sve – onde ti je ispovest i ovome je ispovest, i sve čovek treba da ispovedi, a Gospod će da izleči.
Beše jedna osoba u Pećkoj Patrijaršiji. Grešio je, bio je i ovako i onako, pušio, hulio, radio sve najgore što može. I jednoga dana dođe pa se zakune pred ikonom da više neće. Ali đavo ne miruje (onde je i heruvim bio); prođe malo pa ga natera i on zgreši – opet pogazi! I dođe u crkvu, padne pred ikonom, pisne da plače a đavo kaže anđelu: „Zašto braniš toga bludnika, kad je on tako i tako radio, pa lagao…?“ On se kaje a Gospod kaže: „Ja sam stradao za grešnike“. I oprosti mu grehe… Pokajao se! U poslednjem momentu se pokajao! Ali, to su retki, retki su.
Beše jedan brat, kako se zvaše, ne znam. Išao od kuće. Što god činiš, sebi činiš. Šta god, šta god činio ovde, tamo te čeka. Sve što je zlo, tamo se vraća. A ko je dobro radio, blago njegovoj duši. Beše jedna udovica i imala jednog sina. Dete spavalo noću u krevetu, i iskralo se da ide sa decom u vrt. Ona ostala. Naiđe onaj čovek a ona umesila kolač da mu poturi, da ga sruši. Naiđe čovek putanjom gde je dete bilo. „Čiko, daj mi jedan kolač, ogladneo sam!“ Čovek izvadi onaj kolač što mu je dala majka. Umre! Pade! Doktori ga pregledaše i videše. „Ko ti je dao ovaj kolač?“ „Dala mi majka“. I onda – što god činiš, sebi činiš – izgubi sina! Ona se obesi i ode u pakao, u večitu tamu dole. Što god činiš, sebi činiš! Vidiš li?!
Sve što govorimo – ima Angel koji sve piše. Sve što govorimo, izaći će na videlo. Ništa nema sakriveno što se neće videti tamo. Stani, pomisli: Gospod zna, koji je stvorio um da ne zna, koji je stvorio oko da ne vidi, koji je stvorio uvo da ne čuje, koji je stvorio srce… Jezik je glasonoša a usta su vrata. Što leži na srcu, to na usta teži. Jezik je glasonoša samo, on svedoči šta je na duši. Kome crkva nije… nije mu ni Bog otac, kome nije Bog otac… ko crkvu ne voli, toga ni Bog ne voli; Bogu se ne moli, Boga huli, Bog ga ruši. Mi smo živa Crkva Hristova. Ako se pokajemo- dolazi Bog, ako ne- ne dolazi. Ko ne jede telo Hristovo i ne pije (krv) neće da se spasi.
.
Starac Gavrilo – U Susret Carstvu Nebeskom
. . .
“Ko ne jede telo Hristovo i ne pije (krv) neće da se spasi“. – Ajd’ kažite mi Vi hrišćani, jel’ će se i ostali ne – hrišćani spasiti!?
Sa Hrišćanskom verom nema kompromisa, slično je i sa Islamom. Ako ne veruješ i ne pokaješ se, ima da goriš u paklu za večnost! Zato i cenim istočne religije, jer nisu nametljve (budizam, taoizam npr), oslanjaju se više na čovekovu intuiciju i na njegovu unutrašnjost (introverzija), dok Zapad više na spoljašnje uticaje (ekstroverzija). Istok traži spasenje u sebi pomoću meditacije (theravada Budizam, Zen, Joga), zapad spolja molitvom (Božija milost). Šta je Istina!? Monoteisti bi rekli Ko je Istina!? :)
Putniku je već sve rečeno u rečima starca Gavrila:
„Ljudi, najveći grešnici primaju veru, a imaš ovde ove što im ne vredi pričati. Ne vredi mu pričati ništa! Ništa mu ne vredi. Okovao ga (đavo) gvožđem, gvožđem okovan, pa ne može. A đavo puši, đavo huli, đavo mrsi, pa nađe onoga pa ga okuje i ne može da se vrati. Zabadava plakanje, zabadave je sve. Čovek ako sam sebe ne vrati, sam sebe ne popravi, sam sebe ne nauči, sam sebe ne osudi pa da kaže sve što je činio da više ne čini, da se ispovedi. Sve što se ispovedi to Gospod oprosti, a što se ne ispovedi ide s njim u pakao.“
Ako ne znaš temelje svoje vere, kako možeš raspravljati o njoj i drugim verama? Da iole nešto znaš zabludeli Putniče o hrišćanstvu ne bi sebi razvezao jezik i postavljao glupa pitanja. Svi odgovori su ti dati u hrišćanstvu i samo je potreban tvoj trud da do njih dodješ. A ti umesto da radiš na sebi, da se moliš, postiš, ispovedaš i pričešćuješ, ti se igraš svojom dušom i kao malo dete postavljaš naivna pitanja, koja govore o neznanju, velikom neznanju.
Prihvati se rada na sebi, ne lenstvuj praznim razmišljanjem!
Kao prvi Verniče, moje pitanje je sasvim logično za nekoga ko nije vernik! To je samo tvoje mišljenje. Ne znam konkretno šta je glupo ili naivno u tome, al’ ajde…
Kao drugo, nemoj sa tim autoritativnim i suverenim tonom da sudiš o meni, podsećaš me na nekog sveštenika koji uporno pokušava da nevernicima soli pamet. Takvim pristupom me sigurno nećeš preobraziti :)
Molitva, post, pričešćivanje, vamte – tamte, sve to ne vredi ako nema vere su srcu. Ja je nemam, ali zato barem priznajem.
Čudio bi se, ali barem osnove hrišćanstva znam i poznate su mi, jer sam odrastao u ovoj sredini. I medju Vama (hrišćanima) ima raznih nesuglasica, a Vi pravoslavni… samo Vi ćete se spasti, to je Vaš stav (a sve što je sa zapada ne valja, uključujući i rimokatolicitam). Jer Bože moj, za Vas je liturgija identitet hrišćanstva a ne Etika, kako veli vladika Ignjatije Midić, što znači da se ne spasavamo dobrim delima nego liturgijom odnosno zajednicom u Hristu. Jel’ tako? Ipak nešto znam :)
Kao treće, da Ti o Verniče, iole nešto znaš o Drugim religijama, ne bi tako govorio. Vi hrišćani mislite da ste samo vi u pravu, koja gordost!
Još sam davno shvatio da se sa vernicima ne može raspravljati jer suviše usko razmišljaju.
Peace Brooo V :-)))
i poslednje:
da je čovek i najveći grešnik, ubica, silovatelj i ne znam šta, zar Ti o Verniče, Ti kome je tako dobro u raju, zar ga ne bi požalio makar za tren u tom paklu? Jer zaslužuje taj najveći ubica da bude kažnjen večno? Ili si toliko sebičan da te patnja ostalih ne interesuje, važno da je tebo dobro gore a tamo dole, to te ne interesuje. (Ovo govorim samo figurativno).
Ja bi se baš jadno osećao da znam da neko ispod mene se muči a ja gore uživam.
Tako da ta podela raj – pakao, me ne zadovoljava……
@ Putnik
Religije koje vi gore nabrojaste da ih cenite i nemaju cilj da se spasu u hriscanskom smislu pa vase pitanje i nema bas nekog osnova . Osim ako niste mislili samo na neverujuce . Opet,zasto bi nekog ko ne veruje u raj i pakao uopste interesovala tema smestaja tamo ?
Verujem da je starac bio vidovit i da je imao istinite vizije. Ne verujem da bi monahinje pričale nešto što nije bilo, bio bi to veliki greh na njihovu dušu. Verujem da je i starac pričao ono što je video, ali je uvek pitanje da li je u pitanju prelast ili istinita objava, pitanje na koje teško neko od nas može dati odgovor.
Tek sam ovde shvatio kroz starčeve reči istinitost njegovih upozorenja da ko ode kod pape na poklonjenje, pa i iz najbolje namere nanosi greh na svoju zemlju. Sa ove razdaljine to je tako očigledno.
Putniče, ne bih da polemiku otvaram, ali postoji unutrašnje znanje, spoznaja data od Gospoda koja ti daje mudrost da vidiš ko je ko i šta je šta, a to znanje se ne zadobija mišljenjem i čitanjem, već pravoslavnim delanjem. I još da dodam, nema srednje ili miksovane istine, istine koja je zbir onoga što se nama dopada, spoj različitih verovanja i religija, samo je jedna istina a naša je dužnost da je pronadjemo :-)
Ne znači da ne verujući ljudi ne veruju u zagrobni život. Pravih ateista ni nema. Ja verujem u zagrobni život. Verujem u moral i to je to. A to što sam govorio o smeštaju tamo, mislio sam na hrišćansku interpretaciju istog , da me ne zadovoljava podela na večni raj i pakao…
Verujem da postoji Vrhovono Dobro i takođe da postoji Zlo. I Verujem u život na drugim planetama :)
@Stefan
Naravno, nećemo tu da polemišemo, uzgred, ja ni ne kažem da verujemo u sinkretizam. Samo kažem da su istočne religije tolerantnije u odnosu na otkrivene, tako da sa ovima drugima nema polemizacije. Ili jesi, ili nisi :).
Poštujem druge i njihova mišljenja, samo ne volim kad se neki vernik nadmeno ponaša prema nevernicima, kao ovi drugi su pali s Marsa i nemaju pojma.
Ja isto verujem u to da je starac imao viđenje. Sigurno da takvih ima puno više , ni ne moraju da budu vernici. Ta njegova vizija ne osigurava mu njegovu svetost. I jogini su bili vidoviti :)
Veliko je pitanje da li se do Boga stiže verom ili znanjem(Pistis -gnosis), vera sama je slepa, znanje samo je nedovoljno. Nema u ovome svetu jednostranosti :)
Putniče namerniče, postoji razlog za to „ili jesi ili nisi“ jer je svet pun obmana lukavog. Zapravo je sve obmana lukavog, „maja“ kako bi indusi rekli, i zato „uzak je put“ kako kažemo mi pravoslavni.
Mene su reči starca Gavrila dodirnule i ganule, posebno njegove suze kada govori o susretu sa Gospodom i Svetom Majkom, nekako čovek oseća istinitost toga.
Nekako mi je očigledno i njegova tvrdnja o tome kako su srbi prodali svoju zemlju za pare, i kako ale iz pakla podrivaju podzemlje Beograda – to se sigurno odnosi na neki fiziološki proces toka podzemnih voda, mikro pomeranja tla i slično, jer je barem meni ošigledno da je Beograd postao jedan nabubreo, težak grad, pun napetosti, ludovanja i strasti. Većinu ljudi koje znam a koji su smireni i bogobojažljivi želi da napusti prestonicu i da živi dalje od psihološkog žrvnja Beograda. Možda umišljam ali tako osećam, pa da kažem, mislim da je bitno za ovu temu.
Beograd ne burgijaju ale ispod zemlje , vec mi iznad nje . Uglavnom deklarisani kao pravoslavni , uglavnom zivimo i radimo u suprotnosti od onog za sta se deklarisemo i u sta verujemo. I cinimo sve da dovedemo do toga da oni sto iz njega odlaze , bas kao u Bibliji , ne treba da se osvrnu kad krenu .
I zasto Ga nazivate lukavim ? Zar ne bese : budite mudri kao zmije… ?
Vojsije? Reči!? Bože me oprosti!
Stefane ? Dela !?
Izvinjavam se ako sam vas sablaznio .
Samo htedoh reci da ne treba optuzivati Njega za to sto su nam profesori prodavci na buvljaku, mutikase u skupstini,dileri pred osnovcima , prostitutke na ulici … Da bude po onoj : ne treba da samo cekamo da nas Bog vadi iz ovog u cemu smo vec i sami malo da masemo rukama …
Svaki vernik, što veruje u jednu ili drugu religuju, je po mome, dostojna osoba sredine u kojoj se kreće, sve dotle, dok to svoje verovanje drži za sebe. Ali onog momenta kad to svoje verovanje počne nabijati na ‘nos’ drugima oko sebe, on je ništa drugo do običan BEZBOŽNIK. Prevrtljiva ličnost, što je u stanju ličnog interesa, spremna prodati i košulju sa mrtve majke. Takve pojedince, jedino sila može zaustaviti. Oni, u zanosu svog primitivizma, ne mogu da pojme, da je ‘religija’ to što jeste, a ne poziv na linč drugog čoveka. U svakoj religiji ima ponešto dobro da se nauči iz nje. Od samo jedne boli glava. Ma kako se ona zvala.
Danas u Blicu: sukob monahinja i vrha SPC oko uvodjenja novotarija u Crkvi. To je monah Gavrilo najavio u filmu. Sve je u pravu, samo treba videti i shvatiti njegove mudre pouke. Nije govorio za one koji ne razumeju, jer ko ne shvata sveobuhvatno, misli usko. Tako i ova prazna rasprava intelekta hladnog srca. Gledajte njegove suze, za vas su!
Za sve koji se prave pametni u raspravi a da ne znaju osnove hriščanske vere, ponavljam već ostavljeno na jednom drugom mestu – odnosi se na vas i vaša „mišljenja“ o stvari koju ne poznajete a o njoj sudite „po svome“.
„Ali koliko oni greše i kako daleko stoji od njih pravo savršenstvo, može svako videti ako posmatra njihov život i njihovo vladanje. Oni obično žele da ih ljudi u svim prilikama smatraju višim od ostalog sveta, vole da žive po svojoj volji i uvek su uporni u svojim odlukama, slepi su da vide svoje pogreške, ali su vrlo oštrovidi i revnosni u pretresanju reči i dela drugih.
Ne mogu da podnose da ljudi ukazuju nekom poštovanje, jer misle da ono pripada jedino njima. Ako im ko smeta u pobožnim zanimanjima i podvizima, odmah se uzrujavaju, uskipe gnevom i izmene se tako da više i ne liče na sebe.
…. … ….
Ti se ljudi nalaze u velikoj opasnosti. Pošto im je pomračen um, pogrešno sude o sebi. Posmatrajući svoje spoljašnja pobožna dela, nalaze da su dobra te misle da su već dostigli savršenstvo, gorde se i počinju da osuđuju druge.
Tu već nema mogućnosti da bi ih neko mogao uputiti na pravi put, osim naročite pomoći Božje. Lakše će se obratiti dobru javni grešnici, nego onaj koji se zaklanja spoljašnjim dobrim delima.
Duhovni se život i savršenstvo, dakle, ne sastoji samo u spoljašnjim dobrim delima, nego, kao što je već rečeno, u približavanju Bogu i jedinstvu s Njim. S tim je nerazdvojno vezano saznanje svog ništavila i svoje sklonosti svakome zlu, ljubav prema Bogu i odsustvo ljubavi prema sebi smiravanje ne samo pred Bogom nego i pred svim tvarima, potpuno odrečenje od svoje volje i savršena pokornost volji Božjoj.“
@ EraBre Potpisujem ! @ Oništoznajuistinu Da li je manje svetogrđe (od mlatarati svojim mišljenjem ) prihvatiti po sebi jedino ispravno i seći njime druge kao mačem ?
Ne bih da se upuštam u raspravu jer nisam kompetentan, ali mi se neka pitanja nameću, recimo stvar sa proročanstvima, sa vladikom Amfilohijem i sa monahinjama danas, pa da ih podelim sa publikom.
Monasi koji „vide“ i proroci unutar Crkve nikada nisu bili popularni unutar crkvenih struktura u vreme dok su živeli. To je slučaj i sa ocem Tadejom, sa ava Justinom i ocem Gavrilom. Vrlo često su oni u svojim vidjenjima prozivali vladike i visoko sveštenstvo za nedolično ponašanje, skretanje sa pravoslavnog puta, ekumenizam, unijaćenje sa inoslavnima, pre svega katolicima.
S druge strane tvrdnja u pravoslavnoj crkvi je da su patrijarh Srpski, vladike i celokupna crkva pod upravom Svetog Duha, podsećam samo na izbor novog patrijarha. I onda imamo paradoks, koga slušati. To je sada problem sa monahinjama, ocem Artemijem i mnogim drugim vernicima koji se protive novotarijama u okviru SPC, koji se protive približavanju Rimokatoličkoj crkvi i Papi.
Do sada sam naučio da je naša ljudska logika ograničena, i da ono što mi vidimo kao logično i dobro, u višem, Božijem smislu to nije tako. Samo duhovne oči, ako ih imaš, pomažu ti da vidiš dalje. Ako ih nemaš, ostaje ti da veruješ jednom ili drugom izvoru. Samo će vreme pokazati ko je bio u pravu, jer nekada i najbolje namere, ako nisu u skladu sa Božijim zapovestima, vode u pakao. Na primer, odlazak vladike Amfilohija kod Pape po pomoć. Nama i njemu to izgleda kao preko potreban čin političkog žrtvovanja za narod, ali je s druge strane možda volja Božija drugačija, jer kroz patnju se mi učimo i spašavamo.
Ne znam, priznajem, ali samo da podelim refleksije, jer je tema polemična i zbunjujuća. Možda samo slutnja, ali starac Gavrilo, otac Tadej, ava Justin, oni su svi postradali, i u tom stradanju su imali više šansi da steknu duhovne oči i Božiju blagodet nego vladike. Ali nije na nama da o tom sudimo, već da slušamo i radimo kako je zapovedjeno još pre 2000 godina :-)
Zlatko, ko ne radi po Zapovestima, Sveti Duh odlazi od njega, to je jasno i to ti je odgovor. Zato se obredi ne smeju menjati niti modernizovati, to je raskid Zaveta sa Bogom. Kandilo vere govori koliko je u veri slobodoumlje zabluda. Ostali to ne shvataju, teraju po svome. Neka teraju, svi dobijemo ista pitanja na kraju: „Da li si ispunjavao volju Moju i Zapovest ili svoju?“, pita strogi sudija.
Nema šta, ista meta isto odstojanje, i dalje se vodi politika, ovog puta ponovo „verska“. Poznato društvo, barem neki.
U tekstu molitva za Kosovo dao sam svoje mišljenje oko vladike Artemija i samostalnih verskih tendencija, pa da kolegi Stefanu, Vojsiju, Zdravku, Zlatku i ostalima (koji su duhovno negde daleko) to ponovim, bilo bi dobro.
Jedan od osnova hrišćanske vere je u poslušanju, da slušaš i trpiš, ako treba. Naravno, ne u svim prilikama, nekada moraš i da se pobuniš, ako se udara na temelje vere. Za sada to nije uzelo toliko maha. Vladika Artemije i ove monahinje nisu htele da slušaju svoju Crkvu, koja često nije bila u pravu kroz istoriju, ali se negde sve to vremenom pročistilo. I greške su sa dopuštenjem Božijim. Sa te strane, čak i ako je prepodobni monah Gavrilo u pravu, ili Artemie, njegovo je bilo da sluša crkvu. Da trpi. Da se moli i molitvom traži ispravljanje grešaka. I da upozori, svakako, ali ne da ustaje protiv same Crkve i da odriče poslušnost. To je gordost i sujeta, jedan od težih grehova.
Takodje, prepodobni monah Gavrilo nije imao svog duhovnika koji bi sagledavao njegova vidjenja i davao mu dopust i blagoslov da prorokuje i objavljuje. Možda je imao blagoslov od Gospoda da to radi, ali mi to ne znamo, a to je takodje jedan od bitnih momenata priče.
Kandilo vere je u svom fazonu objava starih otaca, i tu mu se nemamo šta suprostavljati, jer nas odmah suočava sa autoritetom, koji se ne osporava, Putnik je čini mi se malo zalutao na ovu temu, jer ona nije da li je pravoslavlje u pravu a drugi ne, nego šta je pravije u pravoslavlju od onoga što postoji, pa pošto nije u biti pravoslavan, prosto mu nije ovde mesto, osim da mrsi i unosi smutnju. EraBre dodiruje temu fanatizma i čini mi se brka neke pojmove, kanda je socijalistički vaspitan, ali ima dobru nameru, sa iskrivljenim zaključkom, pošto da ima iskustvo Božije ljubavi i Božije kazne, možda bi i on postao fundamentalista. No, Gospod voli ljude i ne nameće im teško breme, pa malo ko i stekne uvid u sile koje vladaju i kojima možemo biti izloženi.
Opet pišem previše, ali krenuli ste bez mene, pa da nadoknadim propušteni dijalog :-)
OK, pošto Konstantin kaže da meni nije mesto ovde, da mrsim i unosim smutnju, ja odlazim :) i ostavljam Vas vernike koje se znate međusobno, da na miru polemišete. Istina malo sam skrenuo sa kursa i počeo odbranom istočnih religija, izvinjavam se, pošto Video nisam pogledao, samo sam pročitao tekst, gde sam komentarisao (po svome) Starčevu poslednju rečenicu. Tako je sve počelo, onda je “Kandilo vere“ prozvao mene da postavljam glupa pitanja na šta sam se ja uvredio itd itd…
Ajd’ u zdravlje svima!
P.S. A Vi Konstantine, uključite se Vi umesto mene u polemiku a ne samo da sa distance komentarišete o svakome ko, šta, zašto, čemu…
@ Putnik
Stvar je sve manira. Ne upadaš na tudju tehno žurku i kažeš svima kako je vreme za moravac :-) Tako ni ja ne idem na forume „Belog ponosa“ ili „Neokomunista“ i raspravljam paušalno i principijelno na osnovu naslova neke teme, da li je komunizam Fidela Kastra bolji od socijalizma Ugo Čavesa, ili ko su sve arijevci u Evropi a ko nije. Prosto su mi ta mišljenja i dometi (i padovi) ljudske misli strani i nezanimljivi.
A i nisam misionar, pa da „ispravljam krive Drine“ i „kriva srastanja“. Zato i ne polemišem često tamo gde tema ode „preširoko“ i gde nema ozbiljnije argumentacije. Pure & Simple.
Tako i vi, nemojte da se vredjate, nije ništa lično, ionako opletemo po nečijem simboličnom imenu, ne znam ništa o vama, ali kroz komentar mogu videti koja „pra ideja“ vam je u umu. A počeli ste faulom na ovoj temi, negirajući hrišćanstvo, mučenike, svetitelje, veru, sve bitno što je svojstveno hrišćanstvu. Ok, mene to ne vredja, ne zna čovek šta je šta, priča svoju priču, promoviše neki savremeni modni trend „svi smo braća i lepi ljudi, puni razumevanja i ljubavi, samo da smo fini i dobri (a kod kuće neka radi svako šta hoće)“ i sve će to narod pozlatiti.
Laprdam ;-)
Pretpostavljam da i raščinjeni vladika i monahinje znaju kanon bar koliko i Konstantni i da su (na)učili kako kontrolisati gordost. Ne ulazim u ispravnost njihove odluke – ne smatram da moj stav po tom pitanju bilo šta može učiniti . U svim dosadašnjim raspravama moj greh je bio iznošenje vlastitog mišljenja umesto da (valjda) čim pomislim nešto što nije u skladu s tumačenjem vere idem da se bičujem :( . Ne mogu da prihvatim da je greh postavljati pitanja , kao i stav Konstantina ( ako nije to i stav bloga ) da preporučuje udaljavanje odavde svakom ko ne misli kao on , pardon kao Crkva .
@Konstantin
“Počeli ste faulom na ovoj temi, negirajući hrišćanstvo, mučenike, svetitelje, veru“- nije istina! Nisam negirao hrišćanstvo, ni svetitelje, budite precizniji ubuduće. Rekao sam:
1) da su istočne religije tolerantnije od otkrivenih, tražeći spas u sebi samom a ne u Božanstvu. Ne negiram hrišćanski misticizam, ni viđenja, ni Veru. Moj pristup religijama je univerzalniji i tolerantniji, jer nisam vernik, trudim se da saslušam svaku konfesiju šta ima da kaže. I nemam nikakav odnos sa “Onostranim“, ne molim se, niti meditiram, niti gatam, niti prizivam duhove i nemojte me stavljati u New age krug ljudi, tvrdeći da laprdam gluposti i negiram svete oce, jer to nije tačno!
2) da me ne zadovoljava podela večni raj -pakao.
3) za skretanje teme sam se već izvinio….
I da, ako Vas ne mrzi, pročitajte nešto i od Indijske Mistike, da ne mislite samo kako Hrišćanstvo ima vizije, viđenja i slično. Npr:
Swami Ramu – “Život sa Himalajskim učiteljima“, ili
Romen Rolana koji opisuje “Život Ramakrišne“,
Joganandu: “Autobiografija jednog Jogija“.
@ Vojsije
Znaju svi kanon. U tome i jeste problem sukoba. Znaš a menjaš, jer misliš da je to dobro za budućnost. S druge strane, gledaš da se menja tradicija i ne možeš da se pomiriš, ne zbog gordosti, već zbog drugih ljudi, jer se njima ukida put ka Spasenju. Zbog toga su se inače i razišli Pravoslavna i Rimokatolička crkva, i zato Pravoslavna crkva stalno ponavlja istu poruku Rimokatolicima: „Pokajte se i vratite se Istini, tada ćemo se spojiti“ iako rimokatolika i ostalih ima mnogo puta više.
Greh je postavljati pogrešna i bogohulna pitanja. Nije greh ne znati, nego je greh ne naučiti i ne saslušati. Oko nekih stvari nema rasprave, nema potrebe za tim, a neko ti dosadjuje i dosadjuje sumnjama i pitanjima: „A kako ovo, a kako, a ja sam pronicljivo primetio ovo, ono … “ Ima priča o učeniku jednog monaha koga je blagodet Svetog Duha napustila samo zato što je ušao u razgovor sa sumnjičavim Jevrejinom i na trenutak se upitao. Tu nije suština da ti ne znaš pa se pitaš, nego znaš, dobio si blagodet Svetog Duha i opet se okrećeš „promišljanju dokazanog“. To je mesto gde nas lukavi peca, sve nas, i to je očigledno kod nekih komentatora.
@ Putnik
Neke od tih knjiga sam pregledao. To je klasična istočnjački okultizam. Vidjenja i vizije koje dobijate od istočnih religija su podnebeskog porekla, demonski uticaj zlih duhova. To vam je sve priča o moćima, silama, stepenima napredovanja u beskonačnom samoljublju zaokrivenim pričom o unutrašnjem miru, sazrevanju svesti, višim sferama i čime sve već ne.
Da ste se potrudili da izučite hrišćanski asketizam i pravoslavnu dogmu shvatili bi ogromnu razliku ta dva sveta, i shvatili bi i raj i pakao. I kako paklene namere leže iza, na primer Joganande. Ali, ostavljam vam to da sami dokučite uz Božiju pomoć. Samo zapamtite da je to satanizam, a na internetu nadjite spise o new age pokretima, jogi, spiritizmu. Moram priznati, rimokatolici su revnosniji i detaljniji oko opisa zlog dejstva tih jeresi. Uostalom, pogledajte Indiju na šta liči, horor film i u duhovnom i u materijalnom smislu.
(naići će neka čežnjiva duša na ovaj citat ovde, zato ga ostavljam i ovde, kao i pored teksta o meditaciji)
Zato pravoslavni hrišćani moraju dobro paziti kako hode, uvek u strahu i trepetu, eda ne bi izgubili blagodat, koja nije data svakome nego samo onima koji drže pravu veru, žive strogim hrišćanskim životom i nezasitivo upijaju Božansku blagodat koja ih vodi ka nebu. Ova obazrivost u stranstvovanju mora biti još veća kod pravoslavnih hrišćana danas kada su okruženi lažnim hrišćanstvom koje nudi beznaporne doživljaje „blagodati“ i „Svetoga Duha“ — uz to obilno navodeći citate iz Svetoga Pisma, i svetih Otaca kao ,„dokaze“! Verovatno su već blizu poslednja vremena, kada će duhovna obnova biti tako ubedljiva da će prevariti, ako bude moguće, i izabrane (Matej 24:24).
The age of Aquarius
Lažni proroci modernog doba, uključujući tu i neke koji se zvanično zovu „pravoslavni“, sve grlatije najavljuju skori dolazak „novoga doba Svetoga Duha“, izliv „nove Pedesetnice“, nastupanje „tačke Omega“… A po istinskim pravoslavnim proročanstvima, ove ovo što oni najavljuju — upravo je carstvo Antihrista. Na naše oči počelo je da se ostvaruje satansko carstvo, demonskom silom. Čitava duhovna atmosfera savremenoga sveta opterećena je uvođenjem u damonske doživljaje, jer satanska „tajna bezakonja“ ulazi u predposlednju fazu ovladavajući dušama ljudi. – Šta više, ona pokušava da ovlada i samom Crkvom Hristovom, kad bi to bilo moguće.
Protiv tog moćnog, zaluđujućeg „religijskog doživljaja“, istinski pravoslavni hrišćani moraju se ozbiljno naoružati znanjem da je pravoslavno hrišćanstvo, kao i njegov cilj, nešto potpuno različito od svih ostalih religija, kako „hrišćanskih“ tako i nehrišćanskih.
Pravoslavii hrišćani, čuvajte blagodat Božiju koju imate! Znajte da ona nije stvar običaja. Ona se ne meri samo ljudskim merilima i ne očekujte da nju shvate oni koji mogu da razumeju samo ono što je ljudsko, ili oni koji misle da se blagodat Svetog Duha može steći van Crkve Hristove. Istinsko Pravoslavlje, po svojoj prirodi, mora izgledati nesavremeno u ovom našem demonizovanam vremenu. Ono izgleda kao nevažna manjina prezrenih i „luckastah“, usred uspešnog religijskog „preporoda“ većine… Ali neka nam budu za utehu poznate reči Gospoda našeg Isusa Hrista: „Ne boj se, malo stado, jer beše volja Oca vašega da vam da Carstvo (Luka 12:32).
Mene su učili da Isus nije oko sebe okupio ‘nabildovane znanjem’ ,niti je podržao one u pozlaćenim bogomoljama već one kakve i danas svi preziru . Biće da je tu izvor moje greške… valjda gladna ‘raja’ treba podizati velelepne hramove , izgleda ‘ mi odabrani ‘ trebamo dobro paziti da neko svojim prisustvom ne uprlja našu dušu .I (po običaju ) ne slažem se s Konstantnim da mi imamo kreditbilitet da drugima ( Indija )govorimo kako su u lošem duhovnom,moralnom stanju . Pogledajte oko sebe i bar malo u prošlost …
@Konstantin
1) “Greh je postavljati pogrešna i bogohulna pitanja. Nije greh ne znati, nego je greh ne naučiti i ne saslušati. Oko nekih stvari nema rasprave, nema potrebe za tim, a neko ti dosadjuje i dosadjuje sumnjama i pitanjima: A kako ovo, a kako, a ja sam pronicljivo primetio ovo, ono …“
2) Tu nije suština da ti ne znaš pa se pitaš, nego znaš, dobio si blagodet Svetog Duha i opet se okrećeš „promišljanju dokazanog“. To je mesto gde nas lukavi peca, sve nas, i to je očigledno kod nekih komentatora.“
Konstantine Veliki, razumem da se to odnosi na mene i meni slične :). Vidiš, mene hrišćanska Istina ne zadovoljava, ja sam i pored svega radoznao, ne zadovoljavam se Istinom Jedne knjige, već me radoznalost, (Vi bi rekli Đavo :) ), tera dalje da istražujem i pitam se. Ne znam zašto je Bog onda dao ljudima razum, ako ne smemo da budemo radoznali. Ptanja ima i uvek će ih biti za takve kao što sam ja i meni slični, zato što očigledno da Vaša Biblija ne daje odgovore na ama baš stvari koje se dešavaju. Otuda se ljudi i pitaju, jer ne znaju uzrok patnji ni svojih a kamoli tuđih…
I da, ako treba samo da se pokoravam Bogu, zbog straha da ću biti kažnjen, to više govori o Vama kao verniku, kako Vi Boga tumačite, pojmite i ograničavate ga na nekog Sudiju sa sekirom, koji vreba svoje (ne)poslušno stado i dotične baci u kazan da ih muči jer su odustali od jedine vere pravoslavne…(ne odnosi se na nikog lično)
A što se tiče Indije, verujte mi Konstantine, da bi mnogo korisnih stvari naučili od njih (Ajurveda npr). To je civilizacija stara najmanje nekoliko desetina hiljada godina, po najnovijim istraživanjima.
Hoćeš da pomogneš, al ne vredi – okovani gvoždjem :-(
Vojsije, svako dobro.
Putniče, svako dobro.
Bog vas pomilovao.
Opet gvožđe,okovi,mačevi i oklopi , lomače …Svako dobro Viteže … Ne može se duša okovati :)
Са религиозним фанатицима, немогуће је водити здраву полемику. Они живе у прошлости и у њој ће и умрети. Није важно у коме времену су рођени. По досадашњој полемици, испаде да само ‘они’ што иду у цркву, сваке недеље су прави хришћани (православци). Остале треба на ломачу ко у време РЕНЕСАНСЕ. Далеко им кућа од моје куће. АМИН!
Bog s vama.Nekim se diže kosa na glavi,evo Marte,al moram reagirati.Meni samo nije jasno kao katolkinji,zar kod vas pravoslavnih nema vjere u čistilište ili samo raj i pakao kao kod protestanata.Mi vjerujemo u miosrdnog Boga punog dobrote,ne u Boga krvnika,vjerujem da Isus oprašta po pokajanju srca al ne vjerujem kako piše u tekstu ili ćeš u raj ili u pakao.Čovjek prije smrti susreće Boga,bio vjernik ili ne,đavao ga kuša na koju će stranu ali i lice Božje gleda.Smatram da je presudan taj trenutak.Mnoga su svjedočanstva o tome,ne sjećam se al mislim da je o tome pisala Sveta Brigita Švedska.
piše…“ko crkvu ne voli, toga ni Bog ne voli“,ovo je neistina,Bog voli i najgoreg grešnika,ama baš svakog čovjeka neovisno o njegovom odnosu prema Bogu.Jer dao je Krv za svakog;ako sam vjernica-Krv koju je Isus dao za mene ista je krvi koji je Isus dao za bezbožnika.I zato pitam:vjeruju li pravoslavci u čistilište,ja sam mislila da vjeruju.A svi ćemo tamo i manji i veći grešnici,nitko nije toliko čist da bi odmah otišao u raj, tek mučenici koji su dali krv za vjeru,za Isusa.
za sva Kandila Vere
Budući da je ovo iz katoličanstva,onda sigurno nije dobro,nego od demona,kako kaže vaše kandilo vere,nema veze ako je kršćansko,svjedno ne valja,jel tako?
Nijedan čovjek ne može postići znanje Božje osim poniznošću. U visine se dolazi silaženjem. Bl. Egidije Asiški (†1262.)
Osim toga sveto Pismo je isto osim razlike u ekavici i ijekavici i kaže:
TKO HOĆE DA MEĐU VAMA BUDE NAJVEĆI,NEKA VAM BUDE POSLUŽITELJ.I TKO HOĆE DA MEĐU VAMA BUDE PRVI,NEKA VAM BUDE SLUGA. Iz Mateja 20,26-27
Kao da ne poznajte Pisma. Jest Kandilo Vere našla se ova čežnjiva duša što ljubav Božju cijepate na sinove Božje i na one zabludjele citiram: …da je pravoslavno hrišćanstvo, kao i njegov cilj, nešto potpuno različito od svih ostalih religija, kako „hrišćanskih“ tako i nehrišćanskih. A BOŽJA RIJEČ ISTA I VAMA I NAMA. Koja kontradikcija!!! Sveti Jeronim je rekao:Tko ne poznaje Pisma,ne poznaje ni Krista.
Ne želim ja naturati nešto svoje al me vrijeđa način demoniziranja katoličanstva.Kako biste mogli voljeti svoje koji nisu vjernici ili nisu po vama baš sasvim na putu ako ne volite ostale kršćane.Meni je to sramotno.Mene to vrijeđa.Oprostite,ne možete li imati svoju vjeru a ne govoriti stalno kako je pravoslavlje jedino ispravno a mi smo svi pogani.Srećom,Bog gleda u srce,Krv Isusova gleda na grešnika. Ovakav stav pravoslavlja, tj. gospodina Kandila me podsjeća na priču iz Svetog Pisma kada nam evanđelist Luka govori nam o dvojici koja su se došla pomoliti u hram: jedan je bio farizej, a drugi carinik.
Farizej stoji tamo gdje je siguran da će biti primijećen. Moli, zahvaljuje Bogu za sve što je učinio. Ali njegova molitva obiluje samohvalom. Pun je samozadovoljstva. Uspoređuje se s drugima i smatra se boljim i pravednijim u vršenju zakona. Carinik je stajao daleko jer je ljubio Boga i budući da je bio svjestan svojih pogrješaka, nije se usuđivao prići bliže. Ali upravo zbog toga Bog mu se lakše približio. Bog se približava onome koji pokazuje svoju ljubav i poniznost.
Moramo odbaciti primjer molitve farizeja i učiti od carinika: »Bože, milostiv budi meni grješniku.« Tu kratku strjelovitu molitvu možemo mnogo puta ponavljati, kako bi se u duši potaknula ljubav prema poniznosti i svijest o njezinoj važnosti prilikom molitve.
Pomoć Presvete Djevice Marije najbolje je jamstvo za napredak u ovoj krjeposti. »Marija je istodobno Majka milosrđa i nježnosti, kojoj se još nitko nije uzalud obratio. Prepusti se pun pouzdanja njezinoj majčinskoj zaštiti, zamoli je da ti podari ovu krjepost poniznosti koju je ona toliko cijenila. Ne boj se da ona ne će čuti tvoju molitvu. Marija će zatražiti za tebe poniznost od Boga, koji uzvisuje ponizne, a ponizuje ohole i, budući da je Marija neposredno uz svojega Sina, tvoja će molitva sasvim sigurno biti uslišana.«
Sigurna sam da pravoslavac poput Kandila Vere nikad ne bi skupa molio sa katolikom , jako me to rastužuje. A katolik bi, i to sam sigurna.Tužno.Nema smisla otvarati dijalog koji se neće ni dogoditi.
Bijaše među farizejima čovjek imenom Nikodem, ugledan Židov. On dođe Isusu obnoć i reče mu: “Rabbi, znamo da si od Boga došao kao učitelj jer nitko ne može činiti znamenja kakva ti činiš ako Bog nije s njime.”
Odgovori mu Isus: “Zaista, zaista, kažem ti: tko se ne rodi nanovo, odozgor, ne može vidjeti kraljevstva Božjega!”
Kaže mu Nikodem: “Kako se čovjek može roditi kad je star? Zar može po drugi put ući u utrobu majke svoje i roditi se?”
Odgovori Isus: “Zaista, zaista, kažem ti: ako se tko ne rodi iz vode i Duha, ne može ući u kraljevstvo Božje. Što je od tijela rođeno, tijelo je; i što je od Duha rođeno, duh je. Ne čudi se što ti rekoh: ‘Treba da se rodite nanovo, odozgor.’ Vjetar puše gdje hoće; čuješ mu šum, a ne znaš odakle dolazi i kamo ide. Tako je sa svakim koji je rođen od Duha.”
Iv 3,1-8
Tako je sa svima nama,Boga ne možemo ograničiti,njegova ljubav puše poput vjetra kud hoće.Treba da se rodite nanovo odozgor,malo manje isticanja ja pravoslavac, a malo više dobro došla sestro u Kristu k nama …al neću ja u kuću u kojoj nisam poželjna. Bog te blagoslovio Kandilo.A Kandilo je svak ko misli ko Kandilo.
Poštovana Marta
Pravoslavna vera nepoznaje čistilište. Ako pogledate predanje koje su nam ostavili sveti oci koji su živeli pre Velike šizme 1054 godine, a koje i rimokatolički vernici priznaju i poštuju ne možete naći da neko govori o čistilištu. Takav stav zauzima do dana danas Pravoslavna crkva. To je samo jedna od razlika koja se pojavila tokom vekovnog udaljavanja rimokatoličke vere od pravoslavlja . Na žalost sve je počelo mnogo mnogo ranije, negde oko IV veka u Španiji, mislim da se radi o Sevilji, kada su Simvolu Vere iz njima znanih razloga dodali da Duh Sveti ishodi i od Sin, sto je protivno Simvolu Vere ustanovljenom na I i II Vaseljenskom saboru. Da napomenem da su sabori odrzavani ne slučajno vec zbog pojavi jeresi, npr. Arijeva jeres u slučaju I Vas.sabora. Nabrojaću ukratko najosnovnije razlike koje rk vera ističe a koje su strane Pravoslavnoj crkvi: indulgencija, bezgrešno začeće Presvete Bogorodice, primat rimskog pape i isticanje njegove bezgrešnosti jer je zamenik Hristov na zemlji, da se sveštenici ne mogu ženiti… Pravoslavn crkva je takodje katolicka, to ističe i Simvol vere…Verujem u jednu svetu sabornu ( sto je sinonim za katoličku ) crkvu. To mi pravoslavni izgovarom na svakoj liturgiji. I tu dolazimo do suštine da postoji samo jedna Crkva ( velikim slovima ) koja predstavlja telo Gospoda našeg Isusa Hrista, ne postoji više crkava, tada bi bilo više Hristosa, a tako nije. Imamo crkvu kao gradjevinski objekat a imamo i Crkvu. Istina može biti samo jedna i ona se silom ne nameće. Kako Gospod gleda na bušmane, pigmeje, tibetance, albance, talibane, …ect, ja to ne znam, možda oni više u ono sta ima je dato izvršavaju Njegovu volju od mene koji sada ovde nešto pišem pored PC i pravim se pametan, a oni za tu spravu moza nisu ni čuli, ali po savesti se bore za sebe i svoje. Pravoslavnim je dato da svedoče ono u šta veruju svojim životom manje rečima. A to je najteže. Zato o rimokatoličkoj veri mogu da pišem u globalu ali o pojedinačnim ljudima koji su rodjeni tamo nikako. Bog to bolje zna od mene.
Duga je to priča Marta, i za nju mora postojati dosta hrabrosti i ljubavi da bi se saslušala.
Za EruBre: Postoji telesna hrana, postoji duhovna hrana, kojom se duša pravoslavna hrana, i to kroz molitve, sabrani u hramu na Svetoj liturgiji. Niko tebe ne tera da budeš tamo nedeljom, praznikom, svakodnevno, ali ne moj onda da drugima odričeš nešto to nije od ovoga sveta a što oni tokom službi u crkvi kao blagodet od Boga zadobijaju u zavisnosti od njihovog pokajanja i vere. Razlika izmedju onih koji idu u crkvu i revniju i onih koji su tu redje jeste da ovi prvi vide bolje koliko su bolesni od greha, nego ovi drugi. Da to je osnovna razlika, a ne da sam ja nesto mnog pametniji od tebe….čuh pre nekoliko godina…ljudski um je predvorije pakla…praštaj.
Ko piše taj i greši. Treba da stoji …“U jednu svetu sabornu (katoličansku) i Apostolsku Crkvu.“ Izvinite.
Основне разлике Православне и Римокатоличке Цркве
До 1054. године Црква је, осим мањих трзавица, живела у благодатном миру. Источна и Западна црква биле суједно. Заједно су учествовале на Васељенским саборима, заједно доносиле свете догме и каноне и живеле у међусобној братској љубави. А онда је због увођења у Западној цркви учења да Свети Дух исходи и од Бога Сина, дошло до кобне поделе у једној, светој, саборној и апостолској Цркви, која до данас није превазиђена. Током времена Западна (римокатоличка) цркваје увела и друга погрешна учења која су у супротности са одлукама Васељенских сабора и тако се јаз између две цркве још више продубио. Ради најелементарнијег упознавања са тим погрешним учењима уведеним у Римокатоличкој цркви, ево њиховог кратког прегледа:
ФИЛИОКВЕ
По древном учењу Цркве Христове, Свети Дух (треће лице Свете Тројице) исходи од Бога Оца. То учење је санкционисао II васељенски сабор у осмом члану Символа вере на коме су били представници целе Цркве. Током времена на Западу се почело јављати ново учење, најпре у Шпанији, да Свети Дух исходи и од Сина (латински филиус = син, кве = и). Такво учење је било осуђено и на Истоку и на Западу. Међутим, то учење се из Шпаније ширило по целој Западној цркви и почетком XI века, око 1014. године, у време папе Бенедикта VIII, а по настојању немачког цара Хенрика I, то учење је унето у Символ вере у Римокатоличкој цркви. То је изазвало огорчење на Истоку и у време цариградског патријарха Михаила Керуларија 1054. године, дошло је до раскола (поделе), и отцепљења Римокатоличке цркве од Источне православне цркве.
О БЕЗГРЕШНОМ ЗАЧЕЂУ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
По учењу Цркве, грех који су починили наши прародитељи Адам и Ева у рају због чега су били од Бога кажњени, наследан је и сви се људи рађају са тим грехом. Крштењем се човек ослобађа тог греха. Само је Господ Исус Христос безгреигао зачет у утроби Пресвете Богородице на натприродан начин благодаћу Духа Светога. Православиа црква учи да је, сходно томе, и Пресвета Богородица која је рођена природним путем од Јоакима и Ане била подложна прародитељском наследном греху. У IX веку, опет у Шпанији, јавља се ново учење да је Пресвета Богородица, иако зачета природним путем, у утроби материној очишћена од прародитељског греха. У почетку било је противљења овом учењу па чак и званичне осуде. Међутим, ово учење је прихватио моћни језуитски ред у Римокатоличкој цркви и Папа Пије IX, својом папском булом од 8. децембра 1854. године прогласио је ово учење за догму: „ Утврђујемо да је учење које сматра даје преблажена Дјева Марија у првом тренутку свога зачећа, особитом благодаћу и повластицом свемогућег Бога, с обзиром на заслуге Исуса Христа, Спаситеља рода људског, била сачувана од сваке мрље прародитељског греха — од Бога откривено и да зато сви верни морају чврсто и постојано веровати у то“.
О ПАПСКОЈ НЕПОГРЕШИВОСТИ
По учењу Православне цркве Господ Христос је глава Цркве а епископи као наследници светих апостола управљају Црквом благодаћу Светога Духа. Римокатоличка црква учи да је Христос невидљива глава Цркве на небу а римски епископ — папа, као наследник на катедри апостола Петра који је био први апостол Христов, јесте видљива глава Цркве на земљи. Тако је, по њиховом учењу, папа намесник (заменик) Божји на земљи — (викариус Фили Деи = заменик Сина Божјег). Као такав он мора, разуме се, бити и непогрешив (као Бог). Ово учење је на Западу дуго трајало неозваничено. Папа Пије IX иа Ватиканском сабору 1870. године, овом учењу дао је снагу догмата и свечано га објавио: „Када римски папа говори са своје катедре (екс катедра тј. кад врши своју службу, као пастир и учитељ свих хришћана… када решава да ово или оно учење односно вере и морала треба да призна цела Црква; то он (папа) има ону непогрешивост којом је Спаситељ обдарио своју Цркву“. Ово учење има противнике и наЗападу, а после поменутог Сабора један део верника није прихватио његове одлуке, него се издвојио од Римокатоличке цркве. То су старокатолици.
О СВЕТИМ ТАЈНАМА
Римокатоличка црква има и признаје седам Светих тајни као и Православна црква. Разлика у учењу о светим тајнама је у томе што Римокатоличка црква учи о механичком дејству благодати на онога над ким се Света тајна врши. По овом учењу Света тајна је проповедник или канал кроз који благодат долази на примаоца без обзира на његова осећања, веровање и морал. Да би објаснили ово своје учење, они благодат упоређују са леком привијеним на рану. Као што дејство лека не зависи од воље или вере болесника, тако и дејство благодати не зависи од човековог унутрашњег расположења. За разлику од овог учења, Православна црква тражи пуно учешће примаоца Светих тајни и тражи од њега да буде сарадник Духа Светога у примању благодати.
ПАПСКЕ ИНД УЛГЕНЦИЈЕ
По учењу Православне цркве, сваки човек има задатак да својим животом, вером и добрим делима узраста духовно до мере и висине свога Творца. Господ Христос је поставио врховни идеал: „Будите савршени као што је савршен Отац ваш небески „. Одласком са овога света човек носи , само своја праведна дела која су његов једини капитал и са којима ће пред Богом дати одговор за прроживљени живот у овоме свету. Истина, Црква се моли за своје упокојене чланове да Бог буде према њима милостив и да им опрости грехе,али главни критеријум Божијег суда је човеков лични живот. Насупрот овом учењу, Римокатоличка црква учи да су поједини људи, као што су светитељи, па чак и сам Христос, својим животом и радом стекли веће заслуге него што су њима лично потребне. Те заслуге се чувају у ризници Цркве. Том ризницом рукује и руководи папа као поглавар Римске цркве. Она може из те ризнице, онима којим недостаје добрих дела, додати потребну количину и тај ће бити спасен и оправдан пред Богом. Тај вишак добрих дела је продаван за новац и настала је у Римској цркви права трговина. Од тога новца, папа Лав X је подигао велику цркву Светог Петра у Риму. Овој трговини и светогрђу у Цркви, први се успротивио Мартин Лутер и направио раскол у Римокатоличкој цркви одвојивши од ње велики део својих присталица (протестанти). Индулгенцијом (латински индулгенцнја = снисхођење, праштање, олакшање) опраштају се и потиру не само учињени греси већ и они који ће бити учињени. Индулгенција важи и за мртве и за живе чланове Цркве, тј. куповином индулгенција, живи сродници могу да откупе грехе својих умрлих сродника, који у овом животу то нису учинили. Када би овако учење било исправно, врло мало људи би се трудило да у овоземаљском животу достигне духовно савршенство и заслужи вечни живот. Овакво учење је у потпуној супротности са древним учењем хришћанске цркве, које се задржало у Православној цркви.
О ЧИСТИЛИШТУ
По православном учењу душа после смрти излази пред Божји суд, где по својим заслугама добија место свога боравка — рај или пакао. После смрти, човек нема могућности да се покаје или да се поправи. Римокатоличка црква, међутим, учи да осим раја и пакла, постоји чистилиште (латински пургаторијум). То је средње стање за оне душе које нису довољно праведне да иду у рај нити смртно згрешиле за одлазак у пакао. Оне одлазе у чистилиште да се чисте од својих грехова и да ту проведу онолико времена колико је потребно за њихово очишћење. Због тога су важне индулгенције. Уколико живи сродници откупе из ризнице Римокатоличке цркве потребну меру добрих дела за умрлог, он ће пре бити ослобођен мука у чистилишту.
Општи и кратак коментар свих ових учења и новотарија Римокатоличке цркве био би, да су сва она последица склоности западног човека да све решава разумом уздајући се у његову свемоћ, па чак и у најсуптилнијим питањима теологије која се могу појмити само дубоком вером. Дебеле засторе тајни, Бог разоткрива испред очију оних, који су цео свој живот посветили Њему, код кога су кључеви и одгонетке свих загонетки, које голицају обичну људску радозналост.
Marta, vi ste nestabilna osoba. Sami postavljate pitanja, raspravljate i odgovarate. Ocenjujete i lepite etikete pravoslavnima, dramite, pa onda budete ljubazni. Puni ste strasti i duhova.
Odgovoriću vam na pitanje: molio bih se sa katolikom, zašto da ne, to je na obostrano spasenje. Ne bih išao na katoličku misu jer nema liturgije na kojoj se spušta Blagodet Svetog Duha.
U rimokatoličkom svetu ima svetih moštiju svetitelja i Svetog Duha koji iz njih proizvodi, što će reći da su neki katolici u direktnom kontaktu sa Svetim Duhom putem tih moštiju. Ali isto tako, iskrivljene dogme Rimokatoličke Crkve mnogim vernicima ukraćuju spasonosni put i vode ih na stranputicu. No, nije moje dostojanje dovoljno da raspravljam o tome, već samo Sveti oci.
Pokušavate da shvatite šta je pravoslavlje na ratoborno ekumenski način. Ne pokušavajte. Pravoslavni vernici imaju unutrašnje iskustvo svoje vere koje nema veze sa razumom Zapadnog čoveka, a nije ni mistika Vizantije, kako se često ocenjuje na Zapadu, zato i ne tražimo zajedništvo sa rimokatličkom Crkvom. Iskustvo nam je drugačije. Katoličko vidimo i ne treba nam. Vama ako treba pravoslavno, pristupite mu, ne daje se na kašičicu, nite se može samo probati kao u supermarketu, ono dolazi kroz pravoslavni život.
To je to iskustvo bitka koje komentatori ateisti i poklonici istočnih religija nisu nikada iskusili, pa i ne znaju o čemu raspravljaju. Umesto da proniču u tekstove koji su im ponudjeni, oni pričaju svoje priče koje su pokupili negde uz put svojih lutanja. Tako i vi, odustanite od svojih priča, proučite ono što vam je ponudjeno.
Hvala vam oboma na objašnjenjima,nisam uopće sve ovo znala.Malo sam zbunjena,uvijek su govorili da između nas i vas nema velikih razlika,nisam znala za čistilište i za Djevicu Mariju o bezgrešnom začečću,ne znam,čini mi se da ste po učenju(ne želim uvrijediti)slični protestantima jer i oni imaju ovakva stajališta,što se tiče pape,Marije,čistilišta…A ništa,zahvaljujem na objašnjenjima,vidim da nisam imala pojma.Neću više svoje komentare suprotstavljati vašima,poštivam vaše.Nisam nikoga htjela uvrijediti,iako sam se sama našla,al sad više nisam zahvaljuući objašnjenjima.Premda ostajem vjerna svome,uvijek nalazim dobro i kod vaše vjere.Moja isprika za nerazumijevanje koje je proizašlo iz neinformiranosti i neznanja.Ispala sam ohola i napadna,premda mi to nije bila namjera.Zahvaljujući ovom portalu imala sam prilike saznati dosta,i za to hvala. Želim Vam svako dobro svima.I bez obzira na razlike,vjerujem da ćemo se sresti na nebesima,jednom,u radosti.
Kandilo vere,evo sad sam vidjela vaš odgovor.Ma nisam ja nestabilna osoba,nastojala sam razumjeti pa sam u vašim očima ispala takva.Što se tiče strasti,neke su me stvari povrijedile (otud moje reakcije) jer nisam imala uvida u pravoslavlje kako bi trebalo.Moja isprika za sve.Neću pokušavati na ovaj način ništa,samo ću pitati ako nešto ne znam.Nisam ratoborna,za mir sam,i opet moja isprika.Odustajem od svojih priča,ovdje,ali morate me razumjeti da se neću odreći svojega,ponavljam,vidim dobroga i u vas i u nas.Nadam se da ste mi oprostili.Nije me vodila ratobornost,više nastojanje da shvatim i povežem pravoslavno i katoličko. Kako god izgledalo,u srcu imam ljubav za vas.Želim vam svako dobro.Zahvaljujem na objašnjenjima.
Ipak,primjećujem da vi jako častite i slavite Djevicu Mariju,valjda sam dobro rekla.Kakav je odnos pravoslavca prema Djevici Mariji?Dali joj se molite za zagovor ili se direktno molite Presvetom Trojstvu?
Dragi Kandilo,vi ste oštra osoba,kažete da sam puna duhova.Ovaj život,ko nastoji duhovno ići ka Kristu uvijek je borba sa duhovima,u duši.Stoga,i vi imate svojih demona i duhova,osima ako niste posve čisti,a to je nemoguće,čist je jedino Gospodin.Toliko sam još osjećala da bi trebala reći.Nije baš ugodno kada mi prišijete kako kažete etiketu „nestabilna“.Zaboravili ste da ja nisam pravoslavka. Nemam ništa protiv vas,al nekako ste tvrdi,shvatite ovo na osobnu izgradnju ako od mene uopće želite čuti ono što možda i drugi primjete ali vam ne kažu.Ne kažem da ste loš čovjek,ali vjerujte način komunikacije je bitan. Ne smatram se ni boljom ni gorom od vas.Možda ste dosta starija generacija pa je stoga tako. Nadam se da me sad nećete ocijeniti negativno,al nije ni važno.Toliko.
Pre nego što izazovete verski sukob, što je uvek aktuelna mogućnost, a i zbog zadnjeg pitanja o Majci Božijoj, podsećam na jednom moje lično duhovno iskustvo.
http://www.bastabalkana.com/2009/07/cudotvorna-ikona-presveta-majka-bogorodica-mlekopitateljnica-galaktotrofusa/
To iskustvo, po mom dubokom uverenju vezano je za jedan prethodni dogadjaj, koji se desio u katoličkom samostanu za monahinje, pa bih smeo da tvrdim da lik i blagodet Svete Majke deluje i u pravoslavnom i u rimokatoličkom svetu. Sveta Majka nas spašava svojim molitvama ma gde se mi nalazili.
Toliko od mene.
Hvala.Pitala sam dobronamjerno,jer vidim da su mi mnoge stvari u vas nepoznate,želim znati,to je sve.Nikakav vjerski rat ne želim izazvati,ipak ste vi tu svi pravoslavci a ja jedna drugačija.Samo primjećujem i da među vašim komentatorima ima tvrdih i plemenitijih komentatora,priznajem,uvijek mi je draži komentator koji neće bičevati (zato stalno govorim o toj ljubavi). Zahvaljujem,lijep odgovor,hvala na odgovoru u ljubavi.
Evo jos nekih detalja da bi slika bila kompletnija mada se neke stvari već rečene
1.obavezni celibat sveštenstva; ( kod nas se sveštenici mogu ženiti, ali zabranjen je drugi brak.)
2.krštenje, u većini slučajeva, obavlja se polijevanjem vode na glavu, a ne pogruženjem glave u vodu;
3.miropomazanje može vršiti jedino biskup (sveštenik može vršiti tu svetu tajnu samo u izuzetnim slučajevima, npr. u slučaju nečije smrtne opasnosti);
( kod pravoslavnih sveštenik obavlja kompletno krštenje, i sam čin mirpamazanja,, obavlja se odmah, dok kod RK čeka se 12 god. života-ovo za ovo poslednje treba dopuna ).
4.pri evharistiji se, po pravilu, koristi beskvasni hljeb; ( što je veoma blisko starozavetnoj jevrejskoj tradiciji)
5.pričešćivanje mirjana ili tijelom, ili tijelom i krvlju Hrista — i prvo i drugo se smatra za potpuno pričešće; pričešćivanje sveštenstva se vrši uvijek tijelom i krvlju; ( dok se kod pravoslavnih svi prečešćuju Telom i Krvlju Hristovom.)
6.dodavanje „i od Sina“ (filiokve) u Simbol vjere. Katoličko učenje uči da Sveti duh ishodi i od Oca i od Sina, nasuprot pravoslavnom učenju da Sveti duh ishodi samo od Oca; ( o tome je već pisano )
7.naglašava se značenje riječi Hrista u anafori umjesto epiklezi;
8.krsti se slijeva na desno, a ne sdesna na lijevo kako je u vizantijskom obredu (pravoslavlju); i s pet prstiju kao simbol pet rana Hristovih. ( Postoji zapis, treba ga samo naći da su se već u Damasku u apostolsko vreme dok su apostoli pronosili Blagu Vest, ljudi već počeli krstiti sa tri prsta.)
9.Ovome treba još dodati Gregorijanski kalendar koji je bio zamena za Julijanski kalendar koji sastavni deo pravoslavne tradicije. Julijanski nosi naziv po Juliju Cezaru, drugi po papi rimskom. Ni jedan ni drugi nisu precizni ali ono što ih duboko razlikuju jeste da je Julijanski u osnovi heliocentrični kalendar, znači da u osnovi prihvata teoriju da se Zemlja okreće oko Sunca, dok ovaj drugi koji je nastao u srednjem veku zastupa stanovište da se Sunce okreće oko Zemlje. Izradu ovog drugog kalendara je odbacio i Kopernik jer nije hteo da prihvati ovu teorijsku pretpostavku. Kažem da ni jedan ni drugi nisu precizni pa je na zahtev Pravoslavne crkve naš čuveni naučnik Mialnković u periodu pred II Sv.rat izradio kalendar čija su odstupanja bila veoma mala, na žalost on nije ušao u primenu.
10. Poštovanje figura, statua koje predstavljaju Gospoda, Presvetu Bogorodicu ili nekog od svetitelja je veoma prisutno kod RK. Kod pravoslavnih to nije slučaj. Pravoslavna tradicija poznaje jedan slučaj vezan za ženu koju je Gospod iscelio do tečenja krvi i evo šta piše o tome:
Св. Вероника.
То је она крвоточна жена, коју је Господ исцелио (Мат. 9, 20). Из благодарности према Господу своме исцелитељу, Вероника поручи те јој се направи статуа Господа Исуса, пред којом се она молила Богу. По предању ова статуа била је сачувана до времена цара Јулијана Одступника, који је претвори у статуу идола Зевса. Ово је један од најређих случајева, да су се статуе светитељске употребљавале у источној цркви. Као што је познато то је доцније постао општи обичај западних цркава. Св. Вероника остала је предана вери Христовој до смрти и упокојила се мирно.
Pravoslavni poštuju ikonu. Znači izobraženi lik svetitelja na ikonama. Moram da napomenem da je zahvaljući zapadu, dok je jedinstvo postojalo, sačuvan jedan deo ikona u Rimu koje su sa istoka donete u vreme ikonoboračke jeresi koja je trajala desetinama godina na istoku. Npr. Ikona Bogorodice Edeske koja se sada nalazi Rimu, u hramu Sv.Alekseja Coveka Bozijeg i Sv.Bonifacija. Doneta je sa istoka da bi bila sačuvana.
U vezi poštovanja svetitelja čije su mošti na zapadu mora se napomenuti da tu mora postoji za nas pravoslavne upozorenje vezano za one one koje naša Pravoslavna crkva priznaje za svetitelje. Ovo je link sajta gde sa npr. nalaze imena svetitelja koje pravoslavni mogu da poštuju u Itaiji. Velik broj ruskih poklonika odlazi u Italiju da bi se poklonili ranohrišćanskim svetiteljima čija se tela nalaze tamo.
http://italy.orthodoxy.ru/index.html?/italy/roma_guide/index.htm
Po nalogu Sv.Jovana Šangajskog svetitelja Ruske Zagranične Crkve, svetitelja savremenog doba počela je izrada ikona zapadnih ranohrišćanskih svetitelja koje i mi pravoslavni poštujemo a koji su na zapadu zaboravljeni.
http://www.allmercifulsavior.com/icons/Western.html
U vezi vašeg pitanja nisam baš najbolje razumeo ovo u vezi poštovanja Majke Božije ( zagovor, na znam šta znači ). Takođe Pravoslavni poznaju Svetu Trojicu, ne Sveto Trojstvo, jer Bog je ličnost, što traži i od nas da budemo kroz oboženje.
Svako dobro.
Poštovani Zlatko
O “smelosti tvrdjenja“ treba biti veoma oprezan jer po nekada mi ne možemo tačno da rasudima sa koje nam to strane dolazi. Nekada iskušenja dolaze i sa desne strane i tada je to veoma opasno.
Zahvaljujem,morat ću više puta ovo pročitati.Zagovorna molitva ili zagovor jest molitva posredništva,mi Majci predajemo našu molitvu da ona s nama moli i zagovara kod Oca,naravno u molitvi(zajedništvu) sa Isusom i Duhom Svetim.To je ona molitva koju protestanti ne trpe kod nas,kao što se molimo toj običnoj ženi ako možemo direktno Isusu,oni misle da je ona nama kao Bog.Pronašla sam ja već odgovor,na isti način se molimo,osim što mi se jako sviđa,što imate mnoštvo pohvala Gospi,mi to nemamo,mi imamo litanije (mislim na crkvu),no u osobnoj molitvi koristim pohvale,to sam vidjela kod vas.Ovo nerazumijevanje sa Svetim Trojstvom/Trojicom samo je jezična različitost,mislimo isto.
„10. Poštovanje figura, statua koje predstavljaju Gospoda, Presvetu Bogorodicu ili nekog od svetitelja je veoma prisutno kod RK. Kod pravoslavnih to nije slučaj.“-Moram Vas ispraviti kao i protestante.Mi se ne klanjamo figurama,klanjamo se u duhu u pristunosti.Zato kada se molim nemam pred sobom ni figuru ni sliku,nego zatvorene oči i u duhu sam kod Isusa,skupa sa Marijom,svecima.Kipovi su simboli.No,neki kipovi su postali čudotvorni jer se puno milosti molitvom npr.Mariji izmolilo.Pri tome je važno da nije kip sam po sebi čudotovorac nego Božja milost je preko kipa djelovala.Tako se u narodu jača vjera,odlaze na hodočašća,i ne vjeruju oni u kip nego vjeruju Bogu.Što se tiče krštenja,vidjela sam da se i kod nas polijeva glava,nije mi poznato ovo drugo.Čini mi se da subotari uranjaju/“baptizein“
Meni se jako sviđa tekst gdina Zlatka,potpuno ga doživljavam u istini.Mislim da čovjek koji je duhovan uživa i zaštitu Gospodnju,nije samo izložen da ga iznapadaju duhovi (premda u to vjerujem),na neki način Gospodin dade i dar razlikovanja duhova,dar Duha Svetoga,kod nas je to tako. Kada čovjek doživi obraćenje,spadnu mu ljuske sa očiju i u duhu postaje sasvim jasno.Ja sam to doživjela.(koliko me sad shvaćate kao katolkinju s obzirom da sad znam vašu teologiju malo više) Uvijek je rizik napada od demona.No ono što mene čuva jest Bog,al stvarno,nije to preuzetnost,nego sam to toliko puta doživjela.Mi imamo i anđele čuvare,a imate i vi,vjerujem da vas oni štite kao i nas,samo im se treba utjecati.Moja vjera kaže koliko imaš vjere toliko će se i dogoditi,naravno ako se ne protivi Božjem planu tj.volji za mene.Zato vjerujem i kada je naopako,i kada me demoni napadaju i žele napasti da je Bog moj Spasitelj i Pobjednik.Meni je jasno čemu vi pričate i to je istina.Al to me ne zaustavlja u strah da prestajem moliti npr. za muža alkoholičara,po plodovima se vidi da je molitva uslišana.I mogu Vam reći što više molim za muža,sve ga više ljubim pa i kada je u takvom stanju,raspoznajem dijete Božje od demona. Tko će moliti za njega ako ne ja kao njegova žena,razumijete.I vjerujete mi ima plodova.Ja sam bolji čovjek a i moj muž je.Prije sam ga MRZILA kroz alkohol a sad ga ljubim i zahvaljujem za njega što mi je baš njega Bog dao.Osjetila sam takvu ljubav Božju za njega,kroz sebe da jednostavno nema ni zrna negativnog osjećaja prema njemu.Ovo pišem samo zato jer Vam želim posvjedočiti i našu vjeru.Al znam da vi imate drugačije,pa evo,dovoljno je.
Hvala,i Vama svako dobro želim.
„Katoličko učenje uči da Sveti duh ishodi i od Oca i od Sina, nasuprot pravoslavnom učenju da Sveti duh ishodi samo od Oca“-možete me uputiti gdje da ovo vaše pročitam?Ne shvaćam,ispada po tome da Krist nije Bog.Evo samo još to Vas molim.Ako Vam se neda pisati ostavite mi link.Možda sam malo dosadna,al zbog svoje profesije trebala bih to znati.Zahvaljujem na svemu napisanom i neka mi oprosti svak koji je našao uvrijeđen od mojih komentara.
Poštovana Marta
Postoji predanje da je Presveta Bogorodica blagoslovila ikonopis Sv.ap.Luke koji je prvi živopisao Nju sa Bogomladencem. Znači samim tim on je prvi ikonopisac. Tako da svuda od najranijih dana imate ikone, od kojih su neke čudotvorne. Nisam ni mislio ovo što ste mi Vi pokušali da objasnite, ali samo poštovanje statua ili kipova, osim ovog slučaja koji sam ja naveo u ranoj hrišćanskoj tradiciji nije poznato, ili ja nisam naišao na te dokumente, već imate veliki broj svedočenja o poštovanju ikona. Npr.Nerukotoreni lik Gospodnji – znači ne Torinska plaštanica, već lik Gospoda koji je bio otisnut na platnu a poklon Caru Avgaru od strane Spasitelja, vekovima se čuvao u Edesi, danšnja Turska, a zatim u Carigradu. Veliki broj poklonika je dolazio sa zapada da vidi tu svetinju. 1204 godine kada su “braća“ krstaši u pohodu ka Svetoj Zemlji uzgred opljačkali i opustošili Carigrad, Konstantinopolj, pored velikog broja ničim izazvanog ubijanja i drugih zverstava uzeli su i veliki broj relikvija pa i ovu veliku svetinju i ukrcali na svoje ladje. Predanje kaže da je ladja potonula koja je nosila ovu relikviju. Slično se desilo i sa ladjom u koju su ukrcali časnu trpezu iz crkve Sv.Sofije, najveće pravoslavne crkve, jedne od sedam svetskih čuda. Na mestu potonuć sa dna je isticalo cudotvorn sveto miro kojim je obeleženo mesto gde se svetinja nalazila, na dnu mora. Mošti Sv.Jovana Zlatoustog, Sv.Grigorija Bogoslova takodje su prenete u Rim, kao plen, i mnoge druge, npr.Sv.Isidora, sa ostrva Hios, nalaze se u crkvi Sv.Marka u Veneciji. I dan danas Venecija ima muzej gde su pohranjene svetinje i dragocenosti iz tog “slučajnog pohoda“. Da ne zaboravim i mučenike man.Zograf na Svetoj Gori. O tome možete takodje da nadjete na internetu. Inače proizvodnju zlata koju je Vizantija imala Carska Rusija je tek dostigla u 19 veku. Udaljavanjem od pravoslavlja, rk polako gubi vezu sa ikonopoštovanjem, a to se može lepo videti u stavovima protestanata koji su se pojavili kao reakcija na RK, znači svoje postoja protestanti duguju zapadnoj tradiciji a ne pravoslavnoj mada Vi tu pokušavate da nadjete vezu, a dana protestantizam postoji sa mnogim svojim varijacijama koje su dovele do pojave velikog broja pseudohrišćanskih sekti.
Tačno je da se krštenje obavlja pogružavanjem, po našoj slabosti i kod nas pravoslavnih pojavilo se oblivanje vodom s tim što se insistira na tome da se poštuju kanoni . Mislim da ste vi takodje dobro upoznati da postoje ranohrišćanske bazilike sa baptizerijumima, mestima u obliku krsta za krštenje ozidanih na podovima crkava, tako da ovo što govorite o subotarima teško da mogu da poverujem da je iskreno, s obzriom na vaša prethodna pisma i znanja o hrišćanstvu.
Što se tiče ispovedanja Svetog Duha u Pravoslavnom Simvolu Vere toga toliko na internetu ima da možete sami to da pronadjete.
Svako dobro
S obzirom da nisam teolog, već običan inženjer koji pokušava da se upodobi Carstva Nebeskog živeći ovde na zemlji, a na pojave u životu uglavnom gledam kroz uzročno posledične odnose pokušaću da dam komentar Marti o osnovnim razlikama između rimokatoličanstva i pravoslavlja. Sveti Nikolaj Srpski na jednom mestu kaže (parafraziram) “ od različitog doživljaja Boga proističu sve druge razlike među ljudima, različiti doživljaji greha, braka, raja, pakla…“ Znači naša vera više nego bilo šta drugo oblikuje našu ličnost, a kada kažem vera, misli na sveukupni zbir verovanja. Moji prethodnici ovde navedoše veliki broj da tako kažem tehničkih razlika, ali još bitnije je kako te razlike utiču na formiranje naše ličnosti i oblikovanje naše duhovnosti. Moje viđenje strašnog suda je da je ono nemerljivo, nikakva fizička veličina, a tu mislim novac, vreme, učestalost molitvi… neće presuđivati, nego ili će Hristos prepoznati Sebe u nama, ili neće. Ceo život nam je dat da se neprestanom borbom upodobljavamo liku Božije, post, molitva, držanje srca u pobuđenom stanju, jačanje saosećajnosti, smirenoumlja, dobrote, sticanje mudrosti i bogobojažljivosti, odricanje od strasti (za mene ubedljivo najteži segment ove priče), hrabrost i istrajanje u veri, sveukupni asketizam, sve je to način na koji se upodobljavamo lika Božijeg, ali i to samo u okviru sveukupnog bitisanja u Crkvi i svetotajinskim življenjem, jer sve što čovek čini nije ništa bez Božije blagodati. „Bez mene ne možete ništa činiti“. Reći ćeš da sve ovo postoji i u RKC, ali nećeš biti u pravu , a navešću nekoliko primera. Čistilište, draga Marta ne postoji nikakvo čistilište, čistilište je demonska obmana koja umrtvljuje našu savest i podilazi našoj lenjosti. Zamisli da je potrebno da se odrekneš nečega što ti je priraslo za srce, a uviđaš da ti je to na putu spasenja prepreka, ideja o čistilištu je idealna samoobmana da ćeš i bez tog odricanja i truda ipak nekako dospeti Carstva Nebeskog, jer na kraju krajeva svakako moraš ići u čistilište. Zatim kažeš da se u čistilištu boravi neko vreme, ali vreme je fizička kategorija, a večnost duhovna.
nastaviće se…
Ovi komentari (koje sa zadovoljstvom čitam i naučim ponešto ) me podsetiše na onu poslovicu : pekle se dve ribe na istoj vatri a jedna drugoj nisu verovale :)
Tako je Vojsije,ja ne vjerujem vašim ribicama, al ne vjerujem da ću se peći na vatri jer se trudim slijediti Isusa u srcu. Gorane,čistilište nije demonsko,ono postoji,mnoge duše dolaze po pomoć u viđenjima za molitve,pisali su o tome mnogi sveci.Nisam ja Isus,on će po pravdi „smjestiti“ duše u njihove stanove.Pravedni Isus je i Milosrdni Isus (Vojsije ako te zanima,ukucaj Milosrdni Isus,Sv.Faustina Kowalska)čistilište nije predispozicija za lijenost,naprotiv,nada u Božje milosrđe koje je neizmjerno.Bože moj,po vašemu,jako će malo ljudi u raj,većina će u pakao,a iz čistilišta se uvijek izlazi u raj.S obzirom da sam među pravoslavcima ne namećem ništa al ne želim da se nas katolike toliko demonizira.
Dragane,nisam ja toliki znalac i teolog da sve znam,pogrešno ste mislili o meni,tek učim pa onda ovo Vaše :“ Mislim da ste vi takodje dobro upoznati da postoje ranohrišćanske bazilike sa baptizerijumima, mestima u obliku krsta za krštenje ozidanih na podovima crkava, tako da ovo što govorite o subotarima teško da mogu da poverujem da je iskreno, s obzriom na vaša prethodna pisma i znanja o hrišćanstvu. „-možda nisam shvatila,al cijelo vrijeme sam iskrena.
I pomalo mi je žao da se više ispričavam ovome i onome za nešto što nisam ni kriva,kao npr.Kandilu a ne vidim povratni odgovor,i ne mora,to samo znači da je jedna strana,tj. moja dobronamjerna.Meni je dosadilo slušati kako smo mi rimokatolici stalno sa nekim demonima. Blago Vama,raj će biti samo sa pravoslavcima-to neće sigurno biti tako! Bog je milosrdan i pun dobrote,gleda na srce i na nakane srca. Ljudi moji,eto Vama vaša vjera,ne znam imam osećaj da je kao i politika.
Vojsije za tebe :) +
Nemojte misliti da sam se zaneo. NE! Ja sam namerno hteo da objasnim kako je sasvim prirodno, osobito u naše vreme, postavljati pitanje o putu spasenja, ili o putu u Carstvo Nebesko. I ja sam uveren, ako bi se sad Gospod pojavio medju nama, da bi svi koji traže trajno dobro, i koji vide kako današnji duh, današnje učenje, sadašnji poreci protivreče jedan drugom. Svi bi se oni jednoglasno obratili Gospodu sa pitanjem: Gospode, šta da činimo da bismo nasledili večni život? Šta da činimo da bismo se spasli? Ali braćo, Gospod je juče i danas isti i vavek (Jevr. 13,18).
Onda kad mu je Jevrejin postavio ovo pitanje, On mu je rekao da odgovor traži u zakonu: u zakonu šta je napisano, kako čitaš? Danas bi On hrišćaninu bez sumnje zapovedio da se obrati svetom Evandjelju, uopšte novozavetnom učenju ili Crkvi Božjoj, i zapitao bi ga šta se ovde sadrži, kako razumeš? Obrativši pažnju Jevrejina na zakon, Gospod je očigledno hteo da mu napomene: nemaš potrebe da pitaš, put spasenja propisan je radi toga i dat da te vodi ka spasenju. Spas je u zakonu, tvori tako, i spasićeš se.
Slicno ovome treba reći i hrišćanima koje kolebaju naletele sumnje: nemate potrebe da pitate, hrišćanstvo i jeste jedinstveni put spasenja. Budite pravi Hrišćani i spasićete se. Radi toga je sveta Crkva, radi toga su dogmati i zapovesti, radi toga svete tajne, postovi, bdenja, molitve, osvećenja i tako dalje. Sve to ili sve što drži Crkva, jeste istinski put spasenja. Ko od srca primi i usrdno ispunjava sve što crkva zapoveda, taj je na putu spasenja. Zato, ako je sve ovo u nama, nema mesta pitati nego treba Boga proslavljati; ne tražiti gde je spasenje, ne primati ga gotovo, jer je ono pred nama i okružava nas; svom snagom odavati slavu, čast i poklonjenje Bogu, koji nas spasava u svetoj Crkvi Svojoj. Šta treba da činimo? Sve to poštovati i nepokolebljivo držati sva učenja, zakone i uredbe svete Crkve, ne slušajući prazna umovanja novomoderne filozofije, koja teži da sve razori ne zidajući ništa.
Sveti Teofan Zatvornik
Valjda će svi propasti,od protestanata,katolika,muslimana,židova.Ja ne vjerujem u takvoga Isusa,Krvoločnog koji će sve pobiti jer nisu bili pravoslavni.Ne razumijem kako uvijek osuda.Katolicizam poštiva druge i nikada nije govorio da će ovaj ili onaj propasti nego da je Isus Spasitelj Svijeta.Neda mi se više dijalogizirati monolog.
Za redakciju bloga-ne tražim odgovor-nego na promišljanje-jest Bašta mjesto raznovrsnog cvijeća kako rekoste-al kako možete staviti na ovaj portal duhovno i bludno fuj.Otvorih ono,nisam se ni trudila zapamtiti,o ženskom i muškom doživljaju susreta,ja mislila nešto romantično,a ono bludne scene,fuj!!!I zbog vas sam zgriješila što sam i trenutno gledala u to.Stavite bar natpis bludno.Možda to nekima zvuči smiješno,al je jadno sirovo i primitivno,obezvrjeđuje i ženu i brak.Ne ide skupa duhovno i takvog sadržaja na isti portal.
:) Pa ako mi se zamjeri iskrenost,briga me.Mogao vam je to reći i netko od vaših velikih duhovnjaka,pa nije.Njihovo je Kraljevstvo Nebesko.Samo njihovo.
Kandilo hvala.Poštivam tuđe,svoje neću pljunuti i pozdravljam. Evo i vama :) +
Za one kojima neće smetati i ako pokoji katolik otvori,ili pokoji Vojsije ili tek radoznali…Je li ‘tvoj’ Isus ljut… ili milosrdan!
Ako nije milosrdan onda mora da se radi o nekakvoj krivoj slici Isusa…
ISUS JE MILOSRDAN…
A što s grijesima?
Nema grijeha kojeg Bog ne može oprostiti.
Samo jedan grijeh ne oprašta. Koji?
– Onaj za kojeg se čovjek ne kaje…
pa kako će ga onda i oprostit…
Kaže netko slikovito da kad jednom ispovijedimo naše grijehe Bog ih ‘prebaci preko ramena’ i više ih ne gleda…
pa eto … nemoj ni ti…
Pouzdaj se u Božje milosrđe.
UZDAJ SE u Njega!
dalje ovdje na linku o Milosrdnom Bogu i objavi Svetoj Faustini (sam Isus traži prinos naših molitava za duše u čistilištu u devetnici koju je dao da molimo)
http://sakramenti.blogspot.com/2010/01/milosrdni-isus_5033.html
http://www.youtube.com/watch?v=jnxexX4-uOA
Nauči me Isuse ljubiti tvojom ljubavlju- nikog ne osuditi-kako si činio ti…
http://www.youtube.com/watch?v=cMuw8cNwNdg&feature=endscreen&NR=1
Amen.
1 Iv 4,7 Ljubljeni, ljubimo jedni druge jer ljubav je od Boga; i svaki koji ljubi, od Boga je rođen i poznaje Boga.
1 Iv 4,8 Tko ne ljubi, ne upozna Boga jer Bog je ljubav.
http://www.vatican.va/holy_father/benedict_xvi/encyclicals/documents/hf_ben-xvi_enc_20051225_deus-caritas-est_hr.html
Ovo će vas verovatno takodje interesovati i pojasniti neke nejasnoće u vez Medjugorja. Ako je došlo do javljanja ovoj hrvatskoj deci onda je to bila opomena.
Sveti Justin Ćelijiski govori o tri pada. Adam, Juda, rimski papa.
Golubinka je jama u Hercegovini na desnoj obali rijeke Neretve u brdu Vranac, između sela Šurmanci (opština Čapljina) i Međugorja (opština Čitluk). Od otvora do prvog podijuma jama je duboka 30 metara, od prvog podijuma jama se prostire u širinu i dubinu i do 120 metara.
[uredi] IstorijaU toku Drugog svjetskog rata, u ovoj jami našlo je smrt od 2000 do 2500 Srba, mahom žena i djece. Najveći broj ubijenih je iz sela Prebilovci. Na suđenju zločincima, ustašama NDH, dokazano je da je samo iz Prebilovaca u jami smrt našlo 600 žena i djece. Komunističke vlasti jamu su 1962. godine zabetonirale.
U blizini jame u predvečerje 24. juna 1981. godine djeci iz Međugorja javila se Blažena djevica Marija. Na zahtjev rodbine žrtava jame je otvorena 1990. godine, a mošti žrtava prenesene u kriptu spomen crkve u Prebilovce. U ratu 1992-1995 crkva u Prebilovcima je srušena, a selo zapaljeno u brobenoj akciji Hrvatske vojske i HVO kojom je komandovao general Janko Bobetko.
Uopće ne želim na toj razini komunicirati,širiti nacionalnu mržnju,komentirala sam sa stajališta duhovnoga-kršćanskoga,Međugorje je posebno i autentično mjesto Gospine prisutnosti i sama sam bila.Bravo za vas!Nadam se da nisu svi pravoslavci ovako produhovljeni politikom,mada sumnjam. Ako vas moji komentari bodu u oči,vaš problem,ima u Srbiji i katolika koji možda čitaju a ne komentiraju.Može vas biti sram i vaše nikakve duhovnosti koju vodi mržnja a ne Krist.A da ne govorim da mi govorite i laži.Bilo je svega na obje strane,prvo izvadite brvna u vašem oku. Nedostaje vam ispod komentara Živela velika Srbija kako je napisao jedan komentator pa su ga od redakcije bloga upozorili,točnije gđa Jagoda Kljaić.E baš neću otići odavde dok vam svima ne dodijam.Vama u inat! Vama vaše pravoslavlje ništa ne znači,nit volite Krista niti ostale.Svaka vam čast.Dokazali ste da vam je vjera politika.Nema tu Krista.Vi meni nešto sudite?Ja vama sudim jer su moji svi protjerani,uzeli ste im kuću,istjerali na cestu i dan danas ne možemo u vašoj anarhiji od sudstva vratiti svoje,a ovdje svima sve lijepo vraćaju.Sram vas bilo.FUJ!
Isus je pod zakonima podrazumevao dotadašnje zakone i ni jednom rečju nije pomenuo da se tu šta treba menjati pa ni osnivati ‘njegova’ crkva . On se učenicima obraća kao pojedincima i kad kaže da idu po svetu kaže da šire reč njegovu a ne da grade institucije . Mada istoričari smatraju da je čak i to da šire ‘reč’ dopisano . Sve posle Njega stvarali su obični smrtnici , skloni grehu , skloni greškama . Sve posle njega ima senku moguće pogreške a ima ih nespornih (grešaka) u svakoj crkvi . Zato smatram da ne valja drugima ‘soliti pamet’ već ‘čistiti ispred svog praga’ . Marta , ne uzimajte kao reper pravoslavlja samo ono što kod nas vidite crno . Mislim da je pogrešno Marti pominjati jame koje su drugi napunili , jer ako sam je dobro razumeo i ona je morala napustiti svoj dom . Naš je zadatak da ne dozvolimo da se one ponove a da sačuvamo dušu i obraz .
Udri po katolicima,nikog ne diram,a kad napišem nešto iz svoje vjere odmah kontranapad i to kroz vjeru i naciju. Dosad to nitko nije pisao,eto vi ste prvi.Očito je da smetam kao Hrvatica i kao katolkinja,al ne vi niste pravi vjernik.Zašto mi do sad nitko od vaših nije išao na taj način?Jel to u redu?Jel sam kriva što sam Hrvatica i što sam katolkinja?Jel me zato treba ubiti i mrziti?Što bi bilo da sam ja tako nešto kontra napisala? ponosim se onim što sam, na jednak način kako što se i Srbin ponosi svojim. Nije u redu ovako vrijeđati.
Vojsije,ne uzimam crno od vašega,da uzimam,ne bi završila ovdje,naravno da me puno dobrih stvari privuklo,privukao me Akatist Bogorodici,više ni ne sjećam kako sam ovamo stigla,nisam došla s namjerom provocirati nikoga.Al zamislite vi sebe na mom mjestu,osjećam se iznapadano,zar moram na sve što mi se kaže klimnuti glavom preljubazno.Ja branim svoju vjeru.Dobro,ako sam zvučala kao reper,dobro,smatrala sam da ovdje ima i katolika koji možda pročitaju a i branila sam se.Nije mi jasno ako netko u nešto vjeruje,u redu neka vjeruje,zašto se mora stalno ono drugo isticati kao nevaljalo,eto to mi smeta,i stalno to spominjanje demona.čovječe,osjećam se kao demon, a ne kao Božje dijete,kao da sam nešto pokvareno i crno,stiglo iz pakla da vas sve zarazim.pa boli me to.To ne može biti istina.Ja sam dobra osoba,uopće me ne poznajete.Ma dobro,oprostiti i zaboraviti,tako treba. Ako netko misli da sam zadrti nacionalista,vara se.Ja sam prvo dijete Božje i tako gledam na svakog čovjeka.Volim svoju domovinu al mi je važnija ona Nebeska.Svak voli svoju domovinu i Srbin i nitko mu to ne smije osporiti. Ajde,zaboravit ću sve.Opraštam.tako treba.
Ako ću dobiti kakav plus,pola moje rodbine je udano za Srbe.Hvala Bogu,drže se skupa.Nije ih rastavila ni vjera ni rat,kao što je bilo puno slučajeva u Hrvatskoj,strašnih priča.Bilo je strašno na obje strane,ne ponovilo se nikad više!
Marta Marta trudis se za mnogo ali je MARIJA bolji deo izabrala.2.imacete oci i necete videti i usi a necete cuti da se ne obratite i ne SPASITE. 3.Hristos je propovedao dobrom voljom ne silom kolko je rimLazni pobio indijanasca s i j amerike koliko pravoslavnih koliko protestanata koliko svih koji ne htedose silom primiti rimsko krsscanstvo jer Bog dade slobodnu volju coveku cak i da kaze Bogu ne.4.Hrista progonise i nas ce pravoslavne 5.vi ste sizma jer je rim vlastoljubiv od rimskog carstva i vi se odvojiste od vere prave =pravoslavne=is pravno slavi BOGA da u svetu vladate. pricescujete se telom ane i krvlju =obozujete vasa tela a ne i duse–dusa=krv.krv trebamo Hristovu da se obozimo.ovako ste mehanicari orudje onoga koji zeli ubiti svakog coveka.6.predji ti u pravoslavlje i spasi se.jer i hrvatski jezik jeste srpski u koji su slovaci poljaci cesi svabe poubacivali njihove reci i napravili stari hrv jez.7vratite se vi bivsi srbi u staru svoju veru pravoslavnu jer i danas pricate da su vas u toj i toj crkvi KRSTili ane KRIZali. 8 itd itd itd trebalo bi mi tisucu godina u mimohodu da ti objasnim pa i ove dve reci namerno metnuh jer su nase iz crkveih knjiga srpsko i crkvenoslovenskog cirilicnog pisma. 9 znas da srbi nece da daju kao bugari coveku ime Hristo vec Risto .mora da su im susjedi u lepoj uspomeni povjesnoj.Cak kazu kru a ne kruh itd itd itd .10 da ne zaboravim od 1929 ovo je predposlednji 8 .papa 9. ce vladati 15 dana i napraviti zlo do sada nevidjeno. I DA 11.ne zaboravim SV, KOZMU ETOLSKOG iz17. veka koji je govorio—za sve ce biti kriv papa .proklinjite njega 12.PROKLET DA JE PAPARATZINGER BENEDKT 16 I ONAJ STO CE BITI POSLE NJEGA 13.BLAGOSLOVEN BUDI BOZE NAS SV.TROJICE BLAGOSLOVENPO IME TVOJE U VEKOVE VEKOVA BLAGOSILJAMO TE GOSPODE ISUSE HRISTE ISLAVIMO TE. TEBE POSTUJEMO BOGORODICE NE KAO BOGINJU VEC ISTINSKU BOGORODICU ITVOJOJ SE POMOCI NADAMO. IZBAVLJALA SI NAS OD ZLA I SADA CES–VERUJEMO I NADAMO SE.Marta Marta kad bi mogao da ti uspem pravoslavlja tek bi tada spoznala LJUBAV .A LJUBAV TO JE BOG
Poštovana Marta
Razlog poruke o Hercegovini, na koju ste Vi tako burno reagovali jeste cela priča o Medjugorju ima svoju veoma ozbiljnu pozadinu, koju ste prepoznali. Zašto se osetili pogodjenim, ja Vaše ime nisam koristio. Na početku sam rekao da o pojedincima ne mogu da pišem dok o RK u globalu mogu. Činjenično jer sam npr. bio u Vatikanu, bio na zapadu. Činjenica je da su ti ljudi pobijeni. Razlog njihovog stradanja nije samo Pravoslavna vera, mada je ona u osnovi, već postoji nešto što opet kroz vekove na ovim balkanskim prostorima pratimo. Do 17 veka cela Hercegovina je bila naseljena pravoslavnim srbskim življem. Verovatno se nećete složiti sa tim ali to su činjenice. U nastupajućim vekovima verska struktura stanovištva se promenila, ali se nije promenilo sećanje na svoje korene i poreklo. Tokom vekova u Dubrovniku imamo srbe rimokatolike koji su se svojski trudili da ostanu srbi rimokatoličke vere i da se ne zovu hrvati. Na žalost nisu imali podršku ni sa jedne strane, ni iz okruženja a ni od istoimene braće ali druge vere. Slično imate i u današnjoj tragičnoj drami koja je zadesila srpski narod na teritroji Hrvatske. Srbi nestaju menjajući imena, konfesiju, nacionalnost. Pitanje za Vas, ako dolazi do promene konfesije, vere, zašto ne ostaju srbi rimokatoličke vere.
Ovaj apokaliptički podmukli vrtlog svoju varijantu je imao i u BiH i na Kosovu i Metohiji, u Bosni islamizacija srbskog življa pod turcima, dok na KiM prvo islamizacija a zatim albanizacija ( do 16 – 17 veka srbi i albanci su imali dobre odnose, a onda zbog velikog pritiska islamizirane albanske populacije sa Severa Albanije dolazi do povlačenja srbskog življa sa teritorije KiM – U sadašnjoj opštini Dragaš,na teritoriji KIM, koja je na granici sa Makedonijom i Albanijiom, živi najkajsnije islamizirano srbsko stanovništvo koje trpi pritisak lokalnih albanaca radi albanizacije ). Znači ne mogu biti srbi islamske vere, mogu biti turci, ili ti bošnjaci, a kod vas u komšiluku imamo kroatizaciju. Znači pored verskog rata imamo i najelementarniji bratoubilački rat zbog brisanja savesti. Da ne zaboravim, imamo i novu grupu, to su dojučerašnji ili sadašnji prefarbani žuto plavi komunisti koji su iz iste priče. U današnje savremeno doba, dva umetnika govore o ovome što ja pišem, obojoca su iz Bih. Književnik Meša Selimovć i režiser Emir Kusturica. I da se vratim na početak. Pravoslavlje. Pravoslavlje na ovoj teritoriji Balkana koju neki nazivaju u starim spisima Catena mundi ili Verige sveta ( prema spisima u Veneciji ) je poznato i kao Svetosavlje. Pravoslavno hrišćanstvo srpskog stila i iskustva. Utemeljivač njega je bio prvi arhiepiskop srpski Sv. Sava. To je centar cele priče. Lik i delo ovog svetitelja se uzdižu kao visoka planina prema zapadnim i ne samo zapadnim već i istočnim, islamskim, teznjama ka ovim prostorima i narodu. Na svojim putovanjima, odnosno hodočašćima ka Svetoj Zemlji i drugim zemljama često je kretao iz Brindizija, Italija, ali nikada nije došao u Rim kod episkopa rimskog ili ti pape. Na žalost veliki problem mog naroda što nema skoro nikavo veće znanje o njemu osim kroz dečiji pesmice i pričice i to je nas slabost. Sv.Sava pravoslavlje nazivao pravoverje. Taj diskontinuitet sa onim što nas čini i ono što jesmo lupa nam se žestoko o glavu. Kada je Sv.Sava bio na jednim od svoji putovanja po Svetoj Zemlji i kada je došao u Jerusalim i posetio sobu gde je bila Tajna Večera, pitao je muslimane koji su držali to mesto, šta treba da učini da bi se ta svetinja vratila hrišćanima, oni su mu odgovorili da ceo pod pokrije zlatom. On je to sutradan i uradio. Ima još mnogo toga. Da mi srbi bolje poštujemo što su nam preci ostavili i Vi tamo, da li bivši ili davno bivša braća bolje bi nas shvatali. Na KIM gledam u Pećkoj patrijaršiji, španca kako nemca uči da pali sveću, jer je ovaj izgleda protestant, a vidim italijana kako se moli ispred čuvene čudotvorne ikone Bogorodice Pećke. Srba nama…osim monahinja.
Možda sam se u nekim stvarim ponavljao jer sam o tome i ranije pisao, pa se izvinjavam čitaocima.
Ovo je moja priča sa kojom ja završavam našu prepisku. Želim vam i dalje i ubuduće svako dobro.
@Vladimire,kažete mi “ Marta Marta trudis se za mnogo ali je MARIJA bolji deo izabrala“ i zaista se slažem s Vama,bolje je izabrala jer se nije upetljala kao ja sa bla bla bla…istina.Ne vodi me mudrost,prije narav.Što se tiče pričesti,koliko ja znam pričešćujemo se pod obje prilike,već primajući Tijelo primamo i Krv,jer svako tijelo ima krv,a vjerujući u Tijelo vjerujem i u stvarnu Kristovu Krv.Razumijem što ste htjeli reći,pa i ja bi voljela da se češće događa da svećenik „umoči“Tijelo Isusovo u Krv,nekad i to čine (ali rijetko),objašnjenje je da je praktičnije zbog gužve,ja sam to pitala već.Kažete „predji ti u pravoslavlje i spasi se“,e Vladimire,nema šanse, znate zašto? Bijah bolesna,Gospodin Isus me ozdravio i u duši i u tijelu,roditelji su me odgajali od svojih roditelja katolika,pola sam Mađarica,pola Hrvatica,i što je važnije od svega susrela sam Živoga Isusa,a onaj koji doživi Božji dodir,Isusov,ni po cijenu smrti neće se odreći tog Isusa.Moje mišljenje jest da je prava vjera u Isusa Krista,a sad što smo podijeljeni pa postoje neke razlike…znate ja mislim ako je svaki vjeran u duši Isusu,neće propasti.Meni je jako važno Sveto Pismo,u njemu je živa Riječ Božja,Živi Isus.Nastojim živjeti ono što Živa Riječ objavljuje.Nastojim sakramentalno živjeti.Što se tiče porijekla Hrvata,ja sam učila drugačije,tamo negdje iz Irana dolazimo.Ne bih se s vama složila.A ovo mi se ne sviđa sa stajališta bilo čije duhovnosti “ da ne zaboravim SV, KOZMU ETOLSKOG iz17. veka koji je govorio—za sve ce biti kriv papa .proklinjite njega 12.PROKLET DA JE PAPARATZINGER BENEDKT 16 I ONAJ STO CE BITI POSLE NJEGA “ zato jer se ne smije proklinjati nikoga,nije bitno sad što ste tu spomenuli papu,nego čovjek ne smije proklinjati nego blagoslivljati.Blagoslivljati neprijatelje!Tko proklinje navlači demone na onoga kojega je prokleo a i sebi ih vraća u još većem broju.Vi treba da se molite za papu a ne da ga proklinjete ako smatrate da je u krivu.Već se proklinje i onaj koji će doći a nije niti došao.Unaprijed imate negativne strelice.Nemojte se ljutiti što ću sada nešto reći,to piše u Svetom Pismu,e sad ne znam točno gdje,trebala bi potražiti,sjećam se da piše da se demon ne može izgoniti demonom.Da Vladimire i ja kažem,ljubav to jest Bog.Ništa ti ne zamjeram,ti si u pravoslavlju i vi tako mislite.Smatram da je stvarno najbolje da se ugledam na Mariju i da budem MARIJINA ŠUTNJA,što poradi sebe,a što poradi svih vas.Ne želim izazivati na grijeh i sebe i druge.Zato je bolje ljubiti i šutjeti.Vjerujem da ćete se složiti samnom bar u ovome.Želim vam svako dobro i Božji blagoslov (mi tako kažemo,nadam se da nije u vašem očima pogrešno).@Dragane,osjećala sam se pogođenom zato jer sam Hrvatica i zato jer je to postalo važnije od duhovnosti.Zapravo,osjećala sam se da me napadate za nešto s čim ja nemam veze.Mrzim zločine i ustaštvo,ono nam nije donijelo ništa dobra,samo smo svi ostali stigmatizirani čim kažeš da si Hrvat.Mrzim i četništvo,zaklati čovjeka,nije li to monstruozno,to ne može činiti netko tko vjeruje u Boga.U ovom nesretnom ratu bilo je svega, a znate i naše crkve su razrušene,puno njih,protiv toga sam,nikada ne bih ničiju crkvu rušila,što su sve radili četnici,upadali u crkve….ma bolje da to ostavim nek Bog sudi svima što su radili.Mogla bih vam nabrojati crkve koje su do temelja sravnjenje,eto vam Petrinja,hvala Bogu sagrađena je nova na istom mjestu. Ja vam mogu govoriti što meni znači Međugorje s duhovnog aspekta i što sam tamo doživjela,milosno.A ovo sa razaranjima,ratu,ma koji je rat dobar?Samo želim da se nikad više ne ponovi nikome.Nikome.Kao što vi meni navodite jamu i Bobetka,komunističke vlasti su isto tako ubijale katolike.Ne želim otvarati dalju raspravu,želim se mirno pretvoriti u Marijinu šutnju i otići,tako je najbolje.Jer ako ja vama kažem jedno,vi ćete drugo.Druga stvar,ja nisam povjesničar i nemam pojma kao vi,nisam izobražena kao vi,možda bi vam netko stručniji iz mojih krajeva mogao parirati u argumentima.Ne zanima me politika uopće,moj život je vjera.I ovo kako mi u Hrvatskoj živimo je posljedica prljave politike,BEZBOŽNE.Sve je više siromašnih,jadnih ljudi.Vlast nas je ogulila i guli dok istovremeno daje sva prava pederima kao zaštićenoj vrsti(oprostite na izrazu),još malo pa će im i djecu dati na posvajanje,vodi se politika nastrana i protiv ljudskog života što od abortusa do zamrzavanja zametaka,Bože moj idemo u propast,sotona je puštena sa lanca i mislim da će biti samo gore.Ljudi nemaju od čega živjeti,nameti na sve strane,sve je poskupilo,struja,voda,plin.Nema nikakvog reda,ljudi kupe stan a onda se ne mogu useliti u njega …sudstvo je u kaosu.Ako mene pitate mrzim dan kada smo ušli u EU.Ušli smo u pakao.Danas siromašniji ne smiju ni imati djecu,socijalna ih kupi kao da ih je rodila ona,bio je slučaj da soba nije adekvatno obojana,roditelji su skoro ostali bez djeteta…Nemam riječi za zlo koje se ovdje događa.I sve preko ljudi koji nisu u Bogu,preko vlasti koja ne poznaje i ne želi znati za Boga.Eto,udaljih se od teme,al politika me ne zanima.Svatko će pred Božjim licem odgovarati za zlodjela koja je učinio.Sve je naopako.Eto,poštovanje i od mene,svako dobro i vama.Zamolila bih da ne otvaramo dalje rasprave.Svako dobro vama Dragane i svima ostalima.
Kršćanstvo je ispovijedanje Kristova života.
— Sv. Grgur Nazijanski (†395.)
To sam ja,za kraj,suza je jedino oružje koje imam i srce da oprosti. :(
moja kuća je sada tuđa,nisam ju vidjela od rata i nikad ju neću vidjeti.
Samo se ušlo u nju,izbacilo i marš van,bez vrećice….Imali smo bagrem ispred kuće.Sad imamo beton i 4 zida,imali smo bostan.I u jednoj posudici srijemske zemlje čuvamo za kraj života.Kad izgubite,još jače volite,sve što jeste,svaki korijen.Ne mrzim.Mrzim zlo.
Možda me sada bolje razumijete Dragane. :(
http://www.youtube.com/watch?v=POyZiYNrdS0
nije Hristos na tajnoj veceri rekao;uzmite jedite ovo je telo moje a unutra je krv moja vec u dva vida posebno govoreci za hleb a posebno za vino i dade im oboje da se priceste.Osim toga kad izadje krv i voda jos ima tela a nema zivota u coveku. I opis smrti Isusa to pokazuje izadje krv i voda=umro je………Ko zna koga si susrela jer i nespominjajusci je luconosa=svetlonosa. u molitvi treba um nas biti nepokretan gluv i nem…….i sveti oci kazu da um treba vezati jer je pseto koje luta……dakle nikakva zamisljanja……..masta nije pravoslavlje=pravoverje………masta radi svasta……….dakle molitveno tihovanje gde pred Gospodom stojimo bez reci ipomisli=molcalnije.Ikad molimo brojanicom=krunicom nista ne treba da zamisljamo vec samo umno srdacno govorimo ili u sebi Gospodi pomiluj=gospode smiluj nam se ili neku slozeniju molitvu…………..i Ja i Otac sami ce nam se javiti i stanovace=bice u nama.Jer ako je ISTINITI BOG ON NAM SE JAVLJA KADA ON HOCE A NE KAD MI JER ON JE BOG I VLADA SIME. I jos kaze SV VARSANUFIJE;AKO KRST SANJATE TO JA ISTINA JER SE NESPOMINJAJUSCI NEMOZE U KRST PRETVORITI au svaki drugi lik moze pa cak i da svetli
Da ne ispalo da jedno pišem a drugo radim, ovo je dodatak koji sam hteo juče da prosledim u mom poslednjem pismu. Malo ispade naopako ali mislim da nije na štetu.
Отац Ђерардо Ћофари, монах Доминиканског реда, директор Центра за изучавање Светог Николе у Базилици свеца у Барију, говори за Геополитику
Већ од првих Немањића ми имамо много сведочанстава о поклонима нашој цркви. Све је постало нарочито извесно са Светим краљем Милутином, када се односи све више побољшавају. Милутин нам је поклонио веома битну ствар – сребрни олтар од сребра тежак 600 килограма. У ствари, гроб, камени олтар Светог Николе, био је прекривен тим сребрним олтаром у виду поклопца који се налазио у оквиру целе капеле исковане од српског сребра из Новог Брда. Данас би Руси желели да сребром опточе комплетну капелу Светог Николе, али ми то не дозвољавамо, јер за нас је исувише драгоцена она коју смо добили од српских владара.
Разговор водио (и превео): Драган Мраовић
Монах Доминиканског реда oтац Ђерардо Ћофари (padre Gerardo Cioffari) је директор Центра за изучавање Светог Николе у базилици овог свеца у Барију. Студије филозофије и теологије завршио је у Напуљу, Риму, Фрајбургу и Њујорку, а докторирао је у области науке о источним црквама. Боравио је више година у Русији. Поред бављења источним црквама и славистиком, води истраживања у области историје Барија и Пуље и предаје руску и византијску теологију у Институту за екуменску теологију у Барију. Објавио је многе књиге од којих је за Србију значајна ”Цареви Србије, Пуља и Св. Никола” (Центар за изучавање Светог Николе, Бари, 1989).
Када сте дошли у контакт с даровима српских владара базилици Светог Николе у Барију?
– Када сам дошао у Бари 1973, једна од највећих атракција била је велика икона која се налази изнад гроба Светог Николе и која је, према свим италијанским списима, приписивана Урошу Другом Милутину, јер је сва традиција у Барију почев од Беатила и касније, упућивала на Светог краља Милутина, због недовољног познавања српске историје. Зато су Урошу Другом приписивани готово сви поклони који су долазили из Србије. Међутим, ствари другачије стоје, јер на великом пергаменту који ми имамо, а на коме је инвентар ризнице Светога Николе, не говори се свуда о Милутину него о ”Rex Urosius”, а понекада и о ћесару Склавоније (cesare Sclavonie). Некада се каже о томе и неким другим терминима, што указује да се ради о бар три српска краља. Дакле, мало-помало ја сам постао радознао и продубио те теме да боље сагледам ко су ти донатори. Прво, како то да је постојала толика великодушност много пре Руса, јер ми имамо дарова српских владара још из тринаестог и четрнаестог века и сведочанства о тим сјајним односима са Србијом у трезору, у нашем инвентару. Дакле, ја сам проширио мало истраживања на старе средњовековне српске текстове и приметио сам да није случајно што постоји посебан однос према Светом Николи, јер, ако не грешим, најчешћа имена локалитета и цркава, у старим списима 13. и 14. века, односе се на Светог Николу. Зато сам ја проширио посматрања на Светог Николу као свеца у Србији и Светог Николу као свеца у Барију. Наравно, има и много других сведочанстава, а понеко од њих и нема баш најсигурније изворе. Наиме, већ од првих Немањића ми имамо много сведочанстава о поклонима нашој цркви, али било је оних поклона који су довођени у питање, јер уместо да је писало да је то поклон Барију, писало је да је то дар Антиварију. Антивари је назив за стари Бар, у Црној Гори, али имајући у виду да су тадашњи владари давали дарове само великим европским црквама, Јерусалиму или слично, тешко је да би неко тада поклонио било шта Бару у Црној Гори. Тако да и ти поклони с назнакама Антивари, у ствари, поклони су нашој цркви у Барију.
Све је постало нарочито извесно са Светим краљем Милутином, када се односи све више побољшавају. Милутин нам је поклонио веома битну ствар – сребрни олтар од сребра тежак 600 килограма. У ствари гроб, камени олтар Светог Николе, био је прекривен тим сребрним олтаром у виду поклопца који се налазио у оквиру целе капеле исковане од српског сребра из Новог Брда.
Руси су веома блиски Вашој базилици. Поклонили су велику скулптуру Светог Николе од бронзе, дар председника Путина. Чује се да нуде и друге дарове?
– Данас би Руси желели да сребром опточе комплетну капелу Светог Николе, али ми то не дозвољавамо, јер за нас је исувише драгоцена она коју смо добили од српских владара. Добили смо овај олтар 1319. године и тачно је да је од тада, па све до 1684. године, над гробом Светог Николе стално стајао не само тај српски олтар са свом пратећом опремом, канделабрима, анђелима, орнаментима од сребра, већ и цела српска капела од сребра. Зато је Урош Други Милутин био познат свим Баранима и зато су они све касније српске дарове приписивали њему. Прва сумња ми се јавила када сам прочитао једну књигу о историји Црне Горе. Ту се говорило о великој икони коју су сви Барaни и сви Италијани доскора приписивали Урошу Другом, то јест Милутину, све док ја нисам схватио да се ту ради о Урошу Трећем. Чињенице које сам препознао у тим црногорским и српским текстовима врло су јасно указивале да је велика икона која стоји иза олтара Светог Николе, дар Уроша Трећег Светом Николи за оздрављење, јер му је светац вратио вид који му је раније отац одузео. Као што знамо, Урош Трећи је био ослепљен. То оздрављење које се догодило у Константинопољу, где га је отац послао у изгнанство, ушло је у све руске текстове. Ја ту причу о животу Светог Стефана Дечанског нисам сазнао из српских, него из руских текстова. У ствари, превео сам их из минеја митрополита Макарија, отприлике из 1550. године. Та српска историја ушла је у руске текстове, пошто је Григорије Цамблак 1405. године написао “Живот Стефана Дечанског“, па је на основу тога списа то предање ушло у све руске историје о Светом Николи, а које данас постоје. Пошто сам у једном периоду свог живота студирао у Совјетској Русији, сазнао сам те чињенице читајући списе на староруском који је близак старосрпском, јер разлике између језика нису биле толико велике у средњем веку као што је то данас. Било је разлике, али не превелике. У току свог боравка у Русији читао сам минеје, нарочито оне митрополита Макарија и схватио да је Урош трећи веома битна личност, јер је икона коју је поклонио Урош Трећи, по мени, једна од најдрагоценијих икона које уопште постоје на свету.
Зашто?
– Jедан од разлога је тај што према древној традицији накнадни сликари, касније, приликом рестаурације, углавном су брисали претходну слику или су је гребали, међутим овде, ко год је дорађивао икону кроз време, није скидао претходни слој. Зато ми на овој икони имамо више слика Светога Николе, једну над другом, насталих кроз време. Одлично се виде. На пример, у најстаријој верзији руке Светог Николе су на грудима, а на верзији Стефана Дечанског – Уроша Трећег, руке су раширене. То је врло драгоцена икона за историју. Између осталог, и зато што нам омогућава да видимо дародавце, српске цареве и то бар два српска цара, Уроша Другог или Уроша Трећег, а можда Уроша Трећег и Стефана Душана. Сада се поставља питање ко је заправо поклонио икону јер се виде два српска цара у више слојева. Зато је дошло до забуне у једном тренутку и мислили смо да је то поклон Уроша Милутина. Дакле, на основу слика постављало се питање, „Ко је поклонио ову икону?“ Урош Други или Урош Трећи или чак и цар Душан!? Не можемо то рећи са сигурношћу, јер иако се слике веома добро виде, нама је само слика са иконе извор сазнања или сличност са другим постојећим сликама. Дакле није ово само сјајно сведочанство о односима Србије и базилике Светог Николе у Барију, већ и предмет проучавања на плану рестаурације, што пружа изванредне могућности учењацима и студентима. То је значај те иконе. Занимљиво је и то што је урађено много рестаурација ове иконе кроз векове. Пошто никада није брисано оно претходно, то даје много материјала онима који проучавају ову икону. То је нешто изванредно, јер обично онај ко ради рестаурацију избрише претходну слику, а овде имате слику на слици.
Ви лично чувате у ризници повељу цара Душана из 1346. године, која је нека врста дипломатског акта, јер он њоме објављује западном свету да се прогласио за цара, па се овако потписује: ”милошћу Божјом у Христа Бога верујући цар Срба, Приморја и Грка и западних страна”.
– Тачно, није да су ту само Урош Други Милутин и Стефан Дечански, него у нашој базилици имамо и цара Душана који се на овом пергаменту, што стоји преда мном, позива на своје претке, што је јасан доказ да су односи са нама у историји били дуги.
Он помиње у овој повељи велики број ходочасника који долазе на гроб Светог Николе и дарује нашу базилику. После стављања под своју управу Дубровника, који цар Душан није окупирао, него су се нагодили да, уместо војног сукоба, Дубровчани плаћају порез, велики део тог пореза цар Душан дарује нашој Цркви. Код њега су отишла у посету наша два веома позната свештеника тога доба и добили су од цара Душана, 1346. године, у Скопљу, баш у години када су основани Српско царство и патријархат, овај документ о плаћању пореза нашој Цркви. Начин изражавања на латинском језику показује да су односи између наше базилике и Србије у то доба били врло блиски, односно да су тадашњи односи између Србије и ове цркве били веома чести, јер како иначе схватити да неки обични католички свештеник оде код неког православног цара и тражи доприносе? То доказује да је постојао стални контакт између базилике и српског двора и зато су сви ти елементи веома значајни, јер указују на континуитет тих односа са српским владарима. На пергаменту нашег црквеног инвентара имамо неких десет-дванаест набројаних дарова српских владара, али су у цркви остала само ова три велика трага: први је сребрни олтар, који је 1684. године био потпуно претопљен и поново направљен у напуљско-барокном стилу. Дакле ми смо изгубили једно српско ремек-дело византијског карактера, мада се и данашњи изглед олтара сматра ремек-делом напуљске уметности у обради сребра. Затим имамо икону Светог краља Стефана Дечанског и као треће ову повељу цара Душана са печатом који је веома добро очуван. У овом тексту на латинском језику говори се о Николи дел’Аквавиви, који је тада био наш високи свештеник, наш највећи интелектуалац, преписивач текстова. Дакле, није наша базилика код вашег цара послала било кога само зарад економских разлога, већ шаље свог највећег интелектуалца, човека највише културе, којег је тада имала, заједно са још једним свештеником, што је још једна потврда наших великих односа тога доба. Дакле, цар Стефан Душан, пошто се ради и о оснивању царства, а такође и српског патријархата, а не само о дару Базилици Светог Николе у Барију, у формулу коју овде видимо, исписаној црвеним словима, ставља помало све – да је цар приморских земаља, Грка, Србаља и тако даље. Указује да је реч о правом српском царству.
Ова повеља је сјајан дипломатски акт цара Душана којом он одређује границе свога царства, зар не?
– Тако је. Он скоро целу Далмацију сматра својим царством, јер управо му се потчинио, у том периоду, и Дубровник. Није он тада био само владар српских земаља које ми познајемо, укључујући и Косово, које се тада уопште није ни звало тако, већ и Македоније, која се тада сматрала српском земљом, па је управо зато ова повеља издата и потписана у Скопљу. Пошто је Душан био велики освајач, није документа издавао увек на истом месту. Често је мењао локацију објављивања својих докумената да би показао да је цар свих тих земаља, па тако имамо и документа које је издао у Албанији. Он тиме указује шта је тада, по њему, представљало Велику Србију.
Дакле, ово је скраћена царска формула, у којој је написано шта је све тада обухватала Србија цара Душана.
Има данас оних који занемарују да је Србија та која је имала највеће и најдубље односе с вама у то доба?
– У нашем инвентару, на пергаменту из 1361, видите колико је то велики документ, преко пет метара, налазе се пописани сви дарови српских царева које смо ми добили у овој цркви. Често се цитира да су то дарови краљева ”Склавоније”, рекло би се данашње Славоније. Међутим, то нема никакве везе са Хрватском, то се уопште не односи на Хрватску. То се апсолутно односи на Србију, јер ми у то доба нисмо имали никакве односе са Хрватском. Ми смо имали само неке мале трговачке трагове, и то у Барлети, северније, а у свом овом делу јужне Италије, од Барлете наниже, укључујући и базилику Светог Николе, пре свега целу Пуљу, ми смо имали искључиво односе са Јадранском обалом и изнад свега са Србијом.
Ви сте један од највећих познавалаца српске историје на Западу и веома добро познајете проблем Косова и Метохије. Откуда толико неразумевање Запада?
– Задњи рат је, наравно, изазвао читав низ реакција Запада, што је у мени створило велику патњу, јер сам могао да видим да влада огромно незнање, чак и код особа на одређеном културном нивоу. Влада суштинска предрасуда по којој се замишља да је цела Југославија онаква какву је хтео Тито и да је то нешто што постоји и данас. Наиме, пошто је разбијена Југославија, свака нација се посматра као да је аутономна, независна. Много људи с којима сам разговарао, уопште много људи на Западу, мисли и данас да је Тито укључио Косово у Југославију и да оно никада није имало ништа са Србијом. Дакле, то је озбиљан проблем, велика тешкоћа. Наравно, неки добри новинари, као што је Енио Ремондино, они што су извештавали директно из Србије, са Косова, нису пали у ту заблуду. Велики део западњака нема појма о дубокој вези која је увек постојала између Косова и осталог дела Србије. Ја често морам, да бих то објаснио, да упоређујем Косово у односу на Србију, са покрајином Лацијом, односно са Фиренцом и Римом, у односу на Италију, са градовима који су дубоко италијански. Тиме им кажем да Косово није нешто што је створио Тито. Косово је историјски, саставни део Србије. То је тачно, а већина становништва постала је муслиманска тек после свих ратова, после свега што се догодило после 15. века. Нажалост, ово незнање изазива код западњака потпуно неправедну реакцију, па мисле да Србија неће да се одрекне Косова само због поноса и економских интереса. Ни не помишљају да то, у културном смислу, значи ишчупати срце српске нације. Дакле, наишао сам управо на ову велику тешкоћу, због чега сам написао више текстова о црквама које су Шиптари уништили на Косову после краја рата заснивајући се на српским подацима и фотографијама, јер сам непрестано одржавао односе са неким центрима у Србији, а такође и са центрима православног Косова. Ограничио сам се само на цркве посвећене Светом Николи, дакле нисам говорио о свим црквама, које су уништене после рата. Приметио сам да су људи на западу изненађени оним што сам написао, што ме је уверило да је то стварно тешко објаснити, јер непознавање чињеница отежава сваки контакт. Ако неко нема осећај шта је Косово, које није периферна област, како се може учинити, онда је тешко водити дијалог.
Имате ли и даље контакте са Србијом?
– Имали смо многе контакте са Србијом, рецимо са манастиром Дечани, чак смо се недавно и случајно срели са монасима из Дечана, овде у Барију, а данас о безбедности Дечана брину Италијани. Значи, имамо низ односа, за које се надамо да могу да постану корисни и плодни и на верској основи.
Било би добро да та сарадња пређе са културног нивоа и на религиозни ниво, јер штета да је Србија током целог тринаестог и четрнаестог века имала са нама диван однос, а потом, у новија времена да није тако. И док са Русијом имамо сјајне односе, са Србијом до пре неку деценију ствари нису ишле много добро, већ помало као с Грчком, Васељенском патријаршијом или са Руском ”зарубежнајом” заграничном црквом која је основана у Сремским Карловцима. Данас, ствари изгледају мало другачије. И Српска црква се мало отворила ка екуменизму, ка дијалогу, па се надамо бољем, упркос негативном контексту који се ствара око Косова, и због кога понављам да много патим, скоро као да сам Србин. Јер, поглед на толику равнодушност Запада према черечењу једне нације изазива у мени и личну патњу, али надам се да и ово може да доведе до сазревања на религиозном нивоу, као што патња у животу човека може да доведе до сазревања, у смислу да се сви ми, католици и православци, окупимо да бисмо се одупрли новом менталитету који не поштује ни историју, ни културу, ни религију.
Нема званичног протеста Ватикана око уништавања српских хришћанских светиња на Косову и Метохији. Многи католички прелати су говорили као и ви, али нема званичних исказа Ватикана. Ми то не разумемо.
-То је проблем који настаје када сте истовремено и црква и држава. Тада није лако заузимати ставове. Света столица, осим о моралним проблемима, о глади, о егзистенцијалним проблемима, ретко се изјашњава чак и о великим црквеним неправдама. Не знам да ли је реч о равнодушности или о немару, али Света столица се изузетно ретко изјашњава о темама које нису етичке природе. Чак и када је јасно ко је у праву, а ко у криву, Ватикан се не изјашњава. Сећам се, када сам ја покушавао овде да објасним да морамо бити на страни Московске патријаршије, а не на страни Васељенске патријаршије, долазила су упозорења одовуд, одонуд, из Рима: не мешајмо се, нека то буде унутрашња ствар православља. Постоји страх да се то може тумачити као мешање Римокатоличке цркве у унутрашње ствари православних или источних цркава. Лично сам био опоменут, јер сам одавао утисак да сам на страни Москве у великом сукобу са Константинопољем…
Ако тако наставите, завршићете и Ви као Ваш велики претходник Ђордано Бруно…
– (Смех)… Ја, као научник, имам право и обавезу да кажем истину о стварима. Москва не жели да буде подређена Константинопољу. Она има своју теорију, старију од хиљаду година, да једино Црква која проповеда Јеванђеље има право на стварање аутокефалности, док константинопољска црква сматра да аутокефалност може да даје само Константинопољ. Дакле, није то борба за примат у православљу. То је канонска борба око проблема аутокефалности. Да ли је ”црква мајка” само Константинопољ или је то свака црква која евангелизује. Али, када се дотакнем тих тема, грчки православци би да ме растргну. На задњем скупу жестоко су ме напали, као да ја дајем право Москви. А ја само износим чињенице. Ваша је ствар ко је у праву. И рекох на том скупу: видећемо у Равени да ли ће то бити лака ствар. Ако Руси буду уредно учествовали, ви ћете бити у праву. Ако Руси не дођу, онда сам ја у праву. И заиста, у Равени је дошло до сукоба због Естоније. Ја могу овако да иступам, јер већ ионако имам доста проблема, па један мање, један више. Уосталом, заузимам ставове као научник. Наравно, када бих био ректор Базилике Светог Николе у Барију, морао бих бити опрезнији, јер би надбискуп могао да ме опомене да ја нисам oтац Ћофари, већ ректор Базилике.
Ватикан није признао Косово, што је нама драго, иако не знамо да ли ће тако остати. А Ват
i pra dede su ti bili rimokat. ali praprapraprapra dede nisu jel se odvojiste od stare=pravoslavne vere i onda udri onog ko istinitog Boga ispoveda=svedoci i svojim zivotom. A i papa vam je NEPOGRESIV IZAMENIK HRISTA na zemlji………..ili je papa bog ili HRISTOS BOG NIJE SVEMOGUC PA MU TREBA zamenik…….haha mnogo lepo u rimokat.svetu ko u holivudu…………..Bogorodica nije bezgresno zaceta jedino GOSPOD ISUS HRISTOS jer bi bila boginja……………VI VEC TAKO IMATE SV TROJSTVO(pogresno=ne slivaju se licnosti)dakle SV.TRJICU MARIJU I NARAVNO PAPU. A tu je i nato sa svojim bogovima………itd itd itd
ZAŠTO SUDIMO NEPRAVILNO I KAKO ĆEMO DOĆI DO PRAVILNOG SUĐENjA
Mi ne sudimo pravilno zato što ne gledamo dubinu stvari nego se od prvog pogleda, sudeći po spoljašnosti, ispunjavamo ljubavlju ili mržnjom prema njima. Ljubav ili mržnja ovladaju umom i zamračuju ga te ne može pravilno suditi. Zato, kad posmatraš što ili misliš o čemu, obuzdaj što više možeš svoje želje i ne dozvoli da se prema tome što ocenjuješ odmah zaneseš ljubavlju ili ga odmah omrzneš, nego ga nezainteresovano posmatraj samim umom.
Kad je um u svom prirodnom stanju i nije pomračen strašću, on jeslobodan i čist, te može da saznaje istinu, da proniče u dubinu stvari u kojima se pod lažnom privlačnom spoljašnošću često skriva zlo, a pod ružnim spoljnim izgledom dobro.
No ako se povedeš za svojom naklonošću, te od prvog pogleda nešto zavoliš ili omrzneš, tvoj um već ne može pravilno suditi. Jer to raspoloženje ili, bolje reći, ta strast koja ide ispred suđenja,postavlja se kao zid između uma i stvari, zaklanja um i utiče da čovek misli po strasti, to jest, ne onako kakav je taj predmet ustvari.
To opet čini da se prvo raspoloženje (ljubav ili mržnja) još više povećava. A ukoliko ono jača, ukoliko čovek više voli ili mrzi nešto, utoliko se um u odnosu prema tome više zamračuje dok se sasvim ne pomrači. I događa se da strast prema izvesnoj stvari raste do krajnjih granica, te se čoveku čini da bi je trebalo voleti ili mrzeti više od svega na svetu.
Tako, eto, biva kada čovek ne zauzdava sebe nego dopusti sebi da zavoli ili omrzne nešto pre nego što o tome promisli. Um ili volja u tome slučaju rđavo funkcionišu i sve dublje padaju iz tame u tamu, iz pogreške u pogrešku.
Zato, čuvaj se od ljubavi ili mržnje prema bilo čemu pre no što uspeš da to temeljno upoznaš pri svetlosti razuma, Svetog Pisma, blagodati, molitve i pomoći svog duhovnog oca, kako ne bi pogrešio i smatrao dobro za zlo, a zlo za dobro, kao što u većini slučajeva biva
Sveti Nikodim Agiorit
Vladimire,jel ste vi svjesni da sam katolkinja i da živim u katoličkoj zemlji i da sam udana za katolika iz Dalmatinske Zagore i da odlazim u katoličku crkvu?Da sam rođena kao katolkinja i da svoje ne bi mijenjala nikada.Kada sve ovo čitam,Bože moj,kao da je čitav svijet nastao od Srba.Ne priznajem to nikada.Odvratno!Što to ima u vašem narodu tako ne znam ni izraz koji bi rekla jer mi se gadi.Dajte napišite Hrist je Srbin.Ja nisam znala da s e ovako daleko može ići.Nije ni čudo da je izbio rat,evo rekla sam.Što to ima u vašoj naravi da mora sve biti pod vašim ropstvom? Moram reći da ne poštivate tuđe.Vladimire ne da mi se mak na konac evo vam Katekizam katoličke crkve,kliknite na knjigu,sve piše
http://www.svivan.ba/index.php?option=com_content&task=view&id=860&Itemid=359
Koliko znam Trojstvo i Sveta Trojica je jedno te isto.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Euharistija (ovdje je sve,neda mi se kopirati)
Pretvorba ili Transupstancijacija u Katoličkom nauku predstavlja vjerovanje da se hostija i vino u misi, odnosno slavlju euharistije pretvaraju u stvarno Isusovo tijelo i krv. Pretvorba se dogada u unutarnjoj bîti (supstanci), a ne u vanjskom izgledu. Tu doktrinu prihvatio je IV. lateranski sabor 1215. proglasivši je službenim učenjem Katoličke crkve, pozvavši se na autoritet Tome Akvinskog. U posvećenom kruhu i vinu na taj se način uprisutnjuje čitav Krist, dušom i božanstvom, Bog i čovjek.
Istu vjeru potvrđuje i Tridentski sabor, a prema Katekizmu Katoličke Crkve sav je Krist prisutan u svakoj euharistijskoj prilici (i u kruhu i u vinu) i u svakom njezinu dijelu »tako da lomljenje kruha ne dijeli Krista« (KKC, 1377).
Protestanti ne priznaju samu pretvorbu, već vjeruju da to rade na spomen na Isusovu smrt i da time izražavaju vjeru u njegov skori dolazak, a ne da vrše stvarno lomljenje Isusova tijela i pijenje njegove krvi. Smatraju da autoritet u nauku ima samo Bog i Božja riječ, a ne Toma Akvinski. Zbog odacivanja nauka o transupstancijaciji među ostalima pogubljen je John Frith, Hugh Latimer i Thomas Cranmer dok su protestanti kasnije pogubljivali katolike koji su ispovijedali vjeru u transupstancijaciju, npr. Fidel Sigmaringenski (1622.), Marko Križevčanin, Melkior Gradec i Stjepan Pongraz (7. rujna 1619.) ili Ivan Sarkander kojega su protestanti 14. veljače 1620 tri sata rastezali, potom 17. veljače i konačno 18. veljače kad je i podlegao mukama.
Kandilo,tekst je za mene?Molim Vas pročitajte ga i za sebe više puta,Vladimire i vi i ne znam koji mi je ono muški savjetovao da pređem u pravoslavne,svi pročitajte tekst koji je ostavio Kandilo puno puta.Bravo za Kandila,izvrstan tekst!Hvala.
Dragane,hvala na trudu al to je ipak težak tekst za moj mali mozak.
Ćirile i Metode zbog vas me boli glava,molite za ovaj narod a i za moj!
Nemojte se truditi ljudi više,nemam ja živaca za ovo.Sama sam tražila ovo,priznajem.Zahvalna sam za ovo iskustvo.Puno sam naučila.
I baš sam sretna da sam katolkinja.Baš jako.
Doći će dan kada Isus neće pitati što si i tko si,znaš li zakone napamet,pa ipak vidjet ćete da će nas suditi samo po ljubavi.Najjednostavniji zakon.
Bog s Vama svima. I učite svi od Vojsija,badava vjera kad ste tako napadni i agresivni.
@Zlatko Š. vama se zahvaljujem na dobronamjernom savjetu,često vas se sjetim,ne da mi se sa ovim vašim vukovima više.Vi ste čovjek blage naravi i nenapadan i hvala Vam za to.
Ne mogu da verujem da se ovde još uvek vode psiho pripreme za 5 Balkanski rat! Nacionalno verska prepucavanja. Ajmeee, mislio sam da muški Srbin i ženska Hrvatica imaju pametnija posla da rade, ugledajte se na Severinu. Ljubav ne zna za podele ;-)
Šalu na stranu, pomirićemo se mi u duhu političke i verske korektnosti koja je na snazi u EU i kandidatima za istu. I niti bih ja o Hrvati(ca)ma prosudjivao na osnovu Martinih komentara niti bih o Srbima donosio zaključak na osnovu nekoliko „srpskih vukova“.
Kao što je gosn Fitilj Dogme pustio zadnji tekst o Pravilnom sudjenju, ko smo mi da sudimo o drugome a da nemamo blagoslov za to, a nemamo ni blagodeti Svetog Duha da vidimo šta je šta.
Mada, neke stvari se naslute ;-)
Predlažem postizbornu šutnju/tišinu i političko versku korektnost.
Pa Konstantine,nadam se da ste pročitali sve komentare upućene meni,pa kako da više ne poludim?A imala sam stajalište baš ovakvo kako ste sami u vašem komentaru rekli.Jeste JEDNA Hrvatica i 5 vukova. Vi se ne biste branili?
U svakom slučaju podržavam vaš komentar.
„Mada neke stvari se naslute“. :)
Rekla sam da neću više komentirati i samoj sebi,al onda na katoličkoj stranici koju posjećujem osvane lijepo u korist ekumenizmu protiv kojeg toliko dižete prašine.To je zaista dokaz da ste vi neki od komentatora samo pojedinci koji gone svoje. Vaša crkva radi na ekumenizmu a vi ste pojedinci koji to ne želite.Bogu hvala.Ako ne vjerujete ostavljam link ispod članka. Nešto u korist mira.
SVETI ARHIJEREJSKI SINOD SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE DOLAZI U ZAGREB
Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve sudjelovat će 7. lipnja na svečanoj akademiji u čast otvaranja nove pravoslavne gimnazije u Zagrebu, a dan kasnije, 8. lipnja susrest će se s predstavnicima Stalnog vijeća Hrvatske biskupske konferencije u 9 sati u Nadbiskupskom dvoru na Kaptolu.
Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, na čelu s patrijarhom Irinejem, idućega tjedna dolazi u Zagreb. Bit će to trodnevni posjet – od 7. do 9. lipnja. Premda se radi o unutarcrkvenoj stvari, o otvaranju nove zgrade Srpske pravoslavne opće gimnazije „Kantakuzina Katarina Branković” i Duhovnoga centra na zagrebačkom Svetom Duhu, u programu njihova boravka je i susret s najvišim predstavnicima Katoličke crkve u našoj zemlji, kao i susret s predstavnicima državne vlasti.
O ovome dolasku najviših predstavnika SPC-a u Hrvatsku, prvom, pa time i povijesnom događaju ovakve vrste u našoj zemlji, za Hrvatski katolički radio govorio je dr. Jure Zečević, ekumenski stručnjak, pročelnik Katedre ekumenske teologije na Katoličkome bogoslovnom fakultetu i tajnik Vijeća HBK za ekumenizam i dijalog: „I patrijarh Irinej i aktualni članovi Svetog sinoda, pridaju značajnu pažnju odnosima s drugim kršćanskim Crkvama, osobito s Katoličkom crkvom. Iz sredstava javnog priopćavanja u Srbiji, ali i iz službenih priopćenja SPC, vidljivo je da je aktualno vodstvo SPC katkada, od strane nekih krugova u svojoj Crkvi, izloženo oštrim kritikama zbog navodne prevelike ekumenske otvorenosti. Poznato je na primjer, da je patrijarh Irinej još kao niški biskup iskazao vlastitu otvorenost za posjet Svetoga Oca Srbiji, odnosno Nišu, rodnom gradu rimskog cara Konstantina, 2013. godine, povodom obilježavanja 1700. obljetnice Milanskog edikta. Premda objektivne okolnosti, čini se, ne omogućuju Papin dolazak tim povodom, osobno držim da ovim posjetom Svetog sinoda Zagrebu i predstavnicima Katoličke crkve u Hrvatskoj, među ostalim, dolazi do izražaja otvorenost vodstva Srpske pravoslavne crkve za dijalog i za suradnju s Katoličkom crkvom”. Ujedno dr. Zečević dodaje: „Koliko je meni poznato, ovo je prvi puta u povijesti da u Hrvatsku, u Zagreb i na susret s najvišim predstavnicima Katoličke crkve u Hrvatskoj, sa Stalnim vijećem HBK, dolazi cijeli Sveti arhijerejski sinod. Već to samo po sebi govori o značaju toga susreta za međucrkvene odnose, jer Sveti arhijerejski sinod je, slikovito rečeno, neke vrste „vlada” „pomjesne” pravoslavne Crkve”.
Na novinarsko pitanje je li ovo ohrabrujući ekumenski znak, dr. Zečević odgovara: „Ovime pastiri dviju Crkava nedvojbeno daju pozitivan primjer kršćanske povezanosti i utoliko taj susret predstavlja novi znak nade na katoličko-pravoslavnim relacijama. Dakle, neovisno o samim temama razgovora, susret ima vrijednost znaka, pozitivnog znaka, znaka dobre volje, kojim crkveni pastiri svojim vjernicima, kršćanima obiju Crkava, a također i cjelokupnoj javnosti, svjedoče postojanje zajedničkih evanđeoskih temelja kršćanske vjere i svoju otvorenost za međusobnu suradnju”.
Dr. Jure Zečević za HKR komentira da je suradnja SPC-a s Katoličkom crkvom u Hrvatskoj u znaku uzajamne otvorenosti i raspoloživosti: „Spomenuo bih kao primjer suradnju na razini biskupskih Komisija Hrvatske biskupske konferencije i Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, čiji su članovi po četiri biskupa sa svake strane – te su se Komisije dosad susrele tri puta. Naveo bih i znanstveno-nastavnu suradnju na razini KBF-a Sveučilišta u Zagrebu i Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu, gdje pravoslavni teolozi iz Beograda predaju na katoličkom visokoškolskom učilištu u Zagrebu i također katolički teolozi iz Zagreba na pravoslavnom visokoškolskom učilištu u Beogradu. Takvi i slični oblici suradnje, a to pokazuje i ovaj najavljeni susret, očituju da je i jednoj i drugoj strani stalo da se u našim Crkvama i društvima promiču autentične, čovjekoljubive, evanđeoske vrijednosti, i utoliko držim da ovaj susret, s obzirom na svoju vjersku i crkvenu dimenziju, zavrjeđuje da bude pozitivno vrednovan u javnosti”.
Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve sudjelovat će 7. lipnja na svečanoj akademiji u čast otvaranja nove pravoslavne gimnazije u Zagrebu, a dan kasnije, 8. lipnja susrest će se s predstavnicima Stalnog vijeća Hrvatske biskupske konferencije u 9 sati u Nadbiskupskom dvoru na Kaptolu.
I na kraju, pojasnimo: Sveti arhijerejski sinod je najviša izvršna i sudska vlast na području svoje Crkve, u ovom slučaju SPC-a. Na njegovom je čelu patrijarh, sada Irinej Gavrilović, a u sastavu su 4 episkopa: sremski Vasilije, bački Irinej, šumadijski Jovan i budimljansko-nikšićki Joanikije. Njihov je zadatak, među ostalim, brinuti o dogmatskom i kanonskom jedinstvu, širenju kršćanske vjere te o odgojnom i duhovnom djelovanju na području SPC-a. (ika/bitno.net)
http://www.bitno.net/vijesti/hrvatska/sveti-arhijerejski-sinod-srpske-pravoslavne-crkve-dolazi-u-zagreb/
Hvala na lepim rečima Marta :-)+++
znao sam i pre no sto sam poceo pisati i zato sam i u prvom napisao pismu IMACETE OCI I NECETE VIDETI I USI A NECETE CUTI DA SE NEBISTE OBRATILI I SPASILI VELI GOSPOD
Isve ste naopako okrenuli i zrtve ste pretvorili u zlocince i zlocince u andjelcice i satanizovali ste srpski narod i istrebili i isterali iz njihovh kuca sa njihove zemlje .i slepi ste jer necete da vidite.i zombirani ste i programirani da budete zaslepljeni. svet mozete varati izaslepljivati ali BOGA NE .ON NAS SVE ZNA I ZNA SRCA SVIH I DELA SVIH i one koje velicate u vecnim su mukama a SV VUKASIN U NARUCJU BOZIJEM.BOGA NEMOZETE PREVARITI. Irekao sam necu vise ne vredi vam pricati USI IMATE I NECUJETE.CEKAM VASKRSENJE MRTVIH I ZIVOT BUDUCEG VEKA. AMIN.AMIN.AMIN.
A Vi čačkate i dalje, nešto Vas svrbe prsti baš o ovome da pišete pa da vidite dokle stignete…..Ponekad mi se činite sa brkovima i bradom mada to vaš klir ne praktikuje, zar ne. Pa dobro neka bude šokica Marta.
U vreme pred II svetski rat u tadašnjoj, a verovatno i današnjoj, Srbiji bilo je veoma vruće pitanje konkordata sa Vatikanom. Da bi to srbi bezbolnije prihvatili a da bi pored štapa dobili i šargarepu, tadašnji Rimski papa izlazi sa ovakvim predlogom tadašnjem Patrijarhu Srpskom Varnavi. On će da preimenuje hrvate i slovence u srbe, a da srbi prihvate primat pape. Patrijarh Srpski to nije prihvatio. Nedugo za tim Patrijarha Varnavu nalaze mrtva u krevetu. Prema nekim podacima smrt je nastupila trovanjem samlevenog stakla stavljenog u hranu.
Ovaj ekumenizam koji Vi priželjkujete i o kome pišete je od ovoga sveta. Ekumenizam je dijalog o Istini i u Istini, a ne relativiziranje Istine da bili dobri “frendovi“. Postoji snishodjenje ljudskoj slabosti radi izlečenja ali servilno ponašanje radi neoprezne zaraze i drugih e to ne može.
Šta će oni tamo govoriti i o čemu vreme će pokazati.
Sveti Kirilo ( na čijem sam grobu bio u hramu Sv.Klimenta Rimskog u Rimu ) i Metodije koje ste pomenuli su najverovatnije slovenskog porekla. Jedno predanje kaze da im je majka srpkinja bila a otac romej, grk. Zbog toga im je bilo i dosta lako da dati zadatak od Vizantijskog cara obave. Znajući majčin jezik uzimaju slovenski dijalekat iz okoline Soluna da bi sastavili pismo koje će slovenski narodi koristi u bogoslužbenoj upotrebi. Tim pismom se i vi, današnji hrvati ponosite, hrvatska glagoljica, ne latinica već glagoljica i ljubomorno je čuvate. Proganjani od germanskog klira zbog korišćenja slovenskog jezika u bogosluženju , za razlike od stava da se samo mogu koristiti latinski, grčki i jevrejski, sveti petočislenici Gorazd Angelarije, Naum, Kliment i Sava, naslednici Svete braće, posle smrti Sv.Metodija, sklanjaju se u današnjem Ohridu gde nastavljaju svoj rad. Verovatno ni ovo niste znali. Eto i zbog toga smo vam kako Vi rekost …“ne znam ni izraz koji bi rekla jer mi se gadi“.
PRAVOSLAVNO CUDO
Cudesna pojava Sv.Ognja desava se iskljucivo kada u Crkvu Groba Gospodnjeg udje Pravoslavni Patrijarh. Da je to tako svjedoce brojni primjeri iz proslosti, kada su inoslavni, uzurpiravsi pravo pravoslavnih, pokusavali da „izazovu“ ovo cudo. Mozda je najbolji primjer slucaj iz 1549 godine kada su jermenski monofiziti potplatili sultana Murata IV da njima povjeri „priziv“ Sv.Ognja. Bilo je to u vrijeme pravovjernog Patrijarha Jerusalimskog Sofronija II. Jermenski patrijarh je usao u Crkvu Sv.Groba i bezuspjesno ocekivao pojavu Sv.Ognja. Za to vrijeme Patrijarh Sofronije se nalazio van Crkve pored stuba, koji se u jednom trenutku razdvojio po vertikali i iz napukline se pojavio Sv.Oganj pripalivsi svijecu koju je suznih ociju drzao Patrijarh. Ovaj stub se i danas moze vidjeti pored Crkve Sv.Groba i predmet je postovanja i cjeliva pravoslavnih. Muslimanski mujezin Tunum je sa minareta obliznje dzamije vidio cudesni dogadjaj i javno ispovjedio: „Velika je vjera Hriscana. Jedan je pravi Bog, Bog Hriscana. Vjerujem u Hrista vasrkslog iz mrtvih i kolenopreklono ispovjedam da je On moj Bog.“ Nakon ovoga su ga muslimani mucili ne bi li se odrekao svog Boga, sto ovaj blagocestivi neofit nije ucinio. Njegove mosti se cuvaju u pravoslavnom Manastiru Bogorodice Marije u Jerusalimu. Pojava Sv.Ognja, svake godine na Veliku Subotu jedno je od najvaznijih potvrda Vaskrsenja Hristovog. Onaj koji je sam Svjetlost svijetu salje svima nama koji se potpomognuti Njegovom blagodacu i sopstvenim podvigom borimo da postanemo male svjetiljke, jos jednu potvrdu svoje Svesvetosti i Svjetlosti. Ovo cudo mnogi nevjernici osporavaju. Muslimani Crkvu Groba Gospodnjeg zovu arapskim imenom qumama (djubre) sto je namjerno iskrivljeni oblik arapske rijeci quiyama (Vaskrsenje). Jevreji, diplomatski delikatnije, govore o Crkvi u kojoj je sahranjen „onaj covjek“. Svake godine poneki jermenin ili latin svjetskim medijskim kucama daje eksluzivno objasnjenje velike „grcke prevare“ (Ove godine je „ekskluzivnu“ informaciju Jermenina bliskog jermenskoj jerusalimskoj zajednici stampao londonski „Telegraph“…No, to ne bi trebalo da nas brine. Tako je bilo od pocetka…Tako ce biti do kraja…Dok na oblacima pracen plavo-bijelim plamenom ne sidje Onaj koji nas ukrepljuje cudom Sv.Ognja svake godine.
Tako Vam je to š.Marta. Činjenice i dokazi govoro jedno, a patetika i Djordje Balašević drugo.
Činjenice (čimbenici ? ) govore da se crkve , tj njihovo vođstvo približavaju jedna drugoj . Ne znam kako je s one strane ali mi se čini da većina naroda s ove nije za to . No , Crkvu stado ne brine , njih tamo vodi duh . Sveti ili neki drugi ? Procenite vi koji teoriju znate mnogo bolje od mene i govorite o nepogrešivosti .
Da Vojsije,zato mi je i bilo čudno kako se ovdje jedno govori a istovremeno ekumenizam prolazi.I to mi je baš drago zbog ovih Nikolićevih komentatora.Duh Sveti Vojsije,on uvijek spaja a đavo razdvaja i tamo gdje se u najmanjem možemo složiti.Ljudi uopće ne razumiju čemu ekumenizam,valjda misle da će im netko oduzeti njihovo,uopće se o tome ne radi,radi se o tome da u ovim posljednjim vremenima kada se sve okrene protiv kršćana budemo skupa,da budemo jači…Čast izuzecima,ali kako vi okreće mene u zločinca,mrzitelja.Samo jer vas je zasmetao novoobjavljeni tekst o susretu dviju crkava.Umjesto da ispadne mir,ono još gore.Nisam se tome nadala,ipak.Vladimire,samo vi navijajte da se ja ne spasim,ja sotonizirala srpski narod,ma kakav si to TI čovjek kad tako izokrećeš,cijelo vrijeme satanizira se katoličko,ti si vrhovni sudac,igraš se Hrista.Jesi ti ikad pročitao Bibliju?Stalno neki zakoni al ne vidim ništa da se živi iz te Bibllije,Riječi Božje,tebi je Nikolić Biblija.Osuđuješ non stop a imaš i neko oružje u srcu i rukama. Kao i nekima još tu koji se igraju sudaca a nemaju pojma. Dragane,što vi meni želite reći,ne dotičem se vaših svetinja? Ovo sa brkovima i bradom…baš vam hvala. Bolje čitajte Bibliju neg sve ovo što pišete,ko to čita?Može vas biti sve sram.U većini ste,muškarci ste,i vjerojatno ste puno stariji od mene,recimo da sam još išla u srednju školu,četvrti razred kada je rat počeo.Zloupotrebljavate jako vjeru i nacionalnost,miješate to dvoje kao da vodite oprostite,ne znam kako reći srpski džihad. Zadnji tekst koji sam stavila u mojim mislima i jest bio zadnji i tako sam mislila otići sa portala,bar sa duhovnosti.
Istina je ono što gdin Zlatko Šćepanović kaže,vi ste tek pojedinci,nisi svi Srbi ovakvi, mada mislim da su u manjini.Čini se da više duše imaju nevjernici,a vi ste krvoločni.I uvjerena sam kada bi se susrela sa pravoslavnim svećenikom,da on ništa ne bi bio od vas ovdje,jedna sasvim druga blaga i mirna slika Boga kojega predstavlja bez obzira na neke razlike.Zato ste vi nikakvi vjernici,jedno govorite a drugo činite.Ne ŽIVITE vjeru.Vladimire,vi ste daleko od dubina.Mrziti je grijeh.Ja nikog ne mrzim,samo se s vama ne može nikako (ne samo s vama). Tekstovi od Dragana,ne zanima me,što se meni time želi reći? Što hoćete od mene?Da se pokrstim na pravoslavlje,da mrzim ono što jesam?Dajete mi bradu i brkove,a sami ih imate.Dosta mi je.
Sad,na kraju,ja mislila Kandilo Vere je žestok,e pa ima i gorih.Kandilo bar nije vrijeđao. A neki su Nikolićevi a ne pravoslavni.
Čast izuzecima,Zlatku,Vojsiju,Konstantinu,i Goranu koji se nije slagao samnom al svejedno je ostao čovjek u komunikaciji. A vi Dragane samo ste finija kombinacija Vladimira.
Toliko i ne mislim vam više uopće odgovarati,postoje ljudi koje cijenim,vi spadate u onu drugu grupu…nemamo šta razgovarati. Molite se Nikoliću.
Moja reakcija jest ovakva jer sam uvrijeđena,al dan je dug i kako Zlatko kaže ima se i pametnijih posla.
Ja sam završila ovdje.Zapamtit ću ovo iskustvo,trebat će mi u životu.Shvatila sam,što manje priče,ne otkrivati ništa o sebi i biti manji od makova zrna,među vama i ako ikad dođem k vama,već bi ovo,ljeto trebala k rodbini.Trebam se bojati?Možda. Nadam se da neću naletejti na Vladimire i Dragane nego na Vojsije. Al u svakom slučaju jezik za zube. I da me govor ne oda,naglasak i jezik.
Odlazim sa portala,ne trudite se pisati.Ako i pogledam neću odgovoriti,da vidimo tko ima više duhovnosti,tko će izdržati da me ne spomene ili replicira.Il da bar napiše,oprosti,NE, vi ne poznajte tu riječ – znaju oni koji su to trebali reći,ja su tu ko mali mlakonja „izvinjavam“ ne kriva, pa da vas je i to omekšalo. Uh, briga me. Kao što Bašta Balkana jednom reče,raste ovdje svakakvo cvijeće, i korov i koprive.
Hvaljen Isus i Marija!
Pardon,zamijenila sam Zlatka i Konstantina.Mislila sam na Konstantina kada je rekao da imamo pametnija posla. I zahvaljujem obojici na normalnoj komunikaciji.
Ako želiš da dobiješ mir u srcu, uđi u srce kroz dveri smirenosti: drugog ulaza nema. A da bi dobio smernost, primoraj sebe da primaš sve neprijatnosti i sve nevolje kao rođene sestre i da po svaku cenu izbegavaš slavu i počasti. Više voli da te svi ponižavaju, da nikone zna za tebe, da se niko o tebi ne stara do jedini Bog.
Učvrsti u sebi uverenje da je jedino tvoje dobro i utočište Bog ida je sve ostalo samo trnje koje će ti, ako ga priviješ na srce,pričiniti smrtonosne povrede. Ako se dogodi da ti neko nanese uvredu, ne žalosti se nego jepodnesi s radošću i budi uveren da je tada Bog s tobom. I ne želi druge časti i ne traži drugo do da stradaš za ljubav prema Bogu i za ono što služi na Njegovu slavu. Primoravaj sebe da se raduješ kada ti ko nanese uvredu, ili te osudi, ili pokaže prezir prema tebi. Pod tom se sramotom i omalovažavanjem skriva veliko blago. Ako rado primaš uvrede i prezir, uskoro ćeš postati bogat duhovno, što neće ni slutiti onaj koji ti je to dobročinstvo učinio, to jest, onaj ko ti je uvrede naneo. Ne traži da te neko u ovom životu voli i ceni, da bi lakše i ne obazirući se ni na koga postradao s Hristom raspetim.
Nevidljiva borba
Kandilo vere,hvala ti.Ovo je nešto najljepše što sam mogla dobiti.Istinito i predivno za dušu.Hvala ti.Od svih komentara,najljepši.Blagoslovio te Bog.
Nisam mogla a da ti ovo prešutim,jer ne bi više komentirala. To je najbolje.Da ne zgriješim ja a niti drugi zbog mene. Budi ljubazan,napiši mi tko je to napisao.Želim si ostaviti ovaj tekst.
:) +
Marta ostavljen je ranije u komentarima link ka ovoj knjizi:
„Nevidljiva borba“
Sveti Nikodim Agiorit
PS Sveti oci pravoslavlja su sve svima odavno objasnili u svojim knjigama i poukama. Samo su ljudi loši učenici. Ponavljači. I umesto da slušaju napisano od mudraca, svi su tumači sopstvenog fantaziranja.
I umesto da slušaju i promišljaju reči oca Gavrila, svi pričaju o svojim frustracijama i zamislima. Zato je lakše citirati pametnije.
U zdravlje svima s dobrim Bogom!
A što ćete, priznajem da sam vječni ponavljač, katkad strasi začepe uši. U svakom slučaju,hvala. Ovo ću svakako pročitati. Eto,dotaklo me što ste stavili, više nego sve izrečeno. Stvarno sam vam zahvalna i Bog me obradovao preko Vas. A koliko sam se samo ljutila. Dobar ste čovjek.
Svako dobro želim.
Šaljem link predavanja čija intersna grupa treba da prvenstveno i primarno budu pravoslavni srbi. Ovo je prvenstveno obrazovni prilog i šaljem ga bez želje da zbog prethodne diskusije ispada da nečiju sliku kačim o banderu. Ko ima sat slobodnog vremena lepo bilo da odvoji da pogleda i sasluša.
Prof.dr.Miodrag Petrović – Predavanje u Somboru “Zakonopravilo Svetoga Save i Latini kao bogumili“.
http://www.youtube.com/watch?NR=1&v=RVbVnYOj8Ro&feature=endscreen
Slusam prfesora Petrovica i kontam kako bi bilo zanimljivo , da se ne desava bas nama ,gledati kako se u samo jednoj generaciji jedan narod rastace i koliko se sam trudi da u tome pripomogne , da zaboravi sve sto je bio..
Sad vidim da mi se Marta zahvaljuje a meni sve hvale greju srce :-) Hvalaaaaa, Marta vi ste divan komentator, inspirativan i znate i da pokudite i pohvalite.
Sad, meni su teme koje ste svi pokrenuli zanimljive, ali su svi otišli van sadržaja predskazanja oca Gavrila. Zato sam se ja sebe radi, pošto prvi put nailazim na ova predskazanja o budućnosti Srbije, zainteresovao da to istražim. Pročitao sam knjigu monahinje makarine o starcu Gavrilu, saznao da ima i otac Gavrilo Raletinački koji je dao isto predskazanje o dolasku Nemanjića, itd.
Ne verujem predskazanjima. Ona su često polovično tačna jer su iz nečistog izvora, iako su stvaran doživljaj proroka. I taman sam hteo da odbacim proročanstva oca gavrila kao prelast, kada se desi zemljotres u Italiji kada mu vreme nije. I rekoše seizmolozi da će možda i srušiti Rim (zbog grehova njegovih, dodali bi teoretičari zavera). Tu mi sinu, kada može Rim tako lako i očigledno da nestane, pa ništa lakše nije ni za Beograd. Da nije otac Gavrilo bio u pravu, mislim se ja?
I još jedna stvar me je iznenadila u njegovim proročanstvima, pronicljivot oko dela komunista koja će nestati i oko sadašnje vlasti koja je sve prodala za pare, što je tako očigledno, kao što je očigledan i put decentralizacije i rasturanja Srbije. Još reče da će nameti i porezi biti sve veći, kad ono osvanu inforamacija da se diže pdv na 22 %.
Pametnom pravoslavcu su tri dokaza dovoljna. Sad verujem.
Na ovom predavanju nije navedena još jedna knjžica koja je izdata u vezi rada na Zakonopravilu a to je spis Sv.Jovana Damaskina o Islamu. S obzirom da je Sv.Jovan ziveo u istom periodu kada je došlo do pojave Islama i zbog toga najbliži vremenski samim izvorima i razlozima nastanka ove religije veoma je interesantno pročitati, naravno koga zanima. Sv.Sava je prozirao u budućnost i zano je da će jedan ovakav dokument biti potreban njegov rodu u skorijoj budućnosti pa ga je uvrstio u Zakonopravilo.
U prilog našoj zaboravljenoj istoriji šaljem Vam link o Srpskim svetinjama u Svetoj Zemlji
http://www.knez-lazar.com/forum/index.php?topic=834.0
Konstantine,hvala,:)
sad je malo dosadno… he he
http://apantaortodoxias.blogspot.com/2012/05/saint-sophia-frightens-turks.html
ЗАКОНОПРАВИЛО СВЕТОГ САВЕ
О МУХАМЕДОВОМ УЧЕЊУ
Срби се од појаве Турака на Балкану (XIV век) непосредно и непрекидно суочавају са Мухамедовим учењем, из којег је израстао многобројни исламски свет. После вишевековне турске владавине све до данас у Рашкој области и Босни постоје исламизирани Срби, који помоћу исламске вере стварају свест о себи као посебном – муслиманском народу. Њих би данас свакако било много више да у Србији нису постојали списи о Мухамеду и о профаности вере коју је проповедао. Свети Сава је два таква списа преузео из византијске књижевности и унео их у Законоправило или Номоканон – зборник црквених и грађанских прописа, намењен Српској цркви и држави. На тај начин Срби су, благодарећи Византинцима и светом Сави, теоријски и посредно знали о исламу много пре појаве Турака у Србији.
Оба списа се у целини објављују на савременом српском језику. Да би се лакше схватила њихова садржина, укратко су изложени подаци о Мухамеду, о земаљском а не небесном пореклу исламског веровања и о фанатизму муслимана, који наспрам државних граница предност дају верским границама.
“ … Ко може стати напоредо с Богом?… сам Мухамед, поред све своје ненависти према хришћанима, признаје и ставља у Коран, да ће Исус син Маријин судити свету, следствепо и самом Мухамеду. Какво онда уједначење и поравнање!…“(Епископ Николај, 127. писмо, Сабрана дела, књ. ВИИИ, Диселдорф, 1978, стр. 151).
Спис о измаилћанској вери
Свети Сава је у своје Законоправило унео преко сто канонских и законских византијских списа, преведених на српскословенски језик. Међу њима је у 61. глави под бројем 21 догматски, апологетско-полемички спис светог Јована Дамаскина (+ 749/50) о измаилћанској вери, стављен на крају списа светог Епифанија Кипарског (+ 403) „О јересима“. Дамаскиновом тексту придодати су, без одређења, одељци из списа Георгија Монаха (ИX век) „О вођи Сарацина – Мухамеду који је и Мухумет“. Тако преузет из византијских номоканона, спис о измаилћанској вери, први пут овде објављен у преводу са грчког и српскословенског на савремени српски језик, гласи:
„21. И до сада постоји служба измаилћанска која држи и вара људе, то јест вера срацинска која је претеча Антихриста. А потиче од Измаила, рођеног Авраму од Агаре, због чега се називају Агарани и Измаилћани. Себе називају Сарацинима, јер су од Саре сујетни, будући да рече Агара анђелу: ‘Сара мене сујетну отпусти’ (1. Мојс. 16). Они, дакле, идолима служаху и клањаху се звезди Даници и Афродити коју су својим језиком и Хавар назвали, што значи велика.
До времена цара Ираклија, пак, отворено идолима служаху. А од тог времена па до сада код њих узрасте лажни пророк по имену Моамед који је, разговарајући са Јеврејима и са хришћанима, тојест са аријанима и несторијанима, одасвуд црпео зло: од Јевреја пак једноначелство, а од аријана Реч и Дух – оба створена; од несторијана човеколатрију. А поштује Стари и Нови завет. Тако, разговарајући и са неким аријанином монахом, створи своју јерес. И под изговором да се држи боговерја, присвојивши срацински народ, проповедаше да је Писмо с неба од Бога снесено на њега. А списи какве је у његовим књигама исписао достојни су смеха.
Веру је њима овако предао: Говори, да је један Бог творац свега, који није ни рођен нити рађа. Говори, да је Христос Реч Божја и Дух његов, створен и слуга, и да се бесемено роди од Марије сестре Мојсијеве и Аронове.Јер, каза да Реч Божја и Дух уђе у Марију и роди Исуса који је пророк и слуга Божји, и да га Јудејци, безаконујући, хтедоше распети. И осудише и распеше његову сенку, а сам Христос нити је био распет нити је умро, јер га Бог узе к себи на небеса. Запита га Бог говорећи: ‘О Исусе, јеси ли ти рекао, син сам Божји и Бог’? И одговоривши Исус рече: ‘Милостив ми Господе мој, ти знаш да не рекох, нити се стидим бити слуга твој, него људи преступници написаше да рекох те речи и слагаше против мене и у заблуди су’. И одговоривши рече њему Бог: ‘Знам да ти ниси изговорио те речи’.
И многе друге измишљотине су достојне смеха у таквом спису, за који надмено каже да је од Бога снесен на њега. А кад ми кажемо – па које тај који сведочи да му је Бог дао спис, или ко је од пророка прорекао да ће се појавити такав пророк, они остају у недоумици. Јер, Мојсије на Синајској Гори наочиглед свих људи, у облаку и у огњу и у мраку и у бури прими Закон од Бога који се јави; јер и сви пророци од Мојсија па наовамо почеше проповедати о Христовом доласку и о томе, да ће се Христос Бог и Божји Син, дошав, оваплотити и распет бити и умревши васкрснути, и да је Он судија живима и мртвима.
И кад ми кажемо још, како ваш пророк не дође тако, да и други о њему посведоче, него не у вашем присуству, не онако како је Мојсију Бог дао Закон док се наочиглед свих људи димила Гора, па да за спис, који рекосте да је њему тако био дао, и ви имате доказ? – одговарајући рекоше да Бог чини онолико колико хоће. То и ми знамо, рекосмо, него питамо – како спис сиђе на вашег пророка? И одговарају: ‘Док је спавао спис сиђе па њега’. А ми им са подсмехом кажемо да, пошто је, дакле, спавајући примио спис, није осетио дејство, па се на њему испуни народна прича: Што је баби мило – то јој се и снило.
И кад ми опет питамо – како не запитасте њега, пошто он у вашем спису заповеда да се ништа не чини или прима без сведока, прво нама да се покажеш са сведочанством да си пророк и од Бога изашао, и који спис сведочи о теби? – они ћуте, стидећи се.
Сходно томе, кажемо им: Пошто вам није допуштено без сведока узети жену, ни купити ни стећи, а ни сами ви нећете без сведока да имате магарце или [друге] животиње, дакле помоћу сведока имате и жене и имање и магарце и остало – само веру и писма имате без сведока. Јер, онај који вам је предао веру ниоткуда нема доказа, нити се ико зна за његовог сведока, него је спавајући њу примио.
Нас називају двобошцима, јер кажу да уводимо другог Бога говорећи да је Христос Син Божји и Бог. А ми им кажемо да су то предали пророци и Писмо, а ви тврдите да прихватате пророке. Ако, дакле, погрешно Христа називамо Сином Божјим- то они учише и предадоше нам.
Неки од њих кажу да ми, преиначујући пророке, додасмо такве ствари, а други веле: ‘Јевреји који вас мрзе преварише вас да је [тако] од пророка написано, да бисте пропали’.
Ми им опет кажемо: Пошто ви говорите да је Христос Реч Божја и Дух, како нас онда клеветате да смо двобошци, јер је Слово, и Дух, неразлучан од Њега у коме јесте? Ако је, дакле, у Богу као Његова Реч – јасно је да је Бог, а ако је изван Бога, по вашој речи Бог је без разума и без живота. Нисте ли Га, дакле, бежећи од другог Бога, пресекли? Боље би вам било да говорите да имате другог неголи да Га пресецате и као камен или дрво или нешто од нечулних бића уводите. Док ви, дакле, лажно клевећући, нас називате двобошцима, ми вас пресекатељима Бога именујемо.
Клеветају нас да смо идолослужитељи, поклањајући се крсту и икони Христовој и светих. Ми њима кажемо: Како се ви, дакле, тарете о камен, по речима вашег Вахтана, и љубите камен поздрављајући? А неки од њих кажу: ‘На њему је Аврам лежао са Агаром’; други опет кажу да је за њега привезао био камилу када је хтео жртвовати Исака. И њима одговарамо: Пошто Спис говори да је Гора била шумовита и [имала] дрва од којих је, исцепавши за свеспалну жртву, Аврам ставио на Исака, и да је са децом оставио магарце, откуда вам, дакле, та из-мишљотина? Тамо нити шумских дрвета има, нити магарци пролазе. Стиде се, наравно. Ипак, кажу, камен Аврамов постоји.
Затим им кажемо: Нека то и јесте камен Аврамов како ви измишљате. Љубећи га, дакле, само зато што је Аврам лежао на њему са женом и што је за њега привезао камилу – не стидите се, него нас окривљујете што се поклањамо крсту Христовом и лику Његовом, којим се бесовска сила и ђавоља превара разруши.
А то, што рекоше да је камен – јесте глава Афродитина, којој се поклањаху и коју називаху и Хавар; на којем камену се и до сада онима који тачно посматрају, уклесотине и знамење јавља.
Тај Моамед многе, како је речено, бесмислице написав, од којих свакој додаде назив, као овај: ‘Спис о жени’, и у њему отворено озакоњује узимати четири жене и наложница, ако може, тисућу, колико његова рука обујми оних које се повинују. А од четири жене, коју хоће пусти и другу коју хоће узме. Из овог разлога доносећи закон, Моамед имаше помоћника, заправо друга по имену Зид (Зејд). Овај имаше красну жену коју пожеле Моамед. Док су њих двојица седели, Моамед рече: ‘Хеј, Бог ми је заповедио да узмем твоју жену!’ А Зид одговори: ‘Апостол си, чини оно што ти је Бог рекао – узми моју жену!’ Чак и више да кажемо – рече му – ‘ Бог је мени заповедио да отпустиш жену своју!’ И он је отпусти. После неколико дана друкчије рече: ‘Заповедио ми је Бог да ја њу узмем’. И тако узев, и прељубу с њом учинив, донесе овакав закон: ‘Онај ко хоће да отпусти жену своју, па ако се после отпуста њеног врати, други да је узме, јер је недостојно узети је ако не лежи с другим. Ако пак и брат отпусти жену – њу да узме брат његов, ако хоће’. Овакве ствари прописује у том спису: ‘Ради земљу коју ти је дао Бог и одржавај је’; чини и ово тако и тако – да не говорим као он све оно што је срамно.
Други, опет, ‘Спис о камили божјој’. О њој каже како беше камила од Бога и како испиваше сву реку те не могаше пролазити између две горе зато што се укљешти. А на том месту, рече, бејаху људи и, једног дана, они пијаху воду. А камила другог дана, пијући воду, храњаше их, дајући им млеко место воде. Подигоше се они зли људи и убише камилу, а та беше родила малу камилу. Пошто је мајка убијена, младунче завапи к Богу и Бог га узе к себи. Па им кажемо: Откуда беше она камила? И кажу да је од Бога била. Па велимо: Је ли се та камила парила са другом камилом? И кажу – није. Онда откуда, рекосмо, роди младунче, јер видимо камилу вашу без оца и без матере и неродословну, а родивши веома пострада? Али не види се ни онај који јој је нанео насиље, а младунче се вазнесе.
Зашто, дакле, ваш пророк коме је, како кажете, Бог говорио, није о камили знао, где се напаса и ко су ти што једу млеко дојећи је? Неће ли и она, упавши некако у невоље као и мајка бити убијена? Или је претеча, пре вас у рај ушла, из које ће вама, како маштате, млечна река бити, јер кажете да ће вам у рају три реке потећи: воде, вина и млека. Али ако је ван раја претеча ваш камила, јасно је да се осушила од глади и жеђи. Или се и други наслађују њеним млеком па се узалуд ваш пророк размеће сматрајући да разговара са Богом, јер му тајну о камили није открио. А ако је у рају, опет ће испити воду и, остајући без воде, пресахнуће усред рајске хране. И, у недостатку воде, јер је сву испила камила, жудећете да пијете са винске реке. Пијући само вино, успалићете се и опићете се и заспати са главобољом. И после буђења од сна, заситивши се вина, заборавићете рајске красоте.
Како се, дакле, ваш пророк није присетио јада, да ће вам се тако нешто догодити у рајском изобиљу? Ни о камили се није бринуо где сада пребива. Али ни ви га не запитасте, како вам је о трима рекама казивао сањарећи? Но ми дивну вашу камилу, која испред вас иде, јасно обелодањујемо међу душама магараца, где и ви хоћете да пребивате као животиње. Тамо је тама крајња и мука бесконачна, огањ шумећи, црв који не спава и бездани бесова.
Рече, опет, Моамед: ‘Спис о храни’ говори да је Христос тражио од Бога храну и дата му је, јер Бог рече говорећи му: ‘Дадох теби и твојима храну нетрулежну’. Затим, ‘Спис о волу’ говори и друге неке речи достојне смеха, које због многих ствари сматрах да треба прескочити.
Положи закон да се они тј. муслимани, укључујући и жене, обрезују; нареди да се не празнује субота, нити да се крштава, а да се једе оно што је законом забрањено, дозволивши да се једе оно за шта је наређено уздржати се. Свињско месо не јести. Пијење вина сасвим је забранио.
Поклањати се само јединоме Богу. Христа, дакле, поштовати као Реч Божју, а не као Сина који се од Духа Светог родио. А Реч, и Дух произнесени и у ваздух разливени, разумети несаставно [не ипостасно], нити са Оцем једнобитно. Свету Деву Марију не називати Богородицом, него је сматрати сестром Мојсијевом и Ароновом.
Сањарећи тако нешто, рече за себе да ће кључар раја бити. Зато ће се, рече, у дан судњи прво појавити Мојсије са Израиљћанима и, као преступници закона, биће предати муци вечној. А потом ће се, рече, појавити Исус и одрећи се пред Богом да је себе звао Сином Божјим. А хришћани, који су се дрзнули да тако нешто припишу Христовом имену, проповедајући га и за Бога, и Сина Божјег, и Реч оваплоћену -[биће предати огњу пакленом].
А потом за себе рече да ће га Бог позвати као веома побожног и похвалиће га као повод побожности читавог парода, и због тога ће бити рајски кључар. И пошто он буде отворио рај, с њим ће, рече, ући, без приговора и без суда, седамдесет тисућа оних који се могу, каже, успротивити томе, да се осталима суди. И праведници ће се, без сумње, насладити уживања, а они за које се нађе да су грешници, имаће писма око вратова везана, па ће и они ући у рај; и ти ће се назвати проштеницима Божјим и Моамедовим.
А у рају ће, рече, три реке бити: једна медна, друга млечна и трећа винска, да свак има власт да се насићује одакле хоће. Са њима ће бити жене бестрасно и одржавати им храмове и свакојако угађати, рече.
А Јудејци и хришћани биће уместо дрва за ватру положени. Самарићани, рече, износиће смеће и њихова говна из раја избацивати како се не би рај усмрдео.
Свак како је живео овде, или у богатству или у сиромаштву, на исти начин ће и онамо, каже, живети.
Тај варалица је уз то учио, да је за свако добро и зло узрочник Бог; и све што наиђе на човека, ако и од искушења лукавога, од Бога бива. Лажно говори.
А разбојници и врачари и сви који буду ухваћени у злим делима и убијани – њима је, рече, Бог писао да буду такви, и хтео је да они тако умру.
И друге неке ствари измишљајући брбљају јадници, вечних блага лишени као нечастиви хулници“.
Molim Vas za objašnjenje, što znači riječ „mirotočiv/mirotočivo“, ne mogu nigdje naći? Hvala.
Mirotočivo znači da Sveto miro toči, to jest teče (ističe) iz ikone ili Svetih moštiju svetitelja. Kada se za nešto kaže da je mirotočivo, znači da iz toga na čudesan način ističe sveto miro.
Sveto miro je smolasta materija karakterističnog i prijatnog mirisa koja se pojavljuje niotkuda, ima isceljujuća i čudotvorna svojstva. Koristi se u obredima pravoslavnog hrišćanstva – kod krštenja, miropomazanja.
Sveto miro
Sveto miro teče i iz kostiju i iz netruležnog tela svetitelja, ili iz njegove ikone – ta pojava ni ukom slučaju nije prirodna, niti podleže pod prirodne nama poznate zakone. To je Božiji zakon, kome je sve moguće.
I sav taj smisao ostvaruju se i u svom nadprirodnom javljanju – mirotočenju, kada miro na nadprirodni način ističe. Fizički i fiziološki ta pojava je neobjašnjiva; konponente tog čarobnog masla uopšte se ne nalaze u mekim tkivima ili u kostima čoveka, pa tim pre ni u običnom drvetu ili kamenu. Time je taj događaj čudesniji.
Miro u Svetom Pismu i u Svetom Predanju predstavlja simbol Božije milosti, mira i ljubavi. Podsetimo se reči 132 psalma: Kako je lepo i krasno kad sva braća žive zajedno. Kao dobro ulje na glavi koje kaplje na bradu Avramovu.
Glas Ženika Hrista u Pesmi nad pesmama poredi se sa razlivenim mirom. Još na Sinajskoj Gori Bog zapovedi Mojsiju da načini naročito miro za sveštenopomazanje. Takvo miro je postalo simbol blagodatne vlasti.
Kasnije su se mirom pomazivali carevi, proroci i sveštenici. Miro je takođe služilo i za pogrebno pomazanje. Kada je Marija Magdalina izlila na Hrista skupoceno miro, ona je prigotovila Njegovo telo za pogreb. Posle je miro postalo simbol Duha Svetoga i Njegovih darova.
Za vreme Svete tajne miropomazanja sveštenik pomazuje novokrštenog rečima; Pečat dara Duha Svetog. Na taj način u miru je sabrano značenje Dara Duha, simvoli Božanske milosti i blagodati a takođe i pogrebenja. Mirotočenje nije potvrđeno u Svetom Pismu, međutim to čudo je prisutvo u Svetom Predanju, skoro od samog početka crkve.
Iz groba Svetog Jovana Bogoslova svake godine na dan njegovog praznika isticalo je neko fino mirišljavo miro od koga su proishodila mnoga isceljenja. U delima Apostola Filipa govori se o tome kako je posle končine Apostola iz njega teklo blagosloveno miro. U mučeništvu Svetog Teodora takođe se govori o tečenju mira iz moštiju Svetitelja. Tim čudom je posebno proslavljen Sveti Dimitrije Solunski, mučenički postradao 304. godine koga su Grci nazvali Mirotočivi. U šestom veku u gradu Santinu jedna žena se izcelila koristeći sveto miro iz kivota u kome leži telo Svetog Dimitrija iz koga ističe miro. I to miro je teklo u tolikim količinama da je veliki broj poklonika mogao da uzme za sebe malo mira.
Sačuvalo se puno bočica od šestog do desetog veka kao očigledno svedočanstvo tog čuda. Po svedočanstvu Svetog Jovana Damaskina mnoga tela svetih teku miro.
Hvala Kandilo vere. Zaista lijepo objašnjeno i ta riječ je jako lijepa i bogata značenjem, nosi u sebi velik blagoslov od Boga. Mi nemamo takvu riječ,tražila sam na gogoleu (mirotočivo), nisam pronašla,hvala Vam,ili nisam razumjela. Mislim da bi to u nas odgovaralo uljima koja istječu iz nekih čudotovornih kipova, npr. u Manduriji,u Italiji,iz Kipa Djevice od Euharistije istječe ulje(maslinovo) koje je čudotovorno ….a ima i na drugim mjestima,mislim i Fatimi …Ili kod svete potvrde,primamo ulje pomazanja.Ali nije bitno.
Neka DRAGI BOG SPASE CELI SRPSKI ROD I PRAVOSLAVLJE! AMIN
Po pregorkoj muci Isusovoj,smiluj se nama i cijelom svijetu!
http://www.youtube.com/watch?v=9ZrRBbYSqT0&feature=related
Kako je lepo videti gde Katolici i Pravoslavni razmenjuju mišljenja na kulturan, Hristolik način, bez uvreda i mržnje. Ja sam po ocu katolik koji živi u Srbiji i krstim se, slavim slavu i živim veru Hristovu po Pravoslavnim zakonima jer je to moja vera. Ali pozdravljam sve dobronamerne i iskrene vernike svih konfesija i kažem: Bog vas blagoslovio!
Gdje je sahranjen starac GAVRILO?
Hvala na hristolikim recima
Zalosno samo sto vecina srba ne veruje u to sto je otac tadej govorio a znamo da je istina i zalosno je to sto ga ivan ivanovic izvredjao zbog ovoga na TV i govorio da gori u paklu i zalosno je to sto srbi sa vlasima veruju u drugo lazno prorocanstvo koje verom u boga mole za smrt neprijatelja ili onog koga mrze
lepo i korisno
1:19:19 lepo kaže da će neko pokušati da predstavi lažnog cara. Kako stvari danas stoje sve ide ka tome da će to biti crnogorci,hercegovci,dalmatinci,ličani koji su preuzeli SPC, a „kompetentni“ istoričari i heraldičari koji se pojavljuju u medijima nam dolaze iz navedenih oblasti i šire svoju priču. Ali ima Boga koji sve vidi.
1:19:19 lepo kaže da će neko pokušati da predstavi lažnog cara. Kako stvari danas stoje sve ide ka tome da će to biti crnogorci,hercegovci,dalmatinci,ličani koji su preuzeli SPC, a \"kompetentni\" istoričari i heraldičari koji se pojavljuju u medijima nam dolaze iz navedenih oblasti i šire svoju priču. Ali ima Boga koji sve vidi.
Sve je lepo sta god da se napiše u vezi duhovno smirenje,i Božje podučavanje.Ja BiH mogla knjigu da napišem sa strane moje lično iskustvo,koje sam provela na liturgije.Žalosno sta narod okrenuo legja Bogu,zato i dosta loših stvari se dešavaju,a to je samo naša krivica.Kad BiH mogli bar malo svako od nas se pokaje za grehove lakše bi bio ovaj nas život.Ljudi razmislite da mi starije ostavljamo grehove naše dece,zar nam nije zao toga.A Hvala Bogu i dosta generacije su prošli ispatajuci tudjih grehova…Ja vam želim sve najbolje,i Bog nek nam oprosti naše grehove…U ime Oca,Sina i Svetoga Duha AMIN
Starac Gavrilo je sahranjen u manastiru Sveti Luka u Bošnjanima kod Krusevca.tamo zivio i umro.