Konstantin

 

Izborni poraz Demokratske stranke i Borisa Tadića koji ga boli duplo

Sledi seča žutih kneževa i begova – partijskih kadrova DS-a

 

Vesna Pešić je pustila niz vodu svoje pocrvenelo demokratsko gradjansko čedo Borisa Tadića i rešila srpske izbore u produžetku izborne utakmice.

To je valjda sada svima očigledno, jer je presudio njen krik i glas protiv Borisa Tadića i njegove kabinetske mafije, apel da se glasa za Tomu Nikolića, kako je rekla u intervjuu koji je dala za Slobodnu Evropu. Ona je zapravo tim vapajem slobodnog i nezavisnog intelektualca, što njena gradjanska ekipa GS-a više nije, jer je etablirana u razne državne poslove, ona je time pozvala svu onu proevropsku srednju klasu da okrene ledja dosadašnjem predsedniku. Neki su okrenuli ledja i glasali za Tomu Nikolića a neki su okrenuli tur i otišli na vikend daleko van grada i mesta za glasanje. I to je bilo sasvim dovoljno.

S druge strane, Demokratska stranka je doživela šamar i tektonski poremećaj koji će se realizovati u seči žutih partijskih kneževa u narednih nekoliko nedelja i meseci. Stvar je svima jasna. I pored ogromne propagandne mašinerije idola i prijatelja, nefer anti kampanje protiv Nikolića, i puno spiskanih para i očekivanja, Boris Tadić je najviše kriv za loš izborni rezultat i svoje partije i za svoje izgubljeno predsednikovanje Srbijom. I morao bi da podnese ostavku na mesto predsednika Demokratske partije (i socijalista). Da ima principa u sebi i u ljudima oko sebe, on bi to i uradio. Al u Srbiji se ništa ne mora, barem ne u politici. Posebno jer će sam sebe uz pomoć prijatelja ubediti da je neophodan stranci, i da bi se bez njega DS urušila, da bi ih SPS izdao i formirao vladu sa naprednjacima, i sijaset drugih „objektivnih razloga“.

Ostavka bi bila čin časnog čoveka, koji je već ostvario beneficije lagodnog i ugodnog života i koji se bori za moralniji i principiijelniji svet. Ali to se po svemu sudeći neće desiti, jer njegovo prvo obraćanje javnosti ide u drugom pravcu – on se trudio, zaista se trudio, borio se za narod, dao sve od sebe, nije on kriv, još uvek je lep i pametan, glagoljiv je i … i … i zato će morati da reformiše stranku. Da pozove na odgovornost sve one partijske aparatčike i liderčiće u stranci koji mu se ne svidjaju, i da ih smakne po kratkom postupku, kako bi bili i ostali fancy partija koja na izgled zna šta je odgovornost. Svi partijski kadrovi koji mu se ne svidjaju, sada će po kratkom postupku biti ražalovani u stranci, jer je sada idealna prilika za to. Detoksikacija stranke, jel da?

No, jedna suštinska bitka, i bitka svih bitaka čeka Demokratsku partiju u narednom periodu, a to je bitka izmedju Djilasa i Tadića za lidersku poziciju u Demokratksoj stranci.

Djilas je pobednik, Tadić je gubitnik. Djilas je pobedio za gradonačelnika, ima svoju bazu i članstvo koje sada veruje u njega. U Borisa niko više ne veruje. Vidi se rezultat. Ako mu Boris to prizna, i imenuje Djilasa za premijera i naslednika na sledećim izborima za predsednika, Boris Tadić odlazi u istoriju i dobija status sive eminencije koja nestaje, usled svetlosti novog vodje. Dolazi era Dragana Djilasa. Ili možda mogu da se dopunjuju, ako nekim čudom na sledećim izborima DS procveta duplom pobedom, pa da budu kao dve strane istog novčića, kao Putin i Medvedev u Rusiji. U to malo verujemo a puno sumnjamo. Nisu oni taj kapacitet a ni tandem super heroja.

Biti il ne biti sad pitanje je DS-a, i pokazaće se sad ko je ko. Ili je Tadić surovi autokrata koji će da žrtvuje Demokratsku stranku zarad svoje lepote, glagoljivosti i inteligencije na te-ve-u ili će podržati Djilasa u interesu Demokratske stranke i otići u rezervni stroj. Naravno, neće se samo Tadić pitati oko toga, već i gospodja Djindjić, Mićunović, i još jedna grupa žutih funkcionera i lidera iz senke, koji treba da daju odgovor narodu i članstvu, šta je i ko je Demokratska stranka danas. I da li veruju Djilasu. Jer, nakon saradnje i koalicije sa socijalistima i SPS-om oni odavno nisu nekadašnja partija Zorana Djindjića, nakon meke tajkunizacije i partijske monopolizacije cele države, oni sve više postoje sami za sebe. Partija koja vlada bez glasača. A šta će biti u budućnosti, to niko ne zna. Nekako im sudbina ne izgleda svetlo.

Ali jedno je sigurno, narednih nedelja i dana videće se Tadićeva snaga i pravo lice unutar Demokratske stranke.

.

Nedelja kada je otišao Hase

Ljudi su isli u kolonama
nikom nije smet’o vjetar sto je dun’o
te majske nedelje je dosao Osijek
al’ opet je Kosevo bilo puno

Bio sam tad jos sasma mali
i nisam znao zasto neki placu
rekoh sebi, provucu se dzaba
sjesti negdje i navijat cu

Prodjoh pokraj jednog redara
on samo svoju cigaru pali
kaze, prodji sad i ne boj se nista
danas te niko nece dirati, mali

Sjedoh negdje u guzvu, u raju
i cuh samo brujanje mase
danas nam odlazi Asim Ferhatovic
danas nam odlazi nas Hase

Ref.
Nedelja kad je otisao Hase
nedelja kad je otisao Hase
i BBC na mome radiju
„Oslobodjenje“ u mojim rukama

I dok je utakmica ova trajala
stariji ljudi su uzimali rijec
sine, Hase je tuk’o
Engleze, Svabe i Ruse
i ovo sad mu je posljednji mec

Bjese rezultat jedan-jedan
kad sudija odsvira kraj
spustise se zastave stadiona Kosevo
stade jedna nedelja da se nastavi maj

Ref.

Nedelja kad je otisao Hase
okrenu se Hase poslednji put
nedelja kad je otisao Hase
uzdignutih pesnica i ozarena lica
nedelja kad je otisao Hase
kao da veli, mene vise nema
al’ imate jos mnogo vaznih utakmica

Izlazili smo svi iz stadiona cutke
culo se samo brujanje mase
poneki usklik i poneka zastava
svi u napad, jedan je Hase
svi u napad, svi u napad
Jugoslavija, Jugoslavija

. . .

Zabranjeno pušenje – Nedelja kada je otišao Hase

httpv://www.youtube.com/watch?v=TA2FD6HiXh4

.