Velibor Mihić

.

PUCANJ POLJUPCA

KRV TREŠNJE

.

Htela je da joj

molim

tražila da joj

dvorim

sve cvetove

sve svetove

reči reči reči

a ja sam želeo

samo

da joj bez glasa

tepam

potamo se

.

U ćutnji

lednoj

ljubavi čednoj

da joj uzmem usne

i rukom

vrelom

da zagrejem njeno

formalno srce

al ona nije htela

nije želela nije

umela

mene

već moje

reči reči reči

.

I ja počeh da joj

sipam

velike srednje male

reči reči reči

i ona se topila

ko grudva snega

vrelo sunčanje

ta gospođica

Etiketa

.

I prestah ah ah

da je volim

i poželeh

trešnje

u trenu

.

Nekom će zamirisati

novo proleće

pucanj poljupca

krv trešnje

moja ljubav

bez adrese

oOo