Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo

Srbija presudila sama sebi na izborima. Povratak u crvenu prošlost. Narod je amnestirao lude crvene 90-e

Konstantin

 

Srpski glasači su na izborima 2012-e godine skrenuli u levo i u 90-e, što i nije neko iznenadjuje s obzirom na neprincipijelnu i šizofrenu politiku žutih i plavih demokrata protekle decenije

 

„Odo ja odavle.“

Tri autogola u zadnjem minutu produžetka, tim rečima bi se moglo opisati ono što su Srbi sami sebi uradili na izborima za parlament u Srbiji, godine 2012-e nakon Hrista.

Da ne bih lamentirao nad rezultatima izbora i ko se omrsio, a samo se jedna partija omrsila, svi ostali su u debaklu, jedu i gorčini, rekao bih nešto o svesti Srbije koja je sama sebi presudila ovim izborima i koja je ponovo pokrenula neman i aždaju sopstvene gluposti i alavosti.

Srbija je, tu nema zbora glasala za sigurnost, po cenu izdaje. Srbija je sama sebe izdala, želeći da sačuva privilegije sigurnog života, osećaj da ima pandura nad sobom i da može da gleda turske serije na miru. Pa bilo to i u logoru iz 90-ih. Kao kada se zatvorenik od dugog boravka u zatvoru navikne na isti, pa ne zna gde bi otišao iz zatvora. Zbog toga su gradjani Srbije amnestirali crvenu bandu i čuvare zatvora iz turbo ludih devedesetih. Hoćemo u zatvor ponovo. Neka nas aždaja i crvena neman čuva, samo da nama bude ovako kako jeste. Bolje ne tražimo.

A izgledalo je drugačije 2000-e. Madjutim, prvo su crvene mafijaše iz devedesetih kroz koalicije politički amnestirale žute i plave demokrate, koje ih nisu dezintegrisali iz narodnog bića već revitalizovali, a sada je i narod svojom podrškom na izboru levacima medju nama, izdao samog sebe i rekao da je kradja, prevara i nevera sasvim u redu. Amnestirali smo narodnom voljom i Slobu i Miru, i gradjanske ratove i hiperinflaciju, i piramidalne banke, i masovnu pljačku i divlju privatizaciju, i turbo folk muziku, Arkana, jake momke, drogu i prostituciju, Legiju, politička i druga ubistva i bahatost, sve smo to amnestirali narodnom voljom. Samo ne dirajte moje tv krugove! I svi smo mi socijalisti, crveni banditi. Pomalo. Ali dovoljno.

Sad za Srbiju i njene glasače nastupaju mirna vremena podele plena i Mrkonjićevog prosperiteta. Hajducima i banditima je sve oprošteno. Sve smo zaboravili. Na sve pristajemo, samo nam ne dirajte ono što nam dajete na kašičicu. Mi nemamo više iluzija. Dajte nam to malo hleba i mleka i jeftinu tv pretplatu, i mi vam sve opraštamo, i ono što ste nam uradili i ono što čete nam uraditi u budućnosti. I sklanjamo vam se sa puta. Vladajte nama. Uzmite sve što vam pripada merom naše pameti. Nemamo snage da se borimo i našli smo pravu meru trpljenja i sklada izmedju želja, očekivanja i snage. Bolje je ovako. Umorni smo i stari, telom i dušom.

Bilo nam je mnogo šizofreno ovih par decenija, pogotovu zadnja decenija. Više nismo znali ko je ko i ko je sa kim, ko smrdi a ko miriše. Čista šizofrenija gladnih usta, pohlepnih očiju i prljavog srca. To nas je sludelo. Demokratija obuzme čoveka, pa ga sludi. A sa njima je sve izvesno. Oni su stabilni i predvidljivi. Već više od dve decenije rade to na šta su nas navikli i znamo da će i dalje biti ovako, manje ili više dobro ili gore, kako ko stvarnost proceni. Samo nas ne terajte da se borimo. Da se trošimo. Jednom smo pokušali da promenimo stvar na bolje i da pobedimo u političkoj utakmici. Izgubili smo u produžetcima iako smo imali dobijen meč. Nismo znali da nam je kapiten tima potplaćeni, da je golman primio mito, i da je sudija radio za njih, da nam u produžecima uzmu pobedu i nadu. Tada smo shvatili da pobede nema ako medju nama ima izdajnika. A ima ih. I levih i desnih, sa svih strana naviru. Zato smo legli na rudu i želimo na njoj da ostanemo.

Ne pitajte nas za budućnost, nama je samo do sadašnjosti. Biće kakva će biti. Ne pitajte nas za prošlost, nama je samo do sadašnjosti. Juče ili sutra, nama više nije bitno, bitno je ovo samo danas, ova utemeljenost u trenutku, u stanju kada imam malo zadovoljstva i osećaj sigurnosti. Ni jučerašnji sveti dan Svetog Georgija Pobedonosca, slava i dan koji podseća na mučeništvo, borbu i žrtvovanje za buduće generacije, za našu decu, nije mogao da nas pokrene. Ni crkvena zvona koja su čitav dan upozoravala ljude na svest i savest. Da ne zaborave. A lep je bio dan juče, sunčan i vedar, idealan za šetnju i melahnoliju, za mirno prepuštanje narodnoj volji i liniji manjeg otpora. Možda da je bila neka oluja, neki znak, neki gromovi, pa da se trgnemo od sebe samih, ali ne, bilo je lepo, umirujuće, ušuškujuće. Što bi to menjali? Što bi menjali bilo šta? I za koga? Mi smo sebični, i to smo pokazali nebrojeno puta. Sada smo to potvrdili i samima sebi.

Zato je Srbija ponovo potpisala pakt sa djavolom. A narod je lepo rekao: „Ko sa djavolom tikve sadi o glavu mu se razbijaju“.

. . .

9 komentara

  • Jucerasnji dan cu pamtiti po prasetini kod taste na slavi. 🙂 Mislim da je najvazniji podatak vezan za izbore to sto na njih nije izaslo skoro pola Srbije . Nekad je pokojni Djindjic govorio da Srbija mora da stane . Trebalo bi neizaskom na izbore jedinom kandidatu – koaliciji `sjasi Kurta da uzjase Murta` reci da je dosta . Ovako im izlaskom samo dajemo legitimitet .

  • Svi koji nisu glasali rekli su da je njima sve ok, vlast je u redu, ne bi oni to menjali i nije ih mnogo briga jer su svi ponudjeni mahom isti 🙁

  • Neizlazak na izbore je nepristajanje na ono sto se nudi – vrteska jednih te istih. Naravno , dok se mi dogovorimo kako ih se resiti , izlaskom ili neizlaskom , oni ce raprodati i nas same .

  • Poštovani birači,
    SVI ste imali priliku izaći do škole, mesne kancelarije, doma kulture, zgrade…, sale…, gde god i glasati za onoga koga Vi želite, a takođe ako SEBE smatrate kompetentnim, trebalo je malo ranije se pripremiti i prijaviti za kandidaturu te biste imali opciju glasati sami za sebe.
    OVI rezultati nisu ishod neodgovornosti onih koji su glasali, već onih koji nisu glasali (premda je lako zaključiti da je tima koji nisu glasali očigledno sasvim dobro OVAKO).

    Ako neko misli da će mu život biti lakši i lepši negde van Srbije, što bi to bilo pogrešno odabirati. Bili ovde ili „tamo“ MORATE zasukati rukave! Samo, možda je stvar u tome da kada odemo kod drugoga radimo po ceo dan ako treba i šta god da treba, a kada smo na svojem možemo da biramo i komentarišemo šta je dobar posao, a šta ne.

  • Poštovani birači , nudimo vam piće – dvanaest ljutih smrtnih otrova . Ako ne popijete , nemojte se žaliti posle što ste i dalje žedni .

  • Već sam u nekom prethodnom članku pisao da mi vlast kakvu imamo u potpunosti zaslužujemo. Kakav narod takva vlast.

    Primer za to je jednostavan: „Nesrećni radnici u centru Beograda protestuju protiv divlje privatizacije. Niko se i ne osvrne na njih, Beogradjane to ne zanima, to se dešava nekim provincijalcima. Nema solidarnosti, nismo nikada izmislili Leha Valensu.
    S druge strane, medju tim radnicima u provinciji pojavi se neki opskurni lik kao što je Palma i opali sve onako primitivno po gradjanima i prestonici, i radnici koji se sećaju kako su u Beogradu odbačeni aplaudiraju tom apostolu njihove bede, Palmi.
    I tako imamo samozadovoljni i sebični Beograd predvodjen žutim demokratama i podivljalu unutrašnjost predvodjenu lokalnim harambašama.
    Epilog: ne znaš ko je veći … Čeda ili Velja, Dinkić ili Palma, vlast ili opozicija, država ili narod.

  • Zalopojke demokrata…samo toliko mogu reci…
    Ja sam tih devedesetih ziveo bar 3 puta lepse nego dvehiljaditih…sad ce kolo srece opet da se okrene,kako za koga…a i red bi bio…

Ostavite komentar