Dragan Adamović

 

Srpska bajka

.

Ne ta­ko dav­no i da­le­ko iza se­dam br­da i mo­ra, već tu u oko­li­ni, ži­veo je je­dan bo­gat čo­vek. Nje­go­vo ve­li­ko bo­gat­stvo je bi­lo na­da­le­ko po­zna­to, a imao je tri ćer­ke. Ma­le prin­ce­ze su od ma­lih no­gu is­ti­ca­le kan­di­da­tu­ru za naj­ve­će pro­ble­me u nje­go­vom ži­vo­tu. I već sa če­tr­na­est go­di­na pr­va ćer­ka od­la­zi sa biv­šim ro­bi­jašem, osu­đi­va­nim za raz­boj­ni­štva i pljač­ke. Bo­ga­ti čo­vek je bio pot­pu­no po­ra­žen. Kom­ši­luk i rod­bi­na se sme­ju!

Još ni­je ni sti­gao da se po­mi­ri sa tim, šta mu je pr­va ćer­ka ura­di­la, od dru­ge do­bi­ja još ve­će iz­ne­na­đe­nje. Nje­go­va mi­lje­ni­ca je te­ška za­vi­sni­ca. Gde je po­gre­šio? Šta je ko­me uči­nio na­žao? Pi­ta­nja na ko­ja ni­je mo­gao da do­bi­je od­go­vor, a ko­ja je se­bi po­sta­vljao u bo­lu i kon­fu­zi­ji, dok je mi­lje­ni­cu sme­štao na kli­ni­ku za od­vi­ka­va­nje od nar­ko­ti­ka. Ode­lje­nje, najteži slu­ča­je­vi. Kom­ši­luk i rod­bi­na se sme­ju!

I na­rav­no, osta­la je još jed­na, ko­ja ve­ro­vat­no ni­je že­le­la da za­o­sta­je za se­stra­ma. Njen po­rok je bi­la pro­sti­tu­ci­ja, de­voj­ka la­kog mo­ra­la. Sa njom čo­vek ni­je znao ka­ko da po­stu­pi. Na­iz­gled naj­lak­ši pro­blem, ali ni­je imao me­to­du ko­jom bi je spre­čio da na­sta­vi sa tim. Po­la­ko se pre­dao. Ipak sva­ka baj­ka ima sre­ćan kraj.

Kom­ši­luk i rod­bi­na, sme­ja­li su se i li­ko­va­li do kra­ja svog ži­vo­ta… a i du­že!

. . .

Priča iz zbirke kratkih priča „Najkraće priče 2011“, priredio Djordje Otašević, IK Alma.