Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Čovek Istorija

Tako se voli i brani svoja otadžbina i Beograd – bitka za gradonačelnika i major Dragutin Gavrilović

 

 

Major Dragutin Gavrilović i odbrana Beograda

Čuveni motivacioni govor majora Dragutina Gavrilovića braniocima Beograda 1915. godine

.

U toku borbi za odbranu Beograda 6-7. oktobra 1915. godine Austrijanci su forsirali Dunav i iskrcali se na delu obale koji je držao 2. bataljon 10 kadrovskog puka kojim je komandovao major Dragutin Gavrilović. Austrijske jedinice utvrdile su se iza železničkog nasipa na samoj obali. Žestoko dejstvo austrijske artiljerije pretvorilo je srpske položaje u Banatskoj ulici u hrpu ruševina ali su hrabri branici i dalje pružali otpor. Rastojanje između srpskih i austrijskih položaja na nekim mestima nije bilo veće od 30 m.

Major Dragutin Gavrilović branilac Beograda i čuveni govorNeprijatelju se nikako nije smelo dozvoliti da utvrdi mostobran. Prvo je u napad krenuo žandarmerijski odred koji uprkos teškim gubicima nije uspeo da potisne neprijatelja. Jedino rešenje bilo je da sve raspoložive srpske jedinice na ovom sektoru fronta izvrše opšti kontranapad.

Oko 14.30 major Dragutin Gavrilović je prikupio svoja tri voda, dva voda 3. bataljona, Sremski odred i pred kafanom „Jasenicom“ izdao sledeću zapovest:

Vojnici, tačno u 15 časova neprijatelja treba razbiti vašim silnim jurišem, razneti vašim bombama i bajonetima.

Obraz Beograda, naše prestonice, mora da bude svetao.

Vojnici!

Junaci!

Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja.

Naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine.

Vi nemate dakle, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje.

Zato napred, u slavu! Za kralja i Otadžbinu! Živeo kralj, živeo Beograd!

.

Major Dragutin Gavrilović rođen je 25. maj 1882. godine u Čačku. Vojnu akademiju završio je 1901. godine. Učestvovao je u skoro svim bitkama srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Vojnu karijeru je završio u činu pukovnika. Za razliku od mnogih saboraca, pukovnik Dragutin Gavrilović umro je 19. jula 1945. godine u Beogradu nakon povratka kao ratni zarobljenik iz Nemačke.

Nosilac je Karađorđeve zvezde, francuskog Ratnog krsta kao i mnogih drugih odlikovanja. U srpskoj istoriji ostaće zapamćen kao major Dragutin Gavrilović po govoru koji je održao braniocima Beograda oktobra 1915. godine neposredno pred juriš u kome je i sam teško ranjen.

. . .

Tekst je preuzet sa Wikipedije.

5 komentara

  • Genijalan timing za ovaj govor velikog srpskog junaka! Pred izbore za gradonacelnika Beograda 🙂 , mada moram priznati da mi nije jasna politicka pozicija bloga .. ovaj govor vise pase naprednjacima nego DS demokratama i Djilasu koji veze nema sa ovakvim junakom ali je i Vucic toliko daleko od majora Gavrilovica i junastva da sam zbunjen.

  • Da je meni neko odrzao govor u kome kaze da cu da umrem, ja bi odmah otisao da spasem zivu glavu!

    Ja bih radje da zivim nego da budem ‘junak’.

  • Lubu,

    Gavrilović se obraćao stanju svesti koje je dominiralo a koje je vojnicima dotle već usadjeno. To se uvek čini svim vojnicima i svim vojskama širom sveta. To se čini čak i igračima pred utakmice sa odgovarajućim motivacionim govorom koji će dotaći njihova stanja svesti i one vrednosti koje oni smatraju uzvišenim.

    Da si posetio izložbi slika Milunke Savić, učesnice I Svetskog Rata, u Domu Vojske video bi da je odlikovana sa 7 medalja, od toga dve su iz Francuske. Bila je i ranjavana. Ali posle rata kako kaže ona sama, „Mi seljaci najgore smo prošli. Najviše smo dali…….. Kada se rat završio niko nas ni pogledao nije.“
    U ratu i miru je uvek isto, jedni se gurnu da se trve a drugi u pozadini stiču imetak… Ali, to je život u kojem polako učimo na sopstvenim zabludama i iskustvima.
    Da, bilo bi dobro da je Gavrilović doveo dvorane i kraljeve ili koje već bio, i druge veličine i da je njima održao takav govor da svojim primerom pokažu kako se brani svoj grad i otadžbina. Naravno da se to nikada nije desilo pa nikada i neće.
    Svest je narasla pa je zato ovih godina veliki broj ljudi bežao glavom bez obzira.

    Onaj ko vodi zemlju, ako stvarno voli ljude svoje zemlje morao bi svojim primerom da pokaže kako se radi, kako se ratuje i kako se gladuje.

Ostavite komentar