Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Kultura

Nišlijski rečnik – reči i objašnjenja govora i dijalekta iz Niša i južne Srbije

Velibor Mihić Srpski

 

Govori srpski da te ceo svet razume!


Nišlijski rečnik… za Srbi…

 

A, bogami, i za stranci. Srbi da se opsete, a stranci da gi nauču!

 

Nišlijski govor
Kako se govorilo u Nišu nekada


Ne znam gde sam – na Internetu – pronašao ovaj divan Nišlijski rečnik a ni ko ga je sastavio. Pretpostavljam da je čovek jezičke struke, filolog, lingvist. Ne verujem da bi neki, tek, posvećen amater, zaljubljenik u govor Niša i Nišlija, onaj koji se govorio, nekad, a, u velikoj meri, i danas, umeo da ga ovako majstorski sastavi, pa, još, s bezbroj nijansi, tako slikovitih!

Kad, već, spominjem niški govor, ne mogu a da ne spomenem Stevana Sremca koji je imao običaj da sve što čuje zabeleži u svoju sveščicu (imao ih je, poviše!) koje su mu, kasnije, i te kako poslužile u pisanju dela iz niškog života.


A

Aber – glas, vest
akati se – mlatiti se, gubiti vreme
aknuti – udariti (sa’ ću te aknem u tu glavudžu)
alavužda, alavuždalo – pokvarenjak
alal (halal) – dopušten, zakonit način
alev – crvene, plamene boje
amza – klipan, budala
andrak – đavo
koj’ ti je andrak – koji ti je đavo
arč, arčiti – trošak, trošiti
asurka – rogozina, prostirka od rogozine
ašik – ljubavnik

B

bagatela – jeftinoća
bajagim – tobož
baksuz – nesreća; nesrećan, zlosrećan
banza, bandza – kuče, skitnica (bandzati – skitati)
barabar – jednako, uporedo, zajedno (popio sam barabar s njega)
bataliti – napustiti, ostaviti
bataljen – pokvaren, oštećen
bljuvanje – povraćanje, obično posle mnogo „rakiju“
berićet – plodnost, obilje
boljka – bolest
brgo – brzo
brobinjak (brabinjak) – mrav
buljuk – mnoštvo
budžak – ugao, ćošak, kut

V

vajda – korist
vakela – strog ukor
veresija – poverenje da će dug biti vraćen
vazdandan – ceo dan, vazdan
videlo – svetlo

G

gi – ih, njim (im, njima)
gim – im (njima)
golem nišan – ispit, prstenovanje, prosidba
goč – bubanj
godža – mnogo
grbina – leđa
grojze – grožđe
gu – nju, ju, je (njoj, joj)

D

dembelin – lenština
dert – žalost, bol
dibiduz – sasvim, potpuno
dilber – ljubavnik, dragan
drangulije – sitnice, stvarčice (najčešće krajnje nepotrebne)
dreja, dreška – odeća
droben, droban – sitan
drt, drtav, (odrtaveo) – mator (omatoreo)
duvar – zid

Ð

đene-đene – kojekako, prilično

E

ešek – magarac

Ž

žal – žalost, tuga, jad
željka – kornjača
žmiti (džmiti) – gledati pospanih očiju, čkiljiti

Z

zajac – zec
zaobikoliti – zaobići, poći izokola
zatre, zatrt – izgubi, izgubljen
zauška – šamar (k’ ti udarim jednu zaušku)
zadžakati – zalarmiti, zagalamiti
zevzek – ništak, glupak, blebetalo
zem – zemlja
zort – nevolja, teskoba, strah

I

ibrik – sud za vodu, bokal
izlegne – izađe
iskati – tražiti, želeti
iskubati – iščupati
ič – nimalo, ništa

J

jajce – jaje
javašluk – sporost, tromost, bahatost
jutredan, jutre – sutradan, sutra

K

kal – blato
kara-sevdah – težak, očajan ljubavni zanos
keleš – žutokljunac, nezreo
kenja – fizički slaba osoba, seronja
kerefeke – izmotavanja
klisar, klisarin – crkvenjak
kolaj rabota – laka posla (to je lako, bez po muke)
kondrci, kondraci – analne vaši, pundravci (vrpoljiš se k’o da imaš kondraci u dupe)
kočina – svinjac, kokošinjac
kodža – puno, mnogo
krošnja – korpa
kube – peć
kudre, kutre – kuče, štene
kuj, kuga, kume – ko, koga, kome
kup, na kup – skup, skupa, zajedno
kurdeljka, krudeljka – okrunjen klip kukuruza
kurčiti se – praviti se važan

L

lajno – izmet, govno (kod stoke)
lackati – laskati, udvarati se
lezi se – nepristojno se smeje (nemo’ se mlogo leziš, će izedeš jedan ćutek)
lepotija, lepotinja – lepota
lojze – vinograd
lokmaš – izelica, lakomac, onaj ko rado jede na tuđ račun
lošotija – rđav, ružan glas

M

mastika – vrsta jakog alkoholnog pića, rakija
mahala (ma’la) – deo grada, varoši, sela, zaselak
merak – naslada, uživanje, žudnja, čežnja, želja
meraklija – ljubitelj, obožavatelj
močka – mokraća
muda – testisi
mulećar – gotovan
mulećina – nešto što se besplatno dobije (obično kad se neko prišljamči u kafanu i ništa ne plati)
mustaći – brkovi
muftaluk (mufte) – što je besplatno, što se ne plaća,    badava, džabe
muftadžija – onaj koji hoće sve badava, ko živi na tuđ račun

N

napudija (napujdija) – oterao, odagnao
našeja – našao
nesam, nesi, ni’e – nisam, nisi, nije
ništak – propalitet, nula od „čovek“
noćuvanje – prenoćište

NJ

njojni – njeni
njuma – nju

O

obitnik – stanovnik
obor – dvorište
oklapina – isto što i mulećina
oknuti – doviknuti, dozvati
onoditi – raditi ono što se u tom trenutku ne može reći ili što govorniku ne pada na pamet
orospija – vidi pod rospija
otoičke (otoč) – malopre, maločas
otoše – odoše, prođoše
odžak – dimnjak

P

panica – zemljana činija za jelo
patlavezi – opet testisi, al’ „malečki“
pelivan – komedijaš
pendžer – prozor
pišman, pišmaniti se – odustajanje, kajanje, predomišljati se
pobrgo – brže, pobrže
pomomak – bolji momak
porta – vrata, vratnice, kapija
potakav – malo bolji
pošeja – pošao
praji, što praji – radi, šta radi
prežmava, predžmava – žmirka, drema, džmije
premenjuvati – preoblačiti se
preripiti – preskočiti
pretreben – čist, očišćen (obično pasulj, žito)
prilegati – priličiti, pristajati
prominuti – proći
pcetište – pseto, psetište, psina
ripčiki – ribice
rospija – žena lošeg vladanja, propalica

R

rabota – rad
rove – glasno plače

S

sad, s’g – sad
sairi se – čudi se
sakati – hteti, tražiti
sas – sa, s
sevdaluk – ljubavna čežnja, strast
sefte, sefteluk – početak, prvi pazar, prvi put
sijas(v)et – mnogo, vrlo mnogo
sirenje – sir
skutati – sakriti (pod skut)
sliza – silazi
sobuvati se – izuvati se
sofra, sovra – trpeza
spaciruvanje (špaciruvanje, špacir, špacirung) – šetnja
sramuvanje – stidljivost, stid
surtuk – mangup, klipan
strvolj – mnogo (nabrao sam strvolj grojze)

T

tamnina – tama
tagaj (tag, t’g) – tad, tada
tarapana – gomila, metež, gužva
teke – te
tepati – tući, biti
tefter – sveska
toprv – istom, prvi put, tek, sad (toprv sam se izbudija – tek što, samo što sam se probudio)
tuj – tu
tunguzija – nedođija
tuč – nešto veoma teško (teško k’o tuč)

Ć

ćata – pisar
ćutek, ćuteci – batina, udarac, štap
ćutuk – panj, klada; fig. glupak

U

ualen, uilan – razmažen
uapiti – uhvatiti, ščepati, ujesti (uapalo me pcetište – ujeo me pas)
ubavo – lepo
ubavinja – lepota
ugursuzl’k – nesreća, zla kob, zla sudbina

F

fajda (vajda) – korist, dobit
ovajdio se – okoristio se
fatiti – uzeti, uhvatiti
fildžan – šoljica za kafu
fukara – sirotinja
fuškija – konjski izmet, balega

H

harč (arč, arčiti) – trošak, trošiti

C

ceniti se – pogoditi se

Č

čador – šator
čair – livada, polje
čaršija – glavna ulica
čavuljiti – sitničariti, zakerati (mnogo ga be čavuljiš)
čerek – četvrt
čivija – fig. lukav, prepreden čovek
čiftati se, čivtati se – ritati se
čorbadžija – gazda, bogataš
čulj, čuljav – bez uha; fig. gluv
čuriti – pušiti
čučuk – mali, malen (Čučuk Stana)
čuruk – težak čovek, baksuz

džaba, džabe – jeftino, budzašto
džandrljiv – gotov na svađu
džavkati – tražiti
džululejka – zamlata
džumbus – galama, vašar

Š

šiveti, šiveta – kike, pletenice (šta si pustija tija šiveti – šta si to’lko uras’o)
šiše – boca
šišence – mali sud za rakiju
štur – bežanje, bekstvo, u’vatio šturu

__________
Čudi me da nema ni jedne reči na slovo LJ… Ja sam malo mozgao, ali, nisam uspeo da se setim! Možda previd sastavljača?!

oOo

23 komentara

  • Svaka čast na trudu, onome ko je to sakupio, a i vama što ste podelili!

    Iako mi je većina reči poznata, nekoliko njih ipak nisam znao. Takođe, dosta reči je opšte, rekao bih za celu Srbiju i ne odnose se samo na Niš, ili ja ima samo takav utisak.

    Reč na LJ, recimo „ljusne“ – padne (Što sam se sapleo, pa kad sam ljusnuo, sve se razbi!) P.S. možda ovde grešim, reč je specifična za šopske krajeve (Pirot, Dimitrovgrad), ali mislim da je (bila) u opticaju i u Nišu!

  • A propos reči KONDRCI potkrala se mala greška. Naime, ne radi se od vašima, nego o maloj, beloj glisti, Oxyuris vermicularis, koja povremeno izlazi iz digestivnog trakta, posebno kad se dete smiri, noću u toplom krevetu, pa izaziva sbrab u čmaru i dete se vrpolji, češe, ne može da spava, pravi ranice i sekundarnu infekciju i dr. Toliko i pozdrav svim čitaocima nišlijskog rečnika.

  • Ovo jeste zanimljivo ali, nazalost, ne predstavlja originalnu odliku niskog govora. U pitanju su turcizmi, kao sto je vec u komentarima navedeno. Niskog govora nema vec 100 godina, a sadasnji govor tamosnjih ljudi predstavlja (kao i kod vecine gradova u Srbiji) konglomerat, tj. hibrid govora mesta koja gravitiraju prema njemu (zbog migracija itd). JEDINA originalna sacuvana odlika niskog govora koja je opstala do dan danas, a ne srece se u drugim delovima Srbije, jeste kazivanje o osobi u deminutivu, sa pogrdnim/prezrivim tonom Npr, ‘TO se napilo, pa ne zna sta prica’ itd. Vezivanje onog BRE za niski govor toliko je pogresno da je suvisno i komentarisati. Pozdrav!

  • Možda bi se moglo reći, rečnik turcizama i izraza koji polako padaju u zaborav… U svakom slučaju, daju se još uvek čuti u Nišu, tu i tamo. 🙂

  • Vecina prikazanih rechi su obichni turcizmi koje su srbi iz Nisha odavno izbacili iz upotrebe! Inache izvorni govor nishkih srba pripada mnogo shirem starosrpskom dijalektu a i danas se moze chuti u selima i krajevima u okilini Nisha… Nazalost moracemo josh prichekati da se pojavi jedan odlichno obrazovan nishki lingvistichar koji ce pravilno zastupati govor starih srba iz Nisha i nishkih krajeva!

  • Mali prilog- Pundravci-kada je neko nemiran, nestrpljiv, kaže se „Imaš pundravce“…
    Mnoge reči imaju makedonsku ili bugarsku osnovu,ili su turcizami što je potpuno normalno za tu regiju.Dosta ovih reči su koristili moji baba i deda koji su živeli u Ćupriji, a rodjeni su oko 1900.godine.I danas koristim mnoge od njih, sa ponosom!

  • Ima i na slovo lj:

    ljočka=barica posle kise
    ljiga, ljigav, ljigavo=bala, ubalavljen, balavo
    ljizgoč =blatnjavo posle kiše ili kad se topi sneg
    ljuljća=ljuljaška (posebno za ljiljanje bebe)

    Imala bih još dosta dopuna, pozdrav Dragana

  • Moji deda i baba su koristili sve ove i još po neke izraze koje ovaj rečnik ne sadrži a po prirodi stvari bi mu pripadale. Oni nikada nisu živeli u Nišu već u selu Malči, 13km od centra grada. I ne samo u mom rodnom selu već su ove reči i izrazi bili u upotrebi u dobrom delu istočne jugoistočne Srbiji i sa malim izmenama i u Makedoniji, teritorije na kojima su osmanlije ostavili mnogo veći trag nego li na ostali deo Srbije. Mom ocu koji je veći deo života proživeo u gradu ovakav „nišlijski“ je bio maternji ali ga je koristio i to samo delimično u razgovoru sa svojim roditeljima, u Nišu je malo sa kim mogao da ga koristi a da ne izazovem podozrenje i podsmeh,,,,,Mojoj pok. majki koja je od rodjena pa sve do udaje živela je u selu D. Toponica – severno od Niša ovi izrazi su bili nepoznati. Nepoznanica su oni u manjoj ili većoj meri svim žiteljima severno od grada. Niš je bio i granica na kojoj su se mešale jezičke varijante sa uplivima stranih reči i izraza. Danas sveprisutni mediji u velikoj meri utiču na naš način izražavanja poistovećujući govor sredina sa oficijelnim govorom….

  • Увод аутора у тематику, са тврдњом да је ово нишки дијалект је непрецизан и делимично нетачан. Потпуно је нетачно да је овај скуп речи, или назива карактеристичан за говор у Нишу. Постоји можда сасвим мали проценат наведених речи и он је практично занемарљив. Једино по чему се нишки говор разликује од београдског, или можда боље речено литералног говора, је акценат. Дакле, главна разлика је у слоговном акцентовању речи. Овај горе представљени скуп речи се може повезати са јужнијим руралним пределима Србије, а поготово у најјужнијем делу, где можемо сврстати и градове, као што су Лесковац (у мањој мери) и на пример град Врање, који се у потпуности може поистоветити са овим речником, у довољној мери да представља један сасвим оригиналан дијалект.

  • Pošto sam srednju školu završio u Beogradu na svo zadirkivanje profesora i školskih drugova ipak sam bio u centru pažnje jednom prilikom dok smo sa školom gledali predstavu Zona Zamfirova a ja sam morao da sedim pored nastavnice srpskog jezika i morao da joj prevodim kao da je na nekom drugom jeziku.Mislim ipak da iako to bili turzizmi u našem jeziku netreba da se zaborave,hteli to ili ne to nam je istorija .Pozdrav od Rodju iz Niš .

  • @Gorane. Shto te buni „SH“? Na mobilnom telefonu nema cirilice niti nekih latinichkih slova koja su potrebna za srbopis… 🙂
    Mozesh sve bilje da razumesh kao ispoljavanje umetnichke slobode. Shto se tiche nasheg voljenog Nisha, ovaj grad moze da bashtini Tursko nasledje ili nasledje STARE SRBIJE! Dakle PRIZRENSKO TIMOCHKI DIJALEKT je osnov govora NISHKI SRBA! Naravno da se danas narodni govor sve vishe priblizio sa svim odlikama i regionalnim nijasama u celoj Srbiji…

  • Niski recnik je sakupio i sacinio Miroljub Nedovic Riki, glumac Narodnog pozorista u Nisu i dramski pisac, nagradjen vise puta za dramske radove koji se izvode sirom bivce Jugoslavije i u dijaspori. Njegova knjiga „NIS – NISLIJE – NISKI„, „PODSETNIK ZA NISLIJE I PRIRUCNIK ZA ONE KOJI TO NISU„ stampan je u vec dva izdanja (koliko ja znam) (CIP Narodna biblioteka Srbije, 886.1-1, 2004 godine ISBN 86-83119-56-0).
    Pored recnika knjiga zapocinje „licnom kartom„ NIsa, upoznavanjem u PRIZRENSKO-TIMOCKI DIJALEKT, NISU danas, imenima, cvecem, niskim pesmama i staroniskim kuvarom.
    Miroljub Nedovic Riki trenutno je angazovan na snimanju filma o starom Nisu.

  • Случайно попаднах на този речник и с интерес се зачетох. Като изключим турцизмите, попаднах на много познати думи. основното, което отличава нишкия диалект от сръбския език е, че както в българския език, така и в нишкия диалект, няма падежи.Разбира се,интонацията също. Познат от Пирот, след две дюловици, ми сподели, че ме разбира по-добре, отколкото някого от Белград:))

  • Deca, aj Čiča da ve pouči malko!
    T’j dijalekt se koristi i je živ, i toj kako!
    Zadnji bastion na t’j jezik ti je moj grad Kumanovo!
    Niz celu Makedoniju smo poznati za svoj poseban jezik, k’d nećemo da ne nekoj razbere mi gu ubrzamo, a na drugu stranu bilo koj od kude, mi ga razbiramo….znajete li kude se rodija reč „zbori Kumanovski da te razbere cel svet“
    I molu ve, ostavete priče za nekak’v izmislen starosrpski jezik ili ne znam što, torlački tj. Kumanovski je dijalekt koj se koristija do pozadi Niš od kude nas gledajeke.
    E ajmo sga na tesno, @Predrag ti nešto ne si stignaja u moderan svet??? Pa ima svakakvi sliva na mobilan, samo koj ne znaje tj ne znaje…
    @Dragana, ljočka ti je šiptarski mori što pričaš….ljolji muško dete ljočka žensko dete….mani se ne pričaj gluposti kd ne znaješ što pričaš
    A da je ljočka šiptarska b’š ljigava toj si u pravo…hahahaha
    I sve je ovoj kako ljuljačka, posebno od kako sve i svašta postana starosrpsko, pa majka mu stara po nekoj mi deli kako sam da je Šiptar, i oni takvi, kolko i odrtaveni da su, sve avtochton, sve Illirsko a oni potomci njini….ajde bre više preko ….. toj ponašanje!
    Ja vi garantiram, da Kumanovci su zadnji ljudi koji ga zboriv tj ogroman dijalekt, koji nemav gajle i ne davav pet pare što drug nekoj misli eli priča….posebno ne neko bugarče što nekako zalutalo pa ček i ono da kaže nešto…. Abe Bugarče znaješ li na što toj liči?
    Čula žaba konj se kove pa ona trk i njuma da kovev….znaješ li što na ujnu ti frdžalo…
    Devejese i pe’čes posto od gore navedeni reči su živi u Selsko-Kumanovski….naročito Tromeđa, Banevo Trlo, Pukovsko pa gore do German, Zebrnik, Drenak koje već skoro Palanku faća….

    Eeeee deca deca nemate pojma…hahahshs hahahahaha ništo ke se naučite… Kumanovski ne je teško da se nauči!
    Ajde s’ga u krevet i nemoj da mi gunjđate mlogo, pošto nema labavo kude Kumanovci….hahahaha

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280