Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo Duhovnost

Proglas i upozorenje protiv masona i slobodnih zidara – Ruska Pravoslavna Zagranična Crkva

Ruska Pravoslvna Crkva u Inostranstvu (Zagranična)

 

Proglas i upozorenje protiv masona i slobodnih zidara

POSLANICA RUSKE PRAVOSLAVNE CRKVE ZAGRANIČNE O MASONSTVU

OKRUŽNA POSLANICA SABORA RUSKE PRAVOSLAVNE CRKVE U INOSTRANSTVU SVIM VERNIM ČEDIMA RUSKE PRAVOSLAVNE CRKVE KOJA SU U RASEJANjU

 

Ljubljeni, ne verujte svakome duhu, nego ispitujte duhove jesu li od Boga; jer mnogi su lažni proroci izišli u svet“ (1.Jn 4:1).

Proglas i upozorenje protiv masona i slobodnih zidara Masonski simbol i grb masonic symbol– Ako su i na jedno vreme primenjive ove sveštene reči ljubljenog učenika Hristovog i tajnovidca Jovana, onda je to više od svega ovo naše vreme.

Naše metežno vreme je veoma siromašno prorocima, ali je veoma bogato lažeprorocima. Svet je osiromašio „Duhom Božijim“, ali je vrlo bogat „duhom zablude“.

„Stara zmija, koja je đavo i satana“ (Otk 20:2), posadila je u srcima ljudi mnoštvo svakojakih lažeučenja, jeresi i sekti, kojim vara slabe u veri i neiskusne u poznavanju Carstva Božijeg, odvraćajući ih od vere u Boga, u Crkvu Hristovu, u besmrtnost duše, u zagrobni život, u buduću platu na sudu Božijem.

Jedno od najštetnijih i uistinu satanskih lažeučenja u istoriji čovečanstva jeste upravo masonstvo. O njemu i imamo nameru da po svojoj arhipastirskoj dužnosti besedimo pravoslavnom ruskom svetu.

Masonstvo je tajna međunarodna, svetska, revolucionarna organizacija borbe protiv Boga, protiv hrišćanstva, protiv Crkve, protiv nacionalne državnosti, a pogotovo hrišćanske državnosti.

U toj međunarodnoj organizaciji po snazi uticaja i značaju prvo mesto pripada jevrejskom narodu, kome je bogoborstvo svojstveno još od dana raspeća Hrista Spasitelja. Judaizam je istorijski povezan sa masonstvom najtesnijim sponama u svojoj ogorčenoj borbi sa hrišćanstvom i u mesijanskim težnjama za vladanjem svetom.

Masonstvo je nepomirljivi neprijatelj hrišćanstva. Ono za svoj cilj postavlja rušenje Crkve, rat sa svim religijama, uzdrmavanje temelja nacionalne hrišćanske državnosti i organizovanje revolucija po čitavom svetu. Čuveni mason Volter je nekada rekao: „Pogazimo nevaljalicu!“, to jest religiju. Ta znamenita fraza nalazi svoj odjek u masonskim krugovima i do dan danas. 1881. je belgijski mason Fleri pisao: „Dole raspeti! Ti koji evo već 18 vekova držiš svet pod svojim jarmom! Tvoje carstvo se završilo! Nije potreban Bog!“[1]

„Naš cilj nije to da ustanovimo individualizam, već to da zbrišemo hrišćanstvo sa lica zemlje“, govorila je te iste godine utemeljiteljka Teozofskog društva Blavacka.[2]

„Ateista je jedna od najslavnijih titula čovečanstva, odlikovanje svetskih junaka… mučenika… spasitelja sveta. Nikakva filozofija, nikakvo bogoslovlje nije donelo svetu ništa dostojno u poređenju sa blagovešću ateizma… Čast i slava tim istureniim borcima za napredak, toj počasnoj prethodnici vojske slobode. Čast i slava onome ko je u svojoj brizi za čoveka zaboravio Boga“, kaže teozofka Ana Bezant.[3]

Ugledni mason 33. visokog stepena izjavio je 1912. godine: „Vi osećate neophodnost da jednom za svagda svršimo sa Crkvom, sa svim Crkvama“. „Dok to ne postignemo, mi nećemo moći raditi produktivno, niti sagraditi bilo šta trajno.“[4]

1913. je mason Sikar de Klozol govorio: „Ima jedan mir koji mi ne možemo sklopiti, jedno razoružanje na koje ne možemo pristati, ima jedan rat koji moramo neumorno da produžavamo do pobede ili do smrti, to je rat protiv večnih neprijatelja masonstva i republike, neprijatelja razuma, nauke i ljudske pravednosti, a ti neprijatelji su sve dogme, sve Crkve“.[5]

Nešto kasnije, na opštem Konventu orili su se ovakvi govori: „Razrušimo taj simbol užasa i gnusobe, to ognjište svetskog zločinstva i obnovimo večnu borbu. Pogazimo nevaljalicu.“[6] „Vodićemo borbu sa svim religijama, pošto su one pravi neprijatelji čovečanstva.“[7]

Belgijski mason Kok je na međunarodnom masonskom Kongresu u Parizu izjavio: „Ono što je neophodno da srušimo jesu religija, dogme“[8], i dalje: „Putem propagande, pa i putem administrativnih uredbi postignimo to da možemo pogaziti religiju.“[9]

Španski mason-revolucionar Francisko Ferero u svom katihizisu za svetovne škole piše: „Bog je tek detinji pojam, izazvan osećanjem straha“.[10] „Nedovoljno je tek suzbiti uticaj sveštenstva i lišiti Crkvu autoriteta… – Neophodno je razrušiti samu religiju“, odlučuje masonski Kongres 1900. godine.[11] „Borba ne na život, već na smrt“, izjavio je na tom Kongresu belgijski veliki majstor. Znakovite su sledeće reči masonskih delatnika: „Podsetimo da su hrišćanstvo i masonstvo potpuno nepomirljivi, i to toliko da prikloniti se jednome znači prekinuti sa drugim. U tome slučaju dužnost masona je samo jedna – treba smelo sići u borbenu arenu i tući se“.[12] „Radićemo, ispredaćemo spretnim i opreznim rukama taj mrtvački pokrov koji će jednog prekrasnog dana prekriti sve religije, i tada ćemo u celom svetu potpomoći rušenje klerikalizma i sujeverja koje od njega proizilazi“, kaže član Konventa Velike Lože Francuske.[13] Moglo bi se navesti još bezbroj sličnih izjava, budući da nijedan masonski skup ne prolazi bez ispada protiv religije.

Treba primetiti da masonstvo u svojim obredima, posvećenjima i simbolici ima izrazito bogohulni karakter. Tako je na primer loža 18. stepena (Rozenkrojcerska) ukrašena slikom Golgote. Na krstu je naslikana ruža iznad koje je stavljen tajanstveni jevrejski natpis I.H.P.I.[14] Zasedanje lože počinje onoga trena kada se pocepa na dvoje crkvena zavesa. Ceremonija se završava bogohulnom izjavom – masoni se izjašnjavaju kao služitelji satane: „Mi masoni“ – kaže veliki majstor Bruklinske lože Lesing – „pripadamo Luciferovom rodu. Trougao mesto krsta. Loža umesto Crkve.“[15] Naravno, postojanje takvih bogohulnih obreda masoni prikrivaju, ali se oni svejedno obavljaju u vrhovima nekih masonskih loža.[16]

Ako na prvom mestu stoji borba sa religijom, onda drugo mesto neosporno zauzima borba sa hrišćanskom državnošću koja je istorijski utelešena u monarhijskom uređenju.

Masoni ovo često poriču, pozivajući se na posebne odredbe ustava koje zabranjuju svaku raspravu povodom dejstva građanskih vlasti i svako masonsko umešavanje u borbu političkih stranaka,[17] ali, kao i mnogo šta drugo, te odredbe ustava masonskih loža služe jedino tome da se lakše zavaravaju neobavešteni ljudi. Tako na svome zasedanju od 12. aprila 1884. godine Velika Loža Francuske odlučuje: „Zbog beskorisnosti se ukida tačka ustava po kojoj se Velika Loža odriče od razmatranja političkih pitanja“[18], ali u zvaničnom biltenu Velikog Istoka Francuske za 1886. godinu može se pročitati: „Neko vreme je postajalo ne toliko pravilo, koliko obična formalnost da se izjavljuje da se masonstvo ne bavi ni pitanjima religije ni politikom. Pod pritiskom policijskih propisa bili smo prinuđeni da prikrivamo ono što je naš jedini zadatak.“[19] Bez obzira na to, u zvaničnim statutima odredba ustava koja zabranjuje umešavanje u politiku, ostavljena je. Iz toga se može videti koliko se može verovati zvaničnim pravilima masonskih loža. Ceo niz autoritativnih istoričara svedoči da je u revolucijama XVIII, XIX, kao i našeg veka, masonstvo uzimalo najživljeg učešća i imalo veoma veliki uticaj. Masonska izdanja i do dan danas to potvrđuju, pa se čak time i ponose. Puno puta su oni naglašavali da je revolucionarska deviza „Sloboda, jednakost, bratstvo“ odvajkada bila deviza masonstva. Mason i kabalist Papis tvrdi da su „revolucije primena ustava masonskih loža na društvo“.[20] Rusku revoluciju 1905. godine jedan masonski časopis pozdravio je rečima: „Svi republikanci, a pogotovo masoni, moraju da izraze natoplije želje za što skoriji trijumf ruske revolucije.“[21] Ali, to je bilo u prošlosti. A, šta masoni govore u sadašnjosti? 1923. godine na jednom od skupova lože grada Anžea bilo je rečeno: „Masonstvo, koje je odigralo vodeću ulogu 1789. godine, mora biti spremno da istakne kadrove za revoluciju koja je uvek moguća.“[22]

„Braćo,“ može se pročitati u drugom broju istoga zvaničnog biltena, „dozvolite mi da izrazim još i nadu u to da će masonstvo, koje je zadužilo istoriju nacionalnim revolucijama, uspeti da napravi i krupniju revoluciju – internacionalnu.“[23]

Treba primetiti da masonski delatnici uvek poistovećuju bezbožnu republiku i socijalizam, ne libeći se čak ni saveza sa komunistima, iako se sakrivaju iza devize „Slobode, jednakosti, bratstva“. Predsednik Velikog Istoka Dezmon daje ovakvo određenje republike: „Za mene republika znači: ‚antiklerikalizam’, antimilitarizam, socijalizam.“[24] „Mi ćemo pobediti isključivo zahvaljujući savezu levičara, čija glavna ćelija će biti loža“ – kaže se u izveštaju pomenutog Konventa; „mi moramo da okupimo sve republikance i da čak i u savezu sa komunistima izradimo program.“[25]

Na taj način masoni sami potvrđuju svoju vezu sa komunistima i sa rušiocima naše Domovine. Pod znakom masonske zvezde deluju sve tamne sile koje ruše nacionalne hrišćanske države. Masonska ruka je učestvovala i u razrušenju Rusije. Sva načela, svi metodi koje boljševici upotrebljavaju za rušenje Rusije veoma su bliski masonskim. 15-ogodišnje posmatranje rušenja naše Domovine belodano je svom svetu pokazalo kako učenici do u tančine oponašaju svoje učitelje i kako su porobljivači ruskog naroda verni programu masonskih loža po pitanju borbe protiv Boga, protiv Crkve, protiv hrišćanskog morala, protiv porodice, protiv hrišćanske države, protiv hrišćanske kulture i protiv svega onoga što je stvorilo i uzvisilo našu Domovinu.

Ne možemo a da ne primetimo i to da naš teški crkveni raskol ima za svoj praizvor to isto razvraćujuće masonstvo sa svojim različitim organizacijama i delatnicima koji su pronikli u crkveno-parohijske ustanove u cilju rastrojavanja i rasturanja crkvenog života. Navukavši togu revnitelja pravoslavlja i hrišćanskog prosvećenja, oni uz pomoć takve lukavštine i licemerstva, posredstvom novca i štampe varaju lakoverne i neobaveštene ljude, zaražavaju ih otrovom modernizma i odvlače ih od istinite Hristove Crkve. Ruska emigracija je jako zatrovana masonstvom.

Ruski masoni obično nastoje da se ograde od svetskog masonstva, tvrdeći da ruske lože tobože nemaju ništa zajedničko sa ložama drugih zemalja. Međutim, takve izjave ne odgovaraju istini. Masonstvo ima tačno određenu organizaciju. Pojedine masonske lože na čelu sa svojim predsednikom uključene su u federaciju u čijem vođstvu se nalazi upravni organ ili savet. Svake godine središnji organ saziva zajednički skup iz predstavnika svih loža date federacije, pri čemu te predstavnike biraju lože istovremeno sa drugim dužnosnicima. Stoga nijedan mason ne može da ne zna kojoj federaciji pripada njegova loža. Ruske lože su raspoređene po mnogim zemljama i nose svojstvene nazive: Astreja, Severna Svetlost, Jupiter, Hermes, itd. nijedan ruski mason ne može tvrditi da nema ništa zajedničko sa bezbožnim masonstvom drugih zemalja.

1923. godine ugledni ruski mason Kuzmin-Karavajev izjavio je na Konventu velike Lože Francuske: „Mi, ruske izbeglice, smo svi vaši učenici; mi učimo kako da postanemo dobri masoni da bismo bili u mogućnosti da sprovedemo u život masonsku devizu ‚Sloboda, jednakost, bratstvo’.“[26]

Tvrdnja da rusko masonstvo u inostranstvu nastupa kao neka zasebna i nezavisna organizacija, sadrži neistinu.

Masonstvo je jedinstveno bez obzira na neku razliku u obredima, pa i na neku nestvarnu, ili tačnije tobožnju različitost. Veoma često se može čuti mišljenje da navodno postoji „dobro“ masonstvo i „loše“ masonstvo, no u govorima i spisima uglednih masona stalno se susreću ukazivanja na jedinstvo svetskog masonstva, i pored prividnih različitosti. (U osnov svih masonskih statuta ulazi takozvana Andersonova Konstitucija.) Brat Kolson piše u „Opštim masonskim analima“: „U našim redovima (tj. u ložama) nema stranaca. Braća svih narodnosti su kod kuće u svim ložama.“[27] Brat Ragon, opštepriznati masonski autoritet, iznosi sledeće: „Osnovno svojstvo masonstva jeste internacionalnost. Masonstvo je jedinstveno, i svaki obred ili narod koji odstupa od toga načela zalutao je i skrenuo sa masonskog puta… Mi pravo masonstvo ne shvatamo kao neko koje bi se moglo nazivati engleskim, škotskim, američkim, i tome slično. Postoji li onda engleska, škotska ili francuska matematika? Ne, postoji samo matematika, a samim tim postoji samo masonstvo. Neke osobenosti u obredima, ceremonijama i načinima prijema su nedovoljne da bi nacionalizovale masonstvo nasuprot njegovoj opredeljenosti na internacionalnost.“[28] Masonstvo je jedinstveno i različitost između raznih obreda je samo tobožnja, za širu publiku. Pripadnost dotičnog „brata“ jednom obredu nipošto ga ne isključuje iz drugog, bajagi protivnog mu obreda. Svaki mason višeg stepena poseduje i prva tri stepena i u svojstvu majstora nastupa kao punopravni član ma koje lože na zemljinoj kugli. Svaki mason, ma kojoj federaciji da pripada, dužan je zbog toga da nosi punu odgovornost za tu protivhrišćansku i protivdržavnu delatnost koju vodi jedinstveni svetski masonski red, a onaj koji se skriva od te odgovornosti iza narodnih ili obrednih etiketa, ili obmanjuje sam sebe, ili svesno dopušta neistinu.

Ukazavši na štetno delovanje masonstva ne možemo a da ne spomenemo i toliko pogubna učenja i organizacije koje su mu srodne, koje se sa njim nalaze u tesnoj vezi i zavise od njega, kao što su: teozofija, antropozofija, „Hrišćanska nauka [Christian Science]“ i YMCA [Young Men’s Christian Association].

Na našu duboku žalost, ta društva su široko rasprostranjena među našim iseljeništvom. Stoga mi smatramo svojom dužnošću da upozorimo našu rusku pastvu na tako opasna učenja i organizacije, te pozivamo sva naša duhovna čeda da nemaju sa njima nikakvog dodira.

Uzimajući u obzir sve gore izloženo, Svešteni Sabor je odlučio:

Osuđuje se masonstvo, kao učenje i organizacija neprijateljska hrišćanstvu i revolucionarna, usmerena na rušenje osnova nacionalne državnosti.
Osuđuju se takođe i sva učenja i organizacije srodne masonstvu: teozofija, antropozofija, „Hrišćanska nauka“ i YMCA.

Nalaže se Eparhijskim Preosveštanim Vladikama i Načelnicima misija da svome područnom sveštenstvu predaju uputstva neophodna za borbu protiv navedenih štetnih učenja i organizacija i za opominjanje pravoslavne ruske pastve protiv oduševljavanja njima i protiv učestvovanja u njihovoj štetnoj delatnosti, posredstvom duhovne propovedi, vanbogoslužbenih beseda, štampe, predavanja o Zakonu Božijem u školskim ustanovama, a naročito putem ispovesti.

Stavlja se u dužnost crkvenih pastira da one koji pristupaju ispovesti pitaju nisu li oni u masonskim organizacijama i ne dele li ta učenja, te ako se pokaže da jesu ili da dele, onda takvima da objasne da je učestvovanje u navedenim organizacijama nespojivo sa zvanjem hrišćanina – člana Hristove Crkve, da su oni dužni ili da se konačno odreknu masonstva i njemu srodnih učenja, ili da se, ako to ne budu ispunili, neće udostojiti Svetog Pričešća, te da će pri daljoj nepokajanosti biti odlučivani od Svete Crkve.

Predavši vam naša Arhipastirska uputstva u vezi neprijatelja Božijih i neprijatelja našega spasenja, želimo da vas podsetimo na Apostolske pozive: „Ljubljeni, starajući se na svaki način da vam pišem o opštem spasenju, imadoh potrebu da vam pišem pozivajući da se borite za veru jedanput predanu svetima… izgrađujući sebe… u ljubavi Božijoj, očekujući milost Gospoda našeg Isusa Hrista za život večni.“ (Jd 3,20,21)

„Sve što je rođeno od Boga pobeđuje svet, i ovo je pobeda koja pobedi svet – vera naša. Ko je taj koji pobeđuje svet do onaj koji veruje da Isus jeste Sin Božiji… Znamo da smo od Boga i da svet sav u zlu leži. A znamo da je Sin Božiji došao i dao nam razum da poznamo istinitoga Boga i da budemo u istinitom Sinu Njegovom Isusu Hristu. On je istiniti Bog i život večni.“ (1.Jn 5:4-5,19-20)

Predsednik Arhijerejskog Sabora
Ruske Pravoslavne Crkve u inostranstvu
† Mitropolit ANTONIJE

15/28. avgusta 1932. godine.

Dan Uspenjija Božije Majke.

Sremski Karlovci. Jugoslavija.

. . .

DODATAK

Ruska Zagranična Crkva je na svom Saboru 1938. ne samo potvrdila protivmasonsku odluku iz 1932. godine, nego je i nakon razmatranja posebnog izlaganja A.I.Lodiženskog poimeničnim glasanjem prihvatila njegovu predloženu rezoluciju koja osuđuje masonstvo:

Rezolucija po izlaganju A.I.Lodiženskog po pitanju osude masonstva

„Sabor Ruske Pravoslavne Crkve u inostranstvu, sa učešćem predstavnika klira i mirjana na svom zasedanju 10/23. avgusta 1938. godine, imajući u vidu rešenja Arhijerejskog Sabora 1932. godine koji je izrekao osudu franmasonstva kao protivhrišćanske zajednice, sa žaljenjem ustanovljava da je i pored takve javne osude od strane više crkvene vlasti protivhrišćanske suštine franmasonstva, jedan broj Rusa koji sebe smatraju pravoslavnima produžio članstvo ili nanovo stupio u to tajno društvo, a takođe uzimajući u obzir da je veza svetskog masonstva sa borbenim bezbožnim pokretom koji je porobio Rusiju, istovetnim sa III internacionalom, neosporna, odlučuje:

Svi koji sebe nazivaju pravoslavnim Rusima, a koji su članovi protivhrišćanske i Svetoj Rusiji neprijateljske zajednice franmasona, ako li oni na tajni ispovesti ne prinesu utvrđeno pokajanje za svoju zabludu, smatraće se izbačenim iz krila Svete Pravoslavne Crkve sa svim posledicama koje iz toga proizilaze.

. . .

Napomene uz text:

 

  1. „Raison et Religion“, Брисел, 1881, стр. 170.
  2. Pall-Mall Gazette, 26. апр. 1881.
  3. The Gospel of Atheism, Лондон, 1882. 7, 2.
  4. Службени извештај Конвента Великог Истока Француске, 1912. г. стр. 270.
  5. Исто, 1913, стр. 393.
  6. Исто, 1922, стр. 102.
  7. Исто, , стр. 198.
  8. Исто, стр. 840.
  9. Revue Internationale des Societes Secretes, бр. 33, 1931, стр. 839.
  10. Исто, стр. 774, бр. 30, 1931 г.
  11. Congress Maçon. Internationale de Paris, 1900, стр. 102.
  12. Часопис „Акация“, новембар 1930. године, стр. 145.
  13. Compte-rendu du Convent de la G. L. F., X. 1922, стр. 128.
  14. Ragon, Cours philosophique et interpretatif, les imitations anciennes et modernes, 1841, стр. 318, 319 и 334.
  15. Bauhutte, 1890, 119.
  16. Revue Internationale des Societes Secretes, бр. 5, 1. мај 1929.
  17. Constitution du Grand Orient de France 1901, стр. 12.
  18. Bulletin Officiel de la Grande Loge de France, M. VII, стр. 35, 1884.
  19. Исто, стр. 545.
  20. Papus, Martinisme et Franc-Maçonnerie, стр. 65.
  21. Acacia, бр. 28, 1905.
  22. Bulletin Officiel de la Grande Loge de France, X. 1923, стр. 28.
  23. Исто, стр. 236, 1922.
  24. Извештај Конвента Велике Ложе Француске, 1899. г.
  25. Извештај Конвента, 1922 г., стр. 236.
  26. Службени извештај, стр. 120.
  27. Annales Maçonniques Universelles, V. 1930, стр. 110.
  28. Ragon. Orthodoxie Maçonnique, XXIII, стр. 353.

 

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter