Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo Travel

Olimpijada u Londonu 2012 – ceo svet danas gleda Veliku Britaniju i njen glavni grad

Velibor Mihić de Majo

 

 

Ceo svet danas gleda u Veliku Britaniju i njen glavni grad

Olimpijada u Londonu 2012.

 

 

„London je, međutim, kao magnet Evrope… privlačio, sve više, te gomile iseljenika i nesrećnika, a sve je, to, izazvalo, u tim tihim mirnim ostrvima neku zabunu, neki metež, uz smeh i mržnju, viku i suze oko Londona“ – piše Miloš Crnjanski u svom remek-delu „Roman o Londonu“

A danas – 27. jula 2012. i sledećih dana – London privlači – kao magnet – ceo svet zbog Olimpijade!…

A kako je postao London, „grad nad gradovima“, po mnogima najcivilizovaniji grad svih vremena? Da li od jedne kuće, jednog zaselka, jednog sela, jednog gradića…?

Reč-po-reč…

Grad Londinium, osnovali su Rimljani oko 50. posle Hrista i, mada nema čvrstih dokaza o postojanju nekog prethodnog naselja, veruje se da naziv potiče iz perioda pre invazije Rimljana…

London, prestonica kraljevstva Eseksa, najveći značaj dobija u doba Alfreda Velikog. Godine 1191. dobija samoupravu. Otad će politički i ekonomski značaj Londona neprestano rasti, uprkos ogromnom požaru 1666…

U XIX veku prerasta u veliku lepu privlačnu svetsku metropolu u kojoj se sklapaju mnogobrojni međunarodni ugovori, održavaju brojne konferencije, a svetska kultura počinje da biva u londonskoj žiži…

Teško je stradao od nacističkog bombardovanja u Drugom svetskom ratu… kad je pokazao neviđenu snagu duha svojih građana, naviknutih na „krv, znoj i suze“ (Čerčil) i uverenih u krajnju pobedu…

Budući da je i uže i šire područje Londona naseljeno, već, oko dve hiljade godina, teško je tačno odrediti dokle se prostire ovaj megagrad. Istorijski centar Londona je njegov veoma malen deo koji nosi naziv Grad London (City of London). Administrativno govoreći, Grad London i jest grad koji ima i sopstvene policijske snage nazavisne od Metropolitan Policije. „Ostatak“ Londona je administrativno podeljen u 32 opštine (municipalities) od kojih jedna ima status grada i to je Grad Vestminster (City of Westminster). Treba imati u vidu da status grada dodeljuje, samo, vladar, tako da je ovo više tradicionalna počast nego suštinski iskaz autonomije/nezavisnosti neke zajednice…

Geografijom Londona u najvećoj meri određuje reka Temza, ponos prestonice, primamljiva za milionske turiste koji i danju, i noću, i leti, i zimi vrve kao mravi duž njenih obala, preko mnogobrojnih mostova ili se voze „rečnim tramvajima“… opčinjeni lepotama ovog grada neponovljive lepote!… Jer: ko je video London, video je sve! I ja sam, čak, nekoliko puta (nekoliko: oko pet)…

Istorijski gledano, prva naselja u ovom području, nastala su, baš, oko Temze da bi se širila i međusobno spajala. Budući da je London u proseku ravan, s, tek, manjim brojem brda zanemarljive visine koji nisu ometali njegov razvoj, London je danas, grubo rečeno, kružnog oblika.

Sama Temza iztrazito meandrira, tj., krivuda protičući kroz London. Razvitkom grada i izgled Temze se menjao. Ona je nekad bila plitka i znatno šira, često je plavila okolno zemljište koje je bilo pretežno močvarno. Ali, pametna i vrlo dugotrajna regulacija njenog toka izgradnjom nasipa i brana je u velikoj meri izmenila tok i „prirodu“ Temze. Većina njenih pritoka u području Londona su danas podzemni vodotokovi. Temza je i plimska reka (zahvaljujući čem se London i razvio kao velika rečno-morska luka) gotovo celom dužinom svog toka kroz London, tačnije, od Kingstona, na Temzi (Kingston upon Thames) pa, dalje, nizvodno. Varijacije u nivou reke su velike i dostižu i po nekoliko metara. London je pre izgradnje Barijere na Temzi (Thames Barrier) imao velikih i čestih problema s poplavama. Njenom izgradnjom, problem je rešen ali se očekuje da će se u budućnosti javiti potreba za većom barijerom, nizvodnije. Temza je plovna najvećim delom svog toka kroz London…

London ima umerenu klimu. Padavine su podjednako raspoređene tako da se mesečna količina kiše ne razlikuje, previše, u toku godine. Najveće količine padavina su između oktobra (57 mm) i decembra (57 mm) dok je februar najsuvlji mesec (36 mm). U proseku, London ima 145 dana s padavinama u toku godine (kišobran je deo lične „opreme“). Sneg je retkost, kratko se zadržava i pokrivač ne prelazi nekoliko centimetara. Ovom doprinosi i činjenica da London ima mikroklimu zbog koje je i do 5° C topliji od svog okruženja. Temperature su umerene, retko padaju ispod nule a prelaze 30° C. Najviša temperatura zabeležena u Londonu je 38,1° C…

Ove, 2012, London će postati prvi grad koji je bio domaćin olimpijskim igrama – tri puta! Kakva čast, kakvo poverenje!…

Dobro došli u London – i nek vas prati sportska sreća!

Svakako, i nas, Srbe!

 

oOo

Ostavite komentar

Ostavite komentar