Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

Konstantin

 

Euro song takmičenje i evrovizijski biznis za sve pare

 

Započeto negde i nekada kao festival nacionalnih javnih tv kuća, ma šta to danas u modernom žargonu značilo, gde su se nacije takmičile koja će zemlja da postane novi pobednik Evrovizije, to jest Euro Song-a, učešće na Evroviziji je nekada treslo celu naciju, počev od grupa gradjana po kafanama i birtijama do profesionalnih političkih  kadrovika koji su o uspesima ili neuspesima našeg predstavljanjia na Evroviziji raspravljali na sednicama Saveza Komunista i Socijalističkog Radnog Naroda. Čak su i SKOJ-evci imali ponekad nešto da kažu na tu temu. Danas političare to zanima samo kada pobedimo ili osvojimo neko od prva tri mesta, da uspeh za rever zadenu umesto karanfila.

Onda su kod nas počele one lude crvene socijalističke 90-e, kojima se sada sa Dačićem i ex radikalima opet rado vraćamo, i mi smo zaboravili na to takmičenje. Onda smo počeli da ga se prisećamo i odmah smo ga etiketirali kao zabavu pedera i gej populacije koja je ceo koncept uzela pod svoje i promoviše vrednosti lgbt populacije. Sve je šareno, u duginim bojama, ima svakakvih kreatura na sceni, zabavno je, muzika je raznovrsna tra la la svirka, sve nevladine organizacije imaju rezervisane karte za učešće na festivalu i prosečnom srpskom umu to sve liči na zaveru pedera, jer ko bi se ozbiljan tako zabavljao bez trubača, prsatih i trbušastih južnomoravskih lepotica i pečenih jagnjića.

Ipak, nekoliko naših uspeha, čak i pobeda Marije Šerifović sa sjajnom pesmom „Molitva“, vratili su nas u malo mirnije tonove i razmišljanja, da je to možda samo jedan uspeli komercijalni projekat u kome se vrte velike pare od oglašavanja, promocije turizma jedne zemlje, od sms poruka, sponzora, ulaznica i menadžerskih agencija koje na tom festivalu stvaraju i promovišu nove zvezde. Kao što je legendarna švedska pop grupa ABBA počela svoju svetsku karijeru na Euroviziji davne 1974 godine.

Da ne dužim, Evroviziju gledam rado, kao zabavno niskokalorično mentalno štivo. Nisam nešto impresioniran ovogodišnjom euforija pobednicom iz Švedske, mislim da Željko Joksimović stvarno ima bolju kompoziciju u svim aspektima, kao i da je bilo još par dobrih pesama, dok je sve ostalo, čak i one super bakice iz Rusije dno muzičkog ukusa, ali kao što rekoh sve je to biznis. Činjenica je i da je Eurosong sve više EuroAzijski song, jer je stara Evropa pored raznih globalnih pop atrakcija prezasićena zabavom, dok mlade evropske istočno evropske nacije i exruske republike srednje Azije sve više privlači spoj šljokica i lakih nota. I to je deo izvoza Evropske kulture na istok, doduše one malo niže kulture.

Vratmo se ipak nama i temi teksta. Da je Željko nastupio sa onim momkom koji peva pesmu gluvonemima u tv spotu, imao bi daleko najbolji nastup, ali izgleda da je moralo da se štedi za Tijanićeve asistentkine, pa je dečko nezasluženo izostao. Da je on bio na sceni, Željkov nastup bi se pamtio, ovako se ni ja ne sećam šta je on izvodio. Pesme se sećam, ona je dobra. Medjutim, suština je da Željko nema veliki potencijal da postane istinska internacionalna zvezda, pa su se svi pomalo potrudili da novo indijanku iz Švedske favorizuju ne bi ona odskočila, kada naše „staro vino“ već nije već do sada uspelo u Evropi iako je bio primetan i nagradjivan dobrim mestima na Evroviziji.

Teško je dobiti drugu priliku. Evrovizija je mesto za nove zvezde. Poštenije je dati priliku mladjima i novijima, razmišlja globalni business.

.

Moji Evrovizijski favoriti – Top 3

 

ABBA – Waterloo

http://www.youtube.com/watch?v=FItNLZ_oMFk

. . .

Secret Garden – Nocturno

Željko Joksimović – Nije Ljubav Stvar (Serbia) Official Video Clip with Sign Language

. . .

 

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: