Velibor Mihić Knez
Na svetski Dan prijateljstva – 1. avgust
Na muci se poznaju prijatelji!
Ako imate prijatelja, bogat ste čovek!… A ako ste vi nekom prijatelj, još ste bogatiji: možete mu pomoći u nevolji, poradovati se njegovoj sreći, požaliti ako je u neprilici i odmah mu pomoći – ne „sutra“, ne „videću šta mogu da uradim“… već odmah pomozite pa makar bili na šteti!… Prijateljstvo ne „tera mak na konac“, ne „provlači se kroz iglene uši“, nepoznata kategorija mu je „kusur“… jer sve radi iz prijateljstva!… Ako ste sami, prijateljstvo će doneti lek čami!… Bićete radosniji kad vaša radost odzvanja u duši vašeg prijatelja!… Prijateljstvo ne zna za zavidljivost, ono živi za drugog!…
Evo „nekoliko“ najlepših misli, mudrosti, sentenci, poslovica, istina, maksima, deviza… o PRIJATELJSTVU. A na kraju, link koji će vas odvesti do Meše Selimovića i njegovih misli o PRIJATELjSTVU…
Prijateljstvo dokazuju postupci a ne reči i osmesi!
Nije teško umreti za prijatelja, teško je naći prijatelja koji bi zaslužio da čovek za njega umre!
Čuvaj me, Bože, “prijatelja“ jer neprijatelja se sam čuvam!
Koliko god je retka istinska ljubav, još je ređe istinsko prijateljstvo!
Prijatelj je onaj koji zna sve o tebi, a i dalje te voli!
Pri izboru prijatelja budi spor, pri promeni još sporiji!
Ako prijatelja stavljaš na probu, nisi mu prijatelj!
Ako me jednom prevariš, ti si kriv. Ako me drugi put prevariš, moja krivica!
Ne idi ispred mene, mogu da te pustim da odeš; ne idi za mnom, mogu te ostaviti; idi pored mene, budimo prijatelji!
Veća je sramota nemati poverenja u svoje prijatelje nego da te oni prevare!
Prijateljstvo je tanka „žica“: prekinuti se, može, lako, a može se i sastaviti ali… uvek ostaje „čvor“!
Druži se s onima koji će te boljim učiniti!
Život nam daje roditelje, prijatelje biramo sami!
Prijatelja možeš imati jedino ako si prijatelj!
Mnogi će ti „prolaziti“ kroz život, ali, samo, pravi prijatelji će te voleti i ostaviti trag u srcu!
Poštuj svog prijatelja kao samog sebe!
Ko te voli, voli ga još više!
Prijateljstvo se ceni po srcu… ali su postupci prava proba!
Manje je važno ko ste, gde ste i zašto ste: važnije je s kim ste!
Bivši prijatelj je gori od neprijatelja!
Čist račun, dugo prijateljstvo!
Drvo na drvo se naslanja, a čovek na prijatelja!
Blago onom ko ima prijatelje, teško onom kom su potrebni!
Kad prijatelju pozajmiš pet dolara i on se nikad, više, ne pojavi u tvojoj kući, znaj da je to dobro uložen novac!
Pravi prijatelj je čarobno ogledalo: nikad se ne smeje tvojim suzama!
Ako, pri svakoj prijateljskoj usluzi, odmah misliš na zahvalnost, onda nisi darovao, već prodao!
Pravi prijatelj je onaj koji te drži za ruku, a dodiruje tvoje srce!
Jezik prijateljstva nisu reči nego značenja!
Kad se prijateljstvo „pocepa“, ne može se „zakrpiti“!
Ko ti priča o tuđim manama, drugima će pričati o tvojima!
Kad usamljen – čovek bez prijatelja – kine, sam, sebi, mora da kaže: „Nazdravlje!“
Potrebni su ti i „prijatelj“ i neprijatelj da te „rane“ u srce: jedan da te kleveće iza tvojih leđa, a drugi da ti javi!
Prijatelje sreća stvara, a nesreća ih proverava!
Prijateljstvo je: jedna duša u dva tela!
Evo „nekoliko“ primera gde se zna ko ih je izrekao jer su zapisani:
Prijateljstvo prestaje gde počinje dug! (Tven)
Draž susreta s prijateljem, znatno mi umanjuje osećanje da ne volim njegovu ženu! (Pikaso)
Opasni su samo oni neprijatelji kojima ne možete oprostiti! (De Gol)
Što više volimo svoje prijatelje, to im manje laskamo! (Žan Batist Poklen Molijer)
Kad govoriš o svom neprijatelju, nipošto ne zaboravi da bi mu jednog dana mogao postati prijatelj! (Balzak)
Rana koju ti zada prijatelj, nikad ne zarasta! (Kineska poslovica)
Prijateljstvo je ljubav bez krila! (Francuska poslovica)
Prijateljstvo se ne bira – ono biva! (Selimović)
Ko prijatelja tumači i analizira, taj ga ne voli! (Dučić)
Želite li da steknete neprijatelje, hvalite se pred prijateljima; želite li da steknete prijatelje, dozvolite im da se oni hvale pred vama! (La Rošfuko)
Meni ne treba prijatelj koji se u svem slaže i na sve klima jer to, isto, moja senka može da uradi mnogo bolje! (Plutarh)
Prijatelj svih, nikom nije prijatelj! (Šopenhauer)
Pametnom čoveku više koriste neprijatelji, nego ludom prijatelji! (Paskal)
Veseli i dobri ljudi traže prijateljstvo, a rđavi jatake i ortake! (Ibn Zafar)
Nemoguće je tačno odrediti trenutak rađanja prijateljstva. Kao što postoji kap koja prepuni sud kad ga punite, tako, posle niza prijatnih postupaka, jasno se ukaže onaj koji vam prepuni srce! (Džejms Bosvel)
Prijateljstvo je uvek slatka odgovornost, nikad udobnost! (Džibran)
Prijateljstvo je lađa koja može da preveze dvojicu ako je lepo vreme, ali ni jednog ako je ružno! (Konfučije)
Nek niko ne smatra svojim vernim prijateljem čoveka s kojim nije pojeo džak soli! (Martin Luter King, stariji)
Laž, obično, ubija prijateljstvo, a istina ljubav! (Migel de Servantes de Saavedra)
Da bi imao prijatelja, moraš biti prijatelj! (Emerson)
Sve što padne, bilo je sklono padu! Kad ti neko, po njegovoj želji, više nije prijatelj, nije ni trebalo da ti bude! (Grčka poslovica)
Prijatelja kori kad ste sami, a javno ga hvali! (Latinska poslovica)
. . .
Na kraju, kao što sam obećao, link koji vas vodi do Meše Selimovića i šta on misli o PRIJATELjSTVU (čita glumac!); samo kliknite na donji link i uživajte u lepim mislima velikog pisca:
http://www.youtube.com/watch?v=hkH_58QCzyg
A, na samom kraju ovog priloga – da ne ispadne da, samo, „prežvakavam“ tuđe misli – i „moja malenkost“ o prijateljstvu, s primesom… (ne, nije priča, samo liči, ovo je, tek, puko sećanje!; „puklo“ mi je mnogo kasnije… kad je, već, bilo kasno!; ako niste shvatili, isprva, tj., odjednom, ne čitajte, ponovo, ne zaslužuje(m)!):
Ne znam kako, pitanje je da li bi, iko, i mogao, ali… ali ne znam KAKO je naše „viđanje“, sastajanje, naša sve veća i veća bliskost, „potreba“ da smo zajedno jer smo, oboje – malo je reći – „hrlili“ u susret… ne kažem jedno drugom jer se podrazumeva… kad smo se pozdravljali, to jest, rukovali kao prijatelji, kad smo, jedno-drugom, na rastanku, „ostavljali“ prijateljski poljubac na obrazu… e, da, bilo je, to, prijateljstvo i… gle!… preraste u ljubav!…
Tad, davno, dok sam je, nekad i satima, strpljivo čekao, video sam… video sam, izdaleka… njene oči… kako me traže!… Osećao sam miris njenih reči, zvuk sveg onog što bi prećutala dok smo šetali Beogradom… kao i molbu, u glasu, kad bi mi zamerala što sam mršav, zaboravan, bez ideje da… ovo… ono… Kako je prošla proba dok ti je mama šila haljinu? – pitao sam je želeći da osetim njeno detinje zadovoljstvo što je njena majka uspela da joj, za rođendan, podari takav vredan odevni predmet u kom će izgledati kao moja lutka… ja sam joj dao malo cveća iz parka…
Kao pravi prijatelj, odmenjivao sam je na časovima anglistike, napisao sam joj seminarski rad o Hakslijevom „Kontrapunktu života“, kao pravi… pravi prijatelj…
Kao prava prijateljica, ponekad mi je donosila mlečnu karamelu, vadila ju je iz dubokog džepa svog velikog grombi-kaputa (koji je nekad nosila njena mama)… da se ja, njen prijatelj, malo zagrejem na beogradskoj zimi… na klupi Kalemegdana, odmah ispod Sahat-kule…
A šta je, posle, bilo?!…
I koliko puta?!…
Bilo… bilo… u našoj ljubavi?!…
Danas, posle mnogih godina, ponekad se, s tugom, sećam tog vremena kad smo Ona i Ja bili, „samo“, prijatelji!…
oOo