Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Zdravlje

Ishrana i rak – koje su i kakve kancerogene materije prisutne u hrani koje treba izbegavati

Društvo Srbije za borbu protiv raka

 

Ishrana i rak – koje su i kakve kancerogene materije prisutne u hrani koje treba izbegavati

Kakve se sve otrovne supstance nalaze u povrću. Da li povrće iz plastenika štetno i kako. Ishrana i rak mogu biti povezani

 

Genetska gastronomija ishrana i rak mutagene kancerogene supstanceIshrana i rak. Sa mnogo brižljivosti proučavan je uticaj mnogih dodataka da bi se isključila svaka moguća opasnost po zdravlje ljudi. Sa druge strane, nedovoljno je poznavanje prirodnih toksičnih materija u mnogim biljkama koje se koriste u ishrani.

Pronadjene su metode koje omogućuju da se bolje odrede mogući loši efekti koje mogu naneti male količine uzimane na duže vreme. Medjutim, primenom bakterioloških testova može se utvrditi da li neka supstanca proizvodi mutagene efekte. Mutagene supstance su uvek shvaćene kao kancerogene bez tvrdih naučnih dokaza.

Dakle, broj inkriminisanih supstanci je znatno uvećan. Lista prirodnih potencijalnih mutagenih ili kancerogenih supstanci se povećava iz dana u dan. One se nalaze u začinima i gljivama i u raznim čajevima.

Toksikolozi ovim nisu iznenadjeni, jer im je to odavno poznato i ako bi se detaljno pretraživalo, moralo bi doći do zabrane mnogih biljnih produkata za upotrebu u ishrani.

Danas nismo u mogućnosti da dajemo ispravne savete, jer još dovoljno ne poznajemo ulogu koju imaju prirodne toksične materije u pojavi raka kod ljudi. Važi pravilo: ako se hranimo raznovrsno, umereno, tj. bez preterivanja, rizici su neznatni. Apsorpcija prirodnih potencijalnih mutagena i kancerogena neće nikada biti potpuno izbegnuta. Zdrav organizam raspolaže mehanizmima odbrane koji se efikasno suprotstavljaju razvoju tumora. Sigurno je da nam i priroda stavlja na raspolaganje uspešne zaštitne supstance.

.

Nitrati, nitriti i nitrozamini

Mnoge namirnice, naročito usoljeno meso i suhomesnati proizvodi, riba i sirevi, sadrže nitrate i nitrite, a lisnato povrće, krtolasti plodovi i koreni povrća naročito su bogati nitratima. Najveći deo nitrata unosi se u organizam preko povrća i pijaće vode.

Glavni sastojak nitrata je azot, koji je neophodan za rast biljaka. Čovek ne bi trebalo da ih unosi u preteranim količinama, jer iako su nitrati malo toksični, oni pod uticajem enzima pljuvačke postaju nitriti, tojest dosta toksična supstanca. Poznato je takodje da se nitriti sa drugim sastojcima prisutnim u želucu, kao što su amini, koji dospevaju sa mesom, sirom kao i nekim medikamentima, pretvaraju u nitrozamine. Ovi poslednji su dokazani kancerogeni za neke životinjske vrste, ali za sada bez potvrde da igraju značajnu ulogu kao kancerogeni kod čoveka.

Na suprot tome, znamo sigurno da je hemijski proces u stvaranju nitrazamina usporen pod dejstvom vitamina Ce. Nitrati koji se nalaze u salatama i povrću ne mogu imati potpuno dejstvo zbog prisustva vitamina Ce u velikim količinama.

Redukcije nitrata pod uticajem bakterija ne dogadjaju se samo u toku varenja, već se dešavaju i pri držanju namirnica pod nepovoljnim uslovima. Nitrozamini možda mogu da budu odgovorni za nastajanje raka u želucu, mada nam ovi mehanizmi nisu poznati. Neke epidemiološke studije obolelih od raka na želucu ukazuju da usoljeni i dimljeni proizvodi pretstavljaju faktor rizika. (Meso stavljeno u salamuru radi konzervacije bogato je kuhinjskom solju i šalitrom, koje daje izvrsnu aromu i boju koje ostaju postojane čak i kod kuvanja).

 

Nitrati u zelenoj zimskoj salati

Svake zime sreću se u dnevnoj štampi članci o zimskoj zelenoj salati. Posadjena, bez obzira na doba godine, ona niče u staklenicima i bogata je nitratima, jer svetlost i toplota koju koristi nisu dovoljni da podstaknu metabolične procese, te biljka ne može da asimilira azot koji je prethodno uzet iz zemlje i nagomilava ga u svojim ćelijama u obliku nitrata.

Kada jedemo sezonsko povrće (zelenu salatu, počev od meseca aprila), onda unosimo manje nitrata, jer produženo osunčavanje u toploj sezoni omogućava biljkama da se skoro potpuno oslobode nitrata. To je i razlog zbog čega savesni povrtari i baštovani beru salatu u popodnevnim časovima. Kontrolu nitrata treba obaviti pre branja, uz vodjenje računa o zrelosti biljke, jer se sadržaj nitrata smanjuje i sa sazrevanjem.

Iako pretpostavka da je povećan rizik sa većim unošenjem nitrata nije potvrdjena, poželjno je da ih ne unosimo u organizam nepotrebno.

 

* Upotrebljavajmo salatu i povrće koje je zrelo i sezonsko, i koje je uzgajano na otvorenom ili u plastičnim povrtnjacima koji nisu zagrevani.

* Izbegavajte zelenu salatu u toku zime. I za vreme hladne sezone sa malo sunca možete naći u dovoljnim količinama kisele salate kao što su endivija (žutka), cikorija (vodopija), potočarka (ugas), i sl.

* Jedite svežu salatu začinjenu samo limunom. Vitamin Ce, koji je rastvorljiv u vodi, ponaša se kao neutralizator nitrata, brzo se uklanja i uništava pranjem u vodi.

* Isecite srce i rebraste delove lišća, bacite spoljne listove salata, isecite peteljke spanaća i bacite vodu u kojoj je kuvan.

* Koristite smrznuto povrće tek pošto je odmrznuto.

* Ostatke jela čuvajte na hladnom.

* Bacite ostatke spanaća i salate koji su začinjeni.

* Izbegavajte usoljene i dimljene proizvode (meso, ribu, suhomesnate proizvode).

BioLife Regenerator biljne kapi za imunitet i smanjivanje efekata hemioterapije

 

Aflatoksini

Aflatoksini su toksične materije izvesne vrste Aspergillus flavus-a, plesni, i poznati su kao veoma jaki kancerogeni. Na osnovu današnjih saznanja može se tvrditi da su kancerogeni za ljude i životinje. Aflatoksini su prisutni u mnogim namirnicama iz tropskih predela, a posebno u uvezenom samlevenom bademu, pistaćima i, u manjoj meri, u kukuruzu. Ako se stoka hrani ubudjalim senom, aflatoksini se izlučuju sa mlekom.

U mnogim zemljama uvedene su mere koje onemogućuju unošenje aflatoksina sa hranom. Pored stroge kontrole i odredjivanja dozvoljenih vrednosti, postoje i zabrane hranjenja krava muzara brašnom od pistaća. Kontrola namirnica je učinila značajan uspeh, a postojanje aflatoksina u namirnicama je svedeno na minimum, što dokazuju uzorci mleka i plodova uvezenih iz tropskih krajeva.

Poznato je da je ovaj kancerogen odgovoran za pojavu raka na jetri, koji je prilično redak u našim sredinama.

 

Aromatični policiklični hidrokarbonati

U uljaricama, žitaricama i lišću mogu se naći tragovi benzopirena i drugih aromatičnih policikličnih

hidrokarbonata. Ovi produkti se stvaraju pri sagorevanju organskih materija, prilikom prženja, pečenja na žaru, ili dimljenja mesa. Kancerogeno delovanje ovih hidrokarbonata dokazano je kod životinja. Kod čoveka ovo se sreće i prilikom inhaliranja duvanskog dima i udisanja zagadjenog vazduha u gradskim sredinama.

. . .

Izvor teksta: www.serbiancancer.org

www.prirodanadar.rs               www.prirodanadar.com          www.natureasthegift.com 

Ostavite komentar

Ostavite komentar