Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

Društvo Srbije za borbu protiv raka

 

Ishrana i rak – Šta danas znamo o povezanosti ishrane i raka

Da li nas nepravilna ishrana može dovesti do pojave da dobijemo rak, kancer, tumor. Veza ishrana i rak

 

Ishrana i rak Karfiol antitumorsko delovanje ishrana kancerPoslednjih godina sve češće se u naučnoj literaturi srećemo sa dokazima da postoji povezanost izmedju navika u ishrani i pojave izvesnih oblika zloćudnih bolesti. Ovi podaci oslanjaju se na brojna epidemiološka istraživanja, eksperimentalne radove i klinička zapažanja. Takodje je poznata i činjenica da je skoro polovina malignih oboljenja prouzrokovana spoljnim faktorima, medju kojima, pored načina ishrane, bitnu ulogu imaju vazduh koji udišemo, izvesne hemijske materije, radioaktivnost, kao i navika inhaliranja duvanskog dima, preterana upotreba alkohola, pa i neki medikamenti. Po nekim autorima nepravilana ishrana je direktno povezana za pojavu trećine od ukupnog broja zloćudnih tumora.

Sigurno je da nam danas još nedostaju izvesni elementi neophodni za objašnjenje povezanosti raka i navika u ishrani, medjutim sa sigurnošću možemo da damo izvesne preporuke o pravilnoj zdravoj ishrani. Treba podvući da ne postoji prava dijeta za suzbijanje, a još manje za lečenje malignih oboljenja. Pojedine preporuke nadrilekara ili senzacionalni novinski članci su bez ikakvog naučnog osnova.

Mi ćemo se u ovoj knjižici truditi da vam damo objektivna obaveštenja o povezanosti ishrane i raka, konkretne predloge da bi smo čitaoce uputili da se hrane što je moguće pravilnije.

Ukratko, ako se hranimo umereno i raznovrsnom hranom, bez velikih količina masti, sa dovoljno fibroznih materija (biljnih vlakana), i vitamina, sigurno možemo reći da se hranimo zdravom hranom, koja nas štiti od malignih a i od kardiovaskularnih oboljenja. Ovde treba dodati dva zlatna pravila – da ne pušite i da umereno uzimate alkoholna pića.

.

Hrana i povećani rizici za zloćudne tumore – ishrana i rak

Prema savremenim naučnim saznanjima rizici se mogu klasifikovati po veličini, od onih najvećih, u koje se ubraja nezdrava hrana, do onih manjih, vezanih za nepravilnu pripremu ili za neke dodatke namirnicama.

Ako se uzmu svi ovi elementi, naučnici su saglasni da je nepravilna, loša ishrana najvažniji faktor medju rizicima za zdravlje u industrijalizovanim zemljama. Indirektno, jedan deo odgovornosti za nastajanje raka ustvari je višak ili nedostatak nekih elemenata u hrani koji može osloboditi kancerogene materije u organizmu. Danas se zna da masnoće i alkohol igraju značajnu ulogu u nastajanju raka, dok, sa druge strane, zaštitno mogu delovati balastne materije, vitamini i oligoelementi.

Manji su rizici sa supstancama koje su produkt pripremanja ili ukvarenosti hrane (nitrozamin, aflatoksin, benzopiren), koje prihvatamo kao potencijalne kancerogene. U poredjenju s nezdravom ishranom ovi imaju neznatan doprinos u smrtnosti od raka u industrijski razvijenim zemljama. Ovo važi i za supstance koje dospevaju u hranu usled zagadjenja sredine u kojoj živimo, kao što su teški metali, olovo, kadmijum, bakar, i sl. Iako ove materije mogu biti veoma opasne, one se ne nalaze u većim količinama u hrani, jer postoje veoma strogi propisi u kontroli namirnica.

Obično se misli da opasnost više preti zdravlju od dodataka ili zagadjenja nego pogrešna ishrana. Ovo shvatanje je u suprotnosti sa mišljenjem naučnika. Tako mnogi dobrovoljno prihvataju opasnost kao što je duvanski dim, a sistematski odbijaju da hrana može sadržati opasne sastojke.

Modifikacija navika koje su poznate kao štetne po zdravlje, kao što su nedovoljna ili prekomerna ishrana, pušenje, preterano uzimanje alkoholnih pića i nedostatak fizičkih aktivnosti omogućiće svakome da sačuva svoje zdravlje.

BioLife Regenerator biljne kapi za imunitet i smanjivanje efekata hemioterapije

 

Uloga raznih dodataka namirnicama

Priroda i količina aditiva u hrani su jasno definisani propisima, tako da se nalaze uvek u granicama podnošljivosti. Ovi dodaci (sredstva za konzervisanje, boje, zasladjivači) su u industriji ishrane primenjeni u cilju produžetka trajanja, poboljšanja izgleda ili ukusa. Do danas ni za jedno od tih sredstava koja su bila pod sumnjom dda su kancerogeni nije dokazano da izazivaju rak kod čoveka. Posebno treba naglasiti da zasladjivači, kao što su ciklamati, saharin i drugi, primenjeni u uobičajenim dnevnim dozama ne predstavljaju rizik za čoveka.

Aditivi u ishrani su supstance koje su brižljivo ispitivane u smislu njihove toksičnosti i njihova upotreba je pod stalnom kontrolom, tako da ne postoji nikakav rizik za zdravlje. U toku poslednjih godina mnogi konzervansi su količinski smanjeni ili potpuno napušteni uvodjenjem pasterizacije ili zamrzavanja, ali ne u cilju smanjenja rizika već kao napredak i za zadovoljstvo potrošača.

.

Prerada hrane kao faktor rizika

Najmanje 1% od svih proizvoda koji se nalaze u prodaji nisu potpuno oslobodjeni nekih supstanci i imamo pravo da pomišljamo da su doze kojima smo izloženi veće od dozvoljenih. Skorašnja istraživanja su dovela do zaključka da su ove materije slabo prisutne u odnosu na količine u ranijim godinama.

Korisnici mogu smanjiti količine ovih produkata, kao što su konzervansi i teški metali, brižljivim pranjem voća, povrća i zeleni. Za salatu se preporučuje i uklanjanje spoljnih listova.

. . .

U sledećem tekstu feljtona Ishrana i rak sledi koje su kancerogene materije prisutne u hrani: nitriti, konzervansi, plesni ..

Izvor teksta: www.serbiancancer.org

www.prirodanadar.rs               www.prirodanadar.com          www.natureasthegift.com

. . .

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: