Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Zdravlje

Kako cigarete i nikotin deluju na mozak i zdravlje pušača – nikotinski šok

Vladimir Čiplić

 

Kako cigarete deluju na mozak

 

Recimo da ste pušač i da pripaljujete svoju prvu dnevnu cigaretu. Za nekoliko trenutaka počinjete da osećate u svom umu promene koje donosi pušenje.

Skoro svako, uključujući i pušače, priznaje dugoročne rizike po zdravlje koje donosi pušenje, a naročito rak pluća i srčane bolesti. Većina pušača, međutim, zapaža brzo delovanje pušenja kao nešto pozitivno: kao stimulans koji čini da se osećaju budnijim, bistroumnijim i sposobnijim da se usredsrede na rad.

Međutim, ostvaruje li pušenje ta dejstva? Ne, pušačevo zapažanje je uglavnom obmana. Pogledajte pobliže šta pušenje čini mozgu.

Tokom najviše 10 sekundi od vašeg prvog udisaja, nikotin, jedan moćan alkaloid, prodire u vaš krvotok, prelazi prepreku koja štiti mozak od većine nečistoća, i počinje da deluje na ćelije mozga. Molekuli nikotina ubacuju se poput ključeva V receptore na površini moždanih neurona.

U stvari, nikotin ulazi u iste ključaonice kao i jedan od najvažnijih moždanih neurotransmitera (signalnih supstanci), acetilholin. Imitirajući acetilholin, 1.5 miligrama nikotina dobijenog pušenjem vaše prve cigarete izmamljuje telesne pobuđujuće hemikalije, uključujući adrenalin (epinefrin) i noradrenalin (norepinefrin). To vam pruža obilje stimulansa i povećava dotok krvi u vaš mozak.

Ako bi na vašu glavu tada bile pričvršćene elektrode povezane sa elektroencefalografom, vaš EEG bi gotovo odmah registrovao promenu u oblicima moždanih talasa. Vaša moždana emisija alfa talasa – električnih impulsa povezanih sa odmorom u budnom stanju – najpre naglo pada, ali se vraća u normalu do trenutka kada završavate vašu prvu cigaretu. Delta talasi, povezani sa spavanjem, i teta talasi, uključeni u emocije, kreativnu maštovitost i duboko mišljenje, rastu slabije. Međutim, električna emisija vašeg mozga preplavljena je beta talasima, koji se tipično ispoljavaju za vreme intenzivne koncentracije i mentalne aktivnosti.

Deset uvučenih dimova prostrujalo je kroz vaša pluća, i prva cigareta je sagorela u pepeo. Osećate se nabijeni energijom i bistrog uma. Da li ste sada bolje koncentrisani nego, recimo, vaš kolega nepušač?

Vi možda mislite tako, ali vaše stanje uma je poboljšano delimično i zbog činjenice da ste upravo završili period lišenosti nikotina. A upravo se spremate da započnete sledeći takav period.

Tokom 30 minuta nivo nikotina koji ste uneli se naglo smanjio, i vi osećate kako vaša energija počinje da se gubi. Palite drugu cigaretu. Ponovo osećate talas adrenalina, ali sada je iskustvo malčice drugačije.

Nikotin aktivira niz biohemijskih promena u mozgu. Supstanca za regulisanje stresa zvana kortizol biva oslobođena, zajedno sa beta endorfinom, moždanim ublaživačem bola koji podseća na opijum. Sa ovom drugom cigaretom počinjete da osećate jedan od paradoksa pušenja – da u jednoj dozi ono može da stimuliše, a u drugoj da uspavljuje.

Osećate kako mišići po čitavom telu počinju da se opuštaju, a vaš prag bola raste.

Još trideset minuta je prošlo, a vaša pažnja počinje ubrzano da skreće sa vašeg posla prenoseći se na obližnju paklicu cigareta. Žudnja koju pušači osećaju za nikotinom je više nego psihološka, više nego navika ili želja kakvu ljudi osećaju za čokoladom. Nikotin nagoni moždane ćelije da stvaraju mnogo više nikotinskih receptora nego što bi inače činile. To dozvoljava mozgu da funkcioniše normalno uprkos neprirodnoj količini supstance slične acetilholinu koja deluje na njega. Nikotin na taj način preobražava mozak tako da se pušač oseća normalno kada nikotin preplavi njegove neurone – a nenormalno kada nije tako.

Može se reći da pušači žive uz samu ivicu litice,« kaže Džek Heningfild sa Američkog nacionalnog instituta za zloupotrebu lekova u Baltimoru. Većina njih stalno je samo nekoliko sati daleko od početka simptoma napuštanja nikotina.

Američka psihijatrijska asocijacija opisuje napuštanje pušenja kao nikotinom izazvan organski mentalni poremećaj čiji simptomi obuhvataju strah, razdražljivost, frustraciju, ljutnju, nemir, nesanicu, smanjenu brzinu rada srca i povećan apetit. 1978. godine Savezna vazduhoplovna uprava – FAA postavila je svoje pravilo koje i danas važi, da se dozvoljava pilotima na vazdušnim linijama da za vreme leta puše. Sa tim pravilom se nastavilo čak i nakon što je putnicima bilo zabranjeno da puše. FAA zadržava to pravilo, prema dr Endrju Hornu, nekadašnjem članu Odeljenja za vazduhoplovnu medicinu te agencije, ne zbog toga što pušenje čini pilote budnijim, već zbog toga što bi zabrana cigareta hroničnim pušačima mogla da ih uvali u mentalne slabosti za vreme upravljanja avionom.

Nekoliko proučavanja je upoređivalo aktivne pušače sa prikraćenim pušačima – onima koji su na duže lišeni nikotina – po uspešnosti u rešavanju jednostavnih testova sposobnosti. Takva proučavanja često citira (a mnoga i finansira) duvanska industrija kao dokaz da pušenje poboljšava budnost i učinak. Ono što ona zapravo pokazuju, kaže Heningfild, je da napuštanje nikotina prouzrokuje dramatične mentalne disfunkcije.

Nije prošlo ni pola prepodneva, a vi palite svoju treću cigaretu. Upoređena sa prvom, ona ima bljutav ukus. Ako ste slični većini od nekoliko stotina miliona stanovnika Zemlje koji još uvek puše, vi ćete uskoro zapaliti sledeću, pa sledeću, skoro refleksno. Pušači u proseku popuše 30 cigareta dnevno, što znači skoro 110 000 udisaja duvanskog dima godišnje.

Osim nikotina, ti uvučeni dimovi sadrže ugljen monoksid. Taj gas krade kiseonik od pušača vezujući se bar 200 puta jače nego kiseonik za hemoglobin, koji redovno isporučuje kiseonik ćelijama čitavog tela. Zbog ugljen monoksida, atomi kiseonika ne stižu do ćelija. Ako bi značajan procenat vašeg hemoglobina bio tako učinjen beskorisnim zahvaljujući ugljen monoksidu, vi biste skoro sigurno umrli.

Svaka cigareta upumpava 10 do 20 miligrama ugljen monoksida u vaša pluća. Ljudi obično gube 3 do 9 procenata svoje sposobnosti prenošenja kiseonika za vreme pušenja. U periodima intenzivnog pušenja taj gubitak može da premaši 10 procenata, što bi moglo da uspori brzinu reagovanja i smanji mentalnu prisebnost.

Psiholog Džordž Spilič i njegove kolege sa Vašington koledža u Čestertaunu u američkoj državi Merilend, odlučili su da saznaju da li, kako to kažu mnogi pušači, pušenje njima pomaže da misle i da se koncentrišu. Spilič je podvrgao mlade nepušače, aktivne pušače i pušače kojima su bile uskraćene cigarete nizu testova.

Ako želite više informacija o pušenju, zdravom životu i ishrani, posetite http//zdravljein.com Na ovom sajtu pronaćete korisne savete o zdravom načinu života.

. . .

2 komentara

  • Opće je poznata činjenica da je pušenja duhanskih cigareta dugoročno štetno za pušače i cijelu okolinu, koja kroz pasivno pušenja dolazi u doticaj sa štetnim duhanskim dimom i svim štetnim kemikalijama za zdravlje svakog pojedinca. Osobno sam pušač i dugo vremena sam vodio uzaludnu borbu sa definitivnim prestankom pušenja,koristeći nedovoljno učinkovite proizvode. Nakon otkrića i isprobavanja električne cigarete, s postepenim smanjenjem unosom nikotina, nakon nekog vremena sam zaista u potpunsti prestao pušiti. Svakako preporučam!

Ostavite komentar

Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter