Sveti Jovan Damaskin
O Anđelima
.
Tako, Angel jeste suština, obdarena umom, koja se postojano kreće, slobodna, bestelesna, koja služi Bogu, po blagodati primivši za svoju prirodu besmrće; samo jedini Tvorac zna oblik i određenje ove suštine. Bestelesnom i nematerijalnom ona se naziva u poređenju sa nama. Jer se sve u poređenju sa Bogom, jedinim nesravnjivim, pokazuje grubim i materijalnim, zato što je samo jedno Božanstvo u strogom smislu nematerijalno i bestelesno.
I tako, Angel je priroda razumna, obdarena umom i slobodnom voljom, koja se menja po želji, t.j. dobrovoljno izmenljiva. Jer sve što je stvoreno je i izmenjivo; samo je jedno to, što nije stvoreno, jeste neizmenjivo, a sve razumno obdareno je slobodnom voljom. I tako, Anđelska priroda, kao razumna, obdarena je umom, ima slobodu, a kao stvorena – izmenjiva je, ima vlast i prebiva i preuspeva u dobru i uklanja se od zla.
Ona je nesposobna za pokajanje, jer je bestelesna. Čovek je dobio pokajanje radi nemoći tela. On je besmrtan ne po prirodi, već po blagodati: jer sve što je imalo početak po prirodi, ima i kraj. Samo je Bog uvek‐postojeći ili bolje: On je viši od večnosti, jer Tvorac vremena se ne nalazi u zavisnosti od vremena, nego – viši od vremena.
Angeli – druge svetlosti, umne, koje svoju svetlost pozajmljuju od prve i bespočetne Svetlosti, nemajući potrebe za jezikom i sluhom, već bez proiznošenja reči saopštavaju jedan drugom svoje misli i rešenja.
Dalje, svi Angeli su stvoreni kroz Logosa i dostigli su savršenstvo kroz Duha Svetoga posredstvom osvećenja, po meri dostojanstva i čina, učinivši se pričasnicima svetlosti i blagodati.
Oni su ograničeni: jer kada se nalaze na nebu, nema ih na zemlji, i kada se Bogom šalju na zemlju, ne ostaju na nebu, ali se ne zadržavaju ni zidovima, ni vratima, ni rezama, ni pečatima. Jer su oni neograničeni. Neograničenima ih nazivamo, jer javljajući se po volji Božijoj dostojnim ljudima, javljaju se ne takvima, kakvi su sami po sebi, već se preobražavju saobrazno tome, kak ih posmatrači mogu videti. Jer po prirodi i u sopstvenom smislu neograničeno je samo nestvoreno, jer svako sazdanje se određuje Bogom, Koji ga je stvorio.
Osvećenje oni imaju izvana, a ne iz sopstvene prirode – od Duha; prorokuju po blagodati Božijoj; nemaju nužde za brakom, pošto oni nisu smrtni.
Pošto su oni – umovi, to se i nalaze u mestima, koji se postižu samo umom, ne telesnim obrazom opisivani – jer po prirodi ne primaju oblik kao tela, i tri dimenzije – već time, što duhovno prisustvuju i dejstvuju tamo, gde im je povereno i ne mogu biti u jedno vreme biti ovde i tamo i delovati.
Da li su oni ravni po prirodi ili se razlikuju jedan od drugoga, mi ne znamo. Zna samo Jedan Bog, Koji ih je stvorio, Koji i sve zna. Razlikuju li se jedni od drugih svetlošću i položajem; ili imaju stepene saobrazno svetlosti, ili saobrazno stepenu učestvuju u svetlosti, i prosvećuju jedan drugog po stepenu prednosti čina ili prirode?Ali jasno je, da najviši Angeli predaju i svetlost i znanje nižima.
Oni su moćni i spremni za ispunjavanje božanske volje i kao rezultat brzine, urođene im prirodom, odmah se pojavljuju svuda, gde bi poželelo božanska volja; i štite oblasti zemlje, i upravljaju narodima i zemljama, kako im je povereno od Tvorca i upravljaju svim našim poslovima i pomažu nam. Uopšte i po volji Božijoj i po odluci Božijoj, oni su – više nas i uvek – u blizini Boga.
Oni su – teško pokretni ka zlu, iako i ne nepreklonjivi, ali sada čak i nepreklonjivi – ne po prirodi, već po blagodati i po privezanosti samo Jednom Dobru.
Oni posmatraju Boga, koliko je za njih moguće, i imaju to za hranu.
Budući više nas, kao bestelesni i slobodni od svake telesne strasti, oni, jednako nisu bestrasni, jer je bestrasno samo Jedno Božanstvo.
Primaju oblik, kakav bi im Gospod Bog poverio i u tom obliku se javljaju ljudima, i otkrivaju im božanske tajne.
Oni žive na nebesima, i imaju samo jedno zanimanje – slave pesmama Boga i služe Njegovoj božanstvenoj volji.
Kako govori Najsvetiji, Sveti i Veliki u bogoslovlju, Dionisije Areopagit, svo bogoslovlje, t.j. božansko Pismo imenuje devet nebeskih suština. Božanstveni sveštenotajnik ih deli na tri trojstvene grupe: prva, kako on govori, uvek blizu Boga i kako mu je predano, nalaze se u najbližem i neposrednom jedinstvu sa Bogom – to je grupa šestokrilih Serafima i mnogookih Heruvima i jasvetijih Prestola. Druga grupa sadrži u sebi Gospodstva, Sile i Vlasti, a treća i poslednja – Načala, Arhangele i Anđele.
Neki, naravno, govore, da su dobili biće pre svake tvari – slično tome, kako govori Grigorije Bogoslov: „pre svega Bog je zamislio angelske i nebesne sile i ta misao je postala delo“. Drugi govore, da su oni nastali posle stvaranja prvog neba. Svi su saglasni, da su oni stvoreni pre stvaranja čoveka. Ja se saglašavam sa Bogoslovom: pošto je trebalo stvoriti pre svega umnu suštinu, a zatim osećajnu, a posle već iz te i druge suštine, čoveka.
Oni, koji nazivaju Anđele tvorcima bilo kakve suštine, usta su njihovog oca – đavola. Jer, kao tvari, Angeli nisu tvorci. Tvorac svega, Promislitelj i Svedržitelj jeste Bog, Jedini nesazdani, opevani i proslavljeni u Ocu i Sinu i Svetome Duhu.
. . .
Odlomak iz knjige ʺTačno izloženje Pravoslavne Vereʺ, knjiga 2; glava 3, autor Sveti Jovan Damaskin