Sveti Justin Ćelijski

 

O poštovanju ikona i svetih mošti u pravoslavlju – Sveti Justin Popović

O poštovanju svetitelja, svetih moštiju i svetih ikona u pravoslavnoj crkvi. Zašto se poštuju ikone i svete mošti

 

Sveti Justin Popović - O poštovanju ikona i svetih mošti u pravoslavljuSamom prirodom Crkve kao tela Bogočoveka Hrista određen je odnos među članovima Crkve, pa bili ono na zemlji ili na nebu. Pošto svi članovi Crkve, kao udovi večnoživog Hrista, nikada ne podležu smrti, to telesna smrt članova Crkve ne prekida vezu koja postoji između njih, već je ta oblagodaćena veza uvek živa i neprekidna. Svi koji su u Crkvi, i na nebu i na zemlji, sutelesnici su Hristovi i živi su Bogu, kroz sve njih struji jedna blagodat Duha Svetog, i svi su domaći Bogu i sažitelji Svetima. Svi su oni žitelji jednog grada Božjeg – nebeskog Jerusalima, članovi „Sabora Svetih“ koji se nikada ne razilazi.

Na osnovi ove crkvene bogočovečanske zajednice svih verujućih u Hristu počiva i poštovanje Svetitelja, kao svetih udova Hrista – glave Crkve, i kao svete starije braće naše proslavljene od Boga. Zbog toga je još u Starom Zavetu rečeno za Svetitelje: „Pravednik će se spominjati večno“.

Pobožno spominjanje i poštovanje Svetitelja, i pre svih Prečiste Majke Hrista Spasitelja, Presvete Bogorodice, koja je i od Heruvima česnija i od Serafima slavnija, sastoji se u molitvenom odnosu prema njihovim hristolikim ličnostima, zatim u proslavljanju njihovih vrlina i svetosti, čime se ustvari proslavlja sam Bog koji ih je osvetio i posvetio. Ovo poštovanje biva na slavu Božju, jer je Bog „divan u Svetima svojima“ (Ps.67,36), a nama biva na korist: da bi tako podražavali sveti život i dela Svetitelja i smerno se ugledali na njih.

Pobožno poštovanje Svetitelja sastoji se i u molitvenom prizivanju njihove blagodatne pomoći, njihovog molitvenog posredovanja pred Bogom za nas slabe i grešne, jer su oni pred Bogom smeliji i moćniji kao prijatelji i ugodnici Božji, i jer svesveti Bog „u Svetima počiva“. Poštovanje Svetitelja ni u kom slučaju ne znači njihovo bogotvorenje, tj. kao da ih mi poštujemo kao bogove, već mi njih poštujemo i prizivamo kao „sluge Božje“ i „prijatelje Hristove“, kao „sinove Božje“ u Jedinorodnom Sinu Božjem, Koji se izjednačio sa nama ljudima da bi nas ljude izjednačio sa Bogom po blagodati.

Poštujući Svetitelje mi poštujemo i njihove svete mošti kao sasude blagodati Božje, jer su njihova sveta i osvećena tela blagodaću postala netruležna i čudotvorna. Svete mošti su znak Božjeg blagovoljenja i blagodatnog prisustva Duha Božjeg u materijalnim telima ljudskim, što prestavlja takođe svedočanstvo i zalog da će i tela ljudska vaskrsnuti i naslediti od Boga netruležnost i blaženu besmrtnost i život večni.

Ko ne prima i ne poštuje Svetitelje i njihove svete mošti, taj ne prima i ne poštuje ni Hrista ni Boga Oca (sr. Mt.10,16. 40-41). Jer se osnova poštovanja Svetih nalazi u Hristu Bogočoveku, Koji je zato i postao čovek da proslavi čoveka, i to i telo mu i dušu. Ko ne poštuje Svetitelje kao udove bogočovečanskog Tela ovaploćenog Gospoda Hrista, taj kao da razovaploćuje Hrista i izgoni ga iz tela Njegovog koje je Crkva Njegova.

Ovaploćenje Boga Logosa, Koji je živi Lik, živa Ikona nevidljivoga Boga (Kol.1,15), jeste osnova i za naše pobožno poštovanje svetih Ikona.

Poštovanje svetih ikona postojalo je u Crkvi od samog njenog početka (o čemu svedoče freske po najstarijim hrišćanskim katakombama, još iz drugog veka u Rimu i na grčkim ostrvima). Zato je Pravoslavna Crkva na svom VIIVaseljenskom Saboru osudila jeretike ikonoborce koji su hteli da poreknu poštovanje svetih ikona. Ovo poštovanje poriču danas i neki od sektaša, koji poriču čak i poštovanje svetog i životvornog Krsta Hristovog. Ali mi smo napred već videli kakav spasonosni značaj i silu za naše spasenje ima časni Krst Hristov, zbog čega sa sv. Apostolom Pavlom i govorimo, klanjajući se Krstu Hristovom: „Daj Bože sačuvaj da se čim drugim hvalim osim Krstom Gospoda našeg Isusa Hrista“(Gal.6,14).

Uz časni i životvorni Krst mi pobožno poštujemo i svete ikone, najpre prečasnu ikonu Hrista Bogočoveka, pa onda i ikone Presvete Bogorodice i Svetih Apostola i Ugodnika Božjih. Jer, po rečima Svetih Otaca, „poštovanje koje se ukazuje ikoni odnosi se na njen Prvolik“, na Lice samog Bogočoveka Hrista po čijem liku je i sazdan svaki čovek (sr. Kol,3,10).

Ikone ni u kom slučaju nisu idoli (poštovanje idola Bog je zabranio u svojoj drugoj zapovesti datoj preko Mojsija), i mi ih ne smatramo za neka božanstva, nego samo za svete slike koje je sam Bog još u Starom Zavetu zapovedio da se poštuju u hramu (skiniji) Jevrejskom (vidi 2.Mojs.25,10-26; 26,1-33; 5.Mojs.10,1-5). U Novom Zavetu, od ovaploćenja Hristova, svete ikone se poštuju kao sveta slikovita svedočanstva prevelike tajne uobličenja Boga Logosa u telo i obličje ljudsko; one su Sveto Pismo za nepismene; one su mesto prisustva blagodati Božje, zbog čega su mnoge svete ikone i čudotvorne i mirotočive.

. . .

Odlomak iz knjige „Tajne vere i života“ autor Ava Justin Popović

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.