Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Život Travel

Poraz nije opcija – Dobri momci i put u Rio de Žaneiro i Brazil na Olimpijske igre 2016

Zlatko Šćepanović

 

Sjaj u očima dobrih momaka i duh koji se ne predaje – poraz nije opcija

 

Moj kum je proveo 8 godina u inostranstvu radeći kao visokospecijalizovani ekspert. Kao tražen stručnjak obišao je razne zanimljive zemlje. Video je sveta za svog veka, što bi rekli stari. Jedna od tih zemalja je i Brazil, magična zemlja Južne Amerike o kojoj ćemo pričati u ovom tekstu. Mogao je da ostane u inostranstvu ali se zbog dece vratio u zemlju pre nekoliko godina. Sada radi kao jedan od direktora u velikoj internacionalnoj kompaniji. On je dobar momak, u svakom pogledu.

Muku muči sa mladim saradnicima i iznenadjen je koliko su mladi u Srbiji postali agresivni kada je novac u pitanju. Samo traže novac, više novca, veće plate, ne obazirući se ni na situaciju ni na okolnosti da je velika besposlica, da firme slabo posluju, da jednostavno nema budžeta za prohteve mladih srpskih japija. Većina ne želi da uči i da napreduje polagano u struci, hoće odmah sad i sve. Lako postaju nemoralni. I stalno su nezadovoljni i u strasnoj potrazi za zadovoljenjem. Oči su im grozničave i napete.

Velike su to emotivne rupe u mladjim generacijama, rupe ispunjene nezadovoljstvom koja se leči šopingom i gomilanjem stvari i odličja. Svakojakih odličja na sve načine. Moj kum nije takav. On je dobar momak, stvarno dobar, fin i pošten momak. U njegovim očima gori svetlucavi detinji sjaj, onaj sjaj životne radosti, na njemu je osmeh životne vedrine. I cela naša generacija, makar mi koji smo ostali povezani, zadržali smo neku detinju nevinost, moralnost i sjaj u očima. Mi još uvek imamo nadu i pozitivan odnos prema svetu. Nas novac i status ne zanimaju, nas zanimaju iskustva i plemenite stvari, od spašavanja planete do opismenjavanja nepismenih i nekulturnih. I nismo se predali bez obzira na okolnosti i ma kako bilo ko od nas živeo bolje ili lošije. Mi smo ono što bi se starinski reklo baš, baš dobri momci, ma kako to pretenciozno zvučalo.

Pričamo o Brazilu. On je bio tamo. Meni su još pre 13 godina preporučili da odem sa suprugom da živim tamo. To je jedino mesto gde ima mesta za Evropljanina. I gde se Evropljanin ceni i gde može da ugodno i opušteno živi, pod uslovom da izbegava favele i manja mesta po unutrašnjosti. Pričamo o dolazećem Svetskom prvenstvu – Fifa World Cup u Brazilu 2014-e i Olimpijadi u Rio de Janeiru 2016 godine. Kako da odemo u Brazil i pogledamo te dve manifestacije. Naravno, pričamo i o karnevalu u Riju, o plažama Ipanema i Kopakabana, plastičnoj hirurgiji po kojoj je Brazil poznat, fudbalu i Marakani, odbojci na plaži, brazilskom mesu i Amazonu.

Brazil sve više deluje kao san mnogim mladim Evropljanima. Lepa, velika, srdačna zemlja, puna prirodnih lepota i odlične klime. Ekonomski u naponu snage i puna poslovnog prosperiteta. Ljudi su tamo veseli i srdačni. Većinom su siromašni i neobrazovani ali srećni i vedri. Veliki megapolisi postoje i poslovi se sklapaju, zemlja napreduje, potrebni su kadrovi. Dobra prilika za mlade i dobre stručnjake iz Evrope.

Ali mi smo naše mladalačke šanse već iskoristili ili propustili, kako ko. Kum je doduše bio u Brazilu i rado bi se vratio tamo. Ja nisam i rado bih otišao tamo. Pravimo plan. Smeo i ambiciozan plan. Angažovaćemo se poslovno u sledećih 4 godine, zaradićemo dovoljno i odosmo u penziju. U Brazil. Ne da živimo tamo, nego da penziju počnemo sa Brazilom i gledanjem Olimpijade u Rio De Žaneiru 2016 godine. Da nam to bude tačka i vreme od koga smo slobodni od zapetljanosti i napetosti srpskog poslovnog okruženja. Penzija. Ali ne ona stvarna, da sediš i primaš sitnu i jadnu penziju, igraš šah u parku i čuvaš unuke po potrebi. Ne, jer bićemo još mladi u to doba, zapravo ne mladi, ali u najboljim godinama. I nas status lenčarenja i nerada ne zanima, da sedimo i ne radimo ništa. Ne, ne, to nije smisao našeg penzionisanja. Smisao je da ne radiš ono što moraš i sa kim moraš, pogotovu u sredinama koje te habaju. Hoćemo da biramo kad i šta ćemo i sa kim da radimo. Lep san. Bajka.

Ali kao što rekoh moj kum ima sjaj u očima. I detinji osmeh i entuzijazam večitog deteta. Za nas poraz nije opcija. Nema predaje. Mi verujemo još uvek u bajke. I da vidite, ovu bajku i možemo ostvariti. Otići u Brazil i u penziju. Njemu, kumu, je izvesnije da to ostvari, da za 4 godine rada u inostranstvu, teškog rada koji je dobro plaćen, stvori kapital koji je dovoljan da ode u penziju. Meni je malo teže, i verovatno ću i zakasniti, jer meni sve u životu dolazi kasnije i sporije, ali kao što rekosmo: „Gde ima volje ima i načina“.

Plan je napravljen, dogovor je pao. Idemo u Brazil da gledamo Olimpijske igre, i da ostanemo tamo jedno par meseci, da igramo fudbal i odbojku na pesku, plivamo na Kopakabani i Ipanemi, učestvujemo na maskenbalu u Riju, posećujemo stadion Marakanu i navijamo za koga god, ko već igra tamo, i jedemo čuvenu brazilsku govedinu i njihove specijalitete. Uz put i da nešto zanimljivo radimo, da imamo poslove koje možemo voditi s vremena na vreme i sa daljine. Savremene komunikacije nam idu u prilog, stvari postaju moguće.

Žene i prijatelji nas čudno gledaju kada pričamo o tome. Verovatno misle „kriza srednjih godina ih drma“. Pitaju se verovatno da li smo svesni gde mi to živimo, u kakvom svetu, da se živi od danas do sutra, da je nesigurnost ogromna, kriza, besposlica, sirotinja svuda, ljudi zombirani i poludeli od stresa, neizvesnosti napetosti. Prozvali su nas Brazilci, onako šaljivo. „Brazilci“, oni koji žive u svojim snovima a ne kroz naslove dnevnih novina i udarne vesti dnevnika.

Ali mi imamo i dalje sjaj u očima. Snove, nadanja i bajke u koje verujemo. I životno saznanje da nisi pobedjen sve dok sa „svinjom ne počneš da jedeš iz istog čanka“, kako kaže jedna kineska poslovica. Kako duboka misao, „dok ne počneš da jedeš sa svinjom iz istog čanka“, dok ne „legneš na rudu“ kako kaže naš narod, odnosno dok ne postaneš nalik „svinjama“ – dok ne prihvatiš okolnosti u kojima si kao ličnu neminovnost.

Zato idemo u Brazil – poraz nije opcija. Barem ne u našem slučaju. Sjaj u našim očima je odraz sjaja u našim srcima.

Michel Teló – Ai Se Eu Te Pego

. . .

16 komentara

  • One devojčice sa početka video klipa izgleda vama mašu: dodji, dodji, dodji u Brasil :-)))

    p.s. sve imam utisak, atakvi utisci me ne varaju, da je u pisanju ovog članka nešto propušteno da se naznači, nešto što je obeležje Brazila a što se zbog bračne korektnosti ne navodi – „znam šta je to“ je prevod pesme „Ai Se Eu Te Pego“. Znam i ja 🙂

  • Što li znači „Ai Se Eu Te Pego“ pitate se. „Ah, kada te uhvatim…“ prijevod je naslova, a u nastavku možete uživati u oba teksta, na izvornom i hrvatskom jeziku.
    „Ai Se Eu Te Pego“

    Nossa, nossa
    Assim você me mata
    Ai, se eu te pego,
    Ai, ai, se eu te pego
    Delícia, delícia
    Assim você me mata
    Ai, se eu te pego
    Ai, ai, se eu te pego
    Sábado na balada
    A galera começou a dançar
    E passou a menina mais linda
    Tomei coragem e comecei a falar
    Nossa, nossa
    Assim você me mata
    Ai, se eu te pego
    Ai, ai se eu te pego
    Delícia, delicia
    Assim você me mata
    Ai, se eu te pego
    Ai, ai, se eu te pego
    _______________________________________________
    Ah Kada Te Uhvatim….
    Znas, znas
    Ubit ces me tako…
    Ah kada te uhvatim (jadna ti)
    Ah, Ah kada te uhvatim (jadna ti)
    Odlicna, odlicna
    Ubit ces me tako…
    Ah kada te uhvatim (jadna ti)
    Ah, Ah kada te uhvatim (jadna ti)
    Subota vecer za izlazak
    Svi su vec poceli plesati
    Najzgodnija cura je prosla kraj mene
    Dosao sam kraj nje i rekao joj…
    Znas, znas
    Ubit ces me tako…
    Ah kada te uhvatim (jadna ti)
    Ah, Ah kada te uhvatim (jadna ti)
    Odlicna, odlicna
    Ubit ces me tako…
    Ah kada te uhvatim (jadna ti)
    Ah, Ah kada te uhvatim (jadna ti)

    p.s. čini se da možemo uživati jedino u muzici koliko su riječi jadne

  • @ Konstantin

    Ja to pomislio, nikad! Časna Titova pionirska reč .. X 🙂

    @ Marta

    Ha, ha, vrištim od smeha! 🙂

    Nisam to video do sada. Hvala na prevodu, nekako su mi oči zasijale jače, od suza valjda 🙂

  • Ova original pjesma,koliko god dopadljiva,govori više od riječi i stvarno mi se gadi do kuda je to dostojanstvo žene došlo,gledam spot i razmišljam…i gledam taj sjaj u očima,Bože moj,ne mogu da ne kažem Eva je opet uzela jabuku sa zabranjenog stabla. Ozbiljna sam. Neki možda neće razumjeti, ali se zato svi čude kakvi su danas muškarci,al nisu oni jadni krivi,samo pristaju pristojno na „igru“, uzimaju jabuku i uživaju u njoj.

  • Preozbiljni ste Marta, gledajte na sve to sa sjajem u očima 🙂

    Pošto u komentarima forsirate religiju, poklanjam vam u skladu sa ovim tekstom jedan od mojih omiljenih citata – Jevandjelje po Luki, glava 11:

    🙂

    „Niko ne meće zapaljenu sveću na sakriveno mesto, niti pod sud, nego na svećnjak, da vide svetlost koji ulaze.

    Sveća je telu oko. Ako dakle oko tvoje bude zdravo, sve će telo tvoje biti svetlo; ako li oko tvoje bude kvarno, i telo je tvoje tamno.

    Gledaj dakle da videlo koje je u tebi ne bude tama.

    Jer, ako je sve telo tvoje svetlo da nema nikakvog uda tamnog, biće svetlo kao kad te sveća obasjava svetlošću.“

  • Forsiram, nisam svjesna toga.Samo sam spontana,samo sam ono što sam svugdje,ista. 🙂 Dobro,može to nervirati,treba mi mudrosti,slažem se. A to da sam preozbiljna, ma nisam,zaslon je kriv.
    Pa,citat je dobar kao i sve iz Svetog Pisma, ali nije stvar u mom oku,ono je stvoreno da vidi,gleda i razaznaje, treba malo bolje pogledati video,možda sam konzerva,ali geste i kretnje djevojaka rukama,tako da ne mogu svoje oko proglasiti nezdravim. I Zlatko,neugodno mi je da smo na vi, kad sam ja rekla „ti“, nekako mi je spontano izletilo,pa predlažem „ti“.

    Ma dobro, konzerva sam ja, i to je to. 🙂 Brazil nije definitivno zemlja mojih oduševljenja. Prijatno ili dobar tek, idemo ručati .
    Hvala za citat, mogla sam neku repliku citata baciti iz Svetog Pisma,našlo bi se, tako bi oboje bili u pravu. 🙂 Neka vas čuva dragi Bog ako odete u Brazil,da ne bude puno sjaja. I ponesite Bibliju. (šalim se)

  • Eh, kada bi u svakoj stvari pridavali značaj, odnosno veliku važnost.

    A citat je upravo to o čemu sam pisao – o sjaju u očima, odnosno unutrašnja svetlost. Kada to imate, unutrašnju svetlost kako se kaže u pismu, vidite sve ljude kao dobre i gledate samo dobro u ljudima.

    Na primer, ono što vi vidite kao lascivno u pokretima, neko može videti kao životnu radost, sreću, opuštenost, ili pak čežnju. Ima li nečeg lošeg u radosti ili čežnji? 😉

  • Razumijem ja što vi govorite,samo vi mene ne razumijete.Ne gledam ja zloću u ljudima, samo sam prokomentirala ukratko koliko je toga zlo u svijetu,kako se zlo i kroz glazbu provuklo,kroz požudu tijela i požudu očiju (općenito),dakle, ja govorim o duhovnim očima kojima vidim, ne osuđujem ja čovjeka.Ima jedna pjesma predivna,koja kaže“Samo Tvoj sjaj mi daje ovdje i sada živjeti.“ (misli se na Isusa). Al ne morate me ni vi razumjeti,nema ničeg lošeg u radosti,samo radost može imati različite korijene,za mene je prava radost ona čista koja dolazi od Isusa,po srcu njegovom u moje, i time ne mogu se dovesti u situacije koje bi me bacile u lažne radosti i čežnje za svjetovnim.Tako nastojim živjeti u ovom životu u svim situacijama i sa ljudima koji nisu u toj radosti i gledati na njih Božjim pogledom,ali kažem,onaj koji ide Božjim putem,sam Bog mu da duhovne oči,svoje oči da razaznaje.Duhovne oči i duhovno srce.Nemojte misliti da ja nisam bila poput tih djevojaka,(imala sam radost i čežnju ali ne pravu nego od ovoga svijeta) al nisam imala onda Boga u sebi i to me dovelo na krive puteve.Ali Bogu hvala,Bog je sve učinio novo u mom srcu,stari čovjek je umro u meni. Ostavit ću vam tu divnu pjesmu,poslušajte,možda vas dotakne. I ne smeta mi što sam luđakinja za mnoge,kažem Bogu hvala.Da sam bar ranije postala ta luđakinja. Toliko,da ne remetim temu,skrenuli smo u duhovnom,mojom krivnjom,ali tko zna možda je baš Bog tako htio,ja nisam ništa od toga htjela niti sam znala što ću komentirati. Svako dobro Zlatko 🙂

    http://freedrive.com/file/1601484,01—nedostojan.mp3

  • „Ah, kada te uhvatim“ … bio sam u pravu oko naslova pesme i ideje puta u Brazil 🙂 (na ovim prostorima svi bi se setili Bate Životinje i Štefice Cvek)

    Ova pesma je postala globalni hit zahvaljujući i ovom video spotu koji je vrlo erotičan ali ne i seksi.

    Srećan vam put u Brazil!

    PS. Kad već budete tamo obavezno posetite Iguaza vodopade.

    http://whc.unesco.org/en/list/303

  • „Sve je slobodno!“ Ali – sve ne koristi. „Sve je dopušteno!“ Ali – sve ne saziđuje.
    1 Kor 10,23

    p.s. morala sam,da bude nadopuna Lukinom izdvojenom citatu

  • Nije Brazil mesto za njih, verujte nam na reč. Idemo hrabro sami. Već smo ih ubedili da je tamo gužva, sparno, loša higijena, skupo, dosadno, sve je daleko, niko te ne razume, ima pljački na svakom koraku, nije bezbedno … 🙂

  • A zato imaju vas. Koji ste vi foliranti, mene se moj muž ne bi riješio da mi je najdosadnije i najprljavije… Je tako je prljavo,žene su užasno prljave…he ,he, nije vam za vjerovati. Al čovjek snuje a Bog određuje, daleko je to još. Al neka vam je blagoslovljeno, kako bilo.

Ostavite komentar