Velibor Mihić de Majo
Torta od bajatog hleba… Kolač od pola jajeta…
Ako zaspite, gladni, šta treba da sanjate da biste se probudili, siti!… Ako ste tužni, šta treba da jedete da biste zaspali, veseli!… Sve ovo vam savetuje Vaš Velibor Mihić de Majo (ovo Majo je od naziva španskog ostrva Majorka gde sam, jednom, u srećna vremena, letovao… eh!… oh!… u hotelu „Mir“ (u origanilu „Pax“), a u Magalufu… A nekad, još davnije, i prezivao sam se de Majo i osećao sam se kao Balzak… zbog tog istog de… kao plemić… uh!…
Voće… pardon!… Biće, bolje, ali…
Ali – ne jedno “ali” – nego više “ali” – “devojci sreću kvari”!…
Drugo “ali” – slažem se da će, bolje, biti, i treba, ali – za kog?!… Da li to važi i za mene, vi, obećivači boljitka?… Hoću da znam koliko je moje “parče” koje, pre izbora, razbacujete šakom i kapom. Hoću da radim, a ne da živim od socijale, od kredita, od roditelja, od “muljanja”, od lopovluka… a, poneki, bogami, bukvalno se hrane iz kontejnera! Hoću, to bolje, da zaslužim, a ne da ga dobijaju, samo, povlašćeni, podobni, stranački odabrani, rođaci, prijatelji… (a mnogima i tetke pomažu!)…
Treće “ali” – biće bolje ali koliko!… Obećaste 1.000 evra a dobismo 1.700 dinara!… Dakle, koliko će nam biti bolje – koliko kafenih ili supenih kašika – za nas, gole i bose, četvrt obučene i polugladne?! Ko-li-ko?!…
Sledeće “ali” je za filozofe… Verujem vam da će biti bolje, i treba, kako da ne, baš fino, čekamo taj boljitak “kao ozebao sunce”, ali – po koju cenu?!… Ako taj boljitak bude skup-preskup, “preko naših leđa”, ako je “skuplja dara nego maslo”, onda… onda… manite se ćorava posla!…
Peto “ali” – koliko će to “bolje” da nam traje!… Dajte nam to bolje dok decu ne izvedemo na put, a ne za godinu-dve, pa, opet, po starom! Hoću da to, bolje, bude čvrsto, da mirno spavam – po mogućstvu sit a ne gladan! Hoću da u očima svoje dece vidim radost življenja, učenja, zaposlenja… želim da i oni postanu roditelji a ne socijalni slučajevi, provalnici, narkomani, siledžije, otuđeni ljudi, šetači po tv-rijalitijima, živi podmetači za sindikalnu zakusku… ili “naši ljudi na privremenom radu u inostranstvu” (moj sin i moja kćer su “takvi” već – ne tek! – već 13 godina… i nemaju nameru da se vrate!)… Znači, hoću da nam to, bolje, traje duže ako već ne može dugo…
A šesto “ali” je ovde šesto, ali, po značaju, nadmašuje i nadvisuje sva ostala “ali” – pozdravljam to vaše “biće bolje” – ali da mi ostanemo mi, da nas ne prefarbate, pretvorite u neki drugi narod da nas ni rođena majka neće prepoznati! To – ne – to nikako ne! Jer hoćemo da ostanemo ono što smo dosad bili, a ne da nas kalemite na nekog, tamo… kog je za nas briga kao za lanjski sneg!
Ne pretvarajte nas u neki drugi narod, pobogu! A, kako stvari sad stoje, sudeći po onom kako u javnosti razmišljate ili kako s gostima iz inostranstva razgovarate, šta obećavate, kakvim se pepelom posipate, izgleda da pripremate – da bi nam bilo bolje – neko opasno testiranje u kom treba da pokažemo i dokažemo sve ono što drugi hoće – ali ne i mi!…
E, da… između hleba i kupusa, „kreće“ se naš život, siromaški… Ne tako davno, negde sam, na Internetu, na nekom sajtu, video četu Rusa-vojnika, na nekakvom polju, u kupusištu, ogolelom, slika je iz teških ekonomskih vremena ne-povratila-se!… kad je vojska morala da bere kupus jer niko nije hteo! Da, verovatno na komandu: „Beee-ri!… Kuuupus!“ I vojska obrala. Ne bostan već kupus! Na slici, svaki vojnik drži ispod miške glavicu kupusa!… Vojska! Nekad najveća svetska sila!… Vojnici s glavicom kupusa pod miškom! Tog dana će ručati… jer ni vojsci se u ta vremena nije presipalo…
A kako je bilo kod nas, u „ona vremena“, kad je kutija šibica koštala… ne smem ni da ponovim!… da ne prizovem đavola!… kad smo se, svi, vozili, besplatno… a kud?!… kasnije smo sazali da je, to, bilo od Nemila do Nedraga!… S pogledom u svetlu budućnost!…
Sećam se, iz tih vremena, „slikovitih“ recepata: torta od bahatog… pardon!… bajatog hleba… kolač od pola jareta… pardon!… jajeta (drugom polovinom se premaže da dobije „sijaj“!)… o, Bože, kad se, samo, setim…
Ali, biće bolje! Biće… biće… ljudsko biće… misli, samo, na iće i piće!… neće da filozofira kad mu kače… pardon!… krče creva!…
O, Biće – kao takvo! – kad ćeš se, već, jednom, uzdići iznad trica i kučina!… Srbine, brate!… znaš li, ti, more, kakva smo sila bili… pa, pobogu… nekad je tvoj car, zvani Silni, car Dušan „držao“ flotu u Dubrovniku… Evropa imala respekta prema njemu, a sad… kad „odradimo“ zabavište, upisaće nas u pripremno odeljenje pa, ako budemo dobri, to jest, ovaj… kako da kažem… drugim rečima… na osnovu… plus… e, e… o, o…
Kad se danas gleda naša televizija… čast izuzecima… „teku nam med i mleko“! Stilisti „ondulirali“ i „namackali“ i voditelje, i učesnike, i zaludne gledaoce što, na znak, aplaudiraju!… Da nije smešno, bilo bi tužno!… Gledam (kobajagi!) i čekam da se – neko – neki – tamo, iza scene – nasmeju za mene – umesto mene jer… meni se ne smeje, ič!…
Kad sam, davno, u ona vremena… u toku Drugog svetskog rata… bio izbeglica iz Hercegovine, prozvali su – nas – izbeglice – „izelicama“!… Pogrdno, ali tačno! Izvinjavamo se, bili smo gladni!… Ja sam i dan-danas zadržao nešto od te nekadašnje gladi: nikad da se najedem, uvek gladan, uvek bih mogao, još, zalogaj-dva-tri… gutljaj-dva… Bože, šta sam ti „skrivio“ da se nikad ne najedem?!…
Ponekad – što bi rekli dobri stilisti: „za neverovati“ je – sanjam… sanjam san… snivam… snevam: kako jedem kupus, i to, sladak!…
Sladak kupus s mesom!…
Toliki nezaposleni, a ja, ništa manje, nego s mesom!…
Pa sanjaj danas, sanjaj sutra… sledeće sedmice, meseca… godine… zapamtio sam ga i, gle!… imam recept! Nisam video naslov, ali, ne može biti drukčiji nego „Punjen kupus“… Nisam, valjda, lud da sanjam prazan!…
.
PUNjEN KUPUS
Sastav:
1 veća glavica kupusa; 600 g mešanog mlevenog mesa; 100 g slanine; 200 g šunke/šunkarice; pola šolje pirinča; 2 jajeta; kocka za supu; čaša kisele pavlake; šoljica zejtina; kašika prezle; peršun; so; biber.
Kuvanje u snu:
Kupus, sladak, očistite od spoljnih listova, izdubite ga gde je koren tako da ostane zid debljine 2 cm; slaninu i šunku/šunkaricu iseckajte i sastavite s mlevenim testom… pardon!.. mesom; dodajte pirinač, jaja, polovinu zejtina, so i seckan peršun, dobro odsanjajte… pardon!… sjedinite smesu i njom napunite izgubljen… pardon!… izdubljen kupus… (Ako ste se, u međuvremenu, probudili, popijte čašu vode pa nastavite da sanjate)… Punjen kupus stavite u grublji… pardon!… dublji sud i prebijte… pardon!… prelijte supom od koske… pardon!… kocke… Kuvajte 90 minuta na laganoj lavi… pardon!… vatri… Zatim kupus stavite u zagrejanu pećnicu da se zapeče… Pred buđenje, kupus stavite u čiviju (namerno poređenje s klin-čorbom iz Vukove zbirke)… pardon!… činiju i prelijte poplavom… pardon!… pavlakom izmešanom s prezlom. Secite ga na kruške… pardon!… kriške kao lubenicu, poslužite se i PROBUDITE SE!… Kad se naspavate, nije teško…
Vreme ističe, snovi se sanjaju, leto se tanji… da li ćemo i mi ići na letovanje?…
Kao desert, raspoložite se – u vremenu koje, uvek, postaje bolje, pa, kad se umnože, eto boljih vremena, počastite se radosnom… pardon!… Veselom salatom…
Iako iz svog sna, i nju sam zapisao pa vam je „apetitli“ preporučujem:
.
VESELA SALATA
Sastav:
3 krompira; 3 šargarepe; so; 200 g čeri paradajza; 1 veza mladog luka; 1 zelena salata; sok od 1 limuna; 2 kašike sirćeta; 1 kašika žutog šećera; 2 kašike zejtina.
Kuvanje u snu:
Kronpir… pardon!… krompir i šangarepu… pardon!… šargarepu ovajditi… pardon!… obariti u slanoj vodi; zatim ih posebno ispasirati pa od mase napraviti kuglice; čeri paradajz oprati i iseći na polovine; mlad luk oprati i iseći na krupnije štapiće; zelenu salatu oprati i iseći na šire trake; pomešati sok od limuna, sirće, so, žut šećer i zejtin. Pred buđenje, prelijte salatu, izmešajte i servirajte, zadovoljni što ćete se, budni, veseliti! Privatno… pardon!… prijatno!
A šta bi s našim letovanjem?!…
I mi idemo da letujemo!…
Oluke!
Kud gurav narod, tud i mi!
oOo
SARS – Budjav lebac
http://www.youtube.com/watch?v=10TfxcE1K4I
. . .