Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Ekonomija

Srbija i bankrot – kako je zemlja već bankrotirala u ekonomskom i moralnom smislu i kuda dalje

 

MORALNI EKONOMSKI BANKROT SRBIJE

Par osvrta na temu očekivanog bankrota Srbije i koliko se brzo možemo oporaviti. Da li je bankrot zemlje samo ekonomska kategorija

 

Osmeh i suze radosnice bankrot Srbije - photo by Zlatko Šćepanović
Smejem se a plakao bih – moralni bankrot Srbije

U toku su debate u medijima da li ćemo ili nećemo bankrotirati. I ako hoćemo, kako i kad ćemo, i šta to uopšte znači. Moram priznati da sam ispratio samo par javnih rasprava i shvatio da i dalje većina Srbije ništa dublje ne shvata, odnosno da smo mi odavno moralno bankrotirali a da je pitanje ekonomskog bankrota samo posledica svega toga. Odnosno, svi znaju ko je kriv, prošla vlada, oni, tamo neki ministri i guverneri, a nikako mi. Oni a ne mi. A mi smo krivi. Svi mi.

Najbolji opis cele situacije je dao jedan moj pošteni prijatelj, nekada visoko kotiran u državnoj upravi, što mu daje za pravo da može da kaže nešto pametno o društvu u kome živimo. Njegove reči su doslovno bile sledeće:

„U Srbiji je pitanje društvene svesti i prestiža ne ko nije ili ko jeste lopov, nego ko je veći lopov, ko će više da ukrade i tako se pokaže“.

Mislim da je ovim rečima sve objasnio. To je priča o moralnom bankrotu ove zemlje, o društvenoj svesti koja vlada ljudima. Svest koja vlada nama, a ne samo njima na vlasti. Kad imamo takvo mišljenje i usvojen životni stil većine ljudi, teško da ćemo stvoriti zemlju za primer. A primera za neprimerno ponašanje imate na svakom koraku, počev od psovanja, ružnih reči i manira, laganja, prevara i navijačkih ostrašćenosti svih vrsta.

No, vratimo se temi, ekonomskom bankrotu. Jer, priča se nastavlja kroz razgovor sa jednom mojom dragom prijateljicom, vrhunskim stručnjakom u svojoj oblasti. Reći ću samo da nije u pitanju ekonomija i da ona radi u državnom sistemu, jer je to bitno za nastavak priče i zaključak. Ima odličnu ponudu da ode da radi i živi u centralnoj Evropi. Siguran posao, na mnogo višem stručnom i poslovnom nivou nego što to ima ovde, daleko veća plata, komforan i siguran život u vrlo prijatnom okruženju. Ipak, dvoumi se. Pitam je zašto. Odgovara:

„Znaš, pitam se šta ako ja odem tamo a ovde postane bolje, poprave se uslovi za rad. Bilo bi mi žao.“

Morao sam joj oprostiti na naivnosti i nevinosti, ekonomskoj nepismenosti i utopijskim idejama, jer mi je jako draga i objasniti joj nekoliko logičnih i realnih stvari. Tamo gde ona radi, situacija se sigurno neće popraviti u sledećih 5 do 7 godina, tek da od danas počnu da ulažu milione eura u tu struku i u tu oblast. A sve je prilika da će proći jedno dve decenije, pola njene poslovne karijere dok se ne vidi pomak u javnim poslovima i u njenoj oblasti rada.

Jer, sve je stvar proste matematike. I ova priča se odnosi na sve vas koji sanjate o povećanju društvenog standarda ove zemlje. Posao moje poznanice zavisi od državnog budžeta, kao što su to poslovi nastavnika, policije, vojske, lekara, komunalnih službi, raznih instituta, nauke. Koliko para toliko muzike. Njen posao je samo trošak za državu koja nema dovoljno za sve. Sva je prilika da neće imati za njenu oblast, kao ni za ostale godinama unapred. Jer, za njenu oblast nije imala para ni u proteklih dve decenije i vrlo malo je ulagano u njenu delatnost. Resurse koje su imali nekada su potrošili, novi nisu došli. Znači da sada treba duplo više da se uloži da se samo regeneriše nekadašnji nivo standarda koji je postojao u nekadašnjoj Jugoslaviji.

A budžet države se puni od prihoda privrede, odnosno od plata svih zaposlenih i ekonomije koja radi. Većina zaposlenih u Srbiji radi u državnim firmama, ništa ne prihoduju i ništa ne stvaraju osim birokratije, nervoze na šalterima i papira, a zauzvrat samo troše resurse. Oni su trošak. Sve njih izdržavaju one retke firme i oni malobrojni radnici koji stvaraju neku vrednost, neki proizvod. Mesecima unazad državni rashodi za plate službenicima, činovnicima i penzionerima su veće od prihoda za budžet koji se skupe od plata, poreza i taksi. To je istinski bankrot ove zemlje, samo niko još neće da nam to otvoreno kaže. Projekcije eksperata govore o tome da će u Srbiji 2020-e godine biti odnos zaposleni: nezaposleni – 1:3 to jest da će na jednog zaposlenog doći 3 nezaposlena, misleći tu na stvarno nezaposlene i penzionere, ne računaju se deca.

Jedini način da se sve to promeni je da se odnekud dobije neki novac, bespovratno ili kao medjunarodni kredit, što je vlast zadnjih 12 godina i radila, stalno se pozajmljivala i ulazila u kredite koji su podsticali samo puku domaću potrošnju na potrošne stvari. To je dovelo do bogaćenja trgovaca, uvoznika i banaka, ali ne i pojave većeg broja proizvodjača, jer je unutrašnjim trgovinskim monopolima nad kanalima prodaje to bilo onemogućeno. Time smo samo dodatnim zadužživanjem stavljali sve veći teret generacijama koje dolaze, veće opterećenje i veće potrebe.

Drugi pak način dolaženje do novca je da se novac stvori od rada i izvoza roba i usluga. Naš izvoz je jadan, i prevashodno se odnosi na izvoz hrane i čelika. Čelik je potpuno stao, US Stil je kolapsirao i bez mnogo nade da će se brzo revitalizovati, FIAT nikako da krene da prihoduje i jedino još hrana funkcioniše. Ali koliko to još puta više hrane treba da proizvedemo i prodamo u inostranstvo da bi servisirali našu državnu potrošnju? Mnogo. Mnogo puta više. Da li je to moguće? Nije.

Gde još možemo da stvorimo novac ili investicije u ekonomiju koje nam trebaju za održivi život države?

Možemo da stvorimo novac od prodaje roba i usluga, turizma, tranzita ili od prodaje zemlje, koncesija i državnih dobara. Prvo navedene stvari zahtevaju da budemo ekonomski konkurentni, mudri i da znamo šta pravimo i kome prodajemo, i za to nam treba vremena. Da se odjednom probudimo, da postanemo pošteni i vredni, da država bude pametna i napravi infrastrukturu, podršku i ambijent za razvoj preduzetništva, da se hiljade pametnih i talentovanih preduzetnika pojavi i preplavi zemlju sjajnim proizvodima i uslugama koje će čitav svet tražiti. Pa i za to nam treba nekoliko godina do nekoliko decenija da stvorimo mesto na regionalnom, evropskom ili svetskom tržištu. Ništa se ne dešava preko noći. Za države i ekonomije su potrebne decenije da bi porasle i narasle.

S druge strane, ono što je svim dosadašnjim i aktuelnim vlastima bilo omiljeno sredstvo finansiranja je prodaja državne imovine. Za prodaju strateških resursa i koncesija nam ne treba vreme, treba samo malo političkog usaglašavanje, dogovora izmedju klanova u vlasti oko njihove provizije i da imamo šta da prodamo, a toga je malo preostalo. Po svemu sudeći počećemo da prodajemo golu zemlju narodima koji žele da imaju kvalitetnu zemlju i žive u lepoj klimi i prirodi, dok ćemo mi u budućnosti biti sluge i radnici stranim vlasnicima. Jedino što strance danas sprečava da masovnije pokupuju najbolju srpsku zemlju je turbulentna društveno politička situacija koja lako može da postane eksplozivna, kao i teško premostivi bedem od srpske teške birokratije pune neuskladjenih i šupljih zakona.

Zato nam ne može biti očigledno bolje. Barem ne u narednih 5 do 10 godina. Jer u startu nemamo jaku ekonomiju, i ne možemo da je preko noći stvorimo i podignemo. Nemamo šta da revitalizujemo što je postojalo. Niti imamo sredstva za podizanje novih uspešnih fabrika, niti znamo kako se to radi, jer da znamo već bi imali srpske tajkune koji su to već uradili. Ko sprečava pametne i sposobne srpske tajkune da naprave 101 uspešnu firmu za izvoz i nastup na svetskom tržištu. Ništa i niko ih ne sprečava, ali oni to nisu uradili, skoro niko od njih. Jer u suštini ne znaju i ne umeju. Ono što znaju, da prave dilove sa državom, to i dalje uspešno rade, ono što ne znaju, da prave uspešne dilove sa svetskim kupcima, to ne rade. Zato nema uspešnih srpskih firmi van Balkana. Zato nemamo izvoz. Zato nemamo jaku ekonomiju.

Jedina mogućnost našeg čudesnog ekonomskog spasa i podizanja standarda je pojava države sponzora, odnosno da nas neka velika država i sila uzme pod svoje i da nam pruži svoje resurse. Da preseli svoje pogone u Srbiju, da nam da novac i know how kako da uspešno proizvodimo robe i usluge, i još nam obezbedi odmah i plasman i tržište za sve to. I to sve preko noći i masovno, da bi nama većini što pre bilo bolje. Dešava se to ponekada, ima takvih primera u svetu – Južna Koreja, Češka, Čile. Ali za to je potrebno da strana sila ima interes za tim, da ima pouzdane sagovornike u srpskoj političkoj eliti i da zemlja bude društveno stabilna. I potrebno je vreme, godine i decenije, ništa se ne dešava preko noći.

Sami procenite koliko mi te uslove ispunjavamo.

P.S. Ekonomski bankrot nije ništa strašno. Uvedu se neke restrikcije i ograničenja u plaćanju dugova. I život teče dalje. Moralni bankrot je nešto strašno. Jer u njemu nema ograničenja u korupciji i nemoralu.

. . .

Zlatko Šćepanović

24 komentara

  • Srbija, i ne samo ona, nalazi se u zaista teškoj, da ne kažem bezizlaznoj ekonomskoj situaciji, i njoj ne mogu pomoći nikakvi strani zajmovi i pomoć, ukoliko se ne okrene radu, tačnije da ceni i pošteno plati proizvodni rad.
    Zemlju drže oni koji stvarno nešto proizvode, a glomazna birokratija i razne špekulantske profesije, koje sisaju krv privredi, vode u propast svaku zemlju.
    Ima mnogo načina da se ljudi korisno zaposle. Pre svega treba saditi šume i graditi zalivne sisteme.
    Moramo se učiti od pametnijih. Kao dobar primer može nam poslužiti Izrael. Mi od te zemlje možemo puno toga naučiti. Pre svega treba koristiti potencijale koje nam pruža zemlja. U Izraelu su pustinju pretvorili u plodno tlo, a mi naše plodno tlo pretvorismo u pustinju.
    Ne mogu svi živiti u velikim gradovima. Ljudi se moraju vratiti u sela i obrađivati zemlju.
    Znam da je povratak na selo težak i da i za tako nešto trebaju materijalna srestva, ali setimo se kako su u Izraelu Jevreji počeli sa kibucima. Zar i za našu situaciju neka vrsta kibuca ne bi bila spasonosno rešenje. Međutim treba znati da u izraelskim kibucima nema birokratije, već su svi angažovani na proizvodnom radu. Čak i upravnik kibuca nešto konkretno radi.Tamo nema foteljaša. A znajte dobro da su foteljaši kao skakavci pojeli Srbiju, i dok se broj fotelja drastično ne smanji Srbiji nema spasa

    Branko Mićić.

  • Da, moralni bankrot u ovoj zemlji je poodavno nastupio, a ekonomski pa naravno, sta se drugo moglo i ocekivati.
    Potpuno se slazem sa Vasim tekstom i odavno mislim tako….jos od sredine devedesetih i borbi unatar nasih ,tada opozicionih stranaka, za sto bolje pozicije u hijerarhiji stranke, bilo mi je jasno da se u ovoj zemlji nista nece promeniti sustinski, sistemski, pa ni u svesti nasih ljudi. Bitno je samo da sam ja u toj poziciji koju donosi vlast a time i novac, privilegije i sve ostalo i da opstanem sto duze na njoj, a to da bi nesto stvarno trebalo uciniti radi boljitka zemlje i radi neke buducnosti dece, to ne postoji u glavama nasih ljudi…

    Grabi sto vise, dok si tu, jer sutra neces biti, pa ce neko drugi grabiti …prosta filozofija nasih „politicara“, tajkuna i a tzv. obicnih ljudi.

    Evo slusam sad na radiu vest: sastanak sindikata prosvete sa aktuelnim novim, starim ministrom od para, pardon finansija.
    Postignut je dil na obostrano zadovoljstvo. Prosvetari ne da nece imati zamrznute ili „ne daj boze“ smanjene plate, u zemlji praznog budjeta, nego im je obecana i povisica 0,9%.
    Bedno jeste, samo 0,9..ali ipak je povisica, a mozda mozemo i malo da deci nedamo u skolu pa isteramo i citavih 1%….
    Zadovoljni prosvetari , zadovoljan ministar!!!!!!

    Bice mir….A to sto nema para ni za ove ovakve plate a kamoli za neke povisice, pa bile one samo 0,9%, boze moj…iskopacemo jos neki kredit, onaj najpovoljnjiji, jer mi smo bolji od onih prethodnih, nasi krediti imaju manju kamatu, a to sto jos nesto kostaju, glup je narod ne shvata.

    I eto to smo mi….Samo da ja dobijem tih makar 0,9% sad, a sta ce biti sutra i kako ce svi oni koji i nemaju nikakve plate, koji nemaju posla ili im je posao propao jer nema od cega da se investira , gradi, radi…o tome ce neko misliti „sutra“kad ja ne budem vise na vlasti ili budem u penziciji i tako to…..

    I sta ocekivati i gde bezati?…A ja imam premnogo godina da bih mogla negde drugo sad, a i kad bih mogla ne bih bas volela iz svoje zemlje, iz moje kucice i moje bastice, moje porodice….
    I zato sadim luk, krompir…..gajim cvece, citam poeziju, romane i pokusavam da nisam tu, da ne pratim vesti, ne citam. Ali danas procitah Vas tekst, mada nisam imala nameru, privukao me ovaj moralni bankrot u naslovu i morala sam da malo prokomentarisem.

    Ali necu vise citati nista ….idem da zalivam, uzasna je susa u zemlji Srbiji i ne mirise jesen, zima na dobro…..

  • @ branko

    Ideja sa kibucima je dobra, samo kada bi bila ostvariva sa našim mentalitetom. Jevreji su mnogo solidarniji i pošteniji medju sobom od nas, imaju medjusobno više poverenje i odgovornosti da rade za opšte dobro. Kod nas bi odmah planule svadje izmedju prvih komšija i inat, neko ne bi hteo da plati za nešto sitno, neko bi izmišljao svoju verziju rešenja, i tako redom. Dovoljno je pogledati zgrade u našim gradovima i shvatiti da je potrebna korenita promena mentaliteta.

  • @ Biljana

    Kratak mi je tekst za priču o pravičnijoj raspodeli, pa je nisam ni potezao. Hoću reći, para koliko imamo možemo poštenije i bolje da upotrebimo. Na žalost, kako ste i vi opisali, političari su sve to „rasturili“.

    Ali krivica je naša. To je moto moje priče. Pre 2000-e nam nisu valjali socijalisti pa smo ih skinuli sa vlasti, a onda nam naši ne valjaju, pa smo vratili opet socijaliste. Sad je pitanje jel su socijalisti stvarno loši ili ne, ili smo mi toliko loši kao gradjani da se vraćamo na staro i izvesno.

  • @ Amir Čamdžić

    Žao mi je za Bosnu. Par puta koliko sam prolazio i bio u njoj primetio sam tamo dublju i mračniju napetost nego u Srbiji. U Srbiji je stalno prisutna jedna agresivna napetost i stres, neka nervoza, dok u Bosni imam utisak da je nezadovoljstvo manje očigledno ali dublje i strasnije.

    To ne obećava kada je narod gorak.

  • @ Amir

    Što dalje od socijalizma i čvrste ruke 🙂

    Treba nama znanje, vaspitanje i dobre navike, a sistem može biti bilo kakav. Obaveza elite je da primerom i prinudom nametne dobre navike gradjanima. Čast i zakon.

  • Zlatko ali za ovu situaciju (anarhiju prije svega u privredi) za početak je potrebna „čvrsta ruka“ koja će pospremiti neke stvari i ovako ne ide.Sve se dalo na pljačku i otimačinu.
    Šta misliš na javne radove, zatim da Razvojna (Investiciona) banka ravnomjernije i za interes građana raspoređuje novac a ne kao što je sada slučaj, tajkuni sve isisaše…

  • @ Amir Čamdžić

    Opet ja mislim da ne treba „čvrsta ruka“ nego čvrsta rešenost običnog gradjanina da živi poštenije. Mislim da je problem u gradjanima a ne u eliti, ona je na kraju krajeva samo vrh ledenog brega. Prvo treba počistiti sopstveno dvorište.

    Preraspodela nacionalnih sredstava je osetljivo pitanje. Mogu samo nešto paušalno da mislim, ali je bolje da to ozbiljan tim eksperata prouči i donese pametne zaključke.

    Jer, da bi se bilo šta pametno osmislilo potrebno je znanje – o tome šta imamo i šta možemo, i kakvo nam je okruženje. Daću primer, koji sam naveo u tekstu:

    „Ukinite diskriminaciju i monopol u trgovačkim kanalima robe široke potrošnje, kreditirajte jeftinim državnim parama plasman u trgovačke lance malih proizvodjača i garantujem vam da ćete u godinu dana imati 1000 malih i uspešnih firmi a za 5 godine 10,000 takvih firmi i još 20,000 hiljada firmi koje prate te novonastale. Prosto ko pasulj!“

    Ovo tvrdim jer poznajem tu oblast i vidim gde je problem 🙁

  • Slažem se s stavom o moralnom bankrotu ako se misli na državu kao instituciju , nikako s tim da treba moralniji narod da bi iznedrio moralniju ‘elitu’ . ‘Elita’ je kancer na narodu koji proizvodi sama vlast . Prvo se zarazi onaj kog narod izabere pa onda on širi dalje . Putem medija , loših zakona i izigravanjem dobrih . Nije to ni od socijalista došlo, ni od komunista . Tako je oduvek . Pogledajte početak naše obnovljene državnosti : koliko je trebalo vođama ustanka protiv Turaka da postanu iskvarena ‘elita’ ?

  • @ Vojsije

    Ako nije potrebno da narod bude moralniji, ko će da kontroliše elitu? Ako su svi korumpirani, ko će da pošteno primenjuje zakone i propise, ko će da sprovede pravdu?

    Jedino koga se elite plaše je narod. Ako i kada su sa narodom u dilu, dogovoru, savezu, niko im ništa ne može. Mislim da je to ovde očigledno stanje stvari. Dobili su „licencu za pljačkanje“ ne od kraljice nego od birača 🙁

  • Niko im nije dao licencu za to što rade već za ono što su obećavali. A i tu licencu im je na izboru dalo jedva nešto malo preko 50% građana . Vlast se ne plaši naroda ona ga prezire . Gledano iz Beograda , gde su sve srpske pare ( a i one sa strane ) i jagma oko njih zaista mračno deluje naše društvo . Ali ima po ćoškovima Srbije ogroman broj ljudi koji još znaju da moral i novac nikad nisu išli zajedno , koji nisu prodali sve i sišli na ‘državna jasla’ i koji ( kao komentatorka Biljana ) još uvek gaje svoje povrće i čitaju knjige i znaju da od onih što vladaju nikad ništa neće dobiti .

  • Slažem se da narod treba da kontroliše izabranu vlast . On to ne radi , ne zato što je nemoralan , već što to nismo imali nikad do sad pa tek učimo . No , pre će vlast pojesti ovu državu nego što mi to naučimo . 🙁

  • Umesto odgovora anegdota od pre pola sata: sretnem komšiju koji se vratio iz Slovenije. Kaže doslovno:

    „Sad tek vidim, kada se odmaknem od Beograda i Srbije, koliko su slovenci ljubazan i pošten narod. Sad bi mi bilo žao da su ostali sa nama, Kosovom, Crnom Gorom, Bosnom, i da im mi stalno zavrćemo uši i tražimo pare, još para, da finansiraju naš javašluk i lopovluk“.

  • Podseti me ova anegdota na vreme kad je čak i Balašević govorio Slovencima dok su se otcepljivali : tovariši , drugo ste pričali dok se niste natovarili … U svakom slučaju od njih bi mogli mnogo i svašta naučiti .

  • Postoji izreka u Americi, „Ne brini o dolaru već brini o centu – dolar će brinuti sam o sebi!“
    U skladu sa tim rekao bih, „Nemojmo brinuti o moralu društva već brinimo o vlastitom moralu – etičnosti. Tada će moral društva brinuti sam o sebi.“ Zato se i kaže da promena uvek počinje od same osobe, pa izvolite.
    Da li su stvari bile bolje ranije, šezdesetih, sedamdesetih, osamdesetih… godina? Neko će reći da jeste bila bolja verovatno samo zato što je lično primetio da nešto „ne štima“ u kasnijem periodu – kada se lično „probudio“ ili kada je lična svest dovoljno narasla da to primeti i shvati.
    U ovom svetu suprotnosti rame uz rame postoje i pozitivno i negativno, i poštenje i razvrat ma koje vrste…
    Zato se postavlja pitanje kako naučiti ljude da to sagledaju i da zarad ličnih interesa uvek radije biraju pošteniji, etičniji, odnos; radije nego da biraju onaj kratkoživeći i sa naizgled boljim ishodom…
    Ukoliko se čovek nauči da sam sagledava život na pravi način onda će on biti svoj najveći kontrolor i motivator da stremi ka pozitivnom. Što je veći broj ljudi sa takvim pristupom to su izgledi za brži, uspešniji i sigurniji oporavak ali i duži i stabilniji sistem daleko izgledniji.
    No, šta sa onima koji, i pored svih nastojanja neće moći da shvate i prihvate takvu samoiniciranu promenu? E zarad njih postaviti zakone koji neće biti popustljivi, probirljivi, izuzimajući… Zakoni moraju biti takvi da spreče eroziju postiognutog.
    Moral društva često kolapsira ali ako se izgredi etičnost u pojedincu, koja se uvek bazira na njegovoj-noj svesti onda takvi pojedinci budu noseći bastioni koji predstavljaju mostove u kritičnim periodima.
    Sve što treba za izgradnju boljeg društva već se nalazi u samom pojedincu kojeg treba naučiti i motivisati da se koristi vlastitim izvorima pravog bogatstva. Odlučnost i snaga čoveka ali i društva nije spolja već je u samom čoveku u njegovoj svesti odnosno ljubavi prema životu.
    Može li čovek koji voli život (svakako i ljude jer su deo tog života) činiti njima nažao?
    Siguran sam de ne može! Takav čovek nikada neće ukrati od drugih ili druge dece da bi svojoj deci dao nešto više…
    Čovek koji voli svoju decu sigurno će ih od malih nogu učiti obavezama i radu, neće nastojati da im zadovoljava životne potrebe a da ona sa svoje strane ne rade ništa.
    ……………………………………………………………….
    Život ima svoj smisao, cilj, svrhu i ukoliko ih čovek ne spozna i ne teži im onda je sa velikim izgledom da zastrani i zaglavi.
    Čovek ovoga podneblja se uljuljkao da može živeti život sa sistemom vrednosti koje je nasledio od svojih predaka zaboravljajući da je sistem vrednosti, znanja i razumevanja naših predaka bio dobar i dovoljan za to vreme ali niti jeste niti može biti dovoljan za čoveka današnjeg trenutka. Život nije jednom zauvek data konstanta a tp znači ni svest. Život postoji da bi svest stalno mogla da se razvija, da ekspandira. Ne bude li toga onda će društvo i život kolapsirati a čovek patiti u vlastitom brlogu sve dok mu ne klikne i ne probudu se ka novoj svesti u sebi samom.
    Svest je cilj života ali svest je i platforma novog i naprednijeg rešenja.

  • @ Lousi Krstic

    Saglasan sa komentarom u svemu izrečenom. Jedino neslaganje sa vama je u krajnjem obliku svesti koje čovek treba da ima, ali to su metafizička razilaženja, koja prevazilaze prizemnost mog teksta.

    Napomenuo bih samo da je obrazovanje i vaspitanje taj metod koji nas osvešćuje i uči dobrim navikama. S druge strane, istorija nam je puna primera da je to na ovim prostorima išlo teško, jako teško, i da se ona divlja i neobuzdana priroda uvek nekako izbori da nas gurne na tamnu stranu. Lakše je ići dekonstruktivnim putem.

    Srećom, postoji delić svetlosti vere i čestitosti koji sija u ovom narodu, pa nismo odavno nestali sa lica zemlje.

  • Sta je covjecja svijest mnogi toga nisu svijesni, iz razloga sto vam nije dozvoljeno da zivite po svojoj svijesti nego vam je od rodenja servirano nesto sto netko drugi zeli tako da bude,Citam poneki slucaj sta ljudi pisu ,govore i misle, i naravno sve to sto se hoce zeli i misli ,to su stvari koje su bile u nekom slicnom obliku kad su bila primitivnija vremena kad je covjek mislio na svoj izgled i svoje ponasanje i mozemo reci svoju svijest prilagodavao onom vremenu i situacij i to je sve teklo nekako bez nekog velikog truda ili razmisljanja o nekoj savijesti.Medutim vremena su se promenila tog nema vise danas se upravo radi na tom da se djeca novo rodena odmah odreknu svoje svijesti ili savjesti,i to rade upravo oni koji vas uce koji vas vode kroz zivot ,onaj manji dio dobrih ili boljih roditelja oni pokusavaju to sprecit da nesreca stane ali motor koji pokrece nesrecu je jaci od grupice nejakih roditeljskih savijeta ,i konacno mladi narascaj 75 %shvata da su roditelji pricali gluposti kakva savijest kad nas najveci rukovodioci vode u suprotnom smijeru na sv strane se grade ludnice i zatvori se grade jer su svi drugi puni , ucitelji prave razna sexualna zadovoljstva sa djecom po skoplama crkve takode u cijelom svijetu ,siri se zaraza jedna medu ljudskom svijescu ,onaj mali broj svijesnih i savjesnih oni ne mogu da zaustave zlo zato sto ih je vise onih koji nisu savjesni.Ljudi gledaju da netko drugi zavrsava njihove probleme ako je moguce ,i da se izvuku u svakom pogledu gde god je moguce, Balkan je pokupio sve negativno sa velikog zapada to je greska ,greska je kad dozvolis nekom da misli svako na svoju ruku ,a nikakvog iskustva nemas pre tog i onda upadas u greske bez popravka,u Americi ljudi idu 75%za advokate zato sto je to naj unosnije i znaju da su obezbedeni na svaki moguci nacin kriminal u svim pogledima je najveci u svijetu ,i sad se preneo na vasa podrucja ljudi su kod vas neiskusni ovim zivotom i zvuci vam ljepo i kao sloboda med i mlijeko ali vi ne vidite ove zapadne zrtve jer do tog stepena niste dogurali ,polako vam uvoz sve vrste najgoreg lopovluka kriminala prostitucije ,lezbejki homosexualaca i razno razne druge ,bolesti i nesrece koje nikad do sad niste imali ,zasto se to desilo, ?Zato upravo sto ljudi nemaju vise savijesti i sto ne vide na duge staze zato sto je netko rjesio da unisti onaj mir i takozvani neuki narod koji je rastao u primitivizmu ali srecan sa onim sta je imao ,danas svi hoce preko noci da vladaju i oni najprimitivniji do juce ,prodaju svoje bliznje za bilo koju vrstu koristi ili interesa, savjesti nema vise medu ljudima tko god kaze drukcije on laze sebe i laze druge a ako misli u istinu drukcije onda je slep kraj svojih ociju. Medutim graditi sutra bolje je nemoguce ljudi su usli u slif onog loseg i svi oni koji vas zele uciti ili savjetovati to je lazno,Ono sto je netko napomenuo da Amerika ne cuva $ nego cent to je razumljivo ali to je svagde u svijetu i kod vas ako ne cuvas ono najmanje nemos sacuvati glavnicu ,najgore u svemu tome je sto dolazi munjevitom brzinom jos veci nemoral i zlo cjelog svijeta koje ide u krug hiljadama godina i sad je rulet na vasem podrucju ljudi mnogi nisu svijesni i samo gledaju sta se to zbiva preko noci ,Danas se nasi najveci u vrhu bore za prava lezbejki i homosexualizam sta to znaci vi necete moci zaustaviti da vasa djeca ne budu takva zato sto ce to biti normalno kao sto to vec rade u svijetu ljudi bez savijesti, zasto samo zato sto ih nije briga za nikog samo zato sto je to novi val bisnisa sto vise nesrece i propasti vise posla i koristi za bezumnike a kojih je jako puno oko nas zato ako to shvatite onda cete se mozda neki sacuvati od zla koje je vec svoje kande zarilo u vrat jadnog i napacenog naroda u cijelom svijetu .Savijest je samo rijec nj se nitko ne pridrzava.

  • @ Kit

    Slažem se sa vama da je savest sveta umanjena, da nestaje pred nemoralom i strašću da se postignu rezultati.

    Na žalost, od brzine napredovanja tog bezumlja zavisi i mir i postojanje savremenih država, jer zlo i nemoral pušteni sa lanca dovode do urušavanja ne samo malih država već i velikih imperija. I mahom dovode do ozbiljnih sukoba, unutra ili spolja.

    Lopovluk u našim rukama, nemoral u srcu i kič u našim očima dovešće nas do društvene katarze, koja će biti bolna. To je ono što lopovi ne vide, kradu ne samo bogatstvo već i budućnost svojih potomaka, koji će zbog toga stradati.

  • Kako srediti ekonomsko stanje u zemlji u kojoj pojedinac koji želi da se bavi politikom mora da još kao spermatozoid u času oplođenja, rođenom ocu ukrade neku delikatnu stvar, da bi narodu dokazao svoju sposobnost za ostvarivanje velikih dela.

  • Listajući istoriju Srbije, nisam baš siguran da će se ekonomsko stanje u Srbiji ikada dugoročnije srediti na zadovoljstvo većine ljudi, bez obzira da li Srbija bila u totalu bogatija ili ne 🙂

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280