Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Zdravlje

Alternativna medicina – prevare, opasnosti i zablude potrošača od marketinga pseudonauke

Voja Antonić

 

Kako prepoznati alternativni pristup?

 

U vreme kad naučna medicina nije postojala, jedini lekari bili su vračevi. Oni su za svaku bolest imali lek i pošto su ljudi malo znali o svom prirodnom imunološkom mehanizmu, izgledalo je kao da su sušeni pauci i krila slepog miša zaista imali efekta. Napretkom medicine došlo je do odvajanja na poklonike tradicionalne i savremene medicine, ali danas ne samo da postoje ta dva tabora, nego i cela lepeza izmedju njih – ljudi koji su se “zaglavili” negde izmedju plemenskog vrača i savremenog lekara i koji svoju delatnost obavljaju u svom “čardaku ni na nebu ni na zemlji”.

Zaklanjajući se iza imidža nauke, oni skupo prodaju svoju želju da se bave medicinom, sputanu neznanjem, nekritičkim odnosom prema svojim postupcima i neodgovornošću za zdravlje pa i za živote svojih pacijenata.

Za nas, potencijalne pacijente, to je najopasnija grupa. Teško je pročitati novine a ne spotaknuti se o oglase kojima se nude lekovi za sve bolesti – razne trave, melemi, čajevi ili preparati za mršavljenje, plodnost, jačanje mišića, poboljšanje seksualne moći, lečenje ćelavosti i tome slično. Nude se i potpuno ezoterična sredstva, kao što su razne amajlije i privesci.

Ono što prodaje ovakva sredstva nije njihov kvalitet niti moć da pomognu u očuvanju zdravlja, nego sposobnost da ostave utisak na potencijalne kupce. Stručni kreatori marketinškog nastupa umeju da se posluže i vrlo perfidnim lažima, izrečnim u formi istine; recimo, ako na pakovanju čipsa pročitate da je proizvod “bez holesterola”, okrenite poleðinu pakovanja pa pročitajte sastojke naštampane malim slovima. Videćete da sam čips zaista ne sadrži holesterol, ali zato sadrži zasičene masti koje će se pretvoriti u holesterol kad ih pojedete.

U poslednje vreme, proizvoðačima i uvoznicima u obmani pomaže i stručno medicinsko osoblje, čak i lekari koji su cenjeni u svojoj struci. Mogli smo da vidimo reklamu (koja zauzima celu stranicu u novinama) za papirić sa naštampanim krstom koji treba da kupimo i da samo gledamo u njega pa će doslovno svi naši problemi biti rešeni; ko ne veruje, u to će ga ubediti (doduše, pomalo indirektno) detaljno citirana izjava i fotografija jednog uvaženog psihologa. Takođe, videli smo i reklamu koja to možda ne kaže direktno, ali iz koje ćemo lako izvesti netačan zaključak da treba samo da koristimo određenu žvakaću gumu i više nema potrebe da peremo zube; ovu tvrdnju potpisuje predsednik jedne naše medicinske institucije.

Očigledno je da je u kriznom vremenu erozija morala učinila da više ne postoji institucija koja je sposobna i voljna da zaštiti nas, obične ljude. Šta onda svako može da učini da se zaštiti sam?

Jedina sigurna zaštita protiv nadrilekarstva i pseudonauke jeste ispravan kritički stav. Njega nije lako izgraditi, jer se pseudonauka vešto prerušava u nauku, pa treba imati zaista “oštro oko” da bi se izbegle sve zamke i zapazila razlika. Dva navedena slučaja to ilustruju, ali daleko od toga da su to jedini primeri – skoro svaki oglas iza koga stoji prevara, zaklanja se iza naučne institucije koja je “testirala” proizvod. Mada nam rečenična konstrukcija u oglasu sugeriše da navedena institucija garantuje efikasnost proizvoda, ona u najvećem broju slučajeva samo potvrđuje da proizvod koji kupujete ne sadrži štetne i otrovne materije, i to je sve. Tako bih ja mogao da pomešam šećer i brašno i da ih skupo prodajem kao sredstvo protiv infarkta miokarda, i to uz legalan atest Zavoda za zaštitu zdravlja. Još ako tome dodam i malo aspirina, verovatno bih (uz malo zakulisnih poslova) dobio i preporuku nekog od priznatih medicinskih autoriteta, jer bi on mirne duše potpisao da moj lek inhibiše enzim koji proizvodi prostaglandin (jer je to za aspirin tačno), a to opet smanjuje rizik od srčanog infarkta, koji je na prvom mestu u listi uzroka smrtnosti, što je takođe tačno.

Mnogi kupci će zato požuriti, ne bi li zaštitili svoje srce.

. . .

Izvod iz knjige „Da li postoje stvari koje ne postoje – uvod u kritičko razmišljanje“ autor Voja Antonić

www.prirodanadar.rs               www.prirodanadar.com          www.natureasthegift.com

16 komentara

  • Savremena medicina, bez obzira na veliki broj lekova, aparata, uređaja, kao i na ogromna sredstva koja se u nju ulažu u ljudstvu i materijalu, postepeno zapada u ćorsokak zbog pogrešnog prilaza bolesti.

    Medicina je proizašla upravo iz narodnih metoda lečenja, koje su, po pravilu, uklanjale posledicu, ne otklanjajući uzrok. To, pre svega, važi za organska oboljenja gde je gotovo u 90% slučajeva uklanjanje posledica jedini prihvaćeni način lečenja. U nekim slučajevima to je čak i lečenje posledica posledica, kao u slučaju infektivnih bolesti gde se uništavaju bakterije i virusi iako je njihovo enormno razmnožavanje samo posledica oboljenja pojedinih organa. Zahvaljujući ovom pogrešnom prilazu, medicina je zbog velikog broja posledica do te mere razgranala metode njihovog otklanjanja da je to gotovo dovelo do apsurda jer su timovi najboljih stručnjaka sa najsavršenijom opremom angažovani na razrešenju velikog broja posledica. Time je medicina dovedena u situaciju da ne vidi šumu od drveta. Poseban problem predstavljaju hronične bolesti zbog njihovog dugogodišnjeg trajanja i teških posledica po zdravlje i život.

    Samo zahvaljujući iskustvu sa bolesnicima, prihvaćeno je postojanje tzv. psihosomatskih bolesti za koje se smatra da su posledica stresova.

    Za razliku od lečenja organskih bolesti, kod psihijatrijskih postoji kvazi model, kvazi orijentacija ka otklanjanju uzroka a ne posledica, ali on po prirodi stvari, čak i kad se realizuje, ne može dovesti do prestanka bolesti već samo do delimičnog smanjenja trajnog delovanja stresa, odnosno trajno prisutnog neprijatnog doživljaja vezanog za stres, koji neprekidno, mada u blažoj formi, nastavlja da oštećuje auru. Psihijatrija pokušava da ovaj problem prestanka daljeg neprekidnog uticaja stresa razreši suočavanjem osobe sa problemom koji je doveo do stresa. Za to se koriste razne metode, sve do hipnoze, koje bi dovele osobu ponovo u stanje stresa i na taj način je oslobodile od nastavljanja negativnog delovanja. Međutim, oštećenja u auri, nastala u prvom momentu stresa, kao i u onim slučajevima kada je došlo do produžetka stresnog stanja, na ovaj način se ne mogu otkloniti, ona i dalje ostaju. Stoga je efekat ove isceljujuće metode sukobljavanja sa problemom samo delimičan i dosta blag. Ali, u većini slučajeva, zbog pogrešno doziranog, prevremenog suočavanja sa stresom, često se stanje znatno pogoršava. U drugim slučajevima medicina, priznajući svoju nemoć, velikim dozama umirujućih sredstava psihičke bolesnike dovodi do gotovo potpunog izbacivanja iz normalnog života.

    Čime bi u stvari medicina trebalo da se bavi? Na prvom mestu dolazi preventiva, maksimalno izbegavanje stresova i negativnih emocija. Ova vrsta preventive morala bi se uvesti od najranijeg detinjstva u predškolskim ustanovama, zatim u osnovnoj i srednjoj školi, dok bi na fakultetu to trebalo da predstavlja obavezan predmet. Kada bi preventiva bila dovoljno jaka, nikakva druga medicina ne bi trebalo da postoji. Pored toga, morala bi se uvesti sigurna zaštita od raznih vrsta štetnih zračenja. U principu bi za medicinsko delovanje preostale samo intervencije kod povreda.

  • Само ми пошаљите једног јединог човека којег је лекар излечио и показаћу вам лажни сјај савремене медицинске мафије. ако им паднеш у руке тешко ћеш да се извучеш. да нема травки дан-данас би нас све побили. потписујем. не идите код лекара и не верујте им ништа. они су врачеви а не травари. немамо ми појма.

  • Komentari su prenaglašeno negativni bez verodostojnosti.

    Medicina nije savršena i u njoj ima svega negativnog čega ima i u svim drugim ljudskim delatnostima, ali je mnogo uradila za zdravlje ljudi.

    Medicina je izlečila neizlečive bolesti (tubrekuloza, dobroćudni kanceri), istrebila epidemije koje su uzimale milione ljudskih života (kolera, kuga, boginje, dečija paraliza), popravila zube, nadomestila propale kukove, zglobove, smrskane udove, opekotine, produžila život ljudima od imunih bolesti, dijabetesa, kancera …

  • Neizlečive bolesti su i dalje ostali neizlečive. Patrijarh Pavle, kao i xy ljudi su se iscelili od tuberkuloze i bez medicinskih pomoći. Reč i o hroničnim bolestima o kojima medicina samo sanja. Svakako, dobro je to što ima pozitivnih stvari kod stomatologije, hirurgije, ali su te stvari poznate davno davno pre savremene medicine, ovde se ne govori o opštim mestima već više o farmakomafiji i dominaciji iste nad lekarskim zaduženjima, distribuciji hemisjskih lekova koji ne samo da ne pomažu, pomažu prividno u smislu da se čovek navosno oseća bolje zbog nekakvog simptoma a sa druge strane mu se stvara novo oboljenje, često krucijalno, da li se to naziva produženje života, pa može i tako ali uz jednu produženje patnje a ne izlečenje jer do njega ne dolazi. Ne dolazi jer se ne poznaje uzrok bolesti, mehanizam nastanka bolesti, prevencija niti isceljenje hroničnih bolesti. To je tragedija i zabluda ljudi, ali to je i neminovnost i realnost za sada. Nije čudo da se pola populacije sveta i dalje leči alternativnim načinima, a ujedno su ti narodi i mnogo žilaviji, dugovečniji.

  • @ crtica

    Zamislite da imate pokvaren zub i da živite u Srbiji pre 100 godina. Ili da imate kataraktu, bili bi slepi. Ili sifilis, još ekstremniji primer.

    Pomenuli ste tuberkulozu. Koga znate da je bolestan od tuberkuloze danas, a znate li statistike koliko ih je umiralo pre 100 godina?

    Ili dečija paraliza. Kuga. Kolera. Meningitis. Upala pluća. Velike boginje. Šarlah. Difterija. Guba.

    Spisak je veliki. I sve je to klasična medicina iskorenila sa spiska bolesti. Malo je kome alternativna pomogla kada ga napadnu takve bolesti.

  • A raspitajte se malo koliko danas ljudi boluje od mnogih drugih neizlečivih bolesti koje su sve učestalije i kod sve mlađe populacije. Alternativna odnosno tradicionalna i narodna medicina od koje je klasična i nastala daje za razliku od alopatske donekle i različite metode prevencije, delotvrne životne filozofije a ne beži od toga, to su stvari proizišle iz iskustva, delotvornosti itd a bauk su za naučnu medicinu koja ne idi dalje od ćelijskih organela i sve povezuje sa DNK, niti sad želim da potpuno blatim sve, već samo govorim da je to samo jedan deo znanja koji je nepotpun, i ne može davati značajne rezultate, naročito u eri farmacije zbog koje se Paracelzus verovatno okreće u grobu, jer se na bolest deluje sredstvima koje nemaju veze sa prirodom zdravlja niti sa organizmom, a ni ljudi ne bi masovno tragali za nekim drugim načinima da sve to daje zadovoljavajuće rezultate, umesto toga postoji samo jaz i neprihvatanje, šikaniranje mnogih stvari i pojava, a to jeste famaceutski lobi na prvom mestu. Dobro je što neke stvari daju nekakve rezultate, zato i kažem da su npr hirurgija, ortopedija, stomatologija izuzetna stvar.

    Ja ne govorim ni da određene stvari što se tiče virusnih i patogenih bakterija ne treba tretirati antibioticima, već da se generalno nema znanje o uzroku bolesti, nema se objašnjenje o mehanizmu nastanka bolesti, već o simptimima itd, a nema se svakako ni ideja o isceljenju bolesti, niti šta bolest zapravo jeste sem njenih manifestacija, biohemijskih procesa i anuliranja simptoma donekle, to ne znači da treba ukinuti medicinu, naprotiv, treba joj pridužiti sve ono što joj je potrebno a u njoj nema, zato su one komplementarne, neodvojive celine – alopatija i integrativna.

    Takođe, sve te zarazne bolesti zavise isključivo od stanja imunološkog sistema čoveka, koji se osiromaši već posle 30-te do te mere da se pojavljuju teže hronične bolesti, ili bar veliki broj srednjih hroničnih bolesti koji praktično svaka osoba nosi do kraja života sa povremenom pojavom simptoma. Ali ne postoji standard realnog zdravlja, jer on zavisi skoro pa isključivo od razmišljanja čoveka, odnosno odustva negativnim misli i emocija, samim tim i velikog dela stresova, a tu leži ključ objašnjenja, prevencije… Potrebno je neko ključno znanje o tim stvarima, integracija znanja i široko trubljenje na svim nivoima o tome. Na prvom mestu, hronične bolesti su energetske prirode i vezane su za suptilnije nivoe ljudskog bića, a to je neistraženo područje u širem smislu, ja lično vidim aurični deo kod svake osobe jako dogo vremena i za mene ne postoji dilema o tome da li to postoji ili ne, ali nije ni moj posao da to prihvatam u svoj obrazac razmišljanja.

  • @ crtica

    Vaše teze su deo jednog širokog spektra alternativnih teorija o zdravlju u koje se ne bi upuštali, jer su van naše sfere interesovanja i znanja.

    Na primer, često se imputira klasičnoj, alopatskoj medicini da ne leči uzrok nego posledicu, da leči samo simptome a ne dublje uzroke nastanka bolesti. To je jedna potpuno nenaučna i nelogična teza, lako oboriva samo na nivou bakterijskih bolesti i upala, gde je jednostavan uzork i jednostavno lečenje, gde nema misterija.

    Čovek ima ranu, inficira je prljavim rukama, dobije gangrenu, otok, ili tetanus na primer. Nijedna alternativna metoda to nije rešavala pre pojave savremenih vakcina sa vrlo jasnim uzrokom i posledicom. I tako redom, da ne govorimo o infektivnim zarazama.

  • Ako obratite pažnju na ono što sam pisao, uvidećete da nisam spominjao akutne odnosno infektivne bolesti, jer čak ni tada alopatija ne leči bolest već uklanja patogene sa obolelog organa, kome je i pre te bolesti opala funkcija, iz tog razloga su patogene bakterije ili virusi tu najviše našle uporište, i uklanjanjem njih se ne leči bolest, organizam se leči svojim resursima vraćanjem funkcije organu kod akutnog oboljenja ali nikad u savršeno stanje, bolest koja je hronična i dalje ostaje, u zavisnosti od načina života: stresne situacije, pravilan odmor i redovan san, umerenost u ishrani i sl., promena vremena, javljaju se tegobe, simptomi hroničnog oboljenja. Ništa tu puno od lečenja alopatijom zapravo nema, jer ne leči doktor već prepisuje recepte koji su mu na spisku, i to je na žalost, jer se posle mukotrpnog dugogodišnjeg i stresnog fakulteta svede njegova praksa na kancelariju, papirologiju i uslovljenost prepisivanja hemijskih preparata, svakako je njegova dužnost da pacijente adekvatno tretira, da ih šalje kod specijaliste a tamo se dalje priča nstavlja dugogodišnjom vezanošću pacijenta za najrazličitije medicinske ustanove često do kraja života.

    Elem…
    Kada ljudi obole, uzmu knjižicu, odu kod lekara, lekar ima svoj spisak lekova koje mu nadređeni odrede a njima njihovi nadređeni itd., ljudi uzimaju hemijske lekove koji ne leče bolest jer bolest nije nedostatak tog leka u organizmu već daleko složenija pojava koja se tiče celog našeg postojanja, razmišljanja, reagovanja, načina mišljenja, ranih trauma, okolnog zračenja, nepravilnog bioritma i još nekih stvari i ne može se izlečiti veštački smešanih otrova. Ti otrovi svakako mogu smanjiti tegobe, uticati brutalno na hemijske procese i hormone u mozgu, otaljavati kroz umrtvljenu reakciju, dizati toleranciju na određene stvari ali ne i lečiti.

    Da li se poznaje uzrok bolesti, DA, iako to kad se kaže to ništa ne znači – stres, negativne emocije odnosno teška emotivna stanja razaraju organizam, stres uslovljava ekspantiju negativnih misli: strah, tuga, žalost, mržnja, nezadovoljstvo, ali bolje da se kaže NE, jer to svi nekako znaju, ako ne znaju odnosno ne razmišljaju o tome – onda bar osete kako se osećaju kad dožive stres, osećaju da im nije dobro, da ih posle toga boli glava, ali ne shvataju da kada to doživljavaju celo detinjstvo i ceo život i paralelno s tim dobijaju najrazličitija oboljenja i povrh svega im doktor kaže da je hronično oboleo zbog toga što je to genetika, zato što je pušio (po toj logici svi pušači bi trebali dobiti rak pluća, ali ogorman broj nepušača oboljeva na pluća, a veliki broj pušača dobija rak debelog creva sa kasnijom proverenom metastazom na plućima) onda je to zaista jedna zabluda već, kao i tragedija, jer zaista izgleda da nema drugog načina, pa nema kad je kasno – i to nije problem alopatije, onda deluje u skladu sa svojim znanjem, mogućnostima, ličnim i ograničenim iskustvom, farmacijom kao dominantnom maćehom, korupcijom na najvišim nivoima.

    Ljudi smatraju, naročito oni kojima se smučila crkva zbog svega što iza nje stoji, da npr 10 Božjih zapovesti su nekakve gluposti, ok, takođe i oni koji to poštuju kao Božja pravila smatraju da su to nekakva Božja pravila po sebi jer je to volja Božja, ok ja se slažem da jeste ali ne u smislu da je odstupanje od toga nekakva Božja kazna već kauzalnost, ali možda ni jedni ni drugi nisu razmatrali da su to najpraktičnije, najrazumnije zakonitosti koje savetuju, naređuju ljudima u to vreme ali i danas na neki način kroz zakone, da promene svoj način mišljenja i delanja, jer će izbegavati brojne stresne situacije, sekiracije, traume, netrpeljivost okoline, nezadovoljstvo koje iz toga proizilaze a ne zato što će ih starozavetni Bog kazniti, jer je istina i ono što Buda kaže „Nećeš biti kažnjen zbog besa već od besa“.

    No, ako ovo nije barem malo jasnije o čemu govorim onda džaba pisanja. Nemam nameru da branim išta, već da iznesem nešto što je opšte mesto, jedno logično, praktično stanovište u mnogim tradicijonalnim medicinama, jer nije alopatija starija od iskustva života niti mudrija od mudrosti mudraca, ona je samo preuzela naučni metod koji je jako ograničen, svakako da daje rezultate, izuzetno su razvili određeni pomoć koja je neophodna iako većina je mučenje ljudi iz neznanja da može i drugačije, u nekim sferama je nezamenljiv i niko to ne spori, ali ipak, ne poznaje konkretan uzrok bolesti jer proučava bolest a ne čoveka, odnosno da je pitanje zdravlja jako kompleksna stvar koju ne može doktor, niti bilo ko drugi popraviti bez velikog truda i promene u samom čoveku-pacijentu, u promeni njegovog načina mišljenja pre svega, ta promena se u religijama drugačije zove, ali to je to isto, jer je cilj ne samo zdravlje, čovek je više od zdravlja ima i druge funkcije, a rezultanta toga je duhovni razvoj, on se manifestuje kroz pravilno mišljenje oslobođeno negativnih misli i kroz pravilno delanje, kroz kreativnost u odnosu na sebe, komunicirnje s drugim ljudima i odnos prema svemu ostalom živom i neživom, približavanju savršenstvu.

    Da je to sve tako jednostavno, svi bi bili savršenog zdravlja, ali nismo, mi smo bolesna civilizacija, i treba nam pomoć, a sami još nismo ni krenuli u tom pravcu, ko to ne vidi, njemu su potrebne potpuno drugačije naočare jer ove koje nosi su pomalo zamagljene.

  • Proroda na dar: „Koga znate da je bolestan od tuberkuloze danas, a znate li statistike koliko ih je umiralo pre 100 godina? Ili dečija paraliza. Kuga. Kolera. Meningitis. Upala pluća. Velike boginje. Šarlah. Difterija. Guba. Spisak je veliki. I sve je to klasična medicina iskorenila sa spiska bolesti.“

    Ja bih prije rekao da su ove bolesti iskorijenjene zahvaljujući boljim uslovima života.

    Priroda na dar: „Čovek ima ranu, inficira je prljavim rukama, dobije gangrenu, otok, ili tetanus na primer. Nijedna alternativna metoda to nije rešavala pre pojave savremenih vakcina sa vrlo jasnim uzrokom i posledicom.“

    Ovo može da se riješi i vođenjem računa o higijeni.

  • @ crtica

    Teško je ozbiljno diskutovati kada imate apriori negativan odnos prema zvaničnoj medicini i njenim dostignućima 🙂

    @ Niko

    Nikakvi uslovi života i dobra higijena ne mogu da vas zaštite od dečije paralize, na primer.

  • @Priroda na Dar

    Nemam ja ni odbojan niti privlačan stav prema alopatiji, to je istinitija činjenica, ali ako Vam to što sam izneo deluje naivno, onda bih rekao da Vi imate previše pozitivan-nerealan a ne objektivniji stav i sagledavanje. Mene zanima zdravlje, bio sam zdravlje poprilično narušio i želeo sam da ga u potpunosti povratim te sam se posvetio tome, istraživanju toga „i gore i dole“, na taj način tražio rešenje, bio sam dobio najtežu „neizlečivu“ bolest i zdravlje potpuno vratio ali ipak ne uz pomoć alopatije jer za nju je to „neizlečiva“ bolest, i ne samo ozdravljenje od bolesti već sam naučio i kako da razmišljam, odnosno na koji način da postanem tolerantniji, humaniji, zadovoljan, pozitivan odnosno da povratim sve karakteristike zdravlja, jer ne postoji druga prevencija propadanju zdravlja, životnog elana, kreativnosti, inteligencije, i jasno mi je šta znači alopatija a šta znači neki drugačiji pristup, s tim što uvek podvlačim, divim se onim ljudima koji imaju izuetne zadatke u svemu tome, oni i pored toga što to objektivno ne može da leči hronične bolesti jer su metode takve kakve su, oni i dalje ipak daju rezultate nego da se ništa ne radi, i to je opšte mesto. Nekima pomažu više jer su njihove bolesti blaže ali ih vuku ceo život, drugima pomažu manje ali ih vuku ceo život, treće dokrajče svojim metodama vremenom, ali sve je to normalno i tu mesta emocijama nema, tako je kako je. Kada se usavrši sistem zdravlja, najpre prevencije, tada će masovno ljudi biti zdravi a ne sve bolesniji, ali nije krivica alopatije zašto su ljudi bolesni, krivac je način života ljudi, način razmišljanja, pogrešan obrazac reagovanja na stimuluse izvan i iznutra, nezadovoljstva, strahovi koji su najčešće nerealni, a kad jednom popusti psihička stabilnost, kada je osoba razdražljivija, često nervozna, kada to preraste u neurotičnost, onda je to začarani krug. Kriva je samo iz razloga što je zavorena u svoj sistem koji ne poznaje pojam ZDRAVLJE. Poznaje gomilu drugih pojava, biohemije fizičkog tela, različte načina da se na biohemijske procese utiče putem hemijskih preparata, saniranje najrazličitijih povreda, oslobađanje ljudi od delova njihovih tkiva koji su izgubili funkciju, i to su preko potrebne stvari i tu nema govora.

    Dakle, nemam ja ništa protiv alopatije, samo kažem da ona nema rešenje za zdravlje ljudi, već samo za jednu ograničenu pomoć, jer nije ona kriva zašto ljudi oboljevaju jer i ne poznaje prevenciju, ne propagira prevenciju, uopšte se ne bavi time, već traži uzroke u poremećajima, u ishrani, u koječemu, što je ok ali spada u onih 15-tak procenata uzroka bolesti, ipak priznajući činjenicu da i nekakav stres ima neki uticaj na zdravlje ali u neznanju da tu treba da se posveti daleko studioznije, konkretnije, odnosno, dovoljno je da malo prouči određene grane, ne sve, određene grane tradicionalne medicine koje uvek proizilaze iz jednog šireg znanja, iz filozofije života etc., a gde ima puno toga vrednog koje se tiče praktičnog ponašanja čoveka a sve zbog prevencije o kojoj se skoro pa ne zna ništa, i da se vrati svojim korenima i zajedno da pokuša pronaći zajedničko rešenje. No, to se neće skoro desiti jer su interesi i ljudski egocentrizam dominantne crte društva. Umesto toga, čitaćemo u novinama članke kako su ipak, posle opsežnih istraživanja naučnici došli do zaključka da 2l vode dnevno ipak nije štetno, dok verujem da farmacija cveta kao nikad ranije, jer ima svoje zavisnike po celom svetu.

    Neću više gnjaviti i želim Vam svako dobro!

  • @ crtica

    Sa ovim zadnjim komentarom bi se složili skoro u potpunosti 🙂

    Naša odbrana medicine je bazirana na tome što je nagli porast populacije i pojava niza novih bolesti prouzrokovanih novim životnim stilovima indusrtijalizovalo medicinu.

    Nije sama medicina problem ljudskog zdravlja, ona samo pokušava da odgovori na povećane zahteve društva. A kako zdravlje nacije košta, traže se što jeftiniji, efikasniji i brži načini pomoći.

    Većina ljudi će u svom životu stotinu puta pročitati da je slana i masna mesna hrana u sadejstvu sa alkoholom i slatkišima uz neuredan život put u bolest, pa neće preduzeti ništa da promene životne navike dok ih bolest ne pogodi. Za to medicina nije kriva. Kao što nije kriva ni za eksploziju stresnog života, ona samo pokušava lekovima da odgovori na očaj pacijenata.

    Ko ume i zna da živi normalno, umereno i zdravo njemu ne treba ni alternativna a ni klasična medicina puno u životu.

  • „Alternativna medicina – prevare, opasnosti i zablude potrošača od marketinga pseudonauke“
    – vi ste vec zauzeli stranu-niste objektivni kao sto kazete.

    „U vreme kad naučna medicina nije postojala, jedini lekari bili su vračevi“.
    – U Kini su lecili biljkama pre vise od 3.000 god.

    „Napretkom medicine došlo je do odvajanja na poklonike tradicionalne i savremene medicine, ali danas ne samo da postoje ta dva tabora, nego i cela lepeza izmedju njih – ljudi koji su se “zaglavili” negde izmedju plemenskog vrača i savremenog lekara i koji svoju delatnost obavljaju u svom “čardaku ni na nebu ni na zemlji”.
    – Smesno!!! – svoju delatnost obavljaju u svom “čardaku ni na nebu ni na zemlji.

    „Vaše teze su deo jednog širokog spektra alternativnih teorija o zdravlju u koje se ne bi upuštali, jer su van naše sfere interesovanja i znanja.
    – aaa, zasto ste onda analizirali temu – „Alternativna medicina – prevare, opasnosti i zablude potrošača od marketinga pseudonauke“

    „Teško je ozbiljno diskutovati kada imate apriori negativan odnos prema zvaničnoj medicini i njenim dostignućima :-)“
    – ako imate ozbiljne argumente sve je vrlo lako dokazati.

    „Većina ljudi će u svom životu stotinu puta pročitati da je slana i masna mesna hrana u sadejstvu sa alkoholom i slatkišima uz neuredan život put u bolest, pa neće preduzeti ništa da promene životne navike dok ih bolest ne pogodi. Za to medicina nije kriva. Kao što nije kriva ni za eksploziju stresnog života, ona samo pokušava lekovima da odgovori na očaj pacijenata“.
    – medicina je samo produzena ruka farmacije (hemije!), malo dete farmacije. Niko zdrav ne koristi lekove, u tome je kvaka!!!

    Ko ume i zna da živi normalno, umereno i zdravo njemu ne treba ni alternativna a ni klasična medicina puno u životu.
    – Bravo, „Priroda na Dar“, to je srz cele price. Konacno, sa pravim i „ozbiljnim“ argumentima smo dosli do rezultata. Nego, sta je to „normalno, umereno i zdravo“, sigurno NE nikakva hemija u blizini nas.

    Link dole preporucujem svima koji brinu, i to realno o svom zdravlju. Niko nije prisiljen da veruje u nesto ili ne veruje, sam odlucuje o svom i o zdravlju svoje porodice. Pozdrav svima i Sretan Bozic svim dobrim ljudima katolicke veroispovesti.
    http://www.rimarchuk-bh.com/index.php?option=com_rsmonials&Itemid=106

  • dodijalo je i slusati i citati sve sto je protiv naucne medicine.pitam se da li ti alternativci i sta znam kako se nazivaju ,,,jesu li u stanju skrpiti covjeka poslije neke saobracajne nesrece ili epidemije zaraze…mozdani udari….srcani udari ….sta hoce da studiraju medicinu a neznaju ni uvod u samu oblast…koliko su se uzdigli koristeci naucnu medicinu mozda ce i dici urodjeno slagiranog ili mozda preminulog oziviti….ipak u svakom slucaju ce te svi mozda bas biti u situaciji da vas doktori medicine spasavaju ako nezelite umrijeti a da vas hitna ne krpi….mnogo ste dosadni nemozete se boriti protiv prirode i roditi se biti star i bolestan i na kraju umrijeti….neznam sta studirate drugo sem sarlatanstva i budalastine…djaba vam je sve ima svoj pocetak i kraj htjeli vi to ili ne…ima vani puno trave naberite i prodajite kao antibiotik protiv raka…nezaboravite tiketu sa natpisom naucno dokazano …

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter