Sveti Ignjatije Brjančaninov
Jeretici i jeresi – odnos pravoslavne hrišćanske Crkve prema drugim verovanjima i religijama
.
A danas pogledi gotovo stalno nailaze na takav prizor i retko bivaju utešeni drugačijim, zaista utešnim! U mnogobrojnoj masi onih koji sebe nazivaju hrišćanima, pogledi retko mogu da se zaustave na nekome ko je hrišćanin i po imenu i na delu.
Pitanje koje ste postavili, sada je sasvim uobičajeno: ʺZašto se neće spasiti pišete vi neznabošci, muslimani i takozvani jeretici? Među njima ima predobrih ljudi. Pogubiti te najbolje ljude bilo bi protivno milosrđu Božijem!.. To ce protivi čak i zdravom ljudskom razumu! I jeretici su ‐ takođe hrišćani. Sebe smatrati spasenima, a članove drugih veroispovesti poginulima, to je bezumno i krajnje gordo!ʺ
Hrišćani! Vi rasuđujete o spasenju, a ne znate šta je to spasenje, zašto je ono ljudima potrebno, i konačno ‐ ne znate Hrista, Koji je jedino sredstvo našeg spasenja! Evo istinskog učenja o tom predmetu, učenja svete Vaseljenske Crkve: spasenje se sastoji u obnovi opštenja sa Bogom.
To opštenje izgubio je čitav ljudski rod padom praroditelja u greh. Čitav ljudski rod je ‐ skupina poginulih bića. Pogibao je ‐ udeo svih ljudi, i dobrodeteljnih i zločinaca. Začinjemo se u bezakonjima, rađamo se u grehu.
S tugom ću u ad sići za sinom svojim ‐ govori sveti patrijarh Jakov o sebi i svom svetom, prekrasnom i celomudrenom sinu Josifu! Po okončanju svog zemaljskog stranstvovanja u ad su silazili ne samo grešnici, nego i pravednici Starog Zaveta. Eto kolika je sila ljudskih dobrih dela! Takva je vrednost dobrodetelji naše pale prirode! Da bi bilo obnovljeno opštenje čoveka sa Bogom, to jest za spasenje, bilo je neophodno iskupljenje. Iskupljenje ljudskog roda nije savršio Anđeo ni Arhanđeo, niti bilo ko drugi od viših, ali ograničenih i stvorenih bića ‐ savršio ga je Sam bezgranični Bog. Kazne su, kao udeo ljudskog roda, zamenjene Njegovim pogubljenjem; nedostatak ljudskih zasluga zamenjen je Njegovim beskonačnim dostojanstvom.
Sva ljudska dobra dela ‐ slaba, koja su silazila u ad ‐ zamenjena su jednim moćnim dobrim delom: verom u Gospoda našeg Isusa Hrista. Judeji su pitali Gospoda: Šta da činimo da bismo tvorili dela Božija? A Gospod im je odgovorio: Ovo je delo Božije da verujete u Onoga Koga On posla (Jn. 6,28 29). Jedino dobro delo koje nam je neophodno za spasenje je ‐ vera. Ali vera je ‐ delo. Verom, samo verom, mi možemo da uđemo u opštenje sa Bogom, posredstvom Svetih Tajni koje nam je darovao.
Vi pak uzalud i pogrešno mislite i govorite da će se dobri ljudi među neznabošcima i muslimanima spasiti, to jest da će stupiti u opštenje sa Bogom! Na misao koja je tome protivna pogrešno gledate kao na novinu, kao na zabludu koja se potkrala! Ne! To je postojano učenje istinske Crkve, i starozavetne i novozavetne. Crkva je oduvek smatrala da je jedino sredstvo spasenja: Iskupitelj! Ona je smatrala da i najveće dobrodetelji pale prirode silaze u ad. Ako su u ad silazili pravednici istinske Crkve, svetilnici iz kojih je svetleo Duh Sveti, proroci i čudotvorci koji su verovali u dolazak Iskupitelja ‐ ali je njihovo upokojenje prethodilo Iskupiteljevom dolasku ‐ kako onda Vi hoćete da neznabošci i muslimani, zato što se Vama čine baš dobri, a koji nisu poznali i poverovali u Iskupitelja, dobiju spasenje, koje pruža samo jedno, ponavljam samo jedno sredstvo ‐ vera u Iskupitelja?
Hrišćani! Poznajte Hrista! Shvatite da Ga ne poznajete, da ste Ga se odrekli smatrajući da je spasenje moguće i bez Njega, zbog nekakvih dobrih dela! Onaj ko prihvata mogućnost spasenja bez vere u Hrista, odriče se Hrista; on pada, možda i ne znajući, u teški greh bogohuljenja.
Mislimo, dakle veli sveti apostol Pavle, da će se čovek opravdati verom bez dela zakona (Rim. 3,28). Pravda Božija (se javila) kroz veru u Isusa Hrista za sve i na sve koji veruju, jer nema razlike. Jer svi sagrešiše i lišeni su slave Božije. A opravdavaju se darom, blagodaću Njegovom, kroz iskupljenje koje je u Hristu Isusu (Rim. 3,22 24). Vi ćete prigovoriti: ʺSveti apostol Jakov zahteva neizostavno dobra dela; on uči da je vera bez dela ‐ mrtvaʺ. Razmotrite šta zahteva sveti apostol Jakov. Videćete da on zahteva, kao i svi bogonadahnuti pisci Svetog Pisma, dela vere, a ne dobra dela naše pale prirode! On zahteva živu veru, koja se utvrđuje delima novog čoveka, a ne dobrim delima pale prirode, protivnim veri. On navodi postupak patrijarha Avraama, delo u kome se projavila vera pravednika: to delo sastojalo ce u prinošenju na žrtvu Bogu svoga sina jedinca. Zaklati svoga sina za žrtvu ‐ to nikako nije dobro delo prema shvatanju ljudske prirode: ono je dobro delo kao ispunjavanje zapovesti Božije, kao delo vere. Pogledajte Novi Zavet i uopšte čitavo Sveto Pismo: naći ćete da ono zahteva ispunjavanje zapovesti Božijih, da se to ispunjavanje naziva delima, da od tog ispunjavanja zapovesti Božijih vera u Boga postaje živa i delatna; bez njih, ona je mrtva i kao da je lišena svakog pokreta.
Naprotiv, naći ćete da su dobra dela pale prirode, koja potiču od čula, od krvi, od poriva i nežnih osećanja srca ‐ zabranjena i odbačena! A upravo se ta dobra dela Vama i dopadaju kod neznabožaca i muslimana! Zbog tih (dela), mada su praćena odbacivanjem Hrista, Vi hoćete da im date spasenje. Čudno je vaše razmišljanje o zdravom razumu! Zbog čega i sa kojim pravom ga nalazite i vidite kod sebe? Ako ste hrišćanin, onda o tom predmetu treba da imate hrišćansko shvatanje, a ne neko drugo, samovoljno ili pokupljeno ko zna gde! Jevanđelje nas uči da smo padom stekli lažno nazvani razum, i da razum naše pale prirode, kakva god prirodna svojstva imao, koliko god bio izoštren svetskom učenošću, zadržava one osobine koja mu je doneo pad i ostaje ‐ lažno nazvani razum. Neophodno je odbaciti ga i prepustiti se rukovođenju vere: uz to rukovođenje, kad dođe vreme, zbog značajnih podviga pobožnosti, Bog će Svome vernom slugi darovati poznanje Istine ili razum duhovni. Taj razum možemo i treba da smatramo zdravim razumom: on je osvedočena vera koju je tako lepo opisao sveti apostol Pavle u jedanaestoj glavi svoje poslanice Jevrejima. Temelj duhovnog rasuđivanja je ‐ Bog. Ono se podiže na tom tvrdom kamenu i zato se ne klati i ne pada. Zdrav razum kako ga vi nazivate, mi hrišćani smatramo samo za bolesni razum, toliko pomračen i zabludeo da se ne može izlečiti drugačije nego odsecanjem svih njegovih znanja mačem vere i njihovim odbacivanjem. A ako ga budemo prihvatili kao zdrav ‐ i to na nekom nepoznatom, klimavom, neodređenom i stalno promenljivom osnovu ‐ on će, kao takav, svakako odbaciti i Hrista. Iskustvo je to već pokazalo.
Šta Vam govori vaš zdrav razum? Da je priznavanje pogibije dobrih ljudi koji ne veruju u Hrista protivno takvom razumu! I ne samo to! Pogibija dobrodeteljnih protivna je milosrđu tako Svedobrog Bića kao što je Bog. Vi ste svakako imali otkrivenje sviše o tom predmetu šta je protivno, a šta nije protivno milosrđu Božijem? Ne! Nego Vam to pokazuje zdrav razum. Da! Vaš zdrav razum! Ipak, čak i uz Vaš zdrav razum, odakle Vam to da sopstvenim ograničenim ljudskim umom možete da shvatite šta je protivno, a šta nije protivno milosrđu Božijem?
Dozvolite mi da iznesem sledeću misao: Jevanđelje, ili Hristovo Učenje, ili Sveto Pismo, ili Sveta Vaseljenska Crkva, otkrili su nam sve što čovek može da zna o milosrđu Božijem, koje nadvisuje svako umovanje, svaku ljudsku spoznaju i nije joj dostupno. Sujetno tumara ljudski um kada želi da ograniči bezgraničnog Boga!.. Kada traži da objasni neobjašnjivo i da ga potčini svojim shvatanjima… Koga (da objasni i shvati)? Boga! Takav poduhvat je ‐ satanski poduhvat! Sebe zove hrišćaninom, a ne poznaje učenje Hristovo! Ako iz tog blagodatnog, nebeskog učenja nisi naučio da je Bog nedokučiv ‐ onda idi u školu i slušaj šta deca tamo uče! Njima profesori matematike objašnjavaju teoriju beskonačnog ‐ da se ono kao neodređena veličina ne potčinjava zakonima kojima se potčinjavaju ograničene veličine, brojevi, i da rezultati tu mogu da budu potpuno suprotni rezultatima u oblasti brojeva. A ti hoćeš da odrediš zakone delovanja milosrđa Božijeg, pa kažeš: ovo je u redu, a ovo nije! To je u skladu ili nije u skladu sa tvojim zdravim razumom, sa tvojim pojmovima i osećanjima! Da li iz toga sledi da je Bog obavezan da shvata i oseća onako kako ti shvataš i osećaš? Zar to zahtevaš od Boga? Eto začetka najnerazumnije i krajnje gordosti!
Ne krivi sud Crkve za nedostatak zdravog razuma i smirenja: to je tvoj nedostatak! Ona, sveta Crkva, samo nepokolebivo sledi Božansko učenje o delima Božijim, koje je otkrio Sam Bog! Njena istinska čeda poslušno idu za njom, prosvećujući se verom i gazeći razmetljivi razum koji ustaje na Boga! Verujem da o Bogu možemo da znamo samo ono što On blagoizvoli da nam otkrije! Kada bi postojao drugi put Bogopoznanja, put koji bismo sopstvenim trudom mogli da prokrčimo umu, onda nam otkrivenje ne bi bilo darovano. Ono je dato zato što nam je neophodno. A sopstvene izmišljotine ljudskog uma su sujetne i lažljive.
Vi kažete ʺJeretici su takođe hrišćaniʺ.
Odakle vam to? Zar će neko ko sebe naziva hrišćaninom, a ne zna ništa o Hristu, u svome krajnjem neznanju odlučiti da sebe smatra istim takvim hrišćaninom kakvi su jeretici, i da svetu veru hrišćansku ne razlikuje od proklete bogohulne jeresi? Drugačije o tome razmišljaju istinski hrišćani! Mnogobrojni zborovi svetih primili su mučenički venac jer su više voleli najljuće i preduge muke, tamnicu i izgnanstva, nego da pristanu na učešće u bogohulnom učenju jeretika. Vaseljenska Crkva je jeres oduvek smatrala za smrtni greh, oduvek je smatrala da je čovek zaražen strašnom bolešću jeresi mrtav dušom, tuđ blagodati i spasenju, da je u opštenju sa đavolom i njegovom pogibli.
Jeres je ‐ greh uma, greh više đavolji nego ljudski, ona je ćerka đavola, njegov izum, bezbožnost bliska idolopoklonstvu. Oci idolopoklonstvo obično nazivaju «nečestijem», a jeres «zločestijem». U idolopoklonstvu đavo od zaslepljenih ljudi uzima božansko poštovanje za sebe, dok u jeresi zaslepljene ljude čini saučesnicima svoga glavnog greha ‐ bogohuljenja. Ko sa pažnjom pročita ʺDelasa boraʺ lako će se uveriti da je karakter jeretika potpuno satanski. On će uvideti njihovo užasno licemerje, neshvatljivu gordost, uočiće da je njihovo držanje sastavljeno od neprekidne laži, da se predaju različitim niskim strastima, videće da se oni, kad imaju mogućnost, usuđuju da počine sve najužasnije prestupe i zločine. Naročito je značajna njihova nepomirljiva mržnja i krvožednost prema čedima istinske Crkve! Jeres je povezana i sa gnevom srca, sa strašnim pomračenjem i povređenošću uma, i uporno se drži u duši koja je njome zaražena. Čoveku je teško da se isceli od te bolesti!
Svaka jeres u sebi sadrži hulu na Duha Svetoga: ona huli ili na dogmat o Duhu Svetome, ili na dejstvo Duha Svetoga, ali svakako huli na Duha Svetoga. Suština svake jeresi je ‐ bogohuljenje. Sveti Flavijan, Patrijarh Konstantinopoljski, koji je krvlju zapečatio ispovedanje istinske vere, izrekao je presudu pomesnog Konstantinopoljskog sabora protiv jeresijarha Evtihija sledećim rečima: ʺEvtihije, do sada jerej i arhimandrit, potpuno je razotkriven kako u svome prošlom delovanju, tako i u sadašnjim svojim tumačenjima ‐ u zabludama Valentina i Apolinarija, i u upornom sledovanju njihovom bogohuljenju, tim pre što nije poslušao čak ni naše savete i pouke u vezi sa primanjem zdravog učenja. Stoga, plačući i uzdišući zbog njegove konačne pogibelji, objavljujemo u ime Gospoda našeg Isusa Hrista, da je Evtihije pao u bogohuljenje, da je lišen svakog svešteničkog čina, opštenja sa nama i upravljanja svojim manastirom; dajemo na znanje svima koji će od sada besediti sa njime ili ga posećivati, da su i sami podvrgnuti odlučenjuʺ.
Ova presuda je ‐ obrazac opšteg mišljenja Vaseljenske Crkve o jereticima; ovu presudu prihvatila je čitava Crkva, ona je potvrđena na Halkidonskom Vaseljenskom saboru. Evtihijeva jeres sastojala se u tome što nije ispovedao dve prirode u Hristu po vaploćenju, kako ispoveda Crkva, nego je dopuštao samo Božansku prirodu. Vi ćete reći: samo to!.. Zabavan je po svome nedostatku istinskog znanja, ali gorko žalostan po svojoj suštini i posledicama, odgovor nekog lica koje je raspolagalo vlašću ovoga sveta, upućen svetom Aleksandru, Patrijarhu Aleksandrijskom, o arijanskoj jeresi. Ovo lice savetuje Patrijarha da sačuva mir i da zbog nekoliko reči ne uvodi sporove, koji su toliko protivni duhu hrišćanstva; on piše da u Arijevom učenju ne nalazi ništa za osudu: izvesnu razliku u redu reči samo to! ʺTaj red reči ‐ primećuje istoričar Fleri ‐ u kojima ʹnema ničeg za osuduʹ, odbacuje Božanstvo Gospoda našeg Isusa Hristaʺ. Samo to! Znači, ruši celokupnu veru hrišćansku ‐ samo to!
Zanimljivo ‐ sve drevne jeresi, pod različitim maskama koje se menjaju, težile su ka jednome cilju: one su odbacivale Božanstvo Logosa i iskrivljavale dogmat o Vaploćenju. Najnovije jeresi ponajviše teže da odbace delovanje Duha Svetoga: sa užasnim hulama one su odbacile Božansku Liturgiju, sve Svete Tajne, sve što je Vaseljenska Crkva oduvek smatrala za delovanje Duha Svetoga. Oni (jeretici) su to nazvali ljudskim ustanovama, pa i drskije: sujeverjem, zabludom! Ali naravno, Vi u jeresi ne vidite ni razbojništvo, ni lopovluk! Možda je samo zbog toga ne smatrate grehom? Ovde odbačen Sin Božiji, tamo odbačen Duh Sveti i pohuljeno na Njega ‐ samo to!
Onaj ko je prihvatio i drži bogohulno učenje, ko bogohuli, a nije razbojnik, ne krade i čak čini dobra dela pale prirode ‐ on je divan čovek! Kako Bog može da odbije da ga spase? Sav uzrok Vaše poslednje nedoumice, kao i svih drugih, jeste duboko nepoznavanje hrišćanstva! Nemojte da mislite da je takvo nepoznavanje nevažan nedostatak! Ne! Njegove posledice mogu da budu pogibeljne, naročito danas, kada su u opticaju bezbrojne knjige sa hrišćanskim zaglavljem, a učenjem ‐ satanskim. Usled nepoznavanja istinskog hrišćanskog učenja, lako vam se može dogoditi da lažnu i bogohulnu ideju prihvatite kao istinsku, da je usvojite, a zajedno sa njom da usvojite i večnu propast. Bogohulnik se ne spasava!
Već i te nedoumice, koje ste predstavili u svome pismu, predstavljaju strašne smetnje za vaše spasenje. Ne igrajte se svojim spasenjem, ne igrajte se! Inače ćete večno da plačete. Prihvatite se čitanja Novog Zaveta i svetih otaca Pravoslavne Crkve (nikako ne Tereze, Franciska i drugih zapadnih umobolnika, koje njihova jeretička crkva proglašava za svete); kod Svetih Otaca Pravoslavne Crkve izučite kako pravilno treba da se shvata Sveto Pismo, kakav život, kakve misli i osećanja dolikuju hrišćaninu.
Hrista i hrišćanstvo izučavajte iz Svetog Pisma i žive vere. Pre no što nastupi strašni čas u koji ćete morati da izađete pred Boga na sud, pribavljajte sebi opravdanja, koja Bog ovde, posredstvom hrišćanstva, daruje svim ljudima.
• Francisko Asiški, Ignjatije Lojola i drugi podvižnici latinstva (po otpadanju Zapadne Crkve od Istočne), koji se u njegovim nedrima smatraju svetima, otšelništvom su zadobili najsilnije demonske prelesti. ʺKada je Francisko bio uzdignut na nebo ‐ kaže pisac njegovog žitija ‐ Bog Otac se, videvši ga, na trenutak našao u nedoumici kome da ukaže prvenstvo: Svome Sinu po prirodi, ili sinu po blagodati ‐ Franciskuʺ.
Ima li šta strašnije i izopačenije od ove hule, ima li šta žalosnije od ove prelesti?!
• Zabranjeno je moliti se za jeretike kao za one koji pripadaju Crkvi; stoga za njih ne treba ni vaditi čestice, koje izobražavaju učešće u Crkvi. Moguće je moliti se za njihovo obraćenje. Ko ima svoga pokojnika, plače za njim i moli se za njega. Zločinci zatočeni u tamnici ne mogu se prihvatati zastupanja drugih zločinaca. Gospod jeste Ljubav i toliko želi da se svi spasu, da mi to ne možemo ni da shvatimo.
Prepustimo toj Ljubavi naše spasenje i spasenje svih drugih, a sa svoje strane, potrudimo se oko onoga što zavisi od nas ‐ oko svoga očišćenja.
. . .
Odlomak iz knjige: Sveti Ignjatije Brjančaninov, „ENCIKLOPEDIJA pravoslavnog duhovnog života„, prvo izdanje Beograd 2005, preveo i priredio Mladen Stanković.
Više o knjizi pogledajte na: http://predanje-ms.blogspot.com/search/label/%D0%98%D0%B3%D1%9A%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%D0%91%D1%80%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2).
@Vojsije
Efežanima 6,17 „Prihvatite kacigu – ono čime se spasava i mač Duha, to jest Riječ Božju sa svakovrsnom prošnjom i molitvom.“(u poglavlju 6 možeš pročitati o duhovnom naoružanju kršćanina)
„I MAČ DUHA, TO JEST RIJEČ BOŽJU“
Postoji nevjerojatna snaga u citiranju Božje riječi. Kad Đavao napada sa svojim lažima i misaonim podvalama, a naročito kad nas pokušava zastrašiti, ništa nije toliko močno kao glasno izgovaranje riječi Svetoga pisma – proklamacija riječi. Đavao dršće pred onima koji poznaju vjerske istine, a posebno Božju riječ zapisanu u Svetom pismu. Kad on dolazi sa svojim lažima, jedina je mogućnost da mu se suprotstavimo riječima istine. Proklamiranje ili glasno izgovaranje pojedinih dijelova Svetog pisima ima nevjerojatan učinak na slušatelje, pogotovo ako te riječi izgovara osoba koja zaista u njih vjeruje. Pavao kaže da vjera dolazi od slušanja Božje riječi. Konačno, svijet je po toj istoj riječi stvoren. Riječ je sam Krist i ako se prepustimo nadahnuću Duha Svetoga da prave riječi izgovaramo u pravo vrijeme, zaista ćemo imati oštar dvosjekli mač u svojim rukama.
A ovo je moja proklamacija na tekst sa kojom ću završiti :
«Uistinu,
Bog je tako ljubio svijet te je dao svoga Sina Jedinorođenca DA NIJEDAN koji u njega vjeruje ne
propadne, nego da ima život vječni» (Evanđelje po Ivanu 3,16). + + + :)
Carinik poverova i bi spasen.
Gospode Boze, oprosti im ne znaju sto cine!
I vama Božji blagoslov Shh.
@Marta
Žao mi je Marta što ne mogu ispuniti vašu molbu. Kasno sam pročitao da ne želite da moja molitva ima ikakve veze sa vama.
Iako moram priznati da mi nije mnogo žao, jer mislim da nam je svima mnogo molitve potebno.
Ne vidim u kom komentaru sam promenio mišljenje?
Imao sam jednostavnu molbu, žao mi je što je moja molba izazvala takvu borbu u vama.
@Marta
„Ono spominjenje devedesetih, što ti to treba, a veliš opraštajte i ljubite svoje neprijatelje.“
Ako je ovo pitanje za mene…
Ako se od mene neki hrišćanin, musliman, ateista, scientista ili bilo ko drugi plaši… Verovatno i treba da se plaši. Ali to nema mnogo veze sa mnom, nego sa njim.
Kraj 90-tih sam spomenuo zbog tadašnjeg konkretnog događaja, koji ne želim da prepričavam i koji se nije desio 70-tih ili pre dve godine. Ako ste to doživeli kao napad na Katoličku crkvu, što zaključujem iz vaših komentara, ili 90-te tako doživljavate, zaista treba da se preispitate.
Vi se borite, u svojoj glavi ratujete i mirite se. Govorite da sam vas proglasio nepoželjnim ovde??? Odakle mi samo ta snaga da određujem ko je gde nepoželjan bilo gde? Ili stvarno mislite da sam neko kome treba hraniti sujetu?
Rekoste mi i da vas mrzim? Očigledno onda znate neki razlog zašto bi trebalo da vas mrzim. Ili razlog zašto da se mirim sa vama… A ne sećam se da smo se svađali… Ne znam kako drugačije da to razumem.
Mržnja kroz veru??? Ni malo ne razumem to što ste rekli. Može li biti mržnje u veri i kroz veru? Molim vas da mi kažete svoje mišljenje.
Kažete da mom narodu ne verujete?
Ja sam ostavio komentare u svoje ime. Kad sam ja od vas Marta tražio da mi verujete? I sa čim to da li ćete mi verovati ili ne ima veze? To je ipak vaša stvar.
Nenade,previše ste osobno shvatili,trenutno se jako žurim ali nastojat ću objasniti,kasnije.Molim Vas,ne ljutite se,zaista sam bila isprovocirana,sve što ja želim od Vas i vas pravoslavaca jest da nas prihvaćate u ljubavi i ništa više. Uvredljivo je nazivati nas zavedenim umovima ili slično,malo sam pogledala pravoslavne forume,govorim ne vama nego općenito, pa to nema veze sa vjerom, ta mržnja samo zato jer moja vjera ima papu za poglavara,pa da vidite dalje te komentare , sama mržnja i nastavak odvratnoga rata…Ma možete moiti za mene,bila sam isprovocirana i povrijeđena i tako sam rekla, ja sam naime na bogoslužju molila i za vas i sav pravoslavni narod, da ne bude mržnje nego Božja ljubav među nama? Jel to u redu? Zaista se žurim nekim obavezama,a do tada,molim vas,neka bude mir u vama jer ja ne osjećam ništa ružno za vas osobno.Jedino mi zasmetalo,zašto politiku miješati,što je tko rekao,mislim da je najvažnije gledati Krista među nama i u nama, ako je to moguće sa strane pravoslavaca. Mir s vama,javim se poslije.
p.s.ja bih jako voljela da je ijedan pravoslavac otkada sam ovdje rekao,mi smo braća i sestre u Kristu ali to nitko ne želi reći,i zato vjerovati ili nevjerovati,u tom kontekstu.Pa što ima veze za razlike? Neka nas spaja Krist.Razumijete,ali ja stalno osjetim to neko guranje, ne od vas osobno,komentirala je i ona osoba Shh, pogledajte jeli to kršćanska poruka? Probajte me shvatiti.Neke su me stvari baš zaboljele,nije to prvi put. Svi smo mi djeca Božja. Jesmo li?
Nenade,na bogoslužju u nas jučer,nedjeljna sveta misa bilo je Evanđelje koje me se dojmilo. Razmišljala sam pri tome o odnosu pravoslavaca i katolika …baš me uhvatila neka tuga što smo Kristovi a vidi koji rat i u duhovnom…žao mi je. Ja bi rado zagrlila svaku sestru pravoslavku i brata u Hristu ili Kristu…ja to ne znam objasniti, ali stalno imam osjećaj da vi nas nećete zagrliti i to mi tjera zaista suze na oči. Evo toliko vremena imam da ostavim čitanje koje čita svećenik pa pogledajte,već vam je to poznato,prepoznat ćete nas ovdje,možemo i u pozitivnom i negativnom kontekstu. Ako mi ne vjerujete za forume,ostavit ću vam link pa čitajte što pravoslavci misle o nama,tako jako gadne i ružne riječi za nas,a nigdje ne vide čežnju za Kristom,to je nastavk politike nacionalna mržnja kroz vjeru. Boli me to. Stvarno.Jer kod vas ima i katolika , imam ja rodbinu u Srbiji,katolike. Istovremeno,tražila sam neku vašu stranicu da vidim kakva čitanja vi imate (nedjeljno bogoslužje) ali nažalost nikako to nisam uspjela naći,možda mi vi možete ostaviti link,voljela bih. I da znate, u meni nema mržnje,samo čežnja da budemo u miru i ljubavi i u Kristu tako.Bar tako. Ostavljam:
Evanđelje Mk 9, 38-43.45.47-48
Tko nije protiv nas, za nas je. Ako te ruka sablažnjava, odsijeci je.
Čitanje svetog Evanđelja po Marku
U ono vrijeme: Ivan reče Isusu:
»Učitelju, vidjesmo jednoga kako u tvoje ime izgoni zloduhe. Mi smo mu branili jer ne ide s nama.« A Isus reče:
»Ne branite mu! Jer nitko ne može učiniti nešto silno u moje ime pa me ubrzo zatim pogrditi. Tko nije protiv nas, za nas je.«
»Uistinu, tko vas napoji čašom vode u ime toga što ste Kristovi, zaista, kažem vam, neće mu propasti plaća.«
»Onomu naprotiv tko bi sablaznio jednoga od ovih najmanjih što vjeruju, daleko bi bolje bilo da s mlinskim kamenom o vratu bude bačen u more.«
»Pa ako te ruka sablažnjava, odsijeci je. Bolje ti je sakatu ući u život nego s obje ruke otići u pakao, u oganj neugasivi. I ako te noga sablažnjava, odsijeci je.
Bolje ti je hromu ući u život nego s obje noge biti bačen u pakao. I ako te oko sablažnjava, iskopaj ga. Bolje ti je jednooku ući u kraljevstvo Božje nego s oba oka biti bačen u pakao, gdje crv njihov ne gine niti se oganj gasi.«
Riječ Gospodnja.
*** a najviše me se dojmilo „Tko nije protiv nas, za nas je.“ Kada bismo u ovoj rečenici mogli pronaći zajedništvo u Kristu. Kakvo zajedništvo? U ljubavi, a ne u miješanju kako je to Shh rekla.
@ Marta
Opet vam kažem, komentar koji ću ostaviti je moje lično, verovatno jeretičko mišljenje, nemojte za njega kriviti nikoga osim mene, molim vas…
Najzanimljivije od svega je to što se deo odgovora na vaša pitanja nalazi i u samom tekstu koji vas je povredio, a i mene po malo isprovocirao.
Samo je pitanje koliko je vaša istinska i iskrena vera jaka. (nemojte misliti da pokušavam da je dovedem u pitanje, to je opet između vas i Njega)
Ukoliko ste sigurni u snagu svoje vere, ili preciznije ukoliko je vaša vera zaista jaka, neće vas mnogo doticati to što ljudi pišu na forumima. Da li zaista mislite da i forumi imaju svoju veru?
Ili da i ja sad citiram deo teksta odozgo:
„U mnogobrojnoj masi onih koji sebe nazivaju hrišćanima, pogledi retko mogu da se zaustave na nekome ko je hrišćanin i po imenu i na delu.“
To što piše na forumima je obostrano u odnosima između nekih Srba i nekih Hrvata. Odnosi između Pravoslavne i Katoličke crkve su nešto što je malo šire od dve zemlje i dva mala naroda.
Umesto da se pitate da li bi vas neki pravoslavac zagrlio kao sestru po Hristu, pitajte se da li bi Krist vas zagrlio kao svoju.
Ja iskreno mislim (ili moj zavedeni um) da On daje šansu svakome, mislite li da će se odreći deteta koje je rođeno u porodici budista na primer??
Suviše smo mi mali da bi se petljali u raskol između crkava. Ali ma koliko da smo mali, na kraju jedino sami možemo da se odbranimo od odvraćanja od vere, jer u vreme suda ni jedna crkva neće posredovati, niti to obećava.
Ne bih voleo da me pogrešno razumete da imam nešto protiv crkve ili da nije važna. Da, mi uz pomoć Crkve možemo i jedni drugima mnogo pomoći.
Na jednom forumu sam svojevremeno napisao koliko je Srbima važna crkva. Odmah nakon toga su osvanule vesti u novinama koje blate neke sveštenike. Ne mislim da je to slučajno.
Ma koliko da smo mali, postojaće uvek oni koji će pokušati da nas lome u veri. Činićemo to često i mi sami.
I malo off topic… Moje mišljenje što se naših država, politike i ostalog tiče… Naše države odnosno naši političari su išli u istu školu. Naše države nisu baš najprijatnije, prvenstveno prema svojim građanima.
U Srbiji na primer, je najviše pravoslavnih Srba, ali ono što država nikako da prizna, nisu ni svi Srbi pravoslavne vere. Mnogi pripadnici nacionalnih manjina se bune jer su u podređenom položaju, a naša država vam je ista prema svima. Ili jednako loša…
Vaši rođaci katolici su Hrvati, ja razumem njihov strah, kao i strah katolika pripadnika drugih naroda, pa i katolika Srba.
Verujem da je sličan strahu Srba u Hrvatskoj, ako je neki i ostao. Ali to sve nema nikakve veze sa verom…
@Marta
Zaboravih na p.s.
I ja često osetim da me guraju, ali jednako i paravoslavni i katolici i muslimani i ateisti i …
Mislim da je veći problem od toga da vam neko ovde kaže braća i sestre po Kristu, da vam uopšte kaže braća i sestre, zbog nasleđa iz života u zajedničkoj državi, politike, ubistava i ratovanja. To opet nema veze sa religijom, a bar kod nas ni sa crkvom.
Često se zapitam… Da su nam jezici više različiti, možda bi se i bolje razumeli…
Da, kod nas se čita Sveto Jevanđelje.
Nenade,slažem se s Vama. Ne morate govoriti da je vaše mišljenje jeretičko, ja Vam ništa ne spočitavam.I ne krivim vas, ne krivim nikoga,krivnja nije od Boga, Bog ne nabacuje krivnju. Samo ljubav. U pravu ste za forume,samo se iznerviram čitajući,i zapravo ne vjerujem da se tamo javljaju istinski vjernici nego mrzitelji braće svoje. Konkretno,čitala sam neki tekst,o postavljanju križa u Nišu (prvi put to čujem) navodno je i pravoslavni i katolički u jednom,mitropoliti je naglasio da nema razlike između krstova,i jedan i drugi predstavljaju isto…da ste vi vidjeli te komentare „vjernika“ (pravoslavna sttranica) – nastavak bratoubilačkog rata sa uzrazima ustaše,zakolji….a akođer sam čitala i tekst o dolasku pape kod vas jer ima i katolika koji bi to željeli i onda su opet počeli komentari ružni o Hrvatskoj,o papi,o katolicima, ružno je to, pa daj svakome svoje pa ako se i ne slažeš, ako ti je i mrsko, imaj poštivanja barem…o tome govorim. Koliko ja vidim odnosi između pravoslavne i katoličke crkve, meni to izgleda dobro, u prihvaćanju su i dijalogu, a najčešće se spotaknem na ovakve tekstove gdje i to zaboravim. Vjerujem da me Krist grli kao svoju isto kao što i Vas grli kao svoga, vjerujem da Krist grli svakoga čovjeka bez obzira na vjeru. Dali ja grlim Krista?-to je pitanje koje si može svatko postaviti? Ako grlim Krista,grlim i bližnjeg,grlim i vas pravoslavne.
Ne brinite,ovdje u Hrvatskoj je nasred centra Zagreba pravoslavna crkva,nije bilo nikakvih izgreda,vjernici idu na bogoslužja, nema straha,sloboda vjeroispovijesti,čak sam i ja ušla pogledati crkvu i malo zastala na nekoj molitivi,ne znam koji je to dio obreda bio,prekrižila sam se po svome i zaista sam se lijepo osjećala, to sam čak napravila za vrijeme rata,nije to moje neko veliko djelo,to je Božja milost da volim svakog čovjeka.Tko je danas siguran,kod nas pljačkaju crkve,skidaju raspela sa raskršća zbog željeza da ga prodaju.Bio je jedan slučaj,veliko raspelo,skinut Isus,nema ga. Molili smo da ga počinitelj vrati, kroz par dana Isus je vraćen uz raspelo. Moje reakcije su uglavnom emotivne zbog mržnje i neljubavi između naroda i vjera,na stradanja kršćana(katolika i protestanata u Pakistanu,Nigeriji,upadnu u crkvu i poubijaju,to je nepravda,mislim da svatko treba imati pravo na vjeroispovijest).Gledajte i ja nosim svoje rane s obzirom na ovaj gadni rat,zato bih voljela pomirenje,bar u srcima vjernika.Njima su poznate Riječi Božje,možda im ih i je lakše i sprovesti. Guraju i mene ateisti,al ja se na njh ne mogu ljutiti,imaju takav stav,uvijek isti,al nisam doživjela od njih šibanje i neljubav,nekako je to uvije uljuđeno,pa makar oni i ne priznali kroz njihovu komunikaciju i dijalog osjećam Boga koji se uljuđeno odnosi,dobro,sad ima svakakvih ljudi i vjernika i nevjernika,može se dogoditi i loša komunikacija.Ima jedan katolički portal,svi su dobrodošli,komunikacija je svakakva.Oderat će te i katolik (loš po vjeri),protestant će vikati čim se spomenu svećenici i Marija (sola scriptura =samo Sveto Pismo) i papa se uvijek provlači i kada ga se ne spominje, a javljaju se i muslimani,Bog nek mi oprosti ali oni dođu tamo proklinjati u ime Alaha, iako mi se čini da im Kuran to brani….eto,možda sam preosjećajna,jesam znam,možda sam ipak naklonjenija pravoslavnima od svih i zato tako reagiram emotivno.Da je ovo bio dijalog sa protestantima ili muslimanima,ne bih se uopće obazirala,vjerujte,bilo bi mi svejedno što pišu.
Da,vjerojatno je to,što jedni drugima ne želimo reći brate ili sestro u Kristu,zbog rata…ali to je test za vjernika,ne moj, nego Božji. Isto kao kad je Isus pitao Petra „ljubiš li me“, tako nas pojedinačno svakoga pita. Zato,ako mi dozvoliš brate evo jedan zagrljaj od mene u Kristu, i da možeš moliti za mene, uvijek, i ja ću za tebe. A Bog neka čini što hoće.
Svako ti dobro i blagoslovio te svemogući Bog;Otac,Sin i Duh Sveti. Amen.
Mir s tobom.
p.s. Jezik će nam biti isti kada nas valjda stisnu nevolje posljednjih vremena,pisano je,proganjat će kršćane.
Drago mi je da je moje komentiranje ovako završilo,oprostite mi ako sam Vas nečim uvrijedila,nije mi bila namjera. A što se tiče Evanđelja koje sam ostavila promišljala sam i o sebi u odnosu na vas i obrnuto. Slažem se sa vama u svemu.