Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

Ivan Ković

 

Kum – legendarni film i saga o italijanskoj mafijaškoj porodici Korleone u Americi

 

Pitanje koje verujem da najviše ljudi interesuje je da li su prva dva filma rađena po knjizi ili samo prvi. Knjiga opisuje sva dešavanja prikazana u prvom filmu i delove drugog dela filma u kojima se pojavljuje mladi Vito Korleone. Drugim rečima pokrivene su sve scene u kojima se pojavljuje Robert De Niro.

Sada, braćo i sestre, do sličice Maria Puza ću se baviti razlikama i sličnostima između knjige i filmova tako da ko ima nameru da čita ovaj roman, kako mu ne bih otkrio bitne detalje, neka nastavi da čita od sličice. Manje više, film je sve lepo pokrio.

Prva razlika koja se vidi je scena u kojoj Don Vito Korleone odlazi sa svojom porodicom da oda počast svom umirućem konsiljereu. Te scene su snimljene ali su izbačene iz finalne verzije filma. Sledeća stvar je jezivi detalj vezan za producenta Volca i njegov ukus za mlade devojčice. Opis dvanaestogodišnje klinke posle noći kod tog monstruma me je zaledio.

Veliki deo knjige je posvećen Džoniju Fontejnu, ali i te scene su morale biti izbačene iz filma. O tome sam već pisao u zanimljivostima kada sam komentarisao film Kum pa ne bih da se ponavljam. U tim scenama nema nekih epohalnih stvari tako da gledaoci filma tu nisu ništa specijalno propustili. Verovatno znate kako se završava film. Knjiga ima još malo stvari. U ranijem delu knjige saznaje se kako žena Vita Korleonea svakog jutra ide u crkvu i moli se za njegovu dušu. Kejt je napustila Majkla kada je shvatila da je on ubio Koninog muža. Hejgen ju je kasnije vratio objasnivši zašto je Majkl to uradio. Knjiga se završava tako što Kej počinje da radi isto ono što i njena svekrva. Što se tiče perioda koji se bavi mladim Vitom Korleoneom, knjiga pokriva i period posle onog prikazanog u drugom delu filma. Tu imamo opisano kako je Vito Korleone stekao moć, opisano je odrastanje njegove dece, njegov duel sa samim Kaponeom i još nekoliko situacija.

Dobar deo knjige je posvećen i Lusi Mansini, devojci koja je bila Sonijeva Ljubavnica a posle njegove smrti je obavljala neke poslove za porodicu Korleone. Sve u svemu, ako ste gledali film pre čitanja, čitanjem ove knjige dobijate genijalnu nadgradnju na film. Mnogo bolji utisak imate o likovima, pogotovu sporednim, što film ipak nije imao vremena da prikaže. Najveća razlika, što se likova tiče je Luka Braci. Po knjizi, on je jedan od najsurovijih ljudi ikada. U filmu on je prilično trapavo predstavljen u jednoj, a već je nastradao u drugoj sceni.

Pričao sam sa jednim momkom koji mi je rekao kako je njemu film Kum očajan posle čitanja knjige. S tim nikako ne mogu da se složim iz više razloga. Pre svega film je pokrio sve bitne događaje iz knjige i malo šta je još moglo da se doda. Druga stvar je što ovo nije knjiga koju je nemoguće ekranizovati. Uz svo poštovanje velikom Mariu Puzu, ali ovo nije ni blizu idejnog i intelektualnog pisanja npr Saramaga, Pekića i Pavića čije je romane nemoguće ekranizovati. Ovo je odlično i inteligentno napisan triler i genijalna ljudska drama. Puzo je svoj posao odradio na brilijantan način. Temeljno je smislio priču, nije gubio vreme imavši želju da napiše ciglu od romana (kao npr. književno nepismeni Klajv Kasler čijim ću se likom i „delom“ baviti kada dođe vreme za to).

Odlično je osmislio i likove i način na koji oni rastu iz situacije u situaciju. To je upravo najveći kvalitet knjige Kum. Dok sam čitao govor Vita Korleonea, naježio sam se više nego u filmu. Taj govor ću vam prekucati na samom kraju teksta. Takođe, u nekim situacijama, opisima kratkih momenata ili gestova, Puzo je uspeo da genijalno prikaže transformaciju likova. Iako je Vito Korleone lik koji zavređuje najviše poštovanja, Majk Korleone je Puzovo čedo u knjizi. Razvoj Majklovog lika je jedna od najboljih transformacija karaktera koju sam pronašao u knjigama. Puzo se odlično bavi svakim od likova. Ako je lik bitan, lako vas zainteresuje i rado pratite njegovu priču. Ako je lik manje bitan ili sporedan, Puzo vam iznese nekoliko nadasve upečatljivih stvari vezanih za njega, tako da taj lik nećete sigurno zaboraviti. Tu je najveća snaga knjige u odnosu na film.

Naravno, bilo koji film će teško nadmašiti knjigu po kojoj je pisan. Po mom skromnom mišljenju i koliko me pamćenje služi, to je jedino uspelo Prestižu. Knjiga Kum jeste bolja od filma, ali opet, ona svakako nije među najboljim delima koje sam pročitao, dok je Kum sigurno najveći film koji sam gledao. Naravno, kada je ova tema u pitanju, tu govorim o relevantnim knjigama i filmovima. Danas mnoga smeća smatraju knjigama. Naravno svi gledaju zaradu pa je i moja draga Laguna objavila „knjigu“ pod nazivom „Grabljivica“. Čuvajte se tog smeća braćo i sestre. Čuvajte se i ljudi koji vam to preporuče. Ako već imate u planu nešto pročitati, neka to bude Kum, tu sigurno ne možete pogrešiti. Na kraju, prepisujem završnicu govora Vita Korleonea sa sastanka sa Porodicama:

“ …Radi toga se odričem osvete za svog mrtvog sina, radi opšteg dobra. Kunem se da, dok god sam ja odgovoran za postupke moje Porodice, niko neće podići ni mali prst protiv bilo koga u ovoj sali bez opravdanog razloga i krajnjeg izazova. Spreman sam da žrtvujem svoje trgovačke interese radi opšteg dobra. Evo moje reči, evo moje časti, a mnogi od vas znaju da nikada nisam pogazio ni jedno ni drugo.

Ali, moj poriv je sebičan. Moj najmlađi sin je morao da pobegne, optužili su ga za ubistvo Soloca i policijskog kapetana. Sada moram da uredim sve da se on bezbedno vrati u zemlju, čist od svih tij lažnih optužbi. To je moja stvar i ja ću to urediti. Možda ću morati da nađem pravog počinioca, možda će svedoci i doušnici povući svoje laži. Ali ponavljam, to je moja stvar i verujem da ću uspeti svog sina da vratim kući.

(sledi moj najdraži deo i knjige i filma)

Dozvolite mi da vam kažem i ovo. Ja sam sujeveran čovek; to je smešna mana, ali moram da vam je priznam. I zato, ako neka nesreća pogodi mog najmlađeg sina, ako ga neki policajac slučajno ubije, ako se on obesi u svojoj ćeliji, ako se pojave novi svedoci koji će potvrditi njegovu krivicu, moje sujeverje nateraće me da pomislim kako je to rezultat mržnje koju prema meni i dalje gaji neko od vas. Dozvolite mi da odem još dalje. Ako mog sina udari grom, okriviću neke od vas. Ako njegov avion padne u more ili njegov brod potone u talase okeana, ako se zarazi smrtonosnom groznicom, ako voz udari u njegov automobil, moje sujeverje je takvo da ću okriviti mržnju koju oseća neko od vas. Gospodo, tu mržnju, tu lošu sreću, ja neću moći da oprostim…“

. . .

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: