Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo Travel

Mali narod a velika dežela (država) – Slovenija i njena ekonomija, slovenački stil života i mentalitet slovenaca

Zlatko Šćepanović

 

DEŽELA NA RASKRŠĆU

Kako je jedna mala srednjoevropska država dala primer većini većih Evropskih država. I kako izgleda mentalitet slovenaca u praksi

 

Zeleni zmaj Zmajček gradski simbol Ljubljane Zmajčekov mostRelativno često imamo priliku da odemo do Slovenije, što nam je mogućnost da je bolje i detaljnije upoznamo. Boravak u Ljubljani od pre nekog vremena dao mi je inspiraciju da napišem nešto lično o Sloveniji i Slovencima. A ima puno toga zanimljivog napisati o tom malom narodu koji je stvorio veliku deželu – državu. Istina, državu veliku ne po teritoriji već po organizaciji i načinu funkcionisanja.

Davno, negde polovinom 90-ih godina jedna rečenica jedne javne ličnosti, skrenula mi je pažnju na Slovence i njihov karakter – mentalitet slovenaca. Naime, ta estradna osoba, sada već pokojna, iz razumljivih razloga neću pominjati njeno ime, napomenula je u jednom svom tekstu kako su Slovenci mudar narod i zrela nacija, i kako će oni iz ex Yu i Balkanskih tumbanja izaći kao pobednici u svakom pogledu, i da će svojom istorijskom zrelošću naći svoje mesto pod suncem. Priznajem da tada nisam ni razmišljao o Sloveniji i da mi je bila skoro potpuno nepoznata, izuzmem li tu skijanje i tranzitna putovanja.

Medjutim, prošle su mnoge godine i decenije a te reči su se u potpunosti obistinile. Slovenija je postala zemlja za primer. Hit država. Evropski primer i najbolji djak evropskih integracija. Od koje se ima štošta naučiti iako u našim medijima ima dosta malicioznih tekstova koji govore o skoroj propasti Slovenaca. Ali takvih tekstova ima već od kraja 80-ih godina prošlog veka i ne prestaju sa svojim ekonomskim i društvenim senzacionalizmom, dok Slovenija napreduje idući svojim putem. Zato bih podelio sa onim razumnijim čitaocima neke svoje glavne impresije o Sloveniji, koju sam doživeo dualistički, na jedan način sam je video danju a na drugi način noću. Dualizam je osnovno svojstvo ove zemlje i ključni momenat za razumevanje kakav je mentalitet slovenaca.

.

Ekonomija Slovenije

Za razliku od drugih naroda i nacija u Evropi i na Balkanu, Slovenci su nakon drugog svetskog rata imali jednu vrlo specifičnu ekonomsku strategiju čiji se dometi vide sada. Drugačije od ostalih ex SFRJ republika koje su planski i centralizovano razvijale industrijske centre po velikim gradovima i stvarale čitavu klasu lumpen proletera i industrijalizovanih seljaka – polutana po velikim gradovima, Slovenci su se orijentisali na strategiju diversifikacije svojih ekonomskih resursa. Mudro i sistematski, a da to niko nije ni posebno primećivao i nikome se nije činilo čudnim, oni su planski stvarali fabričke i industrijske pogone po malim mestima i vrlo ravnomerno po celoj Sloveniji. Epilog toga je da imamo niz poznatih slovenačkih fabrika u mestima za koje mi mislimo da su gradovi, a ona su u stvari sela. Svako selo ima jednu ili par jakih fabrika. Celo selo i lokalna samouprava je na taj način bila orijentisana na tu fabriku i njen razvoj iz čega su se razvile simbioze izmedju privatnog, društvenog i državnog kapitala, koje su svima nejasne osim samim slovencima.

Taj ravnomeran regionalni razvoj doveo je do niza društvenih fenomena. Pre svega, ljudi iz tog kraja su ostajali u svojoj lokalnoj zajednici i nisu hrlili u velike gradove u potrazi za poslom. Iz tog razloga u Sloveniji ne postoje veliki gradovi, čak ni srednje veliki gradovi. Zatim, te fabrike su bile nosilac ravnomernog razvoja infrastrukture, jer je za njihovo uspešno funkcionisanje bila potrebna jaka putna i komunikaciona infrastruktura. Uz opštu regionalizaciju i samoupravljanje sopstvenim resursima, i finansijska i politička moć nije bila u tolikoj meri centralizovana kao što je to u drugim balkanskim zemljama i prestonicama.

Takode, iz istog razloga ravnomernog ekonomskog razvoje svakog regiona, ne postoji pritisak doseljavanja i gomilanja stanovništva u prestonici Ljubljani, niti je glavni grad zbog toga postao prenaseljena metropola, ophrvana komunalnim problemima i zagušenjima. Od Ljubljane je stvoren miran i pitom gradić, vrlo sredjen i sav u zelenilu, sa širokim ulicama i drvoredima, i sa puno prostora bez zbijenosti. Postoji urbana priča i legenda da je još od 50-ih godina prošlog veka još ona komunistička slovenačka politička elita sistematski onemogućavala izgradnju Ljubljane, što je danas očigledno. Grad ima neverovatan potencijal za izgradnju ali se novogradnja dešava sporo i isključivo namenski, odnosno onemogućava se divlja i ekspanzivna gradnja kroz stroge urbanističke planove i sporo dolazeće dozvole za gradnju. Jer, nema tog svetskog investitora koji ne bi u ovom trenutku vremena, odmah da može uložio stotine miliona eura u novoizgradjene nekretenine u Ljubljani. Medjutim, Slovenci to ne dozvoljavaju, i čuvaju to u vidu monopola zarad viših nacionalnih interesa.

Zatim, deo strategije ali i deo slovenačkog mentaliteta je bio da se stvaraju kvalitetni i dobro dizajnirani, upakovani proizvodi koji su namenjeni za izvoz van lokalnih granica. Ta društveno ekonomska politika je dovela do toga da su slovenci prvo izvozili svoje proizvode i usluge širom ex Jgoslavije dok je ova postojala a kasnije i u zemlje Evrope i sveta, stvarajući tako jaku izvoznu ekonomiju. Ta strategija je do sadašnjih vremena bila jako uspešna, mada sada nailazi ne prepreke i velike ispite, jer zbog visoke cene takvog rada i pristupa ekonomiji i životu, gube globalnu ekonomsku konkurentnost, koja je ipak i dalje visoka. Slovenija se po konkurentnosti nalazi medju prvih 30 zemalja sveta, ali oni smatraju da je to slab rezultat. Mi, koji smo negde izmedju 80-og i 100-og mesta po konkurentnosti mislimo da je to fenomenalno. No, to već sad zalazi u stvar mentaliteta nacije, kao što je praznoglav mentalitet srpskih medija koji i dan danas fabrikuju bajate teze da su slovenci izgradili svoju industriju na srpskim jeftinim sirovinama i našem potrošačkom tržištu, a ne na njihovoj pameti. Jer, u jednom mom prethodnom tekstu o snazi Srpske ekonomije se lepo vidi da je Slovenija 16 puta ekonomski snažnija od Srbije, jer 4 puta manje stanovnika napravi 4 puta više bruto društvenog proizvoda. Ko ne veruje, neka pogleda činjenice u prethodnom tekstu.

Deo njihovog trgovačkog mentaliteta, a Slovenci jesu odlični trgovci (iako mi imamo pogrešne stereotipe o njima a oni su bolji trgovci od ostatka Balkana), kao što rekoh deo njihove trgovačke logike je i ekonomski patriotizam. Većina slovenaca će uvek pre preferirati svoju robu nego neslovenačku i kupovinom iste će ulagati u razvoj svoje industrije. Oni su toga kao pojedinci svesni, i to i čine, kupuju i promovišu svoje robe i usluge, iako se u njihovim radnjama može naći impresivan niz proizvoda iz celog sveta. Ta ekonomska etnocentričnost je za njih dobra i poželjna, ali je često na udaru kritika Evropske unije zbog protekcionizma i barijera za slobodnu konkurenciju. Deo tog mentaliteta je i slovenački manir da uvek sa snažnim emocijama i pijetetom ističu svoje proizvode kao vrhunske i posebne, sa dozom nacionalnog ponosa. Nikada neću zaboraviti poslovni ručak u jednom ljubljanskom fancy restoranu gde su nam kao dezert doneli neke zrele trešnje, pomalo kvrgave i malo sitne, gde su nam sa ponosom govorili kako su one ubrane sa nekog posebnog drveta, iznad Ljubljane i kako ima čitava istorija vezana za tu trešnju. Mislim se u sebi, da vi vidite trešnje sa naše vikendice, duplo veće i sladje, lepše i sočnije, ali nemaju epsku priču iza sebe. To me je impresioniralo, jer sam posle počeo da primećujem da za sve njihove proizvode prave priče – svuda imate story telling.

I možda ključni momenat njihove ekonomije je pravednija i poštenija preraspodela društvenog bogatstva. Iako se Slovenci žale na svoje političare i postojanje korupcije, uporedimo li to sa okolnim, balkanskim zemljama, imamo situaciju da se u Sloveniji malo kraducka oko velikog kolača društvenog bruto proizvoda, dok se u istočnijim i južnijim zemljama mnogo krade oko malog kolača. Otuda i ta nastala razlika u standardu običnih gradjana Slovenije i ostatka Balkanskog poluostrva. Ali to je zasluga samih slovenaca jer oni sami nisu dopustili da ih politička i ekonomska elita masovno pokrade. To je mentalitet slovenaca koji ih čini uspešnima. Mi jesmo dopustili masovnu kradju u našem dvorištu, pa nam Slovenci ni u kom slučaju nisu krivi za naša ekonomska posrtanja.

Stil života slovenaca – Slovenian life style

Slovenci su vredan, štedljiv i radan narod koji posvećuje pažnje detaljima. Uporni su i posvećeni svojem posedu, lično štedljivi ali i solidarni, kada je u pitanju interes njihove nacije i naroda. U tom smislu gaje u društvenoj bazi odnose jednakosti i umerenosti. Prosečan slovenac ne odudara od okoline, nije razmetljiv i ne kiti se statusnim simbolima. Znajući da je to nepopularno i da će naići na društvenu osudu, oholost i pokazivanje, tako svojstveno južnjačkom temperemantu i mentalitetu, nije poželjno ponašanje u Sloveniji. Pritisak zajednice je toliko jak i isključiv, da svaki onaj koji i pokuša da bude „iznad proseka“ rizikuje da bude potpuno društveno odbačen od zajednice.

S obzirom da im je ekonomija dala mogućnost da žive u svojoj lokalnoj zajednici, odakle su potekli, slovenci su sačuvali kontakt sa prirodom i to im je vrlo bitan aspekt života. Većina njih živi na selu, ili na širokim obodima grada gde imaju svoje bašte, vrtove i drveće. Zahvaljujući odličnim putevima bez gužve i dobrom javnom transportu, nije im teško da putuju i više desetina kilometara na posao. Često idu i u drugi grad, iz Ljubljane u Celje ili Maribor, i obrnuto. Tipičan Slovenac mahom nekoliko desetina kilometara živi daleko od svog posla ali mu zbog brzine prevoza to ne predstavlja nikakav problem.

Sami gradovi su ispunjeni sa mnogo zelenila i ogromnim drvećem koje se neguje. Slovenija je zelena, ali sredjeno zelena, i to se vidi na svakom koraku. Sve je podšišano, obrezano i kultivisano. Retko gde ćete videti zarastao brlog i šipražje puno neurednog korova. Gradjevinski otpad, humke kamenja i zemlje, ili gomile nabacanog smeća, nisam nigde video u Sloveniji, to tamo uopšte ne postoji. Jer i da postoji odmah bi neko reagovao ili bio kažnjen. Slovenci vode jako računa da im priroda ne bude divlja i razbarušena, već doterana i lepa. Svuda imate mnoštvo životinja i ptica, i čovek je blizak sa prirodom u Sloveniji.

Ta blizina prirode okrenula je slovence planinarenju, šetnjama i sportovima u prirodi. To ide toliko daleko da su oni bavljenje sportom podigli na nivo kulta. Iz tog razloga niko u ovom delu Evrope nema tako snabdevene radnje sa sportskom opremom kao Slovenci, i oni imaju stvarno dobre rezultate u svetskim sportskim okvirima, s obzirom na veličinu stanovništva. Deo te okrenutosti prirodi je i sklonost usvajanju naturalnih teorija života. Vrlo lako i brzo su prihvatili new age trendove iz Amerike i Evrope o zdravom životu i zdravoj ishrani. Svako se manje više bavi nekim sportom, uzgaja organsko voće i povrće i podvrgava se mnoštvu alternativnih metoda lečenja.

Visok standard života koji imaju dao im je priliku da se bave turizmom, da putuju, i da dobro i probrano se hrane, mada to rade umereno. Za razliku od susednih zemalja na istoku gde brzo raste broj debelih i gojaznih zbog loše hrane i loših životnih navika, Slovenci su ostali vitki zbog suprotnih trendova – jedu zdravo i puno vežbaju. Imaju dva aspekta koji su im po meni minusi, mada je to tipično srednjoevropski model ponašanje – oblačenje i škrtost. Modni ukus im je nalik Austrijancima a daleko od Italije, iako se graniče sa italijanima. Oblače se opušteno, casual, kvalitetno, ne uvek baš modno uskladjeno, i sa garderobom koja nije luksuzna i skupa. I svi gledaju da budu diskretno obučeni i što prirodniji u oblačenju, da ne skreću pažnju, bez obzira koliko novca imali.

Kad tome dodate i opštu štedljivost i škrtost u nekim stvarima, možete reći za većinu Slovenaca da im nedostaje vidljivog stila u ponašanju. Mentalitet slovenaca je fokusiran na štednju. Posebno kada se sa slovencima nadjete u kafani ili na zajedničkom izletu, on će retko biti galantan prema svima i svemu i pokazati da ima novca kod sebe. Slovenac će uvek racionalizovati svoje i tudje resurse pod devizoma „Ja za sebe sve sam plaćam onoliko koliko mi treba i koliko uštedim“. Zato južnim narodima Slovenci deluju kao škrtice, dok je njima samima to logično, da svako raspolaže svojim resursima i ceni ih, počev od novca do vremena. To sam i sam jednom prilikom plastično osetio, kada smo bili u poseti jednoj velikoj pivari u Sloveniji. Direktor nas je ljubazno dočekao, sproveo, i odmah u 15h kada je kraj radnog vremena, samo se izvinio i otišao, ide na planinarenje. Za nas je to bilo neukusno i negostoljubivo, za njega je bilo normalno, jer je on već imao ugovorenu obavezu i za sastanak koji nije bio na najvišem nivou nije hteo da troši svoje slobodno vreme.

Taj manir je svuda prisutan i to došljacima sa istoka smeta. Mi očekujemo veću srdačnost i posvećenost gostu kada je već došao. Oni ne misle tako. Ali taj manir se prostire kroz njihovo celo društvo, zbog čega ih došljaci koji žive duže vremena u Sloveniji doživljavaju kao nedruželjubive i hladne. U toj društvenoj mimikriji je negde nestala elegancija, opušteni životni stil, kavaljerska darežljivost i na kraju i modni ukus koji smo pomenuli u prethodnom pasusu. Oni pak drugačije životne stilove od njihovog doživljavaju kao nametljive, prepotentne i neracionalne. A koliko je usadjeno u njihovo društvo značaj kolektivnog ponašanja u skladu sa društvenim očekivanjima, govori odnos njihovih bogatih ljudi prema pokazivanju bogatstva. Ono se uvek jako diskretno pokazuje, ako se to uopšte i čini. Naime, teško je negde u gradu ili na izletu prepoznati bogatog Slovenca, on će to uspešno prikriti, za razliku od drugih balkanskih naroda, gde bogataš mora da se pokaže i prikaže, da svi to znaju i osećaju u njegovoj blizini.

Mentalitet Slovenaca

Sam karakter slovanaca je vrlo kompleksan i ne tako jednostavan, kako oni deluju posmatraču sa strane. Postoji dubok ponor izmedju južnjačkog mentaliteta i karaktera slovenaca. Slovenac je u komunikaciji ljubazan i uslužan, uvek sa osmehom i dobrom voljom, ali ne u potpunoj meri iskreno, barem po istočnjačkim merilima. Jednostavno društvena filosofija ih je obučila da budu ljubazni i fini, da vode računa o svemu, pre svega o ljudima i društvenoj solidarnosti, mada šta njima leži u srcu i glavi to samo oni znaju. Ovo govorim stoga što su uložili veliki trud u brigu o ljudima, o zdravstvenom sistemu, o zaštiti od povreda, nesreća, u sprečavanju zagadjenja, buke, otpada, uložili su u prirodu i infrastrukturu, da im sve bude lepo i skockano. Nekada to predje i u ekstreman vid ispoljavanja sredjenosti, kao što je apsolutna tišina po zgradama i ulicama. Niko ne govori glasnije, niko ne lupa, niko se ne smeje glasno, nema buke, jer niko ne sme drugoga da uznemirava, čak i kada ima razloga za to, kao što je to rodjenje deteta ili porodično slavlje. I svako svakoga nadgleda i stražari nad opštim mirom i pravilima ponašanja. Postoji dualnost u životu slovenaca, spoljni život koji svi vide i onaj unutrašnji koji samo oni osećaju, a koji su potisnuli radi viših ciljeva i dugoročne dobiti.

To je naravno postala navika u ponašanju, jer su Slovenci sve što su mogli racionalizovali do krajnjih granica, a kao discilinovani ljudi od reči i poštenja oni se toga slepo drže. Desi li vam se da se parkirate slučajno na mestu koje zauzima komšija, a to inače nigde ne piše ali svi znaju, ili da radite nešto što je neprikladno, odmah će vam prići najbliži slovenac i upozoriti vas jasno da to nije u redu. I tako će vas stalno opominjati, a ako vi budete uporni u greškama, onda će vas revnosno prijaviti efikasnoj komunalnoj službi koja će vas ekspeditivno kazniti. I vrlo brzo ćete i vi sami postati slovenac u ponašanju. Ili ćete pobeći iz Slovenije i vratiti se južnjačkoj slobodi, improvizaciji i neobuzdanosti. Samo znajte, neće njima biti žao zbog toga.

Slovenci su oduvek bili dobri katolici i to su i ostali. Tradicionalizam i duboki konzervativizam u vaspitanju i ponašanju je ostao na snazi u njihovom društvu, mada sa mnogo liberalnih pukotina, i u zadnje vreme nastaju nove pukotine sa novim životnim stilovima koji se probijaju sa Zapada, i koji donose promene u ponašanju. Mada, u svemu tome postoji jedan paradoks, koji se video u nekadašnjoj SFRJ, u kojoj je Slovenija uvek bila prva zemlja koja je inicirala odredjene društvene promene i nove slobode, počev od seksualnih, umetničkih pa do političkih. Prvi porno časopisi su krenuli upravo iz Slovenije, kao i prvi ekstremni alternativni umetnici i grupe, i prve opredmećene političke inicijative za demokratizaciju društva. S jedne strane, u Sloveniji su pod vladom najvećih i najdoslednijih komunista u SFRJ oni kao narod imali najviše verskih sloboda i čuvali su Crkvu od progona, s druge strane u možda najkonzervativnijem društvu na ovim prostorima prvi su kod njih krenuli najliberalniji pokreti i ideje. To se najbolje vidi u spomenicima i simbolima po Ljubljani, koji su svi izmešani od krajnje jasnih i nedvosmislenih katoličkih kipova i znamenja stare tradicije, do modernihi simbola i paganskih statua nove Evrope. Ta dualnost želje da se ide sa glavnim tokom se vidi i na ljudima, u njihovim manirima i ponašanju, i to ima svoju duhovnu cenu koja u nekim slučajevima nije mala. Osvrnuo bih se samo na jedan duhovni paradoks, koji objašnjava odredjene dualističke sklonosti slovenačkog društva, a to je statua i simbol Ljubljanje – zmajček, odnosno zmaj. Slovenci su hrišćanski simbol Svetog Georgija koji ubija zmaja i koji je pokrovitelj grada preokrenuli u kult zmaja, odnosno isticanje zmajčeka, u tradiciji poznati simbol paganizma, umesto da se ponose Svetim Djordjem i katoličkim duhom. Nešto slično su uradili i Englezi tokom odvajanja Anglikanske crkve od Rima. Zašto su to sebi dozvolili, stvar je dubljeg duhovnog istraživanja ali i fenomen uticaja ateističkog komunizma i trpeljive verske tolerancije prema modernim trendovima koje neguje katolička crkva.

Ipak, Slovenačka tolerancija i fleksibilnost, vrlo često racionalizovana kao deo opšteg nacionalnog i ekonomskog interesa, pomogla im je da se brzo i efikasno uklope u novu Evropsku uniju i da budu vrlo kooperativni sa Amerikom i novim svetskim poretkom. Iako ih je vodila i dan danas vodi komunistička elita, sa nevidljivim nasledjem i uticajem hladnog rata, oni su se ipak pokazali kao najbolji evropski djak EU integracija. Vrlo odani verskom i svakom drugom uticaju Rima ali i tržišno otvoreni prema protestantskim i new age slobodama i idejama uvezenim iz Nemačke i Amerika, uz prevashodnu okrenutost sebi samima, našli su zlatni presek i odlično mesto u novoj konstelaciji Evropskog kontinenta. To je skopčano sa njihovom dualnom politikom da prave dogovore i kompromise sa svima da bi oni u igri interesa ostali tihi dobitnici. Nekako najočiti primer tog odnosa prema svetu je sam centar Ljubljane i njihova poznata tri mosta – Tromostovje, gde ta tako različita 3 mosta, svojim karakterom i simbolikom odslikavaju slovanačku dušu – jedan most prema Rimu, jedan prema Zapadu (Evropi) i jedan prema sebi samima i sopstvenoj Tradiciji, a sve u svrhu života Slovenaca. To je za njih sveto trojstvo života na raskrsnici evropskih puteva. I zato se sklonost i veština Slovenaca da balansiraju medju raznim silama i uticajima najbolje vidi u njihovoj spoljnoj politici na Balkanu, gde se oni prema svima partnerima postavljaju kao najbolji prijatelji i pokrovitelji. Tako su oni najbolji prijatelji i Albanaca i Bosanaca i Makedonaca i Srba. Odani i lojalni Rimu, Nemačkoj, Evropi i Americi, i oduvek jako bliski sa Rusima na jedan diskretan način. I mahom uspevaju u svemu tome. Jedino nikako da postanu dobri prijatelji sa Hrvatima, ali to je neka druga tema i njihova medjusobna priča.

U svakom slučaju, taj i takav kooperativni mentalitet slovenaca im je pomogao da izgrade vrlo uspešnu i uzornu državu koja služi kao primer mnogima i u kojoj je lepo i ugodno živeti. S obzirom na svoju lokaciju i ambijent, Slovenija je možda najpoželjnija država za život u ovom delu Evrope, pogotovo južnjacima sa Balkana, mada samo onima koji nauče i prihvate lokalna pravila života, rada i manira.

. . .

 

32 komentara

  • Nadao sam se da ću pročitati i reč o snažnom evroskepticizmu koji je zahvatio Sloveniju u poslednje vreme, ali ništa od toga. Prema rečima jednog rođaka, preduzetnika iz Ljubljane, podrška EU u ovom času ne prelazi 20-25% i to bi bio verovatni rezultat nekog hipotetičkog referenduma o podršci EU kada bi se sad organizovao.

    No, pretpostavljam da i o tome ćute, osim kad ih neko pita. „Kako vam je u EU i sada sa evrom“, pitam čoveka. „Pusti ih u [cenzuriano]“, kaže on, „još uvek nije uvedena tarifa na korišćenje trotoara. Ali mentalno smo spremni i na to.“

  • @ Grba

    Sami ste rekli, mentalno su spremni na sve 🙂

    Nisam razmatrao taj aspekt oko EU jer je preuranjeno za njih sada. A da ih troskovi zivota stezu, to stoji. Imaju visok standard i komfor a to kosta, kao sto kosta odrzavanje skupih kola. Kako je kriza svuda tako je i oni osecaju pa malo stezu stanovnistvo. Ali Slovenci su spremni na stednju, za razliku od Grka na primer. To je i kvalitet njihovog karaktera.

  • Odlican tekst!

    Zna li autor ista o pitanju samoubistava u Sloveniji? Nekad se pricalo da je bio visok i da im je to bio veliki problem. Kakvo je stanje danas?

  • @ Lola

    Ta stopa je i dalje visoka. Na to se izmedju ostalog odnosi moja usputna primedba o duhovnim posledicama. Rekao bih da je fenomen samoubistava u Sloveniji nastao iz dualnosti njihovih zivota – spolja mirni a unutra temperamentni. Moje iskustvo sa njima je da su oni pojedinacno vrlo emotivne osobe, ali da ih je kolektivno ponasanje pritislo da budu smireni. To je jedan od izvora stresa. Postoje i drugi.

    S druge strane od kako su izgradili odlicne autoputeve i uspostavili kontrolu brzine, smanjili su broj nesreca i poginulih skoro 4 puta, zbog cega su izuzetno ponosni. A i treba da budu ponosni, uporedimo li se.

  • U čemu je problem, napisano je velikim slovom.
    Jedino,kad ste se uhvatili pravopisa ovo nije ispravno“ Ipak, Slovenačka tolerancija i fleksibilnost,…“ – pridjev slovenačka ide malim slovom.

  • Nikada ne bih živjela u Sloveniji.Imam ratno iskustvo života u Slo na tri mjeseca.
    Sory Slovenci,hladnoća mentaliteta,škrtost(ja se mičem od ljudi i u Hrvatskoj koji broje tko je koliko kava platio komu), a da ne govorim da se nisam mogla istuširati svaki dan, jednom tjedno oprati kosu,i da sam kroz suze učila slovenski jer mi nitko nije na hrvatskom htio nešto reći ili srpskom. Kada se sve gleda kroz novac to mi je tako odvratno. Kada se ima a škrtari i to mi je strašno. Zato,ovdje gdje jesam, i kada se nema podijelit će se sa onim koji nema.

  • @ Maja

    Izvinjavam se Slovencima ako sam negde stavio malo s. Znate ko uopste u Srbiji nesto i radi, on sigurno i gresi 😉

    @ Marta

    Ne bih bio tako ostar prema Slovencima. Moja iskustva sa njima su pozitivna iako sam svestan razlika u mentalitetu. Cenim ono dobro sto imaju: vrednoca, ozbiljnost, postenje, upornost. Stedljivost i skrtost pripisujem istorijskim okolnostima i tolerisem, njihov novcanik je njihova stvar 🙂

  • @ Marta

    I ziveli bi u Sloveniji, sto da ne. Odlicna infrastruktura, lepa i organizovana zemlja, sve na svom mestu, a drustvo bi sami birali, kao i u Srbiji. Sto moje dete optimisticno kaze, naucili bi ih da se zabavljaju i prave zurke 🙂

  • Meni je malo već dosadno slušati kako svi drugi vrijede i nešto rade,a Hrvati su lijeni i ne valjaju,nažalost tako uvijek o nama misle i vani kao npr. Hrvati iz Kanade,išli su trbuhom za kruhom i sad nas (iz rodbine) uče kako treba da živimo i kako smo lijeni.Pa što se ne vrate onda nazad?

    Ne bih u Sloveniji živjela, čak mi se ne ide niti u goste,turistički. Ne vole nas. O poštenju bi se moglo isto govoriti. Ako te netko zove u goste,pa ti pomogne da se malo „odmoriš“ od granata iznenadiš se što ti se kasnije dostavi račun. Sve se plaća i prijateljstvo.

    Vaša iskustva su drugačija,ok, ali znamo da su uvijek više voljeli Srbe.
    Ma briga me za to, ali nemojmo nikoga idealizirati. Nije novac najvažniji. I materijalno.

    Zlatko,što Hrvati nisu dobri katolici? Pa ja sam bila u njihovim crkvama,za vrijeme rata,bile su dva i pol čovjeka na nedjeljnoj misi. Možda se promijenilo.

    Ma neću više komentirati,svako im dobro i „živjo“. Pika.

  • @ Marta

    Hrvati se spominju krajnje neutralno u ovom tekstu i to na jednom mestu gde stoji da Slovenaci jedino nisu najbolji prijatelji sa susjedim Hrvatima, ne ocenjujuci uopste ni vasu zemlju, ni katolicanstvo. Dapace, pojma nemam jesu li ili ne Hrvati dobri katolici.

    Jedino o cemu bih pisao iz iskustva sa Hrvatskom su drniska prsuta i dalmatinski dingac, jer mi je to ostalo u dragom secanju. Doduse, bilo je i drugih iskustava ali mi pisanje o tome nije zanimljivo 🙂

  • Nije mi bila namera da kritikujem, ali mi je smetalo da mi pravopisne greske odvlace paznju sa teksta koji mi je sasvim ok. Kao i za ostale zemlje i ostale narode, ne treba generalizovati. Dolazim iz Sarajeva i znam ljude, poznanike i prijatelje, koji su, u ratu, u Sloveniji primljeni u kuce ljudi koje su jedva poznavali i proveli u njima mnogo vremena kao da su u svojima. S druge strane, bilo ih je i u kampovima koji su bili ogradjeni zicom. Da su hladni, bez smisla za humor i malo ustogljeni, to je tacno, ali i da su vredni, organizovani, pouzdani…i to je tacno. I kad ih jednom imate za prijatelje, imate ih zauvek.

  • Zlatko, ma sve pet, u svakom komentaru ima istine. A koliko su Hrvati dobri katolici isto je kao kad bi rekli i koliko su Srbi dobri pravoslavci 🙂
    Svima svako dobro,život je lijep a ti si cvijet 🙂
    Laku noć.

  • Slovenci nismo vrlo dobri prijatelji sa Hrvatima, ajde vjerovatno u tome na neki način ima istine , ali se na slovenačkom referendumu oko ulazka Hrvatske u EU ipak pokazalo, da u Sloveniji baš nema velike mržnje prema Hrvatima. Svakako i tu ima puno nekakvih nacionalističkih budala, ali ipak mi je drago, što se tu i tamo možda čak i oko najvažnijih pitanja ipak pokaže, kako te budale kod nas niso u večini. (Šta ja znam: znate onaj crnac što je gradonačelnik u Piranu, pa i u Ljubljani gradonačkaolnik je Srbin, i tako dalje…)

    I ostalo šta kažeš o nama kao o naciji, više manje to je to. (šta da kažem, jebi ga škrtice =)

    Uživajte

  • Hvala na komentaru 🙂

    Istina je da ste mudri kao narod, i da budale ne preovladjuju, zato ste i našli dobro mesto u svetu 🙂

    A škrtost, to je life style pitanje, deo nacinalnog mentaliteta. Jedan moj prijatelj iz Slovenije mi je objasnio da to počinje od malih nogu, stalna opreznost i učenje deteta da štedi, da pazi, da vodi računa, da računa, da predvidja, itd..

  • Marta je kroz suze učila slovenski jer joj nitko nije htio na hrvatskom nešto reći? o_O

    O srećo mala, o tugo tužna, čemer i jad je posjetio tebe tad, ali ne mari, jer gledat ćeš rajska vrata, sjedit ćeš Gospodinu s desna zbog svojih patnji. To što mrziš cijeli jedan narod nema veze, sve dok si dobra katolk’nja.

  • Ja sam posleratna generacija i rodjena sam pred sam kraj one drzave u kojoj smo bili svi kao bili zajedno. Prethodnih par godina sam imala priliku da radim i saradjujem sa Slovencima sto poslovno sto privatno. Tekst je poprilicno tacan s tim sto ja zaista mislim da je slovenski mentalitet milion puta bolji od srpskog\hrvatskog\bosnjackog (priznajte i sami taj narcizam malih razlika) Tu sktost o kojoj vi govorite nisam shvatila kao skrtost vec kao posledicu jednog drustva u kojem svako ima ne vise od previse. A i te kako su solidarni i empaticni kada treba da se bude. trenutno mi se cini da ljudi iz Srbije gledaju mnogo vise ko je koliko kafa popio na ciji racun , a prodali bi te za 10 eura ili ti hiljadu dinara. A sto se zabava tice po prvi put posle mnogo godina sam mogla da igram po klubovima slobodno i da drugi ljudi igraju sa mnom i oko mene. Sto se u mom Beogradu, koji vazi za klabing zonu vise ne desava ( osim ako koncept zabave nije ispijanje hektolitara alkohola po turbo folk klubovima).Takodje sam mogla da odem u gej klub i da imam osecaj da sam tamo prihvacena bez obzira na to sto ja nisam gej i da imam osecaj da sam medju ljudima koji su na prvom mestu ljudi ali sa drugacijim sklonostima a ne isfrustrirane pedercine sa autohomofobijom i heterofobijom. Isto tako od mog dugogodisnjeg partnera pa i od njegovih prijatelja nikada nisam cula nista lose o hrvatima i cak regioni ( barem u kulturnom i NGO aspektu, posto taj aspekt poznajem) mnogo bolje funkcionisu nego izmedju Srbije i Hrvatske ili Srbije i Makedonije. Juce sam se vratila iz Skadinavije i mogu reci da je Slovenija Skandinavija Balkana. Vrlo su otvoreni za druzenje kada imaju vremena i uvek ce pricati srpski ili hrvatski sa vama ali za poslovnu saraadnju i ozbiljniji zivot tamo traze znanje svog zvanicnog jezika, sto mislim da je sasvim normalno i legitimno i u interesu jedne male zemlje koja stiti svoje interese na jedan zdravorazumski nacin bez nacionalnog sovinizma i uplitanja crkvenih simzi u svakodnevni zivot i politiku.
    Takodje jedna su od retkih nacija koja je nesto naucila iz svoje bliske istorije, i nisu ponovili gresku u ovom poslednjem, sto ni Srbi ni Hrvati jos dugo nece uspeti na zalost jer ne mogu da se suoce sa greskama iz proslosti a dobro znamo da se na greskama uci.

  • Baš lijepo što je Marija osvježila temu, jer je uvijek aktualna. Prije svega zbog tako sveprisutnih predrasuda i stereotipa. Prije nekog vremena je u Zagrebu bila izložba na temu predrasuda i bila je izložena lista predrasuda iz davnih vremena. Moglo se vidjeti kako mnoge od njih još uvijek drže visoko mjesto u našoj svijesti, a bez ikakva opravdanja. Na jednoj od svojih komunikacijskih radionica, nakon što sam zapazila jako puno predrasuda na mnoge teme, zamolila sam prisutne da se svatko pokuša prisjetiti nekih svojih predrasuda. Iako su svi bili visokoobrazovane osobe, nitko, ali baš nitko nije prepoznao u svojim stavovima nijednu predrasudu. Svatko je za svoje predrasude našao čvrsto opravdanje i nije je smatrao predrasudom. Moja iskustva su takva da sam sklonija ljude procjenjivati individualno nego na temelju globalnih procjena i često predrasuda. Sjećam se jednog predavanja koje sam održala u Sloveniji, naravno na hrvatskom. Među prisutnima se našla jedna osoba koja je stalno prigovarala da ništa ne razumije dok su se svi drugi složili da nam ne treba prevodilac i da mogu pratiti moje izlaganje. Skoro sam nasjela predrasudi da su ti Slovenci nemogući, pa kako ne razumije hrvatski, jer bilo je to 1996. i činilo mi se neuvjerljivim da je baš sasvim zaboravila hrvatski. Morala sam se trgnuti da se prisjetim da je to bila jedna jedina osobi u velikoj grupi. Možda je još netko među njima to pomislio, ali nitko drugi se nije bunio i susret je završio u toleranciji i razumijevanju. Nisam sigurna ima li u naconalnim grupama koje sadrže od nekoliko milijuna do nekoliko desetaka milijuna toliko sličnosti kao što se to obično pokušava predočiti.

  • Zanimljiva je tema društvenih predrasuda, često su one zaista loša tradicija ali nekada su i „predrasude“ koje neke druge predrasude pokušavaju da istisnu i zamene. Najčešće nosioci novih predrasuda budu NGO i političke partije. Radio sam sa njima, pa znam koliki su „evandjelisti po zadatku“ 🙂

    Na primer, Univerzalna prava čoveka. To što se danas pod tom poveljom pokušava nametnuti svetu i svima nama je kulturni kolonijalizam i društvena predrasuda onih imperija koje su do još 150 godina imali i trgovali sa robovima i eksploatisali decu, žene, kolonije. I dan danas imaju kolonije.

    To na primer Srbi nisu imali ni pre 1000 godina, kakvi robovi, kakve kolonije, gde deca i žene da ropski rade. Ali ne vredi, nameće nam se nova predrasuda, kao što su potreba da postoji „1000 cvetova bez života i mirisa u sebi“.

    Zaključak je da društvene predrasude, kako ih mi danas shvatamo, gledajući stvar iz jednog ugla i sistema vrednosti koji smo prihvatili, može da bude zapravo imunološki odgovor jednog društva na nove predrasude koje mu se nameću. Na primer, komunizam, ateizam, globalizam, … i td.

    Svako može da izabere svoju predrasudu koju će da misionari 🙂

  • Magda

    Koliko ja znam Slovenci itekako dobro razumiju hrvatski kao i srpski, jer u školi su učili srpsko hrvatski.
    Ranije, a sad ne znam dali uče. „Ne vem.“ Isto tako, kada ja nisam imala pojma o pojmu o slovenskom, iako sam se svim silama trudila razumjeti ga, (ratno vrijeme, tri mjeseca boravka u Sloveniji, Medvode) nije ga baš tako lako razumjeti kako se čini. Tako da, lakše je Slovencima razumjeti oba jezika nego nama njih. Pa niste došli u Francusku, gdje i kad razumiju ne žele ni jedan drugi jezik nego francuski, to su najveći šovinisti na svijetu. Čovjek pita na engleskom za pomoć, ništa, na njemačkom, ništa, pa ako ne znaš francuski možeš sjet si plakat, ili ako ti se neki nefrancuz stranac smiluje.

    Sa Marijom se ne slažem. Mentalitet ima svoje prednosti i nedostatke kao i svaki. Ono što je dobro jest da je Slovenac pošten, marljiv, praktičan, organiziran (možda i previše, možda sam bila u grupi perfekcionista), KULTURAN a mane a ima ih, nećemo ih nabrajati. I jadan je onaj tko ne voli svoje Marija i u drugima vidi savršenost.

    Za Horvata (mijenjala sam ime zbog nekih tehničkih problema) „idi v rit“ ako razumiješ, nisi bio u mojoj koži još kao srednjškolac daleko od roditelja, obitelji i topline obiteljskog doma, što topline u srcu, i TOPLINE IZ RADIJATORA, jer je važnije bilo UŠPARATI. Nisi svaki dan jeo kostanje i prao suđe u hladnoj vodi, nisu ti se Slovenci smijali jer jne znaš jezik i pričaš na hrvatskom nešto što je njima presmiješno. Zamisli sebe u tim ratnim danima gdje ne znaš jeli netko tvoj živ. S druge strane braco i ja spremali smo se pobjeći iz Slovenije. Otišli smo u jednu šumu, moj mlđai brat i ja i tamo plakali, bilo bi nam bolje biti u ratu sa roditeljima nego u Sloveniji, pa toliko o tugi tužnoj i jadu i čemeru u mom srcu. Glupane, kad ti moram reći, ne mrzim nikoga, ali nemam dobra sjećanja kao dijete. A kaj si ti Horvat, Slovenec ili samo glumiš, Horvata ima i Hrvata, bacila bi ja tebe tamo gdje smo mi bili. Roditelji su nas poslali kod jedne obitelji, naravno da smo platitili boravak, a bili smo gladni cijelo vrijeme, pa ti Horvat koji god da si i što god da si ne serki kvake. I danas bi radije u Srbiju nego u Sloveniju pa se ti misli što to meni kao katolkinji znači, koji je to narod topliji i srdačniji iako ti je i zlo učinio.Kao što Gospod reće „mlake“ on ispljuje. Slovenci su sami sebi dovoljni. Žao mi je, ne mrzim nikoga, to sam naučila u Sloveniji. I nemam ni želje ni volje tamo otići.

  • I Horvat, što ovo znači katolkinja, čemu to isticanje, i Slovenci su katolici, i obitelj gdje smo bili, dali je to možda ulaznica za raj ? Za jednog Slovenca jako si dobro napisao svoj komentar na hrvatskom jeziku, tako da, ti si vjerojatno jedan hrvatski ateista ili agnostik. A možda si bio i u Big Brotheru, srećom, prošlo je god dana od komentara, inače da sam vidjela ranije dobio bi od mene hrvatsku jezikovu juhu.
    Zanimljivo kako mi živce uvijek dignu Hrvati.

  • Martina
    Razumijem tvoje raspoloženje koje se temelji na lošim sjećanjima. Ali i dalje tvrdim da mnoge svoje ocjene temeljimo na predrasudama, a ne na nepristranom i iskrenom razmišljanju. Evo, odmah sam se zalijepila za tvoj komentar, možda inače tako ne misliš, ali to je predrasuda koja je izbila iz tebe:
    „. . . to su najveći šovinisti na svijetu.“ Daj mi, molim te,reci da ne misliš da je to prava istina.
    Ja sam imala loših iskustava s pripadnicima svih naših naroda, ali imala sam isto toliko i dobrih iskustava. Zbog tih izoliranih slučajeve ne pristajem vjerovati ni tvrditi da su oni karakteristika cijele skupine. Ni oni dobri ni oni loši.

  • Zlatko
    Mislim da su ljudi skloni predrasudama zbog mentalne inercije. Jednostavno su lijeni razmišljati pa se rađe oslanjaju na rasprostranjene predrasude nego da sagledaju pojam sa svih strana i donesu vlastiti zaključak i zauzmu svoj stav. Jedna od vrlo čestih predrasuda je „zdrav razum“. Ne stoji pretpostavka da veliki broj poklonika nekog stava govori da se oslanjaju na zdrav razum. Nama se u taj pojam uklapa ono što smo navikli vjerovati i misliti, nešto što je u skladu s našim svjetonazorom, našim odgojem, obrazovanjem i afinitetima. Stavovi druge kulture nam se čine „van pameti“. Isto je i s pojmom „univerzalna prava“. Kad bi takvo nešto postojalo onda bi se moglo i ostvariti, a ne može se. Možda imamo „univerzalne mogućnosti“, ali mogućnosti nisu prava, a i one baš nisu tako univerzalne i svedostupne.

  • Magda

    Drugačije nisam upoznala. 🙁 S te strane možda imam predrasude, možemo i tako reći.
    A ovo za šoviniste, ne znam, pričaju oni koji su bili u Francuskoj, Hrati koji su išli u Francusku znajući i njemački i engleski, pričali su meni svoja iskustva kao turisti. Sama ne mogu reći da sam to doživjela jer nikada nisam bila u Francuskoj.Ja ne znam jeli to prava istina, ja samo prepričavam što su meni drugi pričali a sami nisu imali nikakve predrasude. A nije sad neka tajna kakvi su Francuzi, govore li oni uopće i jedan drugi jezik osim francuskog? Kao što i Englezi nemaju pojma o drugim jezicima, dovoljan im je njihov.A slušamo često kako nam ne valja školstvo, kako nismo izobraženi, kako ne znamo jezike a vidi njih, pola ih nema pojma ni gdje je Balkan, još se sjećam draga Magda, kako su mnogi pitali što je to Hrvatska. Dali je i to predrasuda? Pa nije. Mnogi Amerikanci su pokazali da nemaju pojma ni gdje je to bila Jugoslavija, mi smo za njih žnj kategorija.

    Iako, mogu se složiti sa tvojim razmišljanjem Magda. No mentalitet uvelike određuje i ostalo. Što mislite tko se bolje slaže, eto iz mog primjera života, Slavonac i Srijemac ili Srijemac i Dalmatinska Zagora ili pa ne mora biti ni Zagora nego neko brdo iz Crne Gore, pa normalno da će se prije naći Dalm. Zagorac sa nekim iz krševitih područja Crne Gore. Pošaljite Slavonca u Dalm. Zagoru da živi, potonut će. Prvo neće shvatiti mentalitet jer je apsolutno drugačiji.Jedan topao i mekan mentalitet sa oštrim i hladnim, ja kažem kao kamen. Joj…ja Vama iskreno. Sve je drugačije, sve pa i komunikacija.I hrana i komunikacija pa i duhovno iako je isto. Biti katolik u Dalm. Zagori i biti katolik u Slavoniji. Ne znam dali razumijete. Recimo da mi D.Zagora dođe kao mjesta patnje i očišćenja s obzirom na sve, a nema loših sjećanja, nego jedan posve drugi mentalni sklop i život. Pogotovo sa starima dolje, željezna ograda za izboriti se za nešto. Kao žena ja to znam.A pogotovo ako nisi „njihova“. Vidiš i tu ima podjela. Pa predrasude prvo ima mentalitet. Doživjela sam i to. Naravno da svugdje ima i dobrih i loših. Samo ja ne znam kako bih ja „dolje“ mogla živjeti među dobrima. Nema mi ništa strašnije od toga. To je kao da se borite sa srednjim vijekom i ustaljenim nepisanim običajima.Nažalost, to se prenosi na naraštaje, muško i žensko nije isto. A nisam feministica ali nisam ni rob. Da, zdrav razum, 🙂 hm…trebali bi doći u opisani kraj. Ne možete pobjediti ali možete imati stav.

  • @ Magda Štos

    Mentalna inercija ili zona komfora, tradicija, navika, društveni pritisak, inhibicija, svejedno je kako da nazovemo otpor prema promenama koje ljudi imaju. Oni ga imaju, i to je nešto sa čim se mora živeti.

    I poštovati, a ne silom terati sve u isti koš pod parolom političke korektnosti.

    Na primer, otkud nama zapadnjacima pravo da silom muslimanima ili budistima namećemo naš korpus ljudskih i društvenih vrednosti, da im izvozimo revolucije, ako su oni zadovoljni sa onim što imaju i u čemu žive. To pravo imamo samo na osnovu sile i moći, ne na osnovu morala, jer mnogo što šta im namećemo je nemoralno za njih ali i za nas 🙂

  • „Na primer, otkud nama zapadnjacima pravo da silom muslimanima ili budistima namećemo naš korpus ljudskih i društvenih vrednosti, da im izvozimo revolucije, ako su oni zadovoljni sa onim što imaju i u čemu žive. To pravo imamo samo na osnovu sile i moći, ne na osnovu morala, jer mnogo što šta im namećemo je nemoralno za njih ali i za nas :-)“

    Točno, ono što je zdravorazumski u okviru njihovih svjetonazora ne mora biti u mojem poimanju svijeta. I obratno. Bilo bi dovoljno mentalnu inerciju oslabiti bar na toj razini, ali – jao – ne znam hoće li ljudski rod to ikada ostvariti.

  • Jako interesantan teks o karatkeristikama nacije koje nisu površinske naravi t.j nisu stereotipne.
    Priznajem, da je veoma zanimljivo pročitati tekst po drugi ili treci put, kad mozes uz teks prizivati i događaje svakidašnjeg život i na kaju se složiti, da je bit nacije vrlo dobro okarakterizirana u praktičnom a ne teoretskom vidu.
    Čestitke za „pronicljivost“ i šta reci, radujem se sledecem tekstu. 🙂

  • Pozdrav!

    Prvo se izvinjavam jer moj hrvatski jezik nije perfektan ali mogu da razumjem sve na hrvatskom. Rodjen sam ’97 godine i nikad se nisam učio hrvatskog jezika.

    Sve što bi htjeo reći je, da mi Slovenci, ne mrzimo Hrvata, možda jih neke budale ali su svakako u manjšini. Ovdje ima puno Hrvata, moji drugari su večinoma Srbi i Hrvati in svi se razumjemo. U Sloveniji se razumjejo i Srbi sa Albancima! Ako ste imali neko neprijatno iskustvo sa Slovencima, nismo svi takvi i neznam zašto bi nas sve mrzili zbog toga. Stvarno neznam od gje vam da vas mrzimo, svako godnu nas je na odmoru na Hrvatskom više od milijona i 90% nas razumje Hrvatski jezik. Imao sam i ja neprijatno iskustvu u Hrvatskoj, u Zagrebu ako smo precizni. Bili smo u tehničkom muzeju i kad so čuli da pričamo med sobom u Slovenskom jeziku su nas gledali kao da smu mutavi i pričali med sobom o nas Slovencima kakvi smu. Ali ne mrzim ni 1% više Hrvatske zbog toga, možda imaju neki dobar razlog zbog toga što so pričali.

    Svi smo mi isti, svi smo mi ljudi i mrženje je samo za budale. Tako ste i vi dobrodošli u Sloveniji, i svi budemo pričali Hrvatsko sa vama (We will do out best! :D).

    Pozz iz Ljubljane – Slovenije.

  • Svi smo mi ljudi, koji imamo loše i dobre strane. Nacionalnost tu ne igra uloge, nego navike, običaji , uzgoj i na kraju još i izobrazba.Svi mislimo o sebi dobro i ja mislim, da ne postoje dobre i loše nacije. Naravno ljepo je čitat, kad nekodobro misli o tvojoj naciji iako dobro znamo i njene slabosti 🙂 . Zašto mislite, da vole Slovenci odlazit u Guču, i npr Beograd za Novu godinu? Baš zbog te južnačke ležernosti i „udri brigu na veselje“. Nema nikakve mržnje ni izmedju Slovenaca i Hrvata. POLITIKANTI, prave gluposti, jer su glupi, pohljepni in psihopati. Ja nikad nisam imao problema sa Hrvatima, Srbima, Bosancima, Makedoncima, Crnogorcima,..samo sa budalama.Ljepi pozdrav svim ljudima dobe volje, koji znaju, da smo svi u ovoj realnosti samo iluzija.
    Pozdrav iz savršene, ljepe, zelene, čiste dežele! 🙂 🙂

  • Pozdravljeni.

    Moja Srbo-Hrvaščina ni najboljša, razumem skoraj vse, govorim bolj slabo, zato bom pisal kar v Slovenščini, google translate pa bo pomagal pri prevodu.

    Članek je precej dober, res sem se nasmejal. Nasmejal zato ob pozitivnih navaja tudi negative, ali pa bolje rečeno za ostali del bivše YU morda malo čudaške lastnosti. Če posebej tisti del o stilu. Torej, jaz sem Slovenec, žena je Hrvatica, govoriva vsak po svoje a drug drugega razumeva. Vem, da se je v Sloveniji Srbo-Hrvaščina, kot so jo takrat imenovali, nazadnje predavala leta 93 ali 94, kasneje ne več.

    Povprečnemu Slovencu ni problem govoriti Srbo-Hrvaško, a tega v veliko primerih mu ne bo prav. Tako so nas v bivši YU pač navadili, in to je pri Slovencih precej moteče, seveda ne pri vseh in še manj bodo to jasno pokazali, še posebej na podeželju. Moteč faktor je pač pričakovanje, da Slovenec govori Srbo-Hrvaško. To pa seveda v nikakor ni enako nekemu sovraštvu. Konec koncev Slovenci na Hrvaškem ustvarijo več kot 8 milijonov nočitev letno na Hrvaški obali, to so številke iz leta 2015, v letu 2017 bodo te, predvidevam da, veliko večje.

    Red nek je, meni je dejansko to zelo vščeč, spominja me na Švedsko in Norveško, čeprav sta slednji precej bolj razviti. Moteče pa to postaja, ko zaradi te potrebe po redu in vsestranskih pravili to začne ljudi dušiti, in ljudje se tega niti ne zavedajo. Razlika v karakterju vsekakor je. O Slovencih nima smisla razlagati, saj si Zlatko zelo dobro opisal naš karakter :), temperament je vsekakor bolj viden v Srbiji, Hrvaškem,… Slednje se pozna tudi v jeziku. Slovenski je mejkejši za razliko od Srbskega in Hrvaškega, podobno temperatment je bolj viden tudi v pesmih, Slovenci imamo več harmonike in balad :). Meni je všeč oboje. Slovenci imamo več regulacije, kazni so strožje, a so spremembe počasneje včasih (primer gradnja vikendov in turizma) po drugi strani recimo BIH nima regulacije počitniške hiše rastejo kot gobe po dežju na Vlašiču :).

    Bistvo vsega, kar bi rad povedal, je: Narodi bivše Jugoslavije se lahko zelo veliko naučimo drug od drugega, kaj so prednosti temperamenta, in kaj je vzrok za tak temperament, seveda je nekaj malega tudi v genetiki. Dominantna haplogrupa Slovencev je namreč R1a1, Srbov, Hrvatov recimo I2a2 :). Lahko bi bolje razumeli zgodovino. Vsi imamo vsi svoje prednosti in slabosti. Jaz si recimo vsekakor želim, da bi ljudje v Sloveniji iz prve takoj povedali kaj si mislijo.

    Lep pozdrav iz Slovenije, no v mislih sem v Sloveniji, a tokrat tipkam iz London.

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280