Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Duhovnost

Šta je duhovnost i ko je duhovan čovek a šta su zablude nazovi duhovnosti novog doba

Sveti Ignjatije Brjančaninov

.

DUHOVNOST

Šta je to istinska duhovnost. Šta znači duhovan čovek. Savremene zablude duhovnosti.

 

Silazak Svetog Duha  i pravoslavna duhovnostMi se ne slažemo u pogledu razumevanja nekih izraza koje upotrebljavamo. Pod istom rečju ti podrazumevaš jedno, a ja drugo.

Na primer, pod rečju «duhovni, duhovnost» ti podrazumevaš ono što i svi drugi danas, i takvim shvatanjem udaljavaš se od smisla koji toj reči pripisuju Sveto Pismo i dela Svetih Otaca. Danas, čim je knjiga o religioznom predmetu, odmah nosi naziv «duhovna». Danas, ko obuče rasu (svešteničku odeću), taj je nesporno «duhovan»; ko se ponaša uzdržano i pobožno ‐ taj je u najvećoj mogućoj meri ʺduhovanʺ.

Sveto Pismo nas ne uči tako, Sveti Oci nas ne uče tako. Oni kažu kako čovek može da živi u tri stanja: prirodnom, neprirodnom (potprirodnom) i natprirodnom. Ta stanja se drugačije nazivaju: duševno, telesno i duhovno. Još drugačije: pristrasno, strasno, bestrasno.

Neprirodan, telesan i strastan je onaj ko u potpunosti služi prolaznom svetu, makar se i ne predavao grubim porocima Prirodan, duševan i pristrasan je onaj ko živi radi večnosti, tvori dobrodetelji i bori se protiv strasti, ali još nije dobio slobodu i ne vidi jasno ni sebe, ni bližnje, nego samo nagađa i napipava kao slep. Natprirodan, duhovan i bestrasan je onaj koga je osenio Duh Sveti, ko, budući ispunjen Njime, deluje i govori pod Njegovim uticajem, uzdiže se iznad strasti, iznad svoje prirode. Takvi su zaista ‐ svetlost svetu i so zemlji. Oni vide sebe, vide i bližnje, a njih može da vidi samo onaj ko je duhovan kao i oni. Duhovan pak sve ispituje, a njega samog niko ne ispituje (1. Kor. 2,15) – kaže Sveto Pismo.

Danas se duhovni ljudi sreću veoma retko. U svome životu ja sam imao sreću da naiđem na jednog takvog ‐ koji sve do danas stranstvuje zemljom starca od oko 70 godina, seljaka, polupismenog; živeo je na mnogim mestima po Rusiji i na Svetoj Gori; govorio mi je da je i on sreo samo jednoga.

Kako u ovom slučaju tako i u drugim, drži se terminologije [= odrednica] Svetih Otaca, koja će odgovarati tvome praktičnom životu i koja često nije u skladu sa terminologijom novijih teoretičara. Oprosti što ću te teoretičare nazvati ‐ mrtvacima! Neka ti mrtvaci sahranjuju svoje mrtve, to jest one koji hoće da slušaju Reč Božiju kako bi se naslađivali krasnorečivošću, uzburkavanjem krvi, igrom uma, a ne da bi «tvorili Reč». Poslednjima je potrebno da kažu: ʺBilo nam je zadovoljstvo da vas slušamo i provedemo vreme sa vamaʺ, a prvima je potrebno da svet o njima priča: ʺAh! Kako umno i divno govore!ʺ.

Neka te ne zavedu ni prirodni um, ni krasnorečivost! Sve je to prašina. Toj krasnorečivosti i tome umu rečeno je: Zemlja si! Uostalom, ja znam da ti, pošto si okusio život, ne možeš da se zadovoljiš mrtvim! Lepo je rekao sveti Simeon Novi Bogoslov: ʺOne koji se pretvaraju da su puni vrlina, i u koži ovčijoj spolja predstavljaju jedno, a drugo su po unutrašnjem čoveku, ispunjeni svakom nepravdom, ispunjeni zavišću, gordeljivošću i zlosmradijem strasti ‐ njih veoma mnogi kao bestrasne i svete poštuju, pošto imaju neočišćeno duhovno oko i ne mogu da ih poznaju po plodovima njihovim; one pak koji žive u pobožnosti, dobrodetelji, prostoti srca i zaista su sveti, kao sasvim obične ljude ne primećuju, preziru i smatraju ni za šta. Takvi pričljivog i sujetnog uzimaju kao mudrog i čak duhovnog, dok onoga ko objavljuje Duhom Svetim, ti ljudi, bolesni od đavolje gordosti, odbacuju kao nadobudnog i gordog, a njegove reči ih više užasavaju nego što im prijajuʺ.

Isto tako, «duhovnim» u pravom smislu te reči mogu da budu nazvane samo one knjige koje su napisane pod uticajem Duha Svetoga.

Ne povodi se za opštim tokom, nego idi uskom stazom za Svetim Ocima.

. . .

(Odlomak iz knjige: Sveti Ignjatije Brjančaninov, „ENCIKLOPEDIJA pravoslavnog duhovnog života“, prvo izdanje Beograd 2005, preveo i priredio Mladen Stanković.

Više o knjizi pogledajte na: http://predanje-ms.blogspot.com/search/label/%D0%98%D0%B3%D1%9A%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%D0%91%D1%80%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2).

62 komentara

  • Da ne ostane nedoreceno: pravoslavni monah se moli za svaku dusu koja mu dodje po pomoc ili savet. Ne bih hteo da se shvati da pravoslavni vernik odbacuje coveka, naprotiv. Sveti Vasilije isceljuje ljude svih vera.

  • Hvala Zlatko na objasnjenju. Ne bih da se ovo pretvori u, kako Vojsije rece, cjepidlacenje tako da ne bih dalje da komentarisem.

    Dodao bih samo da je vecina nas ovdje, u Bozijoj Basti Balkana, ne bi li nasli unutrasnji mir a ne dlaku u jajetu i kritikovali ko je kakvu odluku i na osnovu cega donio.

    Ljubavi i Samilosti svim Bastovanima!

  • @Zlatko, imam jedno pitanje, možda ću ispasti i glupa, pročitala sam na jednoj stranici monah nije sveštenik , npr. monah Nikolaj, on je sa čitavom porodicom u manastiru Lepavina, u komentarima je pisalo da su samo jeromonasi svećenici. Tražila sam pojašnjenja i opet mi nije jasno. Ako se monasi mole za nečije oslobođenje od demona, ne treba li to biti baš svećenik ili sveštenik tj. jeromonah. Neznalica sam po tom pitanju. Iako, slušala sam monaha Nikolaja o posljednjim vremenima, o žigu zvijeri i imam osjećaj da je sve istina što govori, sva se tresem od onog što sam čula, vjerujem što kaže. Ako želite poslušati ovdje
    http://www.youtube.com/watch?v=c9WjcJIX-fo&feature=related

    i ovdje
    http://www.youtube.com/watch?feature=endscreen&v=vzS4eudsksE&NR=1

    Znači, da ja odem u manastir kao katolkinja, pravoslavni monah bi se molio za mene, bez obzira, valjda se ne bi molio da se preobratim na pravoslavlje (nemojte me krivo shvatiti), nego bi molio za nešto s čime sam mu došla a poštivajući moje. Zavidim Vam na ovakvim ljudima, mi to baš i nemamo ako se netko i moli nad nekim progonjen je od crkve, malo ih ima, a vjernika i onih u potrebi puno. Malo razmišljam o tome, možda da i odem. 🙂

  • @ Marta

    Nisam nešto upoznat sa crkvenom hijerarhijom, znam samo osnovne stvari. Monah se smatra za andjeoski čin, odnosno kada se neko zamonaši on se u potpunosti odriče svetovnih stvari: braka, materijalnih stvari, sticanja, itd. Njegova dužnost i preuzeta obaveza je molitva za sve vernike i ceo svet, i nema ništa svoje do svog zvanja i delatnosti. Nemaju materijalna dobra.

    U vrhu pravoslavne crkve patrijarh i vladike mogu biti samo monasi.

    S druge strane sveštenici imaju porodicu, brak, raspolažu nekretninama, kućama, i žive kao sav običan svet. Ostavljaju svoja materijalna dobra svojoj deci ili rodjacima.

    I jedni i drugi obavljaju bogosluženje, stim da su monaške obaveze striktnije i veće. Monasi upravljaju manastirima, sveštenici lokalnim crkvama.

    I jedni i drugi će se pomoliti za vas, zavisno od potrebe. Vernici za pojedine praznike i molitve ostavljaju u crkvi papire sa imenima rodjaka ili onih za koje mole da im se imena pomenu u molitvi od strane sveštenika ili monaha.

    Isto tako, ako imate ozbiljniji problem, on se rešava u dogovoru sa sveštenikom ili monahom. Ode se kod nekoga od njih, zamoli za razgovor i objasni problem, a onda on da uputstvo šta da se radi ili se samo pomoli na licu mesta ili pri bogosluženju.

    Snaga i dejstvo molitve zavise od vernika, samog molitvenika i mesta, odnosno svetih relikvija nad kojima se molitva izgovara, ali nema uputstva niti pravila da bi boravaka na jednom mestu ili u jednoj crkvi bio bolji od nekog drugog mesta, jer su monasi i sveštenici samo provodnici i zastupnici Nebeskih sila. Činjenica je da monah koji je duhovno uznapredovao čistotom svog srca molitvu može da uzdigne više, ali kao što rekoh, i da se najgrešniji sveštenik pomoli za vas to može imati dejstvo, jer se negde gore nekada računa vaša dobra namera a ne savršeni uslovi. No, kao što rekoh, sve je to stvar van našeg poimanja.

    Jednom prilikom sam uživo čuo monaha Nikolaja 🙂

    Verovao ili ne verovao u skoru Apokalipsu u suštini nije bitno, jer ako nemaš pomoć sa Neba ništa te neće spasiti ni što znaš, ni što si se za nevolju spremio, jer to nisu male i prolazne nevolje već tektonski poremećaji – apokalipsa sveta i civilizacije.

    Šta bude volja Božija sa nama, tako će nam i biti. Ne pratim sa zanimanjem priče o propasti sveta jer su sveti starci odavno rekli da mi ne možemo da dokučimo a ni predvidimo volju Božiju. U Bibliji imate primere promene Božije volje iako je kroz proroke objavio nameru, tako da sve to shvatite kao upozorenje i mogućnost, koja je saopštena ljudima kao podstrek da se pokaju i žive moralnije, da bi umilostivili Gospoda a ne kao konačno ishodište.

    U pravoslavlju se fokus stavlja na onaj a ne na ovaj svet, jer je ovo izgnaničko mesto, progon iz Raja, mesto gde vlada knez Tame, tako da nikada neće biti raja na zemlji, iako vladalac ovoga sveta to pokušava da proda kao svoju religiju mnogim jeresima – sve religije i svi ljudi sveta zajedno u Utopiji, pod vlašću jednog svetskog Uma i jedne Ideologije jedinstva različitosti – new age doktrina 🙂

  • Hvala Zlatko na iscrpnom objašnjenju. Vrijedilo je čekati, ne znam što je to danas ali komentar učitava i po deset minuta a doći na naslovnicu još i više. Isto se u katolicizmu stavlja naglasak na onaj a ne ovaj svijet. Uzimajući u obzir vaše savjete sa kojima se slažem, vezano za rast duše, evo mali poklon koji će zadovoljiti nas krščane a i druge , uživajte i hvala na trudu.

    http://www.youtube.com/watch?v=S4ZUvY8y-M0&feature=channel&list=UL

  • Samo da budem još precizniji, da ne budem nedorečen, pa dve dopune.

    Pojedini manastiri i svetitelji u pravoslavlju imaju posebno izražena svojstva pomoći kod nekih problema, pa se njima namenski upućuje molitva. Na primer, neki manastiri su poznati po čudima isceljenja bolesti, kao i svetitelji Kozma i Damjan, ili Sveti Vasilije Ostroški, Sveti Nekatrije Eginski, zatim čudotvorne ikone Bogorodice, itd, sve je to slično i u katolika.

    Za molitvu treba reći da s razlogom postoje namenske molitve, način molitve, vreme i mesto, kao i molitvenici, i da se to treba poštovati. Sveštenik vas na to uputi. Iz mog prethodnog komentara bi neko ko nije u veri pomislio da je dovoljno da se on samo pomoli, ili sveštenik, bilo gde, bilo kako, i da će se problem rešiti, što nije istina. Treba se držati vekovima potvrdjenje prakse, jer je to put kojim su hiljade njih prošli uspešno.

    Za ovakva objašnjenja uvek treba puno prostora iako su u praksi stvari mnogo lakše 🙂

  • Ok. Koji bi to bio manastir ako netko ima problema sa tlačenjem od demona? Ako znate, uznemiravanja i slično. Hvala.

    I jeli Vam poznato zbog čega se ovako teško učitava blog, prije nije bilo nikakvih problema, na sve portale učita brzo i normalno, toliko dugo čekam da pogledam Vaš komentar, otiđem nešto raditi pa se vratim 🙁

  • Izvinvamo se svim čitaocima na tehničkim smetnjama i sporom učitavanju sajta. Problem je bio kod nas. Nadamo se da je sada otklonjen.

    @ Marta

    Savet za to potražite kod lokalnog sveštenika, on će sagledati problem i dati uputstvo šta i gde dalje.

  • Takodje, jedna od zabluda „modernog“, a i „starog“ doba, je ustaljeno mišljenje da se putem religije ili vere otkriva svet duhovnosti, kao i da je duhovnost univerzalna istina, najčešće u vidu nekakvog božanstva. Širenje takve ideje kao jedine istinite upravo doprinosi sve većem duhovnom slepilu. Takav pristup nas upravo dovodi do tužne činjenice da će danas jedan deo ljudi potrčati za prvom mantijom na ulici, u potrazi za izvorom duhovnosti, dok će drugi isto činiti, samo opreznije, te će birati mantiju na „malo boljem glasu“. Kako god, uglavnom je iza svega skrivena sebična želja za pukim rešavanjem banalnih, svakodnevnih problema kroz savete nekompetentnih ljudi, ili kroz kakve molitve duhovnih vođa, sveštenika „boljih od drugih“, čija molitva bi valjda trebalo da je učinkovitija (?!). Duhovnost je individualna i ne postoji tačno iscrtan put ka njoj. Čovek će je pronaći putem religije, ali i kroz otuđenost od religije, putem umetnosti, povezanošću sa ljudima i prirodom, ali i otuđenošću… Nema univerzalne istine – individualna je u nekom našem svetu duhovnosti.

  • Odrastao sam u starom sistemu mislim na komunizam i STARU JUGOSLAVIJU što znači da je tada religija bila opijum za narod u školama se učio marksizam i znase koja istorija o verskim praznicima nije bilo ni reči.Trenirao sam sam fudbal i igrao za jedan lokalni klub i sudbina ili več šta me namesti da dok idemo na utakmice ja sedim pored dečka koi dok putujemo na utakmicu čita neku knjigu i ja ga u jednom trenuku upitam da mi da i da i ja pročitam i on mi daje a u pitanju je bila knjiga POSTOJONjA i ja počinjem da čitam i zainteresujem se i ali posle toga sve po ovom pitanju radim kradom i sam istražujem kroz literaturu.Sama scena BOJA NA KOSUVU kad Obilić daje REČ da će ubiti Murata mi je ostala toliko u sećanju a to je kada se predaje i odvode ga da ljubi caru skuti i on klekne vadi nož i ubijata MURATA i oni mu kažu zar misliš da ćeš se živ vratiti i recinam šta je to skuplje od glave i zašti ti daješ svoju glavu a on im odgovori za REČ a oni njemu kakva je to reč koja je skuplja od života a on njima pa da nije te reči na čemu bi stajali A KNjIZI PIŠE U POČETKU BEŠE REČ I REČ BEŠE U BOGA REČE BOG I STVORI ZEMljU A ZAR NA NjOJ NE STOIMO.EVO ŠTA MI JEDAN DUHOVNIK REKAO A UTO SMO SE UVERILI SVI A REČ JE O IZRECI MUČI SE KO GREŠAN SA DUŠOM A KAŽE U TRENUTKU SMRTI TJ. RASTANKA DUŠE OD TELA DAĆE NAM SE DA VIDIMO GDE ĆE NAM DUŠA I NEKI SAMO ZATVORE OČI I UMRU SA SMEŠKOM JER VIDE NEŠTO LEPO A NEKI SE TRZAJU TJ. MUČE SE KO GREŠAN SDUŠOM JER TAMO GDE IM IDE NEĆE IM SE SVIDETE I TRZAJU I UMIRU SMUKOM I U ROPCU! MIĆEMO ŽIVETI U RAJU KADA GA SVAKI ČOVEK NA PLANETI U SEBI SAGRADI TJ. LjUBI BLIŽNjEG SVOGA KO SAMOGA SEBE I ETO SVUDA LjUBAVI Tj. ONOG BOŽJEG U NAMA I NEMA VIŠE RATOVA, MRŽNjE, ZAVISTI.A OD ŽIVOTINjA IMAMO JOŠ MNOGO TOGA DA UČIMO PO OVOM PITANjU A EVO ŠTA SE MENI DESILO IMAO SAM ŽENKU ENGLESKU SETERKU I POVRDEM JE U ŠETNjU I PUSTIM JE SPOVODCA DA SE ISTRČI I VEĆ POSTAJE KASNO PADA MRAK I JA SE VRATIM KUĆI BEZ NjE I OVI MOI GDE TIM JE LINDA (tako smo je zvali) I JA NEZNAM PUSTIO SAM KAO I OSTALIH PUTA DA SE IZJURCA ALI ONA ODE I NEVRATI SE. USTAJEMO UJUTRU I ONA SE VRATILA I SPAVA ISPRED ULAZNIH VRTA I JA JE MALO IZGRDIM I UDARIM (ALI SE I DAN DANS KAJEM ZBOG TOGA) I ZATVORIM U BOKS.POSLE PAR NEDALjA MENI MAJKA KAŽE MIKO NjOJ RASTE STOMAČIĆ A JA MA PUSTIJE VIDIŠ KOLIKO JEDE UGOILA SE I JEDNO JUTRO USTAJEMO I ČUJEMO JE KAKO CVILI IZAĐEMO I VIDIMO ONA SE ŠTENI I OVU SCENU ĆU PAMTITI DOK SAM ŽIV POGLEDAME U OČI I ZATVORI IH KAO DA ZASPA I JA JE UBACIM U KOLA I ODVEZEM KOD VETERINARA I ON MI REČE NEMA JOJ SPASA UGINULA JE DOBILA JE SEPSU NA POROĐAJU I JA JE ODVEZEM NA PLAC I SAHRANIM A SUZI MI SAMO NAVIRU IZ OČIJU! I OVU PRIČU ISPRIČAM JEDNOM SVEŠTENIKU A ON KAŽE JA VIŠE SADA UČIM OD ŽIVOTINjA NEGO OD LjUDI JER VIDIŠ ONA NIJE UBILA ONO U SEBI IDITE MNOŽITE SE I NASELITE PLANETU JER DA SU UBILI TO U SEBI ONI NEBI OPSTALI KAO VRSTA PORED NAS VIDIŠ ONA NIJE PITALA NI KAO IZLEDA NI KOJE ODELO NOSI MISLIM NA MARKE NI KOJA KOLA VOZI I IMALI KUĆU ILI STAN JELI NEKA FACA!MI ŽIVIMO U MATERIJALISTIČKOM SVETU ALI TREBA DA DA NAM JE JASNO IZ ZEMLjI SI SAČINjEN U ZEMLjU ĆEŠ SE VRATITI MISLI SE NA TELO A DUŠA ODLAZI IZ TELA I ČEKA DRUGI DOLAZAK SUDIJE I ONAJ KO NIJE ISPRLjAO DUŠU U OVOM MATERUJALISTIČKOM SVETU OBUĆI ĆE JE U NOVO BESMRTNO TELO!

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter