Sveti Ignjatije Brjančaninov
DUHOVNOST
Šta je to istinska duhovnost. Šta znači duhovan čovek. Savremene zablude duhovnosti.
Mi se ne slažemo u pogledu razumevanja nekih izraza koje upotrebljavamo. Pod istom rečju ti podrazumevaš jedno, a ja drugo.
Na primer, pod rečju «duhovni, duhovnost» ti podrazumevaš ono što i svi drugi danas, i takvim shvatanjem udaljavaš se od smisla koji toj reči pripisuju Sveto Pismo i dela Svetih Otaca. Danas, čim je knjiga o religioznom predmetu, odmah nosi naziv «duhovna». Danas, ko obuče rasu (svešteničku odeću), taj je nesporno «duhovan»; ko se ponaša uzdržano i pobožno ‐ taj je u najvećoj mogućoj meri ʺduhovanʺ.
Sveto Pismo nas ne uči tako, Sveti Oci nas ne uče tako. Oni kažu kako čovek može da živi u tri stanja: prirodnom, neprirodnom (potprirodnom) i natprirodnom. Ta stanja se drugačije nazivaju: duševno, telesno i duhovno. Još drugačije: pristrasno, strasno, bestrasno.
Neprirodan, telesan i strastan je onaj ko u potpunosti služi prolaznom svetu, makar se i ne predavao grubim porocima Prirodan, duševan i pristrasan je onaj ko živi radi večnosti, tvori dobrodetelji i bori se protiv strasti, ali još nije dobio slobodu i ne vidi jasno ni sebe, ni bližnje, nego samo nagađa i napipava kao slep. Natprirodan, duhovan i bestrasan je onaj koga je osenio Duh Sveti, ko, budući ispunjen Njime, deluje i govori pod Njegovim uticajem, uzdiže se iznad strasti, iznad svoje prirode. Takvi su zaista ‐ svetlost svetu i so zemlji. Oni vide sebe, vide i bližnje, a njih može da vidi samo onaj ko je duhovan kao i oni. Duhovan pak sve ispituje, a njega samog niko ne ispituje (1. Kor. 2,15) – kaže Sveto Pismo.
Danas se duhovni ljudi sreću veoma retko. U svome životu ja sam imao sreću da naiđem na jednog takvog ‐ koji sve do danas stranstvuje zemljom starca od oko 70 godina, seljaka, polupismenog; živeo je na mnogim mestima po Rusiji i na Svetoj Gori; govorio mi je da je i on sreo samo jednoga.
Kako u ovom slučaju tako i u drugim, drži se terminologije [= odrednica] Svetih Otaca, koja će odgovarati tvome praktičnom životu i koja često nije u skladu sa terminologijom novijih teoretičara. Oprosti što ću te teoretičare nazvati ‐ mrtvacima! Neka ti mrtvaci sahranjuju svoje mrtve, to jest one koji hoće da slušaju Reč Božiju kako bi se naslađivali krasnorečivošću, uzburkavanjem krvi, igrom uma, a ne da bi «tvorili Reč». Poslednjima je potrebno da kažu: ʺBilo nam je zadovoljstvo da vas slušamo i provedemo vreme sa vamaʺ, a prvima je potrebno da svet o njima priča: ʺAh! Kako umno i divno govore!ʺ.
Neka te ne zavedu ni prirodni um, ni krasnorečivost! Sve je to prašina. Toj krasnorečivosti i tome umu rečeno je: Zemlja si! Uostalom, ja znam da ti, pošto si okusio život, ne možeš da se zadovoljiš mrtvim! Lepo je rekao sveti Simeon Novi Bogoslov: ʺOne koji se pretvaraju da su puni vrlina, i u koži ovčijoj spolja predstavljaju jedno, a drugo su po unutrašnjem čoveku, ispunjeni svakom nepravdom, ispunjeni zavišću, gordeljivošću i zlosmradijem strasti ‐ njih veoma mnogi kao bestrasne i svete poštuju, pošto imaju neočišćeno duhovno oko i ne mogu da ih poznaju po plodovima njihovim; one pak koji žive u pobožnosti, dobrodetelji, prostoti srca i zaista su sveti, kao sasvim obične ljude ne primećuju, preziru i smatraju ni za šta. Takvi pričljivog i sujetnog uzimaju kao mudrog i čak duhovnog, dok onoga ko objavljuje Duhom Svetim, ti ljudi, bolesni od đavolje gordosti, odbacuju kao nadobudnog i gordog, a njegove reči ih više užasavaju nego što im prijajuʺ.
Isto tako, «duhovnim» u pravom smislu te reči mogu da budu nazvane samo one knjige koje su napisane pod uticajem Duha Svetoga.
Ne povodi se za opštim tokom, nego idi uskom stazom za Svetim Ocima.
. . .
(Odlomak iz knjige: Sveti Ignjatije Brjančaninov, „ENCIKLOPEDIJA pravoslavnog duhovnog života“, prvo izdanje Beograd 2005, preveo i priredio Mladen Stanković.
Više o knjizi pogledajte na: http://predanje-ms.blogspot.com
Takodje, jedna od zabluda „modernog“, a i „starog“ doba, je ustaljeno mišljenje da se putem religije ili vere otkriva svet duhovnosti, kao i da je duhovnost univerzalna istina, najčešće u vidu nekakvog božanstva. Širenje takve ideje kao jedine istinite upravo doprinosi sve većem duhovnom slepilu. Takav pristup nas upravo dovodi do tužne činjenice da će danas jedan deo ljudi potrčati za prvom mantijom na ulici, u potrazi za izvorom duhovnosti, dok će drugi isto činiti, samo opreznije, te će birati mantiju na „malo boljem glasu“. Kako god, uglavnom je iza svega skrivena sebična želja za pukim rešavanjem banalnih, svakodnevnih problema kroz savete nekompetentnih ljudi, ili kroz kakve molitve duhovnih vođa, sveštenika „boljih od drugih“, čija molitva bi valjda trebalo da je učinkovitija (?!). Duhovnost je individualna i ne postoji tačno iscrtan put ka njoj. Čovek će je pronaći putem religije, ali i kroz otuđenost od religije, putem umetnosti, povezanošću sa ljudima i prirodom, ali i otuđenošću… Nema univerzalne istine – individualna je u nekom našem svetu duhovnosti.
Odrastao sam u starom sistemu mislim na komunizam i STARU JUGOSLAVIJU što znači da je tada religija bila opijum za narod u školama se učio marksizam i znase koja istorija o verskim praznicima nije bilo ni reči.Trenirao sam sam fudbal i igrao za jedan lokalni klub i sudbina ili več šta me namesti da dok idemo na utakmice ja sedim pored dečka koi dok putujemo na utakmicu čita neku knjigu i ja ga u jednom trenuku upitam da mi da i da i ja pročitam i on mi daje a u pitanju je bila knjiga POSTOJONjA i ja počinjem da čitam i zainteresujem se i ali posle toga sve po ovom pitanju radim kradom i sam istražujem kroz literaturu.Sama scena BOJA NA KOSUVU kad Obilić daje REČ da će ubiti Murata mi je ostala toliko u sećanju a to je kada se predaje i odvode ga da ljubi caru skuti i on klekne vadi nož i ubijata MURATA i oni mu kažu zar misliš da ćeš se živ vratiti i recinam šta je to skuplje od glave i zašti ti daješ svoju glavu a on im odgovori za REČ a oni njemu kakva je to reč koja je skuplja od života a on njima pa da nije te reči na čemu bi stajali A KNjIZI PIŠE U POČETKU BEŠE REČ I REČ BEŠE U BOGA REČE BOG I STVORI ZEMljU A ZAR NA NjOJ NE STOIMO.EVO ŠTA MI JEDAN DUHOVNIK REKAO A UTO SMO SE UVERILI SVI A REČ JE O IZRECI MUČI SE KO GREŠAN SA DUŠOM A KAŽE U TRENUTKU SMRTI TJ. RASTANKA DUŠE OD TELA DAĆE NAM SE DA VIDIMO GDE ĆE NAM DUŠA I NEKI SAMO ZATVORE OČI I UMRU SA SMEŠKOM JER VIDE NEŠTO LEPO A NEKI SE TRZAJU TJ. MUČE SE KO GREŠAN SDUŠOM JER TAMO GDE IM IDE NEĆE IM SE SVIDETE I TRZAJU I UMIRU SMUKOM I U ROPCU! MIĆEMO ŽIVETI U RAJU KADA GA SVAKI ČOVEK NA PLANETI U SEBI SAGRADI TJ. LjUBI BLIŽNjEG SVOGA KO SAMOGA SEBE I ETO SVUDA LjUBAVI Tj. ONOG BOŽJEG U NAMA I NEMA VIŠE RATOVA, MRŽNjE, ZAVISTI.A OD ŽIVOTINjA IMAMO JOŠ MNOGO TOGA DA UČIMO PO OVOM PITANjU A EVO ŠTA SE MENI DESILO IMAO SAM ŽENKU ENGLESKU SETERKU I POVRDEM JE U ŠETNjU I PUSTIM JE SPOVODCA DA SE ISTRČI I VEĆ POSTAJE KASNO PADA MRAK I JA SE VRATIM KUĆI BEZ NjE I OVI MOI GDE TIM JE LINDA (tako smo je zvali) I JA NEZNAM PUSTIO SAM KAO I OSTALIH PUTA DA SE IZJURCA ALI ONA ODE I NEVRATI SE. USTAJEMO UJUTRU I ONA SE VRATILA I SPAVA ISPRED ULAZNIH VRTA I JA JE MALO IZGRDIM I UDARIM (ALI SE I DAN DANS KAJEM ZBOG TOGA) I ZATVORIM U BOKS.POSLE PAR NEDALjA MENI MAJKA KAŽE MIKO NjOJ RASTE STOMAČIĆ A JA MA PUSTIJE VIDIŠ KOLIKO JEDE UGOILA SE I JEDNO JUTRO USTAJEMO I ČUJEMO JE KAKO CVILI IZAĐEMO I VIDIMO ONA SE ŠTENI I OVU SCENU ĆU PAMTITI DOK SAM ŽIV POGLEDAME U OČI I ZATVORI IH KAO DA ZASPA I JA JE UBACIM U KOLA I ODVEZEM KOD VETERINARA I ON MI REČE NEMA JOJ SPASA UGINULA JE DOBILA JE SEPSU NA POROĐAJU I JA JE ODVEZEM NA PLAC I SAHRANIM A SUZI MI SAMO NAVIRU IZ OČIJU! I OVU PRIČU ISPRIČAM JEDNOM SVEŠTENIKU A ON KAŽE JA VIŠE SADA UČIM OD ŽIVOTINjA NEGO OD LjUDI JER VIDIŠ ONA NIJE UBILA ONO U SEBI IDITE MNOŽITE SE I NASELITE PLANETU JER DA SU UBILI TO U SEBI ONI NEBI OPSTALI KAO VRSTA PORED NAS VIDIŠ ONA NIJE PITALA NI KAO IZLEDA NI KOJE ODELO NOSI MISLIM NA MARKE NI KOJA KOLA VOZI I IMALI KUĆU ILI STAN JELI NEKA FACA!MI ŽIVIMO U MATERIJALISTIČKOM SVETU ALI TREBA DA DA NAM JE JASNO IZ ZEMLjI SI SAČINjEN U ZEMLjU ĆEŠ SE VRATITI MISLI SE NA TELO A DUŠA ODLAZI IZ TELA I ČEKA DRUGI DOLAZAK SUDIJE I ONAJ KO NIJE ISPRLjAO DUŠU U OVOM MATERUJALISTIČKOM SVETU OBUĆI ĆE JE U NOVO BESMRTNO TELO!
Jako pametno i mudro zborite. Poz.