Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

Pokrov Presvete Bogorodice

 

Veliki crkveni praznik Pokrov Presvete Bogorodice

Pokrov Presvete Bogorodice – omofor i zaštita Majke Božije nad verujućim hrišćanima

 

 

Pokrov Presvete Bogorodice ikona crkveni praznikDanas se slavi crkveni praznik Pokrov Presvete Bogorodice.

Pomen današnjeg praznika, Pokrova Presvete Bogorodice, potiče iz 10. veka to jest od 14. oktobra 911. godine (odnosno 1. oktobra po starom kalendaru) za vreme cara Lava Mudroga (Filosofa) u Vizantijskom carstvu, kada je u godini nesreće koja se nadvila nad grčkom državom njena propast bila predodređena čitavim tokom događaja „i kada ne bi nikoga ko bi nas zastupao„. Varvarsko pleme Saracena (naroda srodnog današnjim Turcima, muhamedanaca po veri), podstaknuto mržnjom prema hrišćanima, opkolilo je Konstantinopolj s jedinim ciljem da ga zbriše sa lica zemlje, da poruši njegove mnogobrojne hramove – od kojih je većina bila posvećena Carici Nebeskoj, da žitelje izloži surovoj kazni i da neke od njih odvede u ropstvo, izrugujući se njihovoj veri.

Sav narod, od malih do velikih, sabrao se u Vlahernskoj crkvi u Carigradu. Očajanje ih je nateralo da se sa silnim vapajem i suzama molitveno obrate Presvetoj Bogorodici. Bila je to njihova poslednja i jedina nada.

Zamislite kako su se oni molili, zagledavši se u svoj sutrašnji dan, odakle je provejavao dah smrti. Sve zemaljsko bilo je zaboravljeno. Ispred njih su bila vrata koja vode u večnost, na čijem su se pragu nalazili mučenička i nasilna smrt.

Dubina pokajničkog osećanja skrušenosti zbog grehova, koji su uzrokovali nesreću što se nadvila nad Grke, bila je toliko velika da je sama Carica Nebeska pohitala da se javi pokajnicima i da ih uteši. Njen omofor, blistaviji od sunčevih luča, postao je njihov pokrov pred nadolazećim nesrećama.

Nisu, međutim, svi svojim sopstvenim očima videli Njenu pojavu. Samo su se njih dvojica, čiji je život bio predan Bogu, pravdi i istini i čije je srce bilo kod Spasiteljevih nogu, zadivili ovim viđenjem. Bili su to sveti Andrej, Hrista radi jurodivi, poreklom Sloven, i njegov učenik Epifanije. U četiri sata posle ponoći, ugledao je sveti Andrej iznad glava vernika Presvetu Bogorodicu sa rasprostrtim omoforom – pokrovom iznad naroda, kao da tom odećom pokriva narod.

Bila je odevena u zlatokrasnu porfiru, i blistala okružena apostolima, svetiteljima, mučenicima i devicama koji su je okruživali.

Sveti Andrej pokaza rukom Epifaniju i upita ga “Vidiš li brate Caricu Nebesku i Gospođu, kako se moli za sav svet“, što Epifanije začuđen potvrdi rečima: „Vidim, oče, i užasavam se!

Blaženi čisti srcem, jer će Boga videti (Mt. 5; 8). Dvojica su videli Presvetu Bogorodicu, a svi, koji su se molili i pokajanjem očistili svoja srca, bezuslovno su mogli da im poveruju. Za verom je usledilo delo i neprijatelj je iznenada, bez ikakvog vidljivog razloga, odustao od svoje namere.

Svi oni, koji u svom srcu čuvaju pomen na ovaj događaj, od tog vremena poju: „Raduj se, Radosti naša, i prekrij nas od svakog zla časnim omoforom Tvojim.

Silni pokrov Presvete Bogorodice je za sva vremena prekrio hrišćanski rod. Zbog toga događaja uvedeno je praznovanje, da nas podseća na taj trenutak i na stalno pokroviteljstvo Presvete Bogorodice kad god to, u nevoljama, od nje molitveno tražimo.

Koga Bogorodica pokrije svojim pokrovom on postaje nevidljiv za zle duhove i uticaj podnebeskog sveta.

Pored Kruševca je manastir Pokrova Presvete Bogorodice podignut u čast današnjeg praznika, gde se prošle godine za ovaj sveti praznik okupilo na hiljade ljudi i vernika. Pogledajte video klip u prilogu, da se vidi kako postoji jedna skrivena Srbija koja poštuje Presvetu Bogorodicu, tradiciju i veru, Srbija koja se moli i čuva narod od zlih sila koje napadaju sa svih strana. Srbija koja sve nas spašava i koju Bogorodica čuva, moleći se zajedno sa vernima.

Manastir Djunis – crkveni praznik Pokrov Presvete Bogoridice

. . .

Ovo Sveto mesto – Manastir Djunis otkriveno je na čudesan način 24. jula 1898. g. Toga dana je seosko devojče, Milojka Jocić iz Đunisa, pošavši da na ovde postojećem izvoru zahvati vode, srela Bogorodicu. Ona joj naloži da na tom mestu treba podići crkvu.

Događaj je ostao zabeležen zaslugom Milojkinog brata i štampan je 1936. g. Meštani su ozbiljno shvatili Milojkinu poruku i iste godine sagradili malu kapelu od dasaka. U kratkom periodu crkvica-brvnara je više puta rušena i obnavljana, da bi 1921. g.na tom mestu bila podignuta skromna zidana crkva . Prilozima meštana, darodavaca iz zemlje i inostranstva osamdesetih godina našeg veka ovde je nikao velelepan hram.

U manastiru se čuva nekoliko knjiga iz 19. veka , ali je riznica svakim danom sve bogatija darivanjem vernika za koje je ovo mesto postalo jedno od vodećih duhovnih centara i hodočašća u Srbiji. Posebno interesantan i dragocen je jedan oveći kamen nepravilnog oblika koji se čuva u manastiru. Po predanju, taj kamen je bacila Bogorodica pri susretu sa Milojkom i zahtevala da se na mestu gde on padne podigne crkva, njoj posvećena.

Manastir Đunis je postao jedno od najvećih svetilišta u Srbiji, te se svakog oktobra, o danu Pokrova Presvete Bogorodice, okuplja po nekoliko hiljada vernika kako bi prisustvovali celonoćnom bdeniju i jutarnjoj liturgiji.

. . .


Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: