Sodoma i Gomora – uništeni gradovi bezbožnika, greha i poroka, orgijanja i homoseksualizma

UNIŠTENI GRADOVI GREHA

Sodoma i Gomora su gradovi bezbožnika, greha i poroka koji su uništeni zbog razvrata, orgijanja i homoseksualizma

Sodoma i Gomora su biblijski gradovi greha i poroka koje je Gospod Bog spalio i satro sa lica zemlje zajedno sa svim njenim stanovnicima, izuzev pravednog Lota i njegove porodice. Gnev Božiji je nastupio protiv bezbožnih stanovnika grada zbog dubokog greha, homoseksualizma, orgijanja, seksualne neobuzdanosti, nasilja i poročnog života.

Gospod je na molbe Avrama bio spreman da oprosti gradovima ako u njima nadje makar 10 pravednih ljudi, ali ih nije našao, osim Lota.

Priča o propasti Sodome i Gomore je upozorenje ljudima šta se dešava kada greh i grešan život prevladaju u društvu, kada ljudi sebi dopuste neobuzdane slobode, da im je sve dozvoljeno i da se ničega ne stide. To je i upozorenje ljudima o biblijskom grehu homoseksualizma i muželožništva koji je još tada osudjen.

Gradovi su se nalazili pored Mrtvog mora na prostoru izmedju današnjeg Izraela i Jordana. Iza njih je ostalo samo sećanje i Mrtvo more pored, kao simbol smrti života usled greha.

Rimski istoričar Josif Flavije beleži u svojim spisima opis uništenih gradova.

„Ovo područje izgleda tako tužno, pošto je spaljeno, da se niko ne interesuje da ovde dodje… Bilo je to nekada veoma srećno mesto, zbog plodova biljaka koje je tu raslo i bogatstva nekadašnjih gradova, a sada je sve spaljeno. To je posledica bezbožnosti njihovih stanovnika, koje je bilo uništeno vatrom; danas još uvek vidimo ostatke ovog božanskog ognja, a tragovi i senke ovih pet gradova još uvek su vidljivi, kao i pepeo u kome se nalaze njegovi plodovi, koji imaju boju kao da su bili za jelo; ali, ako ih uzmete u ruku, oni se se raspasti u prahu i dimu.“

(Flavius Josephus, AD 37-100, The Wars of the Jews, book 4, ch. 8.)

Stari zavet. I Knjiga Mojsijeva. 

18.

16 Kasnije su ti ljudi ustali i pogledali dole prema Sodomu, a Avram je pošao s njima da ih isprati.

17 Tada Gospod reče: „Zar da od Avrama krijem šta ću učiniti?

18 Od Avrama će postati velik i moćan narod, i preko njega će se blagosloviti svi narodi na zemlji.

19 Jer poznadoh da će zapovediti svojim sinovima i svom domu posle sebe da se drže Gospodnjeg puta čineći pravdu i sud, tako da će Gospod ispuniti na Avramu ono što je rekao za njega.”

20 Gospod zatim reče: „Velike su pritužbe na Sodom i na Gomor, i njihov je greh veoma težak.

21 Odlučio sam da siđem i da vidim da li zaista rade to zbog čega vika dopire do mene, i da znam ako nije tako.”

22 Tada su se oni ljudi okrenuli odande i krenuli u Sodom, a Gospod je još uvek stajao pred Avramom.

23 Tada mu Avram priđe i reče: „Hoćeš li zaista pogubiti pravednika zajedno sa zlim?

24 Možda u gradu ima pedeset pravednika. Zar ćeš ih zaista pogubiti, ne oprostivši tom mestu zbog tih pedeset pravednika koji su u njemu?

25 Ti nikada ne bi tako postupio i pogubio pravednika zajedno sa zlim, tako da se pravednom desi isto što i zlom! Ti to nikada ne bi učinio!” Zar Sudija cele zemlje neće činiti ono što je pravo?”

26 Tada Gospod reče: „Ako u Sodomu nađem pedeset pravednika, zbog njih ću oprostiti celom gradu.”

27 Ali Avram na to reče: „Molim te, saslušaj me. Iako sam prah i pepeo usuđujem se da govorim Gospodu.

28 Možda pravednika bude pet manje od pedeset. Hoćeš li zbog tih pet uništiti čitav grad?” A Bog odgovori: „Neću ga uništiti ako ih tamo nađem četrdeset i pet.”

29 Avram opet reče: „Možda ih se tamo nađe četrdeset.” A on reče: „Neću to učiniti zbog tih četrdeset.”

30 Ali Avram nastavi: „Molim te, Gospode, nemoj se razgneviti, nego mi dopusti da još nešto kažem: Možda se tamo nađe trideset pravednika.” A Bog na to reče: „Neću to učiniti ako ih tamo nađem trideset.”

31 Avram opet reče: „Molim te, saslušaj me. Usuđujem se da govorim Gospodu još jednom. Možda se tamo nađe dvadeset pravednika.” A Bog odgovori: „Neću ga uništiti zbog tih dvadeset.”

32 Na kraju Avram reče: „Molim te, Gospode, nemoj se razgneviti, nego mi dopusti da progovorim samo još jednom: Možda se tamo nađe deset pravednika.” A Bog odgovori: „Neću ga uništiti zbog tih deset.”

33 Kada je završio razgovor s Avramom, Gospod je otišao svojim putem, a Avram se vratio u svoje mesto.

19.

1 Uveče su dva anđela stigla u Sodom, a Lot je sedeo na vratima Sodoma. Kad ih je Lot ugledao, ustao je, izašao im u susret i poklonio se licem do zemlje.

2 Onda je rekao: „Molim vas, gospodari moji, svratite u kuću svog sluge da vam se operu noge i da prenoćite, pa onda poranite i pođite svojim putem.” A oni su rekli: „Ne, prenoćićemo na trgu.”

3 Ali on je mnogo navaljivao na njih, tako da su svratili kod njega i ušli u njegovu kuću. Onda im je priredio gozbu i ispekao beskvasne hlebove pa su jeli.

4 Pre nego što su oni otišli na počinak, gomila ljudi iz Sodoma, ceo narod, od dečaka do starca, opkolili su kuću.

5 I zvali su Lota i govorili mu: „Gde su ljudi koji su večeras došli kod tebe? Izvedi ih da legnemo s njima.”

6 Na kraju je Lot izašao pred njih na ulaz, ali je za sobom zatvorio vrata.

7 Onda im je rekao: „Molim vas, braćo moja, ne činite zlo.

8 Molim vas, saslušajte me. Imam dve kćeri koje još nisu legle s muškarcem. Evo, njih ću vam izvesti pa činite s njima šta hoćete. Samo ovim ljudima ne činite ništa, jer su oni došli pod senu mog krova.”

9 A oni su rekli: „Skloni se odatle!” Zatim su rekli: „Ovaj pridošlica je ovde stranac, a izigrava sudiju. Sada ćemo tebi učiniti gore nego njima.” I snažno su navalili na Lota, i skoro razvalili vrata.”

10 Tada su oni ljudi ispružili ruke i uvukli Lota u kuću i zatvorili vrata.

11 A ljude koji su bili pred kućnim vratima udarili su slepilom, od najmanjeg do najvećeg, tako da su se uzalud mučili da nađu ulaz.

12 Tada su oni ljudi rekli Lotu: „Imaš li ovde još nekoga? Izvedi iz ovog mesta svoje zetove, sinove, kćeri i sve svoje koji su u gradu!

13 Jer ćemo uništiti ovo mesto, zato što se pred Gospodom protiv njih podigla velika vika, tako da nas je Gospod poslao da uništimo ovaj grad.”

14 Zato je Lot otišao kod svojih zetova koji su nameravali da se ožene njegovim kćerima i rekao im: „Ustanite! Idite iz ovog mesta, jer će Gospod uništiti ovaj grad!” Ali je njegovim zetovima izgledalo kao da se on šali.

15 Kad je svanula zora, anđeli su počeli da požuruju Lota: „Ustani! Uzmi svoju ženu i svoje dve kćeri koje su ovde, da ne pogineš zbog krivice ovog grada!”

16 Pošto je on odugovlačio, oni ljudi su uzeli za ruku njega, njegovu ženu i njegove dve kćeri, jer se Gospod smilovao na njega, pa su ga izveli i ostavili izvan grada.

17 Čim su ih izveli izvan grada, jedan od onih ljudi reče: „Beži da spaseš svoju dušu! Ne osvrći se i ne zaustavljaj se u celoj Jordanskoj dolini! Beži u ona brda da ne pogineš!”

18 Tada im Lot reče: „Gospode, molim te, nemoj tako!

19 Tvoj sluga je našao naklonost u tvojim očima i ti pokazuješ veliku milost kako bi mi sačuvao dušu. Ali ja ipak ne mogu da pobegnem u ona brda, a da me ne stigne zlo i da ne poginem.

20 Zato te sada molim, daj da pobegnem u onaj tamo grad, dosta je blizu. Tebi to ne znači mnogo. Mogu li tamo da pobegnem? Tebi to zaista ne znači mnogo. Tako će mi duša ostati živa.”

21 Tada mu On reče: „Evo, i u ovome ću imati obzira prema tebi, i zato neću zatrti grad o kome govoriš.

22 Požuri! Beži u taj grad, jer ne mogu ništa da učinim dok ne stigneš tamo!” Zato je taj grad nazvan Sigor.*

23 Sunce se podiglo nad zemljom kad je Lot stigao u Sigor.

24 Tada je Gospod na Sodom i Gomor pustio kišu od sumpora i vatre – od Gospoda, s nebesa.

25 I tako je zatro te gradove, celu Jordansku dolinu, sve stanovnike tih gradova i sve biljke na toj zemlji.

26 A Lotova žena, koja je za njim išla, obazrela se i postala stub soli.

27 Rano ujutru Avram je krenuo na mesto gde je stajao pred Gospodom.

28 Pogledao je dole prema Sodomu i Gomoru i prema celoj zemlji u Jordanskoj dolini, i video je kako se gusti dim diže sa zemlje kao gusti dim iz peći u kojoj se peku cigle.

29 Kad je Bog uništavao gradove u Jordanskoj dolini, setio se Avrama tako što je spasao Lota od propasti kad je zatirao gradove u kojima je Lot živeo.