Miomir Filipović

 

Spomenik krajputaš u Jasenovu

Obnovimo krajputaš, obnovimo sebe, obnovimo svoju okolinu, obnovimo istoriju i tradiciju. Obnovimo državu Srbiju

 

2010. godine, na sedmom kilometru puta od sela Močioci ka Kokinom brodu, na prevoju preko koga put prelazi iz sliva Rzava u sliv Uvca, na mestu koje meštani zovu Popov Kamen, našao sam, bačen u travu pored puta, kameni spomenik, krajputaš.

Bio je prelomljen na dva dela i delimično oštećen ali je, ipak, moglo da se pročita:

O PUTNIČE

PRIĐI BLIŽE I SETI SE MENE

ĐE POGIBOK DANAS IZNENADA

———————————–

NEMAM MUŠKOG OD SRCA PORODA

KO BI MOJU SLAVU NASTAVIO

I NA GROBU SVEĆU ZAPALIO

ZLIKOBCI MI SLAVU UGASIŠE

————————————–

Dirnule me ove reči, činilo mi se kao da me neki čovek, koji je umro mnogo pre nego što sam se ja rodio, moli da mu pomognem, pa sam rešio da obnovim i ponovo uspravim spomenik krajputaš.

Dve godine kasnije tokom čišćenja kamena i ispisivanja slova, saznao sam da je to spomen popu Risti Popoviću koji je rođen 1838. Godine, a na tom mestu ubijen 1880. Spomen mu je 1882, podigla žena ili kćer, što nije moglo da se pročita, Jelena.

Spavao sam u novoj kući moga domaćina Dušana Tomića u Močiocima. Na slici je stara kuća u kojoj spava Dušan.

Put koji se iz Močioca penje ka Popovom Kamenu. Desno, duboko dole je izvor jedne od dve rečice koje se u Močiocima spajajuod u Rzav. U daljini je planina Mučanj.

Ovako je spomenik ležao zadnje četiri godine. Pre toga, čitavih dvadeset godina, ležao je u jarku sa druge strane puta.

Pomerili smo ga radi fotografisanja.

Prvi dan na poslu. Čistim kamen i slova na gornjem delu.

Prolaznici su mi pomagali pri okretanju kamena.

Spomenik prebačen na svoje mesto na drugoj strani puta. Ispisujem slova crnom bojom za beton.

Na kamenu su četkica, konzerve sa bojom i razređivačem i naočare.

Oplata za betoniranje je stigla. Ali, prvo treba očistiti i ispisati još dve strane.

Donji deo spomenika je postavljen u betonsko postolje.

Skinuta oplata. Postolje je oko 60 cm u zemlji.

Spušta se mrak, ali je betoniranje pri kraju.

Ovako je to izgledalo sutradan.

Gornji i donji deo su povezani čeličnim šipkama dužine 18 cm, prečnika 12 mm. Delove spomenika koji nedostaju su odvaljivali meštani da bi njima oštrili kose, noževe i sl.

Gotovo. Rupe popunjene betonom, a tu su i nova kapa i ograda.

Poslednja slika, na Sv. Iliju uveče. Odatle sam otišao na vašar na Anatemi.

СПОМЕН

O PUTNIČE

PRIĐI BLIŽE I SETI SE MENE

ĐE POGIBOK DANAS IZNENADA.

JA NE ZGREŠIH NI BOGU NI LJUDMA

BOŽE VIŠNJI PREVELIKI JADA

GDE POGIBOK DANAS IZNENADA.

NEMAM MUŠKOG OD SRCA PORODA

KO BI MOJU SLAVU PRODUŽIO

I NA GROBU SVEĆU ZAPALIO

ZLIKOVCI MI SLAVU UGASIŠE

I ŽIVOT (MI DRAGI) PREKIDOŠE.

JA DOK DISAK SVE ZA NAROD ŽIVEK.

*Pri čitanju sa spomenika imajte u vidu da pisac koristi I Vukovo “I” i staroslovensko “I sa tačkom” koje on piše kao “j ”. Pored toga, on na nekim mestima umesto “H” koristi “K”, što se u kolokvijalnom govoru održalo do danas.

POP RISTO

USVOM KRAT-

KOM ŽIVOTU

UŽIVO JE SVU-

DA POŠTOVA-

NJE KOD NARO-

—————

—————-

I SUDIJA IZBRA-

NI SU OBA.

OVAKOVOG

SRBINA NE PO-

ŠTEDI ZLI-

KOVAČKA RU-

KA VEĆ MU

UZE DRAGI

ŽIVOT 29

FEBRUARA

1880 GOD.

U GRACU

  • Gradac je ime mesta na kome se nalazi spomenik

DIČNI SRBIN

RETKOG PO

KARAKTERU I

ODLIČNOG PO

VRLINAMA I U-

UZORNOG SRBI-

NA G. RISTA

POPOVIĆA  BIV.

SVEŠ. CRKVE

(U BELOJ RECI)

KOJI SE RODI-

O 1838 G. A PO-

ŽIVE 42 G.

KAO SVEŠT.

SBETU TAI-

JNU VRŠIO

JE 23 G. RE-

ČENI POP RI-

STO OTLI-

KOVAO SE U

SVOM ŽIVO-

TU DOBRIM NAČELIMA

A I BORBOM

ZA NARODNA PRAVA.

OVAI SPO-

MEN PODI-

ŽE MU NJE-

GOVA UC-

VELJENA

(KĆER) JE-

LENA 15

JUNI

1882. G.

OBNOVLJENO LE-

TA GOSP. 2012.

MIOMIR FILIPOVIĆ

IZ BEOGRADA I

MILAN ĐOLOVIĆ

IZ JASENOVA

Ovaj Čeh je biciklom stigao iz Bosne. Preko Srbije nastavlja za Bugarsku. Rado je prihvatio da ručamo zajedno. Hleb i salama. Lepo smo se ispričali, on češki, ja srpski i – razumeli smo se.

Ovaj srećan čovek se iz Močioca vraća u svoju Klekovu. Kaže da je ovo najbolje prevozno sredstvo na svetu: ne troši benzin, nikad se ne kvari i samo se održava.

Meštane sela Močioci i Jasenovo, između kojih se nalazi spomenik krajputaš, nije mnogo interesovalo šta ja to radim, ali su bili vrlo znatiželjni da saznaju zašto ja to radim. Bili su ubeđeni da sam ili nešto sanjao ili da mi je neko dobro platio da danima, pod suncem koje prži i vetrom koji skoro nikad ne prestaje, čistim kamen, ispisujem slova, plaćam radnike i materijal i podižem spomenik čoveka kome do tada čak ni ime nisam znao. Nikako nisu mogli da prihvate da ja to radim iz poštovanja prema našim precima i ljubavi prema našoj domovini.

A zašto ja ovo pričam vama? Pa, eto, nadam se da će ovo što sam uradio da vas pogura da i vi uradite nešto slično, nešto što će našu domovinu Srbiju da učini makar malo lepšom i ponosnijom. Ne čekajte da to urade „nadležmi organi“, dok oni stignu biće kasno. Ne dozvolite da se to desi, setite se kako bi to rekao Duško Radović:

„Pomozimo Srbiji, ona nema nikog osim nas“.

. . .

Članak možete preuzeti kao prezentaciju i pdf file ovde – Spomenik Krajputas u Jasenovu