Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

Vladika Nikolaj Velimirović

 

Iznad Istoka i Zapada – O miru i nemiru

 

Rasuđivanje šesto

O MIRU I NEMIRU

 

Smirenje Hristovo Iznad istoka i zapada o miru i nemiru nemir mir rasudjivanje šestoNa Istoku vlada mir, na Zapadu nemir.

Mir počinje u čoveku pa se širi na društvo. I nemir počinje u čoveku pa se širi na društvo.

Od kuda mir u narodima izlazećeg sunca? I otkuda nemir u narodima zalazećeg sunca?

Od rešenih ili nerešenih pitanja života. Evo od kuda.

Počev od Stambola pa do Japana svi narodi imaju unutarnji mir zbog toga što ne žive od pitanja nego od rešenja, to jest od davno rešenih osnovnih pitanja, kako je pre njih živelo pedeset ili sto generacija. Na tim rešenjima glavnoga istočnjak sve zida, sve razume, sve misli i sve deluje. Ništa i nikud izvan tih rešenja. Kako muhamedanac, tako bramanac tako i budist. A ove tri grupe predstavljaju svu ogromnu nehrišćansku Aziju, sav Istok.

U muhamedanizmu sve je rešeno u Koranu. I sva rešenja svode se na dve reči: Alah i kismet. To daje mir i spokojstvo muhamedanskim narodima.

U bramanizmu i budizmu opet sve je rešeno u filosofijama indijskim. I sva rešenja se svode na tri pojma: karma, darma i reinkarnacija.

Neveseo je taj mir u oba slučaja. Neveseo je u muhamedanizmu, jer označava potčinjenost robova gospodaru, Alahu. Neveseo je i u filosofskom Istoku, jer označava rezignaciju, očajanje, od koga nema spasenja ni među ljudima ni među bogovima.

Na Zapadu vlada nemir. Kao grudva snega kad se kotrlja pa raste, tako je nemir na Zapadu naglo rastao. Rastao je naglo i narastao je toliko u našem stoleću, da je zapadno čovečanstvo dovedeno do neprestajućeg strahozanja od onoga što će doći i do rastrojstva živaca i često – nikad češće u istoriji sveta – do ludila.

Uzrok zapadnom nemiru isti je kao uzrok nemiru Adama i Eve kad su okrenuli leđa Bogu Tvorcu a lice satani; isti je kao i nemir u Kainu, koji ubi pravednoga brata Avelja; isti kao i nemir u caru Saula, kad otpočo goniti pravednoga Davida; isti kao i nemir u Ahitofela, koji izdade svoga gospodara cara Davida, i na kraju se obesi; isti kao i nemir u Jude Iskariotskot koji prodade za proklete pare prokletim Jevrejima svoga Učitelja i Gospoda, pa sav drhteći od novog nepojamnog straha i užasa ode u Kedronski potok pa se obesi, i prepuče mu utroba i drob mu se prosu po zemlji, kao trista godina docnije jeretiku Ariju.

Uvek isti uzrok, a to je otpad od Boga i kaskanje za satanom. Bog opominje roditeljski i ozbiljno, a satana pokazuje lažne vašarske slike i privlači k sebi lakome i lakomislene. Na svoje otrovne slatkiše on vabi i privlači sladokusce i kratkovide.

Na Zapadu je nemir. Taj nemir stvorila je mašta učenih zapadnjaka, koja ih je ljuto zavarala. Mašta im je poništila sva rešenja, kojim su živeli u miru pretci njihovi, i sva praiskona pitanja otvorila ponovo kao raščešane rane. Zbog toga je na Zapadu sve postalo pitanjem, i sve stavljeno pod pitanje: i Bog i duša i moral, i brak, i porodica, i društvo, i država, i ovaj svet, i onaj svet. Sve je samo pitanje i pitanje: pitanje lično, pitanje socijalno. pitanje državno, pitanje moralno, pitanje ekonomsko, pitanja i pitanja i samo pitanja. Ni jedno pitanje zapadna nauka nije rešila. Jer je zapadna nauka čelična četka u rukama antihrista, četka što razdire stare rane i otvara nove.

I jer je zapadna nauka pozvata od krvnika ljudskog, gospodara ada, da stvori nemir, mnogostruki nemir, na svima linijama nemir, kako unutra u čoveku, tako i u svim krugovima društvenog života.

I zaista, gospodar ada stvorio je pomoću lažne nauke nemir na Zapadu, nečuven u istoriji ljudskoj.

S nemirom zapadnjak leže, s nemirom ustaje. S nemirom večera, s nemirom ruča. S nemirom se pobratimio pa govori: nemir je progres, nemir je kultura, nemir je evolucija, nemir ]e život. Izmirio se s nemirom Zapad, i poturio je svoju grbinu da ga nemir šiba svojim bičem iznutra i spolja, po duši i po telu, a on da govori: hvala, tako i treba, to vodi miru, to vodi sreći čovečanstva! Izmirio se Zapad s nemirom i kukavički laska nemiru samo da bi pod njegovim naukama produžio za koji mesec ili za koju godinu egzistenciju.

A Balkan? Pravoslavni narodi u opšte, koji su između Istoka i Zapada, a Balkan naročito, mora se uzdići iznad lažnog mira Istoka i jezivog nemira Zapada; iznad istočne filosofije koja misli da je rešila sva pitanja, i iznad zapadne nauke koja sama priznaje da je sve stavila pod pitanje i da nije rešila ništa.

Balkan mora biti popunjen mirom koji prevazilazi razum ljudski, mirom koji je Hristos dao svojim apostolima govoreći:

mir svoj dajem vam; mirom koji znači radost i ljubav i život. Rečju, mirom koji je u Bogu i od Boga.

Pet stotina godina grcao je pravoslavni Balkan u ropstvu i nije očajavao. Kad je u slobodi obrisao zamagljene oči od suza i pogledao po Istoku i po Zapadu, video je očajanje na obe strane: na Istoku očajan mir a na Zapadu očajan nemir. Zdrav čovek našao se između dva bolesnika.

Da li će se Balkan zaraziti od jednog ili od drugog očajnika, ili će ustati da doda lekove i posluži obojici na njihovoj bolesničkoj postelji, to je zagonetka pred
njim, to njegov sfinks.

A mi se molimo Hristu Bogu za Balkan, da se uzdigne iznad očajnog mira Istoka i očajnog nemira Zapada; iznad demonijačne filosofije Istoka i demonijačne pauke Zapada. Sada i od sada i na vek veka da bude – iznad Istoka i Zapada. Amin.

. . .

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: