Kako jedna obična priča i nagodba mogu da imaju širi društveni značaj. Srbija i EU

NAGODBA

 

Pako slobodno leti po sobi, što verovatno ne radi dok je sam, jer kad se posle kraćih odsustvovanja David vrati – zatiče ga na istom mestu. Ipak u ovom papagajskom režimu gazda ne voli da duže izbiva, jer bi skloni razmišljanu papagaj Pako, iz vrste mali Aleksandar, mogao imati dovoljno dug uvid – u rizike i dobiti, vezane za novo osvajanje slobode.

Tako bi jednom bio zatečen i tamo gde (prema Davidovim shvatanjima ispravnog ponašanja) ne treba da bude; uključujući mesta nepovoljna za sopstvenu bezbednost – u koju se, dakako, prethodno ubedio, ali sa svoje tačke gledanja … Mogao bi se kandžama neizbavljivo zapetljati u mekanoj strukturi tapacirunga; pokušati da prekine primamljivo tanki i pogodan za samo-dokazivanje kabl, možda, upaljene stone lampe, ili se naći na bilo kom drugom mestu – gde đavo ne spava. Zato, pred duža odsustvovanja, David uvodi režim kaveza; kad zaista nema problema da ga sprovede, jer računa na Pakove snažne porive … prema bar-prosu… koji nadvlađuju inteligenciju.

Pa stavlja poslasticu duboko u kavez; dok papagaj pušta zvuk sličan rezanju, otvara kljun prema njegovoj šaci, simbolično je napadajući; protestuje što će biti prevaren – ali ulazi. Posle čega se vratanca zatvaraju; do jednog dana kada je odbio da učestvuje, uprkos primamljivom zalogaju ostao na gredi ispred kaveza, te neprekidnim pijukanjem dostojanstveno protestovao.

Ali kada je nagrada za ustupak povećana, sa jednog na tri grozda bar prosa, Pako je prihvatio nagodbu. I, činilo se, bez gestova, ovakvih ili onakvih – ušao u kavez.

 

Petar Despotović

. . .

Zbirka kratkih priča „Najkraće priče 2011“, priredio Djordje Otašević, IK Alma.