Šta čini tako zanimljivim slučaj Marko i Miroslav Mišković, najbogatije porodice u Srbiji.
Država, čovek, zakon i mediji. I srpski fudbal iznad svega.
Slučaj Marko i Miroslav Mišković – država iznad čoveka, mediji iznad države
„More Marko Miškoviću ne gazi oranja i Marakanu“ je parafraza na slučaj Mišković.
Ali ima još jedna fraza koja se uklapa u ovaj esej od tri čina a glasi:
„Država to sam ja“.
.
Čovek Miroslav Mišković – prvi čin
Za našu temu je bitno da su Miroslava Miškovića godinama unazad kao najvećeg bogataša i zemljoposednika, sa ogromnim ekonomskim, medijskim a i političkim uticajem, smatrali za vladara Srbije. Vladara iz senke. Mediji su brujali kako su mu svi dolazili na poklonjenje, kako su mnogi ministri na njegovom platnom spisku, pogotovu oni iz trgovine, ekonomije, poljoprivrede, finansija. On je bio čovek iznad svih nas i iznad države. Činilo se da nas država ne može zaštiti od jednog čoveka i njegove volje. Država to sam ja, Miroslav Mišković.
Činilo se da za Miroslava Miškovića nema granica i prepreka za uticaj na politiku i ekonomiju Srbije. Svi su bili ubedjeni u to, i svi su o tome pisali. Prva pukotina i prvi pokazatelj da ima neko jači od njega je bio sukob odlazak i njegove dugogodišnje saradnice Milke Forcan, kao i neuspeo pokušaj da se Marko Mišković instalira kao vodeći čovek FK Crvena Zvezda. Zapravo, neuspeh Marka u oranju Marakane je glavni pokazatelj ko zapravo vlada Srbijom.
I srpski fudbal je odlična paradigma celokupnog stanja u državi. Ko ima oči da vidi i uši da čuje.
.
Mediji i Miroslav Mišković – drugi čin
Mediji u Srbiji su ništa drugo do huškačka mašinerija interesnih grupa. I oni su iznad zakona. Njima je sve dozvoljeno. Oni se o svemu pitaju i o svemu presudjuju, onako pošteno, kako im se kaže iz centra moći koji ih vodi. Danas je Miroslav Mišković žrtva i osudjenik, sutra neko drugi.
Vrlo je lako prepoznati u Srbiji koji mediji kome služe i za koga rade. Samo treba malo objektivno pratiti šta i o kome pišu, i biti bez strasti pri analizi. I ti mediji su bez kontrole i bez cenzure divljali decenijama unazad Srbijom pod patronatom političkih i ekonomskih elita koje ih vode. Nije teško preko finansijera medija izvući zaključak ko je ko u Srbiji i o njihovim pojedinačnim ulogama u savremenoj istoriji Srbije.
Mediji u Srbiji su tužilac i sudija. Oni su kadija koji tuži i presudjuje u isti mah. I to sada rade Marku i Miroslavu Miškoviću. I da se mediji pitaju, ko zna šta bi sa njima dvojicom bilo do sada. No, srećom, tu je maćeha država koja sve to ublažuje, dok divlji otac nasilnik urliče po kraju. Divlji otac, to su savremeni mediji u Srbiji, pogotovo oni vezani za informisanje. I ti mediji i taj otac, oni mnogo vole fudbal i da navijaju, i ta navijačka energija se vidi u svakom njihovom članku. Zato kažem da je fudbal paradigma Srbije.
Ono što je suština, mediji su iznad države. Oni pišu šta i kako hoće, osudjuju i krive i nedužne, i za njih nema kontrole. Oni su već osudili i proglasili da je Miroslav Mišković kriv, kao što će osuditi i svakog drugog ko se nadje na radaru njihovog interesa. Mediji su iznad države, oni su iznad nas. Oni vladaju nad nama.
.
Država i Miroslav Mišković – treći čin
Država je dokazala da je iznad pojedinca. Slučaj Miroslav Mišković to pokazuje i to je poruka države. Ona je najača, ona se može obračunati sa svima i ona ti može sve uzeti. Sve što zaželi. Mi smo svi Jozef K u odnosu na državu.
Država je pokazala da ti bogatstvo ne znači ništa. Sa njim ne možeš ni da odletiš iz zemlje ako država to neće, ako ti to ne da. Jer, veliko bogatstvo je teško poneti u rancu i zbrisati peške preko njive ili kroz šumu u drugu državu.
Država je takodje pokazala da su mediji iznad nje jer im ne sme ništa. Ona im sve dopušta i sve im pušta. Mediji vode državu. Takav je dogovor iznad države, da se mediji ne diraju, i da medju medijima vlada slobodna konkurencija u slobodi misli i dela. Pošteno.
Država je s druge strane pokazala i da je iznad zakona, jer je uz navijačku asistenciju Aleksandra Vučića ekspresno pomilovala Dragana Džajića, ne bi li on postao predsednik FK Crvena Zvezda i spasao kako tako makar taj večiti državni projekat. Jer, FK Crvena Zvezda je oduvek bio državni projekat pojedinaca koji stoje iza njega. I to nekadašnje oranje Marakane mora da se održi. Zato je srpski fudbal paradigma svega lošeg u zemlji Srbiji.
Država je u stvari pokazala da je ona jedna velika porodica i da je uvek iznad pojedinca, i da odlučuje o njegovoj sudbini. Ali je država pokazala i da su neki pojedinci iznad nje. Ali to po svemu sudeći nije Marko, a nije ni Miroslav Mišković. To su neke tate iz senke koje s pravom kažu:
„Država to sam ja„
.
P.S. Od države se ne možeš zaštiti. Ali ni država te ne može zaštiti od medija. I od pojedinaca iza tih medija i iza fudbala.
.
Autor je fudbalski navijač
. . .
Autor teksta je „fudbalski navijač“ – neverovatan potpis neverovatnog teksta.
U tekstu (bez reda i poretka) ne razumem sledeće:
– da li autor voli ili ne voli, podržava ili ne dinastiju Mišković, da li hvali ili osudjuje put sticanja bogatstva za koje kaže da je najveće u Srbiji – kome su i na koji način dostupni podaci koji to potvrdjuju (ili demantuju),
– da li su za to bogatstvo „krivi“ oni koji ga stvaraju (Miškovići) ili oni koji im to omogućavaju i to naravno ne iz lične simpatije i naklonosti, već isključivo iz koristi,
– zašto se uopšteno koristi termin „država“ kad se zna da ta ista država ima ime i prezime – ljudi na vlasti (političari, tajkuni, stranci),
– zašto se uopšteno koristi termin „mediji“ kad uredjivačku politiku vodi vlasnik (političar, tajkun, stranac)
– na koji način je, ako sam dobro razumeo, Milka Forcan pokazala da je jača od Miškovića i da je to pukotina, od koje se isti nije oporavio (?). Inače, gde je ista, možda navijač zna?
Da li su ovo lična razmišljanja „fudbalskog navijača“? Ako jesu, ogradjujem se od njih kao fudbalski navijač, jer o ovako ozbiljnim temama koje podrivaju Srbiju ne treba pisati na način kako se komentarišu uz pivo na stadionu ili ispred dragstora.
Moj text ima vrlo sredjen red – covek, mediji i drzava. I govori p odnosu te trijade vlasti u Srbiji, jer i covek je vlast.
Kako se g Miskovic obogatio nije tema ovog teksta, i ja to i ne znam. Mogu da sumnjam ali je stvar drzave i medija kao kontrolnog mehanizma da to provere ili sprece ako je nezakonito.
Tema ovog teksta je u 3 elementa:
1. Bogatstvo te ne moze spasiti ako se namerace na tebe iz drzave
2. Mediji su iznad drzave i zakona
3. Postoje pojedinci koji su iznad drzave i iza medija
Ne znam gde je Milka Forcan. Njen odlazak je manifestacija njene sigurnosti da je jaca od Miskovica, iako joj je zbog toga sestra zaglavila zatvor.
A to sto sam potpisan kao navijac samo potencira znacaj fudbalske mafije i klanova koji vode i sport i drzavu i medija koji su navijacki ostrasceni.
1. Država kao pojam, kao administracija, ima svoju „težinu“ samo do granice uticaja izvršne vlasti na pravosudje, tužilaštvo, policiju, reviziju, i ostale. Kako je kod nas apsolutni uticaj na pomenute institucije od strane vlasti (partija) i drugih domaćih i stranih pojedinaca i institucija, onda se pojam „države“ mora personalizovati i posmatrati njihov lični interes u svim dešavanjima. Bogatstvo je do sada, ako je bilo nezakonitog poslovanja, spašavalo i Miškovića i ostale, jer je isti svoje bogatstvo počeo da stiče početkom devedesetih uz blagoslov aktuelne vlasti. Da li se i kome zamerio, videćemo. Možda će istraga pokazati i da je sve po zakonu. Kod nas je sve moguće. Da li su karikature od državnog revizora, zaštitnika gradjana, agencije za borbu protiv korupcije ili poverenika za informacije napravile neke spektakularne rezultate u borbi protiv korupcije ili nezakonitosti u radu državnih institucija? Verovatno kod nas toga nema.
2. Mediji, ako su pravi i posluju tržišno, nisu iznad države i zakona. Ali kod nas su njihovi vlasnici, imenom i prezimenom, vlast pa samim tim mogu da se ponašaju kao da su iznad države i zakona, da optužuju i presudjuju, ali to je njihova lična medjusobna borba. Mediji nisu ostrašćeni, to je samo privid za nas obične čitaoce-navijače, da bi se skrenula pažnja sa mnogo bitnijih stvari. A to su opet pare, nema tu ni ljubavi prema klubu, sportu, fudbalu.
Što se tiče Milke Forcan i Smiljke Mileusnić – stvar je normalno u parama i samo parama. Ko će koga da prevari, u delu Maksija, Jugohemije, i drugih znanih i neznanih biznisa. Izgleda da su se nagodili i dogovorili, kako to obično biva, jer sukoba više nema u javnosti.
Danas su svi mediji u Srbiji tajkunizovani i rade na isti nacin, agresivno, navijacki i neobjektivno, bilo iz koje pozicije da dolaze. I stoje iznad partija, jer i partije su samo fasada za interesne grupe.
Na zalost mi nismo stvorili civilno drustvo koje bi koliko toliko kontrolisalo i kapital i korupciju i zakon. Mnogi su razlozi za to, ali je glavni razlog sklonost korupciji politicara, posebno na one iz opozicije kada dodju na vlast.
Ali nosioci korupcije i generatori mitomanije su te tate iz pozadine koje su osovina moci, kojih i ima i nema u strankama.
Analizirajte samo genezu stvaranja lidera, bice vam jasno da su oni proizvod odredjenih kuhinja, ne spontani uspesi talentovanih politicara.
Slucaj Miskovic je recept primenjen kod Karica, samo sada dolazi iz suparnickog tabora.
Marku i Miroslavu Miskovicu je danas odredjen pritvor od 48 sati. Uhapseni su i ponizeni. Sirovo bogatstvo ce im pomoci da uz najbolje advokate i lobiranje izadju iz zatvora, da se brane sa slobode dok god slucaj ne zastari kao u slucaju Marka Milosevica. Ili ce platiti kao Ceca. Ali nema tih para koje oni ne bi platili da izbegnu ponizenje kojem su izlozeni odlaskom medju zidove zatvora. Ali oni koji ih tamo salju upravo to i hoce, da ih ponize i pokazu ko vlada Srbijom. Nije bogatstvo dovoljno za vlast, to su surovo pokazali Filipu Zepteru a jos surovije Djindjicu, da te ni drzava ne moze zastititi.
Mi zivimo u drzavi koja je vise od fudbalske igre.
Nepotpisani tekst nije vredan nikakve pažnje!!
Ponudjen ko pocascen louise.
Nema potrebe da blatite napisano zbog nedostatka potpisa, samo ignorisite tekst i temu. I onako informacije nisu za vas.
Veci deo rada policije se bazira na nepotpisanim informacijama i insajderima.
Ponizeni ? Ponizenje je drugo ime za zivot u zemlji u kojoj su oni stvorili svoju imperiju .
Prvo je problem dali ce ovo biti uopste objavljeno.Ali da pocnem.Mi srbi smo potpuno moralno posrnuli lakoverni smo i oupste nista ne pamtimo.Pa zar nije licno Nikolic pohvalio Miskovica recima „kamo srece da imamo vise Miskovica u Srbiji“predstavljajuci ga kao uspesnog privrednika.Drugo Vucic stalno govori da o krivici odlucuje sud a zna dobro da suda nema u Srbiji.A ako ga ima sta je cekao dosad’.Ali nije problem Miskovic!!!Ima hiljadu Miskovica u Srbiji.Sta cemo sa njima???Do sada je bila lepa igra puste ih da pobegnu pa ih navodno jure.Pa se sve to malo zataska i lopovi svi se vrate.Zasto? Zato sto je Srbija majka mara za pljacku.Ovde to samo ima.Pogledajte kako je vlast obogatila i utovila.Pitajte sto ne smanje svoja primanja!Kolika primanja ima Tabakovicka?preko pola miliona…Pa jesu li oni rodoljubi?Uz to Nikolic je trazio nacionalnu penziju.Pogledajte sta se sve i kako stekli.Oni svi zajedno su ogulili ovaj narod.Nisam ja. Zasto smo u svemu sem u sportu odavno najgori u svetu?Zasto nas ne nevole nego svi mrze?Zasto se krije da mi srbi naglo izumiremo na nasem ognjistu.Stalo pricaju da treba povecati natalitet.Pa ko ce da rodi?Ja ne mogu star sam mladih malo i odose…Pomazemo nesrpski natalitet.Niko vise ne stiti srpski interes.Politicari rasprodaju i nase ognjiste utrkuju se.Narode sve je zavrseno gotovo je…gotovo.Ko ce da radi u Srbiji najstarija smo nacija u Evropi!?.I sad pocela neka borba protiv kriminala i treba neko da poveruje u to.Da su samo prepisali Nemaci,Svedski,Italijanski ili Engleski krivicni zakon ja bih mozda i poverovao.Ali mi smo ovo sve i zasluzili jer smo (ja nisam)ih i birali a oni su samo lagali i varali.Na kraju ako ociste Srbiju od tolikih lopova (nemamo zatvora za sve)dobrovoljno cu do kraja zivota lezati u zatvoru iako sam invalid 70%.Poz.Slavko.
Sreo sam jednog srecnog coveka u Srbiji. Pitao sam ga u cemu je tajna njegovog srecnog zivota, ima lepo imanje, dobru porodicu, miran i bezbrizan zivot.
Odgovorio mi je: „Zivim jednostavno i gledam svoja posla. Ne pratim novine a ni tv, jedino radio slusam s muziku. Vise ne znam ni koji je dan ni u kojoj drzavi zivim, jer me mlogo i ne zanima dalje od mog sokaka. Samo kazem sebi ‘Dace Bog kolko treba’ i bidne tako“.