Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

 

Šta čini tako zanimljivim slučaj Marko i Miroslav Mišković, najbogatije porodice u Srbiji.

Država, čovek, zakon i mediji. I srpski fudbal iznad svega.

 

Slučaj Marko i Miroslav Mišković – država iznad čoveka, mediji iznad države

 

More Marko Miškoviću ne gazi oranja i Marakanu“ je parafraza na slučaj Mišković.

Ali ima još jedna fraza koja se uklapa u ovaj esej od tri čina a glasi:

Država to sam ja“.

.

Čovek Miroslav Mišković – prvi čin

Slučaj Miroslav Mišković čovek mediji država i fudbal u SrbijiMiroslav Mišković je najbogatiji Srbin u Srbiji. Kažu ima bogatijih srba u svetu, ali ćemo se mi ovde zaustaviti, jer je čovek sve što ima zaradio u Srbiji. A zaradio je mnogo, i to je očigledno na svakom koraku, to se vidi. Da li je Miroslav Mišković to pošteno zaradio ili ne, ne mogu da tvrdim, nisam mu vodio poslove, niti znam šta se tamo dešavalo. Ali to nije tema ovog eseja kako je on zaradio novac. Za temu je samo bitno da je on bogat, veoma bogat.

Za našu temu je bitno da su Miroslava Miškovića godinama unazad kao najvećeg bogataša i zemljoposednika, sa ogromnim ekonomskim, medijskim a i političkim uticajem, smatrali za vladara Srbije. Vladara iz senke. Mediji su brujali kako su mu svi dolazili na poklonjenje, kako su mnogi ministri na njegovom platnom spisku, pogotovu oni iz trgovine, ekonomije, poljoprivrede, finansija. On je bio čovek iznad svih nas i iznad države. Činilo se da nas država ne može zaštiti od jednog čoveka i njegove volje. Država to sam ja, Miroslav Mišković.

Činilo se da za Miroslava Miškovića nema granica i prepreka za uticaj na politiku i ekonomiju Srbije. Svi su bili ubedjeni u to, i svi su o tome pisali. Prva pukotina i prvi pokazatelj da ima neko jači od njega je bio sukob odlazak i njegove dugogodišnje saradnice Milke Forcan, kao i neuspeo pokušaj da se Marko Mišković instalira kao vodeći čovek FK Crvena Zvezda. Zapravo, neuspeh Marka u oranju Marakane je glavni pokazatelj ko zapravo vlada Srbijom.

I srpski fudbal je odlična paradigma celokupnog stanja u državi. Ko ima oči da vidi i uši da čuje.

.

Mediji i Miroslav Mišković – drugi čin

Mediji u Srbiji su ništa drugo do huškačka mašinerija interesnih grupa. I oni su iznad zakona. Njima je sve dozvoljeno. Oni se o svemu pitaju i o svemu presudjuju, onako pošteno, kako im se kaže iz centra moći koji ih vodi. Danas je Miroslav Mišković žrtva i osudjenik, sutra neko drugi.

Vrlo je lako prepoznati u Srbiji koji mediji kome služe i za koga rade. Samo treba malo objektivno pratiti šta i o kome pišu, i biti bez strasti pri analizi. I ti mediji su bez kontrole i bez cenzure divljali decenijama unazad Srbijom pod patronatom političkih i ekonomskih elita koje ih vode. Nije teško preko finansijera medija izvući zaključak ko je ko u Srbiji i o njihovim pojedinačnim ulogama u savremenoj istoriji Srbije.

Mediji u Srbiji su tužilac i sudija. Oni su kadija koji tuži i presudjuje u isti mah. I to sada rade Marku i Miroslavu Miškoviću. I da se mediji pitaju, ko zna šta bi sa njima dvojicom bilo do sada. No, srećom, tu je maćeha država koja sve to ublažuje, dok divlji otac nasilnik urliče po kraju. Divlji otac, to su savremeni mediji u Srbiji, pogotovo oni vezani za informisanje. I ti mediji i taj otac, oni mnogo vole fudbal i da navijaju, i ta navijačka energija se vidi u svakom njihovom članku. Zato kažem da je fudbal paradigma Srbije.

Ono što je suština, mediji su iznad države. Oni pišu šta i kako hoće, osudjuju i krive i nedužne, i za njih nema kontrole. Oni su već osudili i proglasili da je Miroslav Mišković kriv, kao što će osuditi i svakog drugog ko se nadje na radaru njihovog interesa. Mediji su iznad države, oni su iznad nas. Oni vladaju nad nama.

.

Država i Miroslav Mišković – treći čin

Država je dokazala da je iznad pojedinca. Slučaj Miroslav Mišković to pokazuje i to je poruka države. Ona je najača, ona se može obračunati sa svima i ona ti može sve uzeti. Sve što zaželi. Mi smo svi Jozef K u odnosu na državu.

Država je pokazala da ti bogatstvo ne znači ništa. Sa njim ne možeš ni da odletiš iz zemlje ako država to neće, ako ti to ne da. Jer, veliko bogatstvo je teško poneti u rancu i zbrisati peške preko njive ili kroz šumu u drugu državu.

Država je takodje pokazala da su mediji iznad nje jer im ne sme ništa. Ona im sve dopušta i sve im pušta. Mediji vode državu. Takav je dogovor iznad države, da se mediji ne diraju, i da medju medijima vlada slobodna konkurencija u slobodi misli i dela. Pošteno.

Država je s druge strane pokazala i da je iznad zakona, jer je uz navijačku asistenciju Aleksandra Vučića ekspresno pomilovala Dragana Džajića, ne bi li on postao predsednik FK Crvena Zvezda i spasao kako tako makar taj večiti državni projekat. Jer, FK Crvena Zvezda je oduvek bio državni projekat pojedinaca koji stoje iza njega. I to nekadašnje oranje Marakane mora da se održi. Zato je srpski fudbal paradigma svega lošeg u zemlji Srbiji.

Država je u stvari pokazala da je ona jedna velika porodica i da je uvek iznad pojedinca, i da odlučuje o njegovoj sudbini. Ali je država pokazala i da su neki pojedinci iznad nje. Ali to po svemu sudeći nije Marko, a nije ni Miroslav Mišković.  To su neke tate iz senke koje s pravom kažu:

Država to sam ja

.

P.S. Od države se ne možeš zaštiti. Ali ni država te ne može zaštiti od medija. I od pojedinaca iza tih medija i iza fudbala.

.

Autor je fudbalski navijač

. . .

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: