.
Alternativna medicina i pseudonauka nadrilekara
Kako vas vara alternativna medicina. Tvrdnje, prevare i marketing komunikacija sa pacijentima nadrilekara
Postoje smernice koje bi mogle da pomognu u donošenju ispravnog suda o nečemu što se tržištu nudi kao sredstvo za zaštitu zdravlja, mada ne postoji šema koja bi mogla sa sigurnošću da dovede do tačnog zaključka. Ovde nećemo pominjati ekstremne slučajeve, kao što su razne proročice ili stručnjaci za crnu i belu magiju, jer će njihove žrtve postati oni koji žele da budu žrtve, i tu se ništa ne može. Pokušaćemo da utvrdimo indikatore samo za one koji se lažno predstavljaju kao da dolaze u ime nauke.
.
Alternativna medicina i njen žargon
Dobar indikator je i pripadnost leka “energetskoj medicini”, jer ako se nudi sredstvo za koje ne postoji precizniji opis delovanja nego se uopšteno tvrdi da povećava “životnu energiju” ili “energetsko polje” tela ili nekog organa, imamo dosta razloga za sumnju. Nauka poznaje nekoliko oblika energije, i svaki od njih ima svoj precizan naziv; ako se opis dejstva leka zaklanja iza neke nedefinisane energije koju nauka ne poznaje, to je pokazatelj da je verovatno reč o praznom propagandnom sloganu.
Ako neki izraz ipak nije lako razumljiv, on kod pseudonaučnog pristupa ne stoji u kontekstu shvatljivog naučnog podatka niti mu je cilj da bilo koga edukuje, nego samo da nas impresionira. Proizvod je, recimo “sa ksilitolom” (ne znam šta je, ali mora biti da je baš to ono što mi treba) ili “sa heksaplant kompleksom” (nema sumnje da je nešto mnogo zdravo, lepo zvuči a i ono “plant” liči na neku plantažu).
Ponekad je potrebno malo pažnje da se otkrije prevara. Za jedan od domaćih “lekova” protiv hronične bolesti prodavac u reklami nudi “garanciju izlečenja 98%”. Naravno, nigde nije navedeno šta ta garancija podrazumeva niti šta znači famoznih “98%”. Ako, recimo, 100 ljudi kupi lek, da li se garantuje da će njih 98 biti izlečeno, i čime će biti obeštećeni ako ne bude tako?
Izgleda da je taj broj ipak podešen tako da ostavi utisak na bolesnika (jer je 98% nedostižno visok procenat izlečenja hroničnih bolesti i za standardne medikamente), a da svakog kupca koji ne bude izlečen (kojih će, oprostite za malicioznost, po svoj prilici biti mnogo više od 2% a možda i celih 100%) spreči da dokaže prevaru – jer niko nije ni tvrdio da je efikasnost stopostotna.
Pseudonauku je najlakše prepoznati kad njeni zagovornici u promovisanju svoje “stručnosti” zaðu u neka područja nauke u kojima se ne snalaze baš najbolje. Čudno je koliko se često u šarlatanskim “edukativnim” tekstovima provlači izraz kvantna fizika. Ako neki postupak ili princip treba mistifikovati, onda mu se automatski lepi etiketa da se zasniva na principima kvantne fizike ili kvantne mehanike. Rezon je prost da prostiji ne može biti: pošto je kvantna fizika za laike “uvrnuta” nauka, onda mora biti da sve što je ”uvrnuto” ima veze sa kvantnom fizikom!
U knjizi “Uvod u bidjnergetsku medicinu”, Stefanatos Džoan (Stephanatos Joane) otkriva nam tajnu da “na osnovu Ajnštajnove teorije kvantne fizike, ovi energetski koncepti koriste se u medicini za dijagnozu bolesti, prevenciju i lečenje”.
Ajnštajnova teorija kvantne fizike?
Ovaj genijalni teoretičar jeste dao značajan doprinos razvoju ove nauke, pre svega teoriji foto efekta, ali tvoraca kvantne fizike ima više i svaki od njih ponaosob je dao veći ili bar isti doprinos njenom stvaranju: Plank, Bor, Brogli, Hajzenberg, Šredinger, Pauli, Born, Jordan, Dirak… Ajnštajnu su za besmrtnost u svetu nauke više nego dovoljne posebna i opšta teorija relativiteta.
.
Specijalna ishrana kao alternativna medicina
Postoji cela grana alternativne medicine koja se zasniva na tvrdnji da je najčešći (ili čak isključivi) uzrok bolesti pogrešna ishrana i da se njenom korekcijom bolest može pobediti i organizam dovesti u zdravo stanje. Mada postoje bolesti za koje ovo važi, ipak veliki broj njih nema direktne veze sa ishranom.
U stanju stresa izazvanog bolešću bolje je ne eksperimentisati i ne menjati radikalno režim ishrane (osim ako lekar to savetuje) jer bi i to bio novi, potpuno nepotreban, stres za organizam.
U istu grupu spada i pravac alternativne medicine (takozvana megavitaminska terapija) koji zagovara lečenje uzimanjem enormno visokih količina vitamina, pre svega vitamina C. Pošto se višak ovog vitamina lako izbacuje iz organizma, ovaj vid lečenja nema štetnih efekata, ali ni korisnih; izuzetak je epidemija gripa, kad će lekari ipak savetovati uzimanje ovog vitamina u većim količinama od uobičajenih. Svi vitamini se već nalaze u raznim namirnicama, pa je (osim u retkim slučajevima) nepotrebno njihovo uzimanje u sintetičkom obliku. Ovo tim pre što nisu baš svi vitamini tako bezopasni; za neke važi upozorenje da hipervitaminoza (preterano unošenje) može da izazove zdravstvene probleme.
Povećano unošenje vitamina A, recimo, izaziva ne samo pojavu suve i perutave kože i gubitak kose, nego i oticanje jetre i slezine. Za neke forme raka čak se smatra da preterivanje sa vitaminima može da izazove brže širenje malignog tkiva i da umanji šansu za izlečenje.
Oprezno sa biljnim preparatima. Lečenje biljem je najstariji način terapije medikamentima, a njihov značaj u medicini ni danas nije umanjen. Naprotiv, biljke su veoma važne u farmakološkim istraživanjima i proizvodnji lekova, ne samo kad se neposredno koriste njihovi sastojci nego i kad se upotrebljavaju kao bazni materijal za sintezu medikamenata ili kao modeli za aktivne sastojke u lekovima.
Mada je svaka tradicija koja se prenosi “s kolena na koleno” lep folklorni milje jednog naroda, efikasnost ove etno-medicine je rastegljiva kategorija. Tokom razvoja nauke za mnoge biljke je utvrðeno da li mogu da se koriste za lečenje ili ne, pri čemu su neke od njih “izašle na rdjav glas” zbog toksičnih supstanci koje sadrže. Istina je da ima biljaka koje su efikasne kod lečenja nekih bolesti i medicina je već dala preporuke za takvu terapiju.
S druge strane, mnogi sastojci iz tih biljaka su izdvojeni ili sintetisani jer su tako efikasniji, omogućavaju tačnije doziranje i, što je najvažnije, izbegava se uzimanje neispitanih supstanci. Ovo poslednje ne treba zanemariti jer biljke sadrže na stotine hemijskih jedinjenja koja mogu da učine tok bolesti nepredvidljivim.
Naravno, to ne važi za ljudsku ishranu. “Prirodna ishrana” nije isto što i “prirodno lečenje biljem”, kao što ni pesticidi i aditivi u hrani nisu isto što i medikamenti koji se koriste za lečenje bolesti. Mada ni kod prirodne ishrane opreznost nije na odmet – zgodan primer za to su otrovne pečurke, koje sadrže dosta proteina, biljnih masnoća i ugljenih hidrata, pa ih ipak niko ne koristi za jelo.
U narodu još uvek postoji zabluda da prirodno uvek mora da bude bolje i sigurnije od veštačkog, pa pošto je prirodna hrana kvalitetnija od industrijske (što niko ne spori), mora biti da je i “narodsko” lečenje biljem neškodljivo, jer dolazi pravo iz prirode. Istovremeno se medikamenti proglašavaju za “štetnu hemiju”, pri čemu se zanemaruje činjenica da se u tabletama i kapsulama nalaze ista hemijska jedinjenja kao u biljkama (ponekad i izdvojena iz istih tih biljaka), samo u precizno odmerenim količinama i bez suvišnih dodataka. Ovom verovanju doprineli su i pacijenti koji zloupotrebljavaju lekove (uglavnom sedative i analgetike) mada oni upravo time demonstriraju moć ovih medikamenata.
Apsurd leži u tome što će za neželjene posledice biti optužena medicina a ne onaj ko je načinio grešku u izboru leka ili u njegovom doziranju.
Naravno, sve ovo ne znači da je fitoterapija (što znači lečenje biljkama, mada je do nedavno pravilno značenje ovog pojma bilo samo lečenje biljaka) nepoželjna i da je treba izbegavati. Naprotiv, savremena medicina dosta duguje tradicionalnoj baš zato što je od nje nasledila neke vrlo efikasne metode lečenja biljkama. Jedino što u ovome nikako ne treba zaobići je konsultacija sa lekarom, jer zbog opasnosti od štetnih efekata nije preporučljivo eksperimentisati sa ovom terapijom niti koristiti lekovite biljke koje potiču iz nesigurnih izvora.
Zbog ovoga je Svetska zdravstvena organizacija 1996. Godine okupila grupu od 100 medicinskih eksperata iz raznih krajeva sveta koji su dali preporuke i upozorenja za korišćenje velikog broja lekovitih biljaka.
.
Tajni recepti alternativne medicine
Ako izuzmemo vojnu tehniku, svi naučnici nesebično dele svoje znanje sa drugima, jer je to prirodan tok naučnog razvoja. Isto se odnosi na medicinu: svaki lek vrlo brzo postaje opšte dobro, ili (ako vlasnik patenta ne želi da proda prava za proizvodnju) bar postaje dostupan za nabavku iz celog sveta. Ako je novi lek efikasan, to odmah podstiče pažnju svih medicinskih institucija i niko ga ne čuva kao tajnu, jer naučnik doživljava veliku ličnu satisfakciju kad dobije priznanje od svojih kolega.
S druge strane, nadrilekari ljubomorno čuvaju tajne svojih lekova jer se, valjda, plaše da će drugi otkriti da iza njih leži prevara. Dakle, ako neko ponudi medikament za koji tvrdi da ga medicina ne poznaje, neka to bude indikator da se treba dobro raspitati o njegovoj efikasnosti.
Ne postoji lek koji leči sve. Mnogi alternativci tvrde da imaju lek za sve bolesti, ali treba znati da takav lek ne postoji; svaka bolest zahteva poseban način lečenja, a mnogi od tih načina su meðusobno komplementarni i na organizam deluju na suprotne načine. Ako, recimo, pronadjete lek koji “normalizuje” krvni pritisak, to je znak da on ne leči ništa; pritisak je moguće jednim medikamentima smanjiti a drugim povećati, ali ne i “normalizovati”.
Reklama za “svemogući” lek propraćena je spiskom bolesti koje je njime moguće izlečiti. Najbolje je da vaše poverenje u lek bude u obrnutoj proporciji sa dužinom tog spiska.
Voja Antonić
. . .
Izvod iz knjige „Da li postoje stvari koje ne postoje – uvod u kritičko razmišljanje“ autor Voja Antonić
I odmah ispod teksta reklama!!!! I to reklama za tzv „najefikasniji imunostimulator ikada napravljen“ koji kosta malo bogastvo za vecinu obicnih smrtnika!!!!!!!
@ Bilja
Reklame koje ste videli nemaju nikakve veze sa tekstom a ni sa sajtom. Njih pušta Google oglasna mreža, vezujući ih za teme koje su im bliske :-)
S obzirom da se na ovom tekstu pominju prirodni preparati i biljni lekovi, oglašivač koristi tu mogućnost da vama koji to čitate plasira oglas sa proizvodom o kome se govori. To je mimo naše volje.
Kada je jedna grupa od najvećih naučnika ondašnjih vremena ismevajući ga pitala velikog Davinčija „Zašto vam pored svih pronalazaka treba da se kompromitujete pišući o asrtrologiji onakve stvari “ , znate šta im je rekao: „Drage kolege ja sam proučavao te pojave a vi niste “
Posle mlaćenja oko 3-4 meseca po uglednijim bolnicama i kod visoko specijalizovanih medicinskog osoblja koji pojma nisu imali o čemu se radi niti šta bi zaista trebalo preduzeti očajan sa svojom bolešću uputih se bioenergetičaru. Taj časni čovek sa uzdržanom pozitivnošću mi dade nadu da „misli da mi može pomoći“ . Rešio je problem u roku od 5 dana. Od tada je prošlo 14 godina i moj život se Bogu hvala pozitivno menja i danas… Budimo svedoci vremena, znanja…Treba reći, Duh stvara materiju, prijateljski pozdrav
Fabrikovanjem ovakvih tekstova se neće promeniti istina koja govori da i sama farmakomafija plaća iste ovakve tekstova, kao što postoji izreka o tome „Svetska zdravstvena organizacija – čitaj – najveća prevara veka“.
Poznato je da je zvanična medicina nastala od narodne, izvorne medicine, pre svega od korišćenja biljaka za isceljenje, a da se zatim proučavanjem biljaka, pronalaskom mikroskopa, raznih elemenata u biljkama, pronalaskom promena u ljudskom organizmu od kojih dolazi do bolesti je započela primena, nadopuna, nadoknada ili samo delovanje nekih sastojaka iz biljaka koji su dali korisne efekte u lečenju. Dalje se razvijajući, naučna medicina je počela primenu veštačkih sastojaka koji se nalaze u biljkama, da bi zatim postepeno, gotovo sasvim prešla na hemijske supstance koje deluju, pre svega na uklanjanje simptoma, a mnogo, mnogo manje na uklanjanje uzroka bolesti.
Šta će se desiti sa naučnom medicinom u budućnosti? Ona će se sve više oslanjati na hemikalije, na aparate, na različita delovanja, što će u 99% slučajeva biti za uklanjanje simptoma, a samo 1% za uklanjanje bolesti. Zbog toga je orijentacija naučne medicine pogrešna. Put kojim ide je pogrešan. Zbog toga, koliki god se domet na tom putu postigne, on neće biti dovoljan, jer je put pogrešan.
Što se tiče farmacije, ona je gotovo jedan vek kaskala za medicinom, pratila medicinu, bila njen verni poslušnik, da bi postepeno njene mogućnosti, njeno znanje o reagovanju organizma na pojedine hemijske supstance postalo tako moćno, tako veliko, da je ona mogla, nezavisno od medicine da stvara zaključke, da razmišlja o izlečenju bolesti, što ju je, naročito poslednjih dvadesetak godina, dovelo do saznanja da ona može da vlada proizvodnjom lekova, da je u tome moćnija, da ima veća znanja od medicine i da stoga farmacija postaje neprikosnovena u odnosu na lekove. Uticaj lekara se sve više svodi na isprobavanje novih lekova koje je farmacija stvorila, praktično nezavisno od lekara, a zatim novostvoreni lek koji konačno biva priznat, lekari moraju da primenjuju, nemaju pravo da stavljaju primedbu, nemaju pravo da imaju negativno mišljenje o leku koga je Svetska zdravstvena organizacija prihvatila kao lek.
To je sledeća rak rana, možda veća od pogrešnog puta medicine, zbog toga što medicina, bez obzira na svoj pogrešan put, u osnovi ima pozitivan humani karakter, u osnovi lekari žele da pomognu ljudima. Žele da ih leče, ali ih pogrešan put odvodi od toga, dok kod farmacije sve više dolazi do izražaja manipulacija lekovima, radi što veće zarade, šta više radi stvaranja novih bolesti za koje bi oni stvorili nove lekove ili za koje već imaju pripremljene, kao za slučaj epidemija i pandemija, gde se prvo pronađe lek, a zatim se pusti virus u promet da se razvija na veštački način širom sveta. Na taj način farmaceutska industrija, pre svega oni najmoćniji, jer mali igrači nemaju tu šta da traže, preuzima u svoje ruke budućnost zdravlja mnogih ljudi u svetu, naravno, one polovine čovečanstva koja se leči zvaničnom medicinom.
@ dr sci.
Mi ne „fabrikujemo“ ovakve tekstove. Mi jednostavno pokušavamo da skrenemo pažnju na niz prevara od strane alternativne medicine. A primera je bezbroj, od na primer intervjua u dnevnim novinama pre neki dan sa doktorom koji se bavi alternativom na sledeći način:
– radi u neprijavljenoj ordinaciji
– ordinacija je u nehigijenskim i neodgovarajućim uslovima
– neskriveno laže i obmanjue javnost o svojim uspesima
Na zapadu gde su ljudi svesniji i solidarniji, bolje se prevareni pacijenti organizuju u grupe i organizacije, koje svedoče kako su bili prevareni i upozoravaju sve ostale na prevare nadrilekra i šarlatana. Kod nas toga na žalost nema.
Daćemo vam primer: Prošlih nedelja je internetom kružio bizaran intervju sa jednim kvazi istraživačem iz Amerike (naš čovek) koji je pričao sa našim poznatim opskurnim teoretičarem zavera na temu Laetrila, odnosno vitamina B17 iz koštica kajsije. U intervju se tvrdi „da ONI – farmako mafija skriva jeftin i svima dostupan univerzalni lek za kancer vitamin B17 i da nas tako ubijaju“
Gomila senzacionalističkih budalaština i laži, jer preparate Leatrila imate da kupite na svakom ćošku za 20 eura u kojim god kombinacijama hoćete.
S druge strane nigde na interenetu i u životu nećete naći izlečene od kancera koji su koristili vitamin B17, jer je dokazano da Vitamin B17 ne leči kancer a čak je i toksičan.
Smatra se u ozbiljnim krugovima da je Laetril i Vitamin B17 najveća parafarmaceutska prevara veka. I posle toga vi odete u obližnju prodavnicu zdrave hrane u komšiluku, a na njoj ogroman plakat gde piše:
„Vitamin B17 iz koštica kajsije leči rak! Moćni antikancerogeni preparat“
Itd, itd, primera bezbroj a narod umire kao snoplje prevaren i osiromašen od industrije parafarmaceutskih preprata i njihovog marketinga.
Postoji drugi problem, a to je da se nema objektivnije sagledavanje šta znači farmaceutski preparati – koji svakako ne leče bolesti, uz to imaju daleko širi dijapazon štetnih posledica od konzumiranja fitoterapije.
Svi su tu u sličnoj poziciji. Kad je kancer u pitanju, jedni nude „srednjovekovne metode mučenje“ dok drugi samo basnoslovnu priču. Alopatija svakako i poznaje većinske uzroke bolesti, zato to ne poznaje ni narod pa da shvati da se ne može lečiti košticama, niti vitaminima, niti to može isceljivati teška oboljenja koja su nastala kao rezultat njihovog ukupnog načina života.
Ovakvim se tekstovima, ako ne neposredno onda poredno farmacija stavlja na pijadestal kao rešenje zdravstvenih problema i i lečenja bolesti – a to je NAJMARKANTNIJA LAŽ.
@ dr sci.
Farmaceutski preparati i lekovi leče bolest, itekako leče. Leče vrlo ozbiljne bolesti. A neke bolesti i epidemije su potpuno iskorenili.
Uzmite bilo koji Leksikon bolesti pa krenite da čitate kakve sve bolesti postoje. Za većinu onih ozbiljnih: kuga, guba, tifus, kolera, dečija paraliza, meningitis, difterija, kanceri, šarlah, tbc, dijabetes, boginje, aneurizme, lajmska bolest, … narodna i tradicionalna medicina nije imala nikakav lek. Nije postojao lek za te smrtonosne bolesti od kojih ste danas vi bezbedni.
Tek je zvanična medicina to rešila.
Farmaceustrki preparati otklanjaju simptome bolesti, svakako da otklanjaju simptome kod nekih blagih i srednje teških horničnih bolesti.
Ja najviše i mislim na hornične bolesti jer se oni ne leče farmaceutskim preparatima jer nije uzrok bolesti nedostatak farmacetskog leka već jedan drugačiji sistem koji dovodi do smanjenja funkcije organa ili grupe organa, a manje mislim na akutne čiji su uzrok patogeni virusi, jer kod tih bolesti je osnova već unapred oslabljen imunološki sistem ili loše stanje funkcije nekog organa što govori o horničnoj bolesti takođe. Svako malo se pozove na kugu, gubu ili ne znam šta, u redu, ali postoji nešto što čovek nosi ceo život, hronične bolesti i tegobe i to svako po više njih, blagih, srednjih, teških ili najtežih – a čiji se konkretan uzrok i mehanizam nastanka zapravo u alopatiji ne zna. znaju se samo simptomi i u skladu s njima se i razvijaju lekovi, da naučna medicina ponaje uzrok bolestima, bolesti bi u 21. veku se smanjile na povrede, opekotine, promrzline i sl.
Bolesti i epidemije su porasle po širini i po frekventnosti tada kada je nastao juriš na profit od strane farmaceutskih giganata a to je poslednjih 30 godina, dakle, svesno! da ne govorim sistematsko trovanje lekovima odnosno širenje kontaminiranih lekova u mnogim zemljama, gde neke afričke zemlje imaju i do 90% zaraženog stanovništa, ne 10-20-30% već 90% zaraženih Hivom i heletitisom C, u Egipti koji broji preko 85 miliona zvanični je podatak da postoji oko 20 miliona zaraženih hepatitisom C, da ne govorim o zemljama trećeg sveta u Aziji i Južnoj Americi, zatim tempiranje razvoja virusa preko vakcina, danas se to radi na 20 ili 30 godina čime se uništi nečiji organizam u svega nekoliko meseci i generacije ljudi u jednoj godini dobiju teške bolesti, i to nije nikakva teorija zavere samo se tome ne govori, a sama alternativna medicina op kojoj i ne znate baš puno se generalizuje. Dakle, slažem se da mnoge stvari koje su vezane za alternativne medode su prazne želje, ali pola stanovništva planete i to onog žilavog koristi se isključivo metodama koje ne pripadaju striktno metodama zapadne medicine kako vi to zamišljate. Ne znate da se u zapadnoj europi sve više koriste zvanično alternativne metode a koriste se unazad nekoliko decenija, Belgija, Nemačka, Britanija.
Dakle, istraživanjima ne znate ništa sem od nekoga koji nekoga citira, i koji je generalno protiv nečega, zanimljiva studioznost.
Mislim da ste na lošem tragu ako branite farmakomafiju, ili jednostavno niste dovoljno obavešteni.
@ dr sci
Mi se baš bavimo onim što vi promovišete – prirodnim biljnim preparatima i parafarmacijom baziranom na tradiciji :-)
Ali se ne slažemo sa vašim generalnim stavom, jer i pored uspeha koje alternativna medicina ima na pojedinačnim slučajevima i kod nekih hroničnih bolesti i pacijenata, koje zvanična medicina nije bila rešila, ne smatramo da se time išta dokazuje spram vaših tvrdnji.
Zapravo smatramo da je klasična medicina i farmacija daleko otišla napred, da je mnoge nerešive bolesti rešila, da napreduje svakim danom i pronalazi neka nova rešanja. Ta rešenja nekada nisu dobra, ili budu pogrešna, pa se lek i formula menjaju zbog štetnih efekata, ali se konstantno radi na poboljšanju. Na primer, nekoliko tipova leukemije je potpuno izlečivo danas, neke vrste sarkoma, itd.
Ne bežimo od toga da u farmaciji ima zavera, eksperimenata, mafije, monopola. Toga ima počev od vaših suseda pa do vrha države, a kako ne bi tamo gde se vrti veliki novac. Mnogi takvi slučajevi su dokumentovani, kao kontaminirane vakcine u Africi 70-ih. Ali zbog toga ne treba generalizovati i reći „svi su lopovi i svi lekovi su prevara a alternativa je super, ona rešava hronične tegobe“. Alternativna medicina ima lekove za neke hronične bolesti i neke pacijente, ali nije toliko univerzalna i uspešna koliko se reklamira od strane alternativne medicine. Naprotiv.
I na kraju, najbitnije, pacijenti su ti koji razvijaju i farmaciju i parafarmaciju, jer oni traže lek za sebe. Anegdota od pre neki dan iz biljne apoteke:
„Ulazi devojka i pita za čaj za lečenje upale bešike. Nudi joj se dosta uspešna mešavina biljnog čaja za upalu bešike i mokraćnih kanala i objašnjava kako i koliko dugo treba da se pije. Trebaće joj mesec dana da pije čaj da bi uspešno sanirala problem. Njena reakcije je:
A ne, neću onda čaj. Uzeću antibiotike, ko će mesec dana da se leči, nemam vremena za bolest“.
Rekoh, ne držim da je alternativna meidcina zlato, već je samo bezopasna u odnosu na širinu farmacije. Inhibiranjem značaja i znanja alternativne medicine dolazimo do opšteg neznanja i neinformisanja šire populacije šta zdravlje zapravo predstavlja, a za razliku od naučne medicine alternativna zaista isceljuje bolesti, ne sve grane jer ih ima puno ali neke daju rezultate kakvih naučna medicina u isceljenju hroničnih bolesti nema jer se ne bavi uzrokom bolesti – to je generalna razlika. Ja ne govorim da je alopatija generalno štetna, ali njene metode su nesrećnim slučajem bazirane na neznanju o zdravlju, neznanju o prevenciji i to je požar takvih razmera da se to ne može tek tako ispraviti. Bolje je i to što nudi nego ništa, svakako, a to je nekakvo pseudorešenje, odnosno privremeno rešenje simptomatike gde ljudi i ne znaju da nisu ništa korenito postigli, niti koliko su sami sebi opteretili time organizam. Na kraju ide vađenje organa i regija organa, trovanje preko krvi hemoterapijama i ostala srednjovekovna rešenja iz razloga koji se ne tiče „izbora ljudi“ o tome šta se nudi od pomoći, već borbu farmacije preotiv konkurenata, opšteg neznanja naučne medicine o mehanizu nastanka bolesti i isceljenja, opšti monopol države i proizvođača, satanizovanje svega što ne spada pod „zvaničnu“, iako je u Srbiji 18 alternativnih grana zvanično, ljudi se drže toga da je to nešto pogrešno, braneći radije ovu pošast nego prirodnije, humanije, to se zove NEZNANJE.
S druge strane: „Zapravo smatramo da je klasična medicina i farmacija daleko otišla napred, da je mnoge nerešive bolesti rešila, da napreduje svakim danom i pronalazi neka nova rešanja. Ta rešenja nekada nisu dobra, ili budu pogrešna, pa se lek i formula menjaju zbog štetnih efekata, ali se konstantno radi na poboljšanju. Na primer, nekoliko tipova leukemije je potpuno izlečivo danas, neke vrste sarkoma, itd. “
Ovo što navodite, skrenuću pažnju, opet govori samo o simptomima bolesti kada je reč o hroničnim oboljenjima koja su najšire zastupljena i traju ceo život.
Hemijski lekovi ne leče uzrok bolesti. Određene grane alternativne medicine u sebi nose znanje o prevenciji, o zaštiti, filozofiju koja se u alopatiji ne može naći – i to je generalna razlika, i to je tako velika stvar, da tu nikakvi hemijski lekovi ne mogu zaustaviti to što bi ljudi trebali da slušaju na mnogim mestima, da uče u školama od osnovnog obrazovanja. Ovako, kako god neko branio ovaj pakao neznanja koji je stvoren i on se širi, znam da nije objektivan jer to govori za sebe.