LEKOVITI KUPUS
Sveži i kiseli kupus i primena kupusa kao lekovite biljke. Lekovito delovanje soka kupusa na čir, otoke, giht i šta sve kupus leči
Kupus – Brassica oleracea L. Var. Capuata
Beli kupus, belo zelje, glavati kupus, glavatica, glavato zelje, kapusta, pitomo zelje.
1) sveži listovi (belog) kupusa: čisti, zdravi i sveži listovi moraju se dobro očistiti od zemlje. Spoljašnji listovi kupusa se skinu a upotrebljavaju se samo unutrašnji, sveži listovi. Pre upotrebe jedan do dva sveža lista se isperu i stave izmedu dva čista peškira da se lagano prosuše. Posle toga se iseku debela lisna rebra a preostali se lisni delovi izvaljaju okruglom bocom da bi postali mekani. Više tako pripremljenih listova stave se na mesta na telu koja se leče i sve se lagano učvrsti povezom. Kod čireva i rana koje teško zaceljuju i koje se delovanjem stavljenih listova kupusa sada otvaraju tako da izlazi gnojni iscedak, treba se pobrinuti za oblog koji dobro upija, ali i taj se ne sme čvrsto stegnuti, jer će inaće nastati jaki bolovi.
Lisne obloge najbolje je stavljati ujutro i uveče. Kod svake promene obloga kod rana ili čireva koji cure, potrebno je temeljno čišćenje rana razređenim alkoholom. Veoma je dobro čiščenje i mlakim čajem od kamilice.
Upotrebljeni listovi ne smiju se ponovno upotrebljavati, a najbolje ih je spaliti.
Kod čireva ili gnojnih teško zaceljivih rana treba opisane lisne obloge obnavljati jednom do dva puta dnevno, a postupalk provoditi do potpunog izlečenja. U početku lečenja izlučuje se više ili manje iz rane gnoj neprijatnog mirisa, crvenilo i otok se povlači, a bolno mesto na telu dobija ponovo svoj oblik i boju a otvoreni čirevi i rane dobro zaceljuju. Takvim postupkom leče se i upalna mesta izazvana crvenim vetrom (erysipelas) a i kod gnojnih upala ćelijskog tkiva (flegmona) kod gangrenoznog crvenog vetra kao i kod gangrena ili još težih rana i povreda utvrđeni su iznenađujući rezultati lečenja.
Kod mehurića i bubuljica koji naginju da postanu čirevi, lečenje ovim postupkom većinom sprečava stvaranje čireva. Vrlo dobri uspesi postižu se takvim oblozima kod raznih osipa (egzantem), kod boginja (rubeola), znojnog osipa (milijarija) i kod herpesa zostera. Gotovo da se listovi belog kupusa mogu nazvati širokim prirodnim lekom, a oni to u stvari i jesu, jer pokazuju dobre uspehe u lečenju neuralgije lica i zuba, kod naglih glavobolja i kod reumatičnih bolova.
Crevni katar (enteritis) povezan čak i s krvarenjima hemoroida leči se oblozima svežih listova. Ako se boluje od astme ili bronhitisa s mnogo sluzi, treba ujutro i uveče stavijati na grudi i gornji deo trbuha oblog od otprilike četiri velika lista kupusa. Pre toga treba listove malo ugrejati u toploj vodi i između dva peškira lagano prosušiti.
Lisni oblozi kupusa ublažuju jake bolove kod opekotina i ubrzavaju izlečenje.
Oni koji boluju od gihta, stavljaju takve obloge na bolna mesta.
Kod upale materice (metritis) ili kod prekomerno jakih mesećnih krvarenja (menoragija) preporučuje se redovni oblozi u području trbuha i bubrega. Kod gnojne upale prstiju (panarici)) u narodu nazvano „kukac“ dolazi do brzog ozdravljenja ako se celi prst umota sa dva lista i ako se oblog obnavlja dva puta dnevno. Kod krasta, mlečnih krastica odojčadi, pa čak i kod raznih teško izlečivih otoka.
Trajno izlečenje kod svih kožnih oboljenja može se postiči samo ako se uz tu terapiju lečenja primenjuje istovremeno i unutrašnje čiščenje, pa bezuslovno treba preduzeti istovremeno i terapiju čišćenja krvi.
2) Unutrašnja primena svežeg soka od kupusa: sveže isceđeni sok pokazuje takode jedinstvenu lekovitost. Sveži sok, koji se dobija tako što se kupus usitni iscedi, ima doduše svojstven i pomalo neprijatan ukus, ali oni koji imaju oboljenje na želucu, rado će prihvatiti tu karakteristiku, ako se zna, da je taj sveži sok u stanju da leči čir na želucu (ulcus ventriculi) i čir na dvanaestopalačnom crevu (ulcus duodeni).
Temeljna klinička istraživanja u Kaliforniji kao i nezavisno od njih izvršena istraživanja na Univerzitetskoj medicinsko) klinici u Bernu dala su dokaze da se svežim sirovim sokom belog kupusa te bolesti mogu izlečiti bez operacije. Sprovođenje tog prirodnog lečenja je jednostavno; Uz dijetalnu hranu (bez pečenog, prženog, bez svinjskog mesa i masti, veštačkog sirćeta, s veoma malo soli, bez začina, alkohola, bez pušenja i dr.) daje se bolesniku, prema stanju bolesti, dnevno do 1 litre svežeg isceđenog soka, kojega tokom dana pije u gutljajima.
Posle 3 do 4 nedelje tačno pridržavane terapije u pravilu će biti izlečen čir na dvanaestopalačnom crevu i čir na želucu.
Kod velikih čireva ili kod već puknutog čira s krvarenjem, trajanje lečenja biće nešto duže. Čirevi na želucu reaguju ponekad nešto slablje pa u tom slučaju terapija može trajati do 6 nedelja. Veoma dobri uspesi lečenja utvrđeni su i kod upale debelog creva (kolitis). Još nikada nisu nastupile negativne posledice ili kakva druga oštećenja. Vraćanje bolesti ne može se izbeći, kao kod svake bolesti, pa u tom slučaju treba terapiju sa sokom u skraćenom obliku posle nekog vremena ponoviti, odnosno, treba s njom početi pravovremeno čim postanu vidijivi prvi znakovi vraćanja bolesti. Kod pripreme soka ili kod terapije sa sokom treba strogo pa na sledeće:
a) uvek treba upotrebiti samo sveže isceđeni sok. Sok se ne sme duže čuvati u ostavi a ni u frižideru. Grejanjem soka to jest pasterizovanjem gube se gotovo u celini najdelotvornije lekovite supstance. Nastojanja da se istraže metode konzerviranja svežeg soka kod kojih se ne bi gubile njegove biološke vrednosti, nisu pokazala pozitivnih rezultata i nisu još sprovedena do kraja; (Napomena Redakcije: to je ipak uspelo jednoj srpskoj firmi tokom 80-ih godina prošlog veka da konzervira sveži sok bez gubljenja lekovitosti, ali na žalost ta nekadašnja društvena firma je propala i taj sveži sok kupusa se više ne proizvodi).
b) pri usitnjavanju i ceđenju kupusa u sokovniku za povrće treba uvek dodati vode;
c) sok od kupusa se ne sme primeniti kao isključiva hrana (ne treba biti na postu), terapije s hranom, kao i uzimanje soka, treba se bezuslovno pridržavati. Terapija traje najmanje 3 nedelje, u težim slučajevima do 6 nedelja i to neprekidno;
d) u slučaju da nastupi naduvenost stomaka, uzima se ujutro na tašte i pre ručka i večere 1 mala šoljica nezasladjenog biljnog čaja i to mešavinu jednakih delova kamilice i kima spremljenog na uobičajeni način. Sok se u tom slučaju ne pije neposredno posle uzimanja čaja, nego tek 1 sat nakon ručka.
Jedinstveni uspeh lečenja tom terapijom svežeg soka treba zahvaliti novo otkrivenom antiulcus faktoru koji je u naročitoj meri sadržan u belom kupusu a koji se verovatno nalazi i u nekoj drugoj biljci. Nije isključeno da se ovde radi o novom vitaminu, vitaminu U (izvedeno od ulcus) čiji nedostatak u crevima i u želucu dovodi do stvaranja čira i koji obilnim unošenjem u obliku opisane terapije sa svežim sokom ponovo oživljava metabolizam u ćelijama i jako dobro deluje. Sok od kupusa leči! Mnogima to danas izgleda previše jednostavno, ali kako je rekao Paracelsus, veliki narodni lekar,
„U jednostavnom leži sve!“
Saznanje tog genijalnog čoveka, osnova je moderne nauke o prirodnom lečenju.
3) Kupus kao sveže povrće i kao kiseli kupus: već kao sveže povrće kupus je prikladan u dijetalnoj ishrani, jer on kod hroničnog zatvora povećava voluminoznost sadržaja creva, na taj se način formira klizna masa i olakšava pražnjenje creva. Listovi kupusa sadrže malo ugljenih hidrata i zbog toga su dozvoljeni u dijeti šećernih bolesnika. Kupus kod pripremanja upija mnogo masti pa je i hranijivo jelo. Mali sadržaj purinskih supstanci i obilje mineralnih soli u kupusu, čine ga prikladnom dijetalnom hranom za one koji boluju od gihta.
Zahvaljujući konzerviranju, tj. kiseljenju, kupus je jedna od najvažnijih biljaka čija lekovita snaga prevazilazi druge lekovite biljke. Ovo se mora naročito naglasiti, ako kupus i nije oficijalna biljka, da se njegovo opisivanje u knjizi o lekovitom bilju ne bi pogrešno ocenilo. Da je kupus više nego samo „povrće“ zahvaljuje se rezultatima istraživanja slavnih biologa i narodnih lekara pa, iako danas za kupus zvuči neobično izraz „lekovita biljka“, mogla bi ova izlaganja da doprinesu da se kupusu kao lekovitoj biljci da ono mesto koje mu pripada.
Konzervisanje kupusa u obliku kiseljenja kao kiselog zelja treba sprovesti veoma pažljivo i tačno. Za ispravno pripremljeni kiseli kupus moraju se u sečenom i zasoljenom kupusu razviti dva mikroorganizma i to bacili mlečne kiseline i kvasne gljivice. Ako se te dve vrste ispravno razviju, tada one potiskuju gljivice plesni i bakterije buterne kiseline i one koje izazivaju tzv. plesnavu penu. Ti nepoželjni mikroorganizmi rastvaraju kiselo zelje i čine ga čak neprikladnim za jelo. Te tako važne bakterije mlečno-kiselinskog vrenja stvaraju mlečnu kiselinu i acetilholin. Obe ove supstance koje su kao najvrednije sadržane u kiselom kupusu, najuspešnije suzbijaju sve procese truljenja u crevima, veoma poboljšavaju stolicu i doprinose da svi postojeći produkti truljenja u crevima brzo iz njih izlaze. Na taj naćin se krv čuva od apsorpcije u crevima nastalih otrovnih supstanci.
Uzimanje kiselog kupusa deluje veoma protivotrovno, odnosno čisti krv, što ima za dalju posledicu znatno smanjenje prevremene starosti i naklonosti prema mnogim bolestima, a zaštitna snaga prema uzročnicima bolesti znatno raste. Delovanje kupusa na čišćenje krvi izaziva normalizaciju odnosa krvnog pritiska i bitno se potiskuje ateroskleroza. Nije slučajno da se stari i pri tom još veoma snažni ljudi sreću u onim područjima u kojima se mnogo jede kiseli kupus, kao na primer u Srbiji.
Rihard Vilfort
. . .
Odlomak iz knjige Lekovito bilje i njegova upotreba, autor Rihard Vilfort
[…] lekovitosti kupusa pogledajte ovde http://www.bastabalkana.com/2013/01/kiseli-i-svezi-kupus-kao-lek-za-cir-i-lekovito-delovanje-soka-ku… savrsen kao i sve sto je prirodno […]