Kum, stopalo Svetog Luke i manastir Kosijerevo

Manastir Roždestva Presvete Bogorodice, kum i mošti Svetog Luke u Kosijerevu. Kako se osvećuje ikona na moštima

 

Dugo sam se dvoumio da li da ispričam ovu istinitu priču iz našeg porodičnog života. Iz nekoliko razloga. Prvo, jer je lična i porodična, a ja to ne volim da delim sa publikom. A drugo, mnogi će je pogrešno shvatiti, loše interpretirati i biti revoltirani, znam to već iz iskustva sa ljudima tvrdih vratova kako kaže Biblija. I treće, da bi se značaj priče u potpunosti shvatio, morao bih da dosta detalja iz prošlog života iznesem, što mi nije želja a ni namera. Ipak, nekako želim da izrazim zahvalnost svom kumu Draganu, zatim igumanu manastira Kosijerevo koji nas je ljubazno primio i samom Svetom Luki, koji nam je tog lepog majskog dana poslao jasnu poruku.

A sve je počelo godinu dana ranije na letovanju u Budvi. Moji roditelji su na zid stana okačili duborez koji prikazuje manastir Ostrog. Lep i impresivan rad. Zainteresovalo me odakle im. Rekli su mi da im je to uradio naš poznanik Željko iz Budve. Nadahnut vidjenim delom odem kod majstor Željka i zamolim ga da mi u drvetu izdelja ikonu Svetog Vasilija Ostroškog. Pogodimo se Željko i ja i oko formata, i oko cene. Očekivao sam da će to biti gotovo za dve tri nedelje, ali ikona bude završena tek sledeće godine.

Kako smo za majske praznike otišli do Budve, nadjem se sa majstorom drvodeljom i uzmem svoju drvenu ikonu. Lep rad, strog i gorštački, nalik samom Svetom Vasiliju. Nema šta, majstor ima dušu. Zahvaljujem mu se i odmah počinjem da razmatram gde i kako ću da osveštam ikonu. Jer, ikona mora da dobije blagoslov i da se osvešta u nekoj crkvi. Treba u crkvi da odstoji 40 dana ili da se na svetim moštima očita molitva. Razmišljam da u povratku sa mora odemo do Ostroga i zamolimo da nam monasi tamo na moštima Svetog Vasilija osveštaju ikonu. Razmatram i odlazak u Trebinje u manastir Tvrdoš gde je Sveti Vasilije boravio. U medjuvremenu pitam kuma Dragana da mi da savete oko toga jer je kompetentniji oko verskih pitanja. On me savetuje da kada sam već dole da odem do sela Petrovići, 20 km od Nikšića, gde se nalazi manastir Kosijerevo, jer taj manastir poseduje stopalo Svetog Luke i još neke druge česnice i čudotvorne mošti. A Sveti Luka je naš porodični svetac zaštitnik. Hm, kuma treba slušati, ali sad, i Kosijerevo i Ostrog, da nam ne bude kratko sa vremenom jer smo planirali u povratku da idemo preko Bosne pa na Mokru Goru i na ručak na Taru, pa onda Beograd.

Gledamo mapu, i zaključujemo da je moguće ako krenemo oko 8 sati ujutru sve stići jer nam je nekako uz put, doduše manastir Kosijerevo je s jedne strane Nikšića, zapadno prema Hercegovini, a Ostrog na istočnoj strani prema Podgorici. Krećemo. Lagano, prvo Stari mlini kafa, pa Ćatovića mlini, zatim malo pa stanemo da se slikamo kroz Bokokotorski zaliv jer nema gužve a dan lep. I tako naših sat vremena puta se pretvori u dva i po sata zastajkivanja. U medjuvremenu preko crnogorskog radija čujem da se put do Petrovića radi, i da je do 10h zatvoren, pa se i ne žurim. Ali kada sam stigao do tog puta, razočarenje. To više nije put nego raskopani rovovi sa mnoštvom kamenja. Auto nam poskakuje, deca se prevrću, kamenje lupa po nama. Pominjemo kuma više puta. Tako idemo 7 kilometara i plačemo, moleći se da nam se gume ne iseku. Na kraju stižemo do sela, pa uz putokaz gde kaže da je manastir Kosijerevo i crkva Roždestva Presvete Bogorodice.

Lep predeo, u zelenilu, drugačiji od okolnog krša i hercegovačkog karsta. Na brežuljku, sa lepim pogledom. Sam manastir Kosijerevo je inače postojao na mestu gde je sada Bilećko jezero, ali kada se jezero stvaralo manastir je potopljen a novi manastir je 30-ih godina izgradjen na ovom mestu. Pokrovitelj manastira je pokojni kralj Aleksandar Karadjordjević koji je manastiru i darivao vredne relikvije kao što je i stopalo Svetog Luke. U svakom smislu, istorijskom, verskom, državnom, duhovnom, izuzetna je čast i neprocenljivo blago da jedan tihi i malo poznati manastir u Crnoj Gori ima tako vrednu relikviju, jer to je stopalo apostola i jevandjeliste Svetog Luke, apostola koji je prvi naslikao lik Bogorodice i stvorio prvu ikonu, i pisca Jevandjelja po Luki. Izuzetna stvar, to tek sada shvatam.

Manastir Kosijerevo je lep, sav u sivkasto belom kamenu. Dostojanstven, skladan, i pomalo monumentalan. Vidi se da se oko manastira radi, tu su radnici. Dovršava se spomen kosturnica mučenicima koji su poginuli u drugom svetskom ratu. Radnici rade. Ugledasmo jednog starijeg monaha u radnom odelu. Pozdravismo ga i upitasmo da li možemo da celivamo svete mošti. Ljubazno nam odgovara da možemo. Samo da otključa crkvu, jer je zaključana. Otvara nam crkvu. Unutra je prostrano i prijatno. Vadi kovčežić sa svetim moštima. Mi se krstimo, klanjamo i celivamo mošti. Uzbudjeni smo.

Dok to radim razmišljam u sebi da nećemo imati ni vremena ni volje da se zbog lošeg puta vraćamo ka Nikšiću i da idemo na Ostrog. Pitam monaha, odnosno igumana manastira da li bi on na svetim moštima Svetog Luke mogao da nam osvešta ikonu Svetog Vasilija. Gleda nas upitno i pita da nećemo možda do Ostroga da to uradimo. Objašnjavam mu da nemamo vremena. On samo klimnu glavom i reče da sačekamo dok ne pozove pomoćnika i da se presvuče. Čekamo. Iguman se ubrzano vraća sa momkom. U medjuvrmenu mi iz auta donosimo ikonu Svetog Vasilija. Stavljamo je na otvoren kovčežić sa stopalom Svetog Luke. Počinje molitva i služba osvećivanja ikone. Monah i pomoćnik izgovaraju stihove i molitve. Mi stojim mirno i krstimo se. Atmosfera je svečana. Deca su mi ozbiljna. Svi smo ozbiljni.

Dolazi kraj obred osvećivanja ikone. Monah uzima struk nekih grančica jele, bora, koje koristi umesto bosiljka koga u to vreme nema svežeg, i umače u svetu vodicu. Škropi ikonu, a onda se okreće prema nama, govoreći da bi mogao i nas malo da poškropi. Prvo mu ja nailazim. Pogleda me pogledom osmehom, zastade, kao da procenjuje, a onda umoči duboko struk bilja u svetu vodu, natopi ga dobro i fljus po mom licu. Kao da mi je šamar udario, lice mi je bilo skroz mokro. Okrenu se ka deci i samo lagano decu poškropi, sa par kapi. A onda pogleda moju suprugu isto onako ispitivački, sa zanimanjem, pa opet duboko umoči svežanj biljaka u svetu vodu i fljus, izruči mlaz svete vode po mojoj supruzi.

Supruga i ja se osećamo istovetno. Mokri, iznenadjeni, pomalo poniženi ali nasmejani. Shvatili smo poruku ćutljivog igumana. To fljus svete vode po našim licima i obrazima je govorilo više od svih časova veronauke ili priča o tome kako treba da budemo revnosniji u crkvenim stvarima i da češće idemo na liturgiju. Okrete se iguman od nas i nastavi molitvu i osvećivanje ikone. Mi stojimo i slušamo. I tada zemlja kao da zadrhti i ču se zvuk glasnog udara nečega.

Slika ispod: Čudotvorne i svete mošti i stopalo Svetog Luke u srebrnoj kutijici

Na ovom mestu prekidam našu porodičnu ispovest, jer je ipak ona deo lične intime. Dogadjaj koji je sledio nas je uplašio i osvestio. Ništa se nije desilo nestvarno ili čudesno, desila se jedna naizgled obična stvar u neobičnom trenutku, ali nas je taj dogadjaj uplašio i zatekao. Ja sam barem iz njega shvatio nekoliko stvari o kojima se može raspravljati danima i praznim rečima, ali sve dok ih ne doživite uživo i dok vam kosti ne prožeže nesumnjivo saznanje, ne shvatate to ozbiljno.

Tu na tom svetom mestu, manastir Kosijerevo i Sveti Luka su mi dali jednu važnu lekciju koju nisam shvatao tako ozbiljno – čuvaj se greha, jer tvoj greh nepokajani pada na tvoju decu, i greh živi u tebi i na tebi sve dok se iskreno ne pokajaš i ispovediš. Tada sam prvi put u životu osetio ono što sveti oci nazivaju strah Božji, ali ne kao strah od Boga i njegove kazne, već strah od sopstvene grešnosti i od toga kako će Božja pravda suditi tebi i tvojoj deci po delima tvojim. Mislim da sam tada prvi put uživo osetio šta je to greh i oprost greha, da to nije ni naivno, niti je igra, a posebno nije sholastička igra i umovanje suvih intelektualaca.

Da, naučio sam i još jednu ozbiljnu lekciju, a to je da moraš da slušaš kuma, ma šta ti o njemu ili o njegovim idejama mislio.

Takav je poredak stvari od Boga dat.

 

Zlatko Šćepanović