Istorija

Špijun i lažne informacije – špinjunaža i dezinformacije u borbi za vlast moć

 

Biti špijun u funkciji borbe za moć i slavu

Ponašaj se kao prijatelj, ali radi kao špijun

 14-o pravilo moći

Tačno poznavanje protivnika je izuzetno važno. Sakupljajte uz pomoć agenata odlučujuće informacije. Onda ste uvek jedan korak ispred njega. Još bolje: Budite špijun. Koristite neobavezne susrete za pribavljanje podataka. Navedite ljude, indirektnim pitanjima,  na to da vam otkriju svoje namere i slabosti. Sposoban špijun može iz skoro svih situacija da izvuče korist.

Poštovanje pravila:

Devojka sa bisernom mindjušom Johannes Vermeer špijun i špijunažaŽozef Diven je bio nesumnjivo najveći trgovac umetničkim predmetima u svoje vreme od 1904 do 1940 godine, tako da je skoro samostalno držao monopol na američkom milionskom tržištu kolekcionara umetničkim predmetima. Ali ga je posebno jedan izazov okupirao: industrijalac Endru Melon. Diven je odlučio da ga pre svoje smrti načini svojim klijentom.

Divenovi prijatelji su rekli da je to bio nemoguć san. Melon je bio krut i nepristupačan čovek. Priče koje je čuo o nametljivom i pričljivom Divenu su ga iritirale. Jasno je stavio do znanja da ne želi da se sretne sa tim čovekom. Tada je Diven rekao svojim nepoverljivim prijateljima: Ne samo da će Melon kupovati od mene, već će samo od mene kupovati. Nekoliko godina on je strpljivo pratio svoj plen, učeći sve njegove navike, ukus i fobije. Da bi ovo postigao, on je tajno postavio nekoliko Melonovih radnika na svoj platni  spisak, dobijajući važne informacije od njih. Do momenta kretanja u akciju, on je o Melonu znao isto toliko koliko i njegova žena.

1921. godine Melon je posetio London i odseo u velelepnom apartmanu na trećem spratu u hotelu  Kleridž. Diven je odseo u apartmanu upravo ispod Melona na drugom spratu. Diven je uspeo da sprijatelji svog sobara sa Melonovim. Došao je povoljan trenutak da krene u akciju. Melonov sobar je rekao Divenovom, a ovaj je to preneo Divenu da je Melonu upravo pomogao da obuče kaput  i da je industrijalac krenuo niz hodnik da pozove lift.

Divenov sobar je brzo pomagao Divenu da obuče kaput, i sekundu kasnije Diven ulazi u lift u kome je i Melon. Kako ste gospodine Melon?, rekao je Diven, predstavljajući se. Idem u Nacionalnu Galeriju da bih razgledao neke slike. Kakva slučajnost upravo tamo je išao i sam Melon. I tako je Diven bio u mogućnosti da pravi društvo svom plenu do mesta koje će mu osigurati uspeh. On je kompletno poznavao Melenov ukus, i dok su razgledali eksponate, on je magnata  očarao svojim znanjem. Opet, kao skoro slučajno, izgledalo je da obojica imaju istovetan ukus.

Melon je bio prijatno iznenađen. Ovo nije bio Diven koga je on očekivao! Čovek je bio šarmantan i prijatan, i sasvim sigurno je imao savršen ukus. Po povratku u Njujork, Melon je posetio Divenovu ekskluzivnu galeriju i zaljubio se  u kolekciju. Sve je, sasvim iznenađujuće, bilo upravo onakvo kako je Melon želeo u svojoj kolekciji. Do kraja života on je ostao Divenov najbolji i najdraželjubljiviji  klijent.

Tumačenje

Čovek, ambiciozan i takmičarskog duha, poput Divenovog, ništa nije prepuštao slučaju. U čemu je značaj uspeha, ili same nade da ćete uspeti u šarmiranju ovog ili onog klijenta? To je kao gađati patke sa povezom preko očiju. Naoružajte se sa malo znanja i vaša preciznost se povećava.

Melon je bio najspektakularniji od Divenovih ulova, ali je špijunirao i mnoge druge milionere. Tajno postavljajući članove zaposlenih u kući svog klijenta na svoj platni spisak, dobijao bi stalni pristup vrednim informacijama u vezi sa dolascima i odlascima, kretanjima, promeni ukusa njihovih gazda i raznim drugim informacijama koje bi ga uvek odvele korak ispred konkurencije. Divenov rival koji je želeo da pridobije za klijenta Henrija Frika, primetio je da kad god bi on posetio ovog bogatog Njujorčanina, Diven je već bio tamo, pre njega, kao da je imao neko šesto čulo. Za ostale dilere, Diven je bio svuda, i znao je sve pre njih. Njegova moć ih je obeshrabrila, tako da su mnogi prestali da prete bogate klijente, koji bi dilera mogli obogatiti.

Ovakva je moć uspešnog špijuniranja: To te čini svemogućim i daje ti sposobnost da vidiš budućnost. Tvoje znanje o ukusu potencijalnog klijenta čini  da izgledaš šarmantno, jer tako dobro možeš da predvidiš njegove želje. Neko ne može da vidi izvor tvoje snage, a ne mogu se boriti protiv onoga što ne vide.

Vladari vide preko svojih špijuna, kao psi preko mirisa, Bramani kroz sveta pisma, a ostali koristeći za to samo oči.

Kautilya, Indijski filofoz, treći čovek stare ere


Ključevi moći:

U okvirima moći, tvoj cilj je odgovarajući stepen kontrole nad budućim događajima. Deo problema sa kojim se suočavaš je da ti ljudi neće reći sve svoje misli, emocije i planove. Kontrolišući ono što oni govore, oni često zadrže najvažnije delove svog karaktera, skrivaju svoje slabosti, skrivene namere, opsesije. Rezultat toga je da ne možeš predvideti njihove namere, i da konstantno ostaješ u neznanju. Trik je u tome da nađeš način da ih ispitaš i otkriješ njihove tajne i skrivene  namere, a da im ne staviš do znanja šta radiš.

Ovo nije tako teško, kako na prvi pogled izgleda. Prijateljsko ophođenje će ti omogućiti da tajno skupiš informacije kako o prijateljima, tako i o neprijateljima.

Pustite ostale da konsultuju horoskope i otvaraju tarot karte: Vi imate mnogo konkretnija sredstva za predviđanje budućnosti.

Najbolji način špijuniranja je upotrebiti druge ljude, kako je to radi Diven. Metoda je jednostavna, moćna, ali i rizična. Vi ćete sigurno dobiti informacije, ali imate veoma malo kontrole nad ljudima koji obavljaju posao. Možda će oni, ukoliko su nesposobni, razotkriti vaše špijuniranje, ili se čak u tajnosti preokrenuti protiv vas. Daleko je bolje da vi sami budete špijun, da se ponašate kao prijatelj dok tajno prikupljate informacije.

Francuski političar Taljeran bio je jedan o najvećih praktičara ove umetnosti. On je imao neverovatnu sposobnost da izvuče tajne iz ljudi u konvencionalnim razgovorima. Njegov sagovornik Baron De Vitrole, je napisao: «Mudrost i elegancija krasile su njegov razgovor, on je posedavao umetnost skrivanja svojih misli ili zlobe pod transparentim velom insinuacija, reči koje znače sasvim drugo  od onoga što trenutno iskazuju. Svoju ličnost je prikazivao samo onda kada je to bilo potrebno.»

Ključ moći je Taljeranova mogućnost da kontroliše sebe u razgovoru, a da navede ostale da pričaju beskonačno o sebi i tako, slučajno otkriju svoje namere i planove.

Ljudi su govorili da je Taljeran bio izuzetan u konverzaciji, ali da je, u stvari  veoma malo govorio. On nikada nije govorio o svojim idejama, on je druge navodio da pričaju o svojim. Organizovao bi prijateljske zabavne igre za strane diplomate, društvena okupljanja, gde je pažljivo procenjivao njihove reči i zadobijao njihovo poverenje, i dobijao informacije, važne za njegov rad, kao ministra spoljnih poslova Francuske. Na kongresu u Beču, 1814-1815, on je obavljao svoju špijunažu na drugi način. On bi rekao nešto što je izgledalo kao tajna  (u  stvari nešto što je on izmislio), a onda je posmatrao reakcije njegovih slušalaca. Rekao bi, skupu diplomata, na primer, da je od svog poverljivog izvora dobio informaciju da je car Rusije planirao da uhapsi svog najvećeg generala zbog izdaje. Posmatrajući reakcije diplomata, nakon ove izmišljene priče, on je saznao ko je od njih najviše uzbuđen zbog slabljenja ruske vojske. Možda njihove vlade imaju pretenziju prema Rusiji? Kao što je baron von Steten rekao, Gospodin Taljeran puca iz pištolja u vazduh da vidi ko će skočiti kroz prozor.

Ako sumnjate da neko govori istinu, pravite se da mu verujete; postaće bezobrazan, lagaće još više i to će ga odati. Ako nasuprot tome neko proba da prikrije istinu, postavite se prema njemu da mu ne verujete i tako ćete ga isprovocirati da vam saopšti celu istinu.

Arthur Schopenhauer, 1788-1860

Za vreme društvenih okupljanja i bezazlenih susreta, obratite pažnju na ponašanje ljudi. Potiskujući svoju sopstvenu ličnost, može navesti ljude da otkriju neke stvari. Brilijantnost manevra se sastoji  činjenici da će oni, pogrešno protumačiti vaš interes za njih kao prijatelje, omogućiti, ne samo da vi učite, već i stvorite saveznike.

Pa ipak, trebalo bi da vežbate svoju taktiku sa velikim oprezom i pažnjom. Ako ljudi počnu da sumnjaju da pokušavate da iz njih izvučete tajne kroz običan razgovor, oni će vas striktno izbegavati. Naglašavajte prijateljsko ćaskanje, informacije bez  vrednosti. Vaša potreba za biserom među informacijama ne sme biti suviše očigledna, ili će vaša test pitanja otkriti više o vama i vašim namerama, nego li informacije koje se nadate da ćete otkriti.

Trik da testirate tokom špijuniranja dolazi od La Rošfukoa, koji je napisao: «Iskrenost se nalazi kod malog broja ljudi, i često je ona jedan od najpametnijih trikova jedan je iskren u nameri da dobije poverenje i tajne onog drugog. Pretvarajući se da otvarate srce drugoj osobi, ili drugim rečima, šanse da će vam otkriti tajne su na ovaj način uvećane.Dajte im lažnu  ispovest, a oni će vam dati pravu.»

Drugi trik je predlagao filozof Artur Šopenhauer, koji je sugerisao, da kada  se burno ne slažete sa ljudima u razgovoru, na način koji će ih iritirati, vi ćete ih tako navesti da izgube kontrolu nad rečima. U svojoj emotivnoj reakciji oni će otkriti sve vrste istine o sebi, istine koju ti kasnije možeš da upotrebiš protiv njih samih.

Jedna od metoda indirektnog špijuniranja je testirati ljude, gde postavite male zamke, što će ih naterati da otkriju određene stvari o sebi. Kserks II ozloglašeno pametan persijski kralj iz sedmog veka, imao je mnogo načina da prozre svoje podanike, a da ne ispolji sumnju. Ukoliko je primetio da su dvojica od njegovih dvorjana poslali  posebno prijateljski nastrojeni, on bi pozvao jednog na stranu i rekao mu da ima informacije da je onaj drugi izdajica i da će brzo biti ubijen. Kralj bi rekao dvorjaninu  da mu veruje više nego bilo kome i da on mora da sačuva te informacije kao tajnu. Onda bi posmatrao dvojicu ljudi pažljivo. Ukoliko bi video da drugi dvorjanin nije promenio svoje ponašanje prema kralju, zaključio bi da je prvi dvorjanin sačuvao tajnu i onda bi ga brzo unapredio, a kasnije bi ga odveo u stranu  da bi mu se poverio: ja sam mislio da ubijem tvog  prijatelja zbog tajne informacije koja je došla do mene, ali sam sproveo istraživanje i utvrdio da to nije bila istina. Ukoliko bi drugi dvorjanin počeo da izbegava kralja, ponašajući se nervozno i napeto, kralj bi znao da je tajna otkrivena. On bi tada drugog dvorjanina isterao sa svog dvora, stavljajući  mu na znanje da je čitava priča bila samo test, ali iako čovek nije uradio ništa loše, on mu više nije mogao verovati. Prvi dvorjanin je svakako otkrio tajnu i njega bi kralj prognao iz kraljevstva. Može se činiti da je stara forma špijuniranja koja ne otkriva empirijske informacije, već karakter ljudi. Bez obzira, bolje je rešiti problem pre njegove pojave.

Navodeći ljude na određeno ponašanje ti  učiš o njihovoj lojalnosti, poštenju itd… Ova vrsta saznanja često je najvrednija: Naoružati se njime, ti možeš predvideti njihove akcije  u budućnosti.

Simbol:

Treće oko opijuma

u zemlji ljudi koji vide sa dva oka.

Treće oko ti daje božje proviđenje.

Vidiš dalje od drugih i vidiš duboko u njih.

Niko nije zaštićen od oka, osim tebe.

Reč mudraca:

Sada razum, brilijantni vladar i mudri general osvaja neprijatelja kad god da se ovaj kreće, i njihovi podvizi nadmašuju one običnih ljudi, je njihovo predznanje o situaciji neprijatelja. Ovo predznanje ne može biti zadobijeno od strane duhova, niti bogova, niti analogijom prošlih događaja, niti astrološkim kalkulacijama. Mora biti zadobijeno od ljudi koji poznaju situaciju neprijatelja od špijuna.

 

Izuzeci od pravila:

Informacija je osnova moći, ali kako ti špijuniraš druge ljude, moraš se pripremiti da će i oni špijunirati  tebe. Jedno od najjačih oružja u borbi za informacije je, saopštiti lažnu informaciju. Kako je  Čerčil rekao: Istina je toliko važna da uvek treba biti u pratnji telohranitelja laži. Ti se moraš okružiti takvim telohraniteljima tako da tvoja istina ne može biti primećena. Planirajući informacije po svom izboru ti kontrolišeš igru.

1944.godine, nacistički napad bombama na London je eskalirao. Preko 2000 V-1 bombi je palo na grad, ubijajući preko 5000 ljudi i ranjavajući mnogo više. Nekako, Nemci su konzistentno  promašivali svoje ciljeve. Bombe koje su bile namenjene Tower Bridge-u, ili Pikadiliju, promašile bi centar grada, padajući na manje naseljena predgrađa. Razlog spektakularnih promašaja je činjenica da su se Nemci, određujući svoje mete, oslanjali na svoje tajne agente, koje su postavili u Engleskoj. Oni nisu znali da su ovi agenti otkriveni i da su kontrolisani od strane Engleza, slali krive informacije. Bombe su padale sve dalje od ciljeva, svakog narednog  puta. Pri kraju kampanje, bombe su padale na krave u poljima.

Dajući ljudima pogrešne informacije vi dobijate veliki prestiž. Špijuniranjem dobijate i treće oko – dezinformacija zatvara jedno oko vašeg neprijatelja. Kiklop uvek promašuje svoju metu.

Robert Grin

. . .

Ostavite komentar

Ostavite komentar