50 nijansi crveno bele boje sumraka FK Crvena Zvezda

Kako je propao komunistički crveno beli bastion fudbala i kako je Crvena Zvezda utonula u horor film sumrak saga

 

Jedno misli

Oduvek je za bistra čoveka bilo jasno o čemu se tu radi kada se pomene FK Crvena Zvezda. Od osnivanja do danas FK Crvena Zvezda (odnosi se sve isto i na Partizan) je bio crveno beli bastion komunista i socijalista iz sumraka, odnosno onih tihih i surovih moćnika iz senke. U maniru komunističkih rituala i obreda gde glavni faraoni na svečanostima u hramovima sede u počasnim ložama a sveštenici vode glavnu reč pri prinošenju žrtava, tako je bilo i u nekadašnjoj Jugoslaviji. FK Crvena Zvezda je ostavljena sveštenicima komunizma da je vode, dok su glavne glavešine samo statirale po ložama Marakane kada se igra neka važna utakmica.

Zato su bistri mangupi iz kraja uvek znali da je sedenje u Upravi kluba rezervisano za ljude iz senke, odnosno one koji su vrlo bliski obaveštajnim, vojnim i policijskim krugovima. Ta povezanost moći i sile je decenijama trajala i obavljala se u Koza Nostra tišini. S obzirom da je po svim SFRJ republikama i glavnim klubovima bilo isto, a jedna je partija u zemlji bila na vlasti, poslovi su tekli tiho. I mirno. Decenijama unazad su fudbalski klubovi bili preteča privatnog biznisa u ime narodnih interesa navijača uvek gladnih hleba i igara.

Ko je znao da misli i računa, trudio se iz petnih ahilovih žila da se dokopa Zvezde ili Partizana i statiranja u nekom telu, službi ili pulu. Jer, FK Crvena Zvezda je bila hram za narodnu sreću i dokaz veličanstvenosti komunističkog sistema. Zato je u njoj sve moralo da štima i svako ko je u njoj imao mesto mogao se smatrati uspešnim.

Drugo govori

Poslovi koji su se odigravali pod maskom FK Crvena Zvezda su oduvek bili skriveni i nedostupni široj javnosti. Ko je trebao da zna, znao je šta se tamo dešava, ostali su dobijali sliku koju su trebali da dobiju. I punili su stadion u večitoj težnji da naš tim bude pobednik. A FK Crvena Zvezda je bila pobednik zahvaljujući kombinaciji apsolutne moći partije i veštini pojedinaca koji su je vodili da u datom sistemu dobro funkcionišu.

I FK Crvena Zvezda je bila uspešna. Jer, ona je morala da bude uspešna da bi svi podelili uspeh. Navijači sreću zbog titula, igrači i treneri karijeru, partijski radnici pohvale a momci iz sumraka novac i još veću moć uticaja na život društva. Zato je FK Crvena Zvezda još pre 4 decenije bila potpuno profesionalizovan klub profesionalaca u zemlji totalnih amatera i društvene svojine. Ali to niko ko nije trebao nije ni primećivao.

Kao što niko nije smeo da primeti a još manje da kaže da FK Crvena Zvezda nije srpski klub. Jer koji bi stvarno srpski klub koji drži do vere i tradicije nosio zvezdu i to još komunističku crvenu na grbu i na dresovima. Jer zna svaki čestiti srbin pravoslavac odakle je znamenje zvezde (a i odakle potiče komunizam i savremeni socijalizma) i kome to sve služi. Ali propagandom je ljude moguće u sve ubediti tim pre ako iza toga stoji i uspeh. Tako su milioni navijača u Srbiji a i šire ubedjeni i još i veruju da je FK Crvena Zvezda najveći srpski klub i oličenje srpstva. Isto kao što su lenjir, šestar i piramida deo novovekovne srpske tradicije, i dolaze iz iste kuhinje da spasu srpsko nacionalno biće.

FK Crvena Zvezda je bila veliki i cenjen patriotski klub talentovanih igrača amatera na livadi Marakane i rukovodilaca profesionalaca u upravi kluba. Zato je FK Crvena Zvezda bila dopadljiva i mekana spolja i surovo profesionalna i disciplinovana unutra, baš kao i meka diktatura u Jugoslaviji. Zato je mogla da iskoristi sve moguće i nemoguće resurse i dostigne zvezdane trenutke. Ulagalo se u Zvezdu, mnogo se ulagalo. I trošilo. I pretakalo. Kad ima, može se. Valja se.

Treće radi

A onda je počelo crveno sunce da zalazi na horizontu kada je nazovi demokratija počela da vlada u Srbiji i okolini. Od titule Evropskog i svetskog prvaka FK Crvena Zvezda je počela da tone, jer su se pravila igre promenila. Gradjanski ratovi i anarhija u zemlji su crveni bastion fudbala dezorijentisali, jer je sve počelo da se tumba. Više nije bilo mira u kući. Neki novi i divlji momci iz sumrak sage su se pojavili na horizontu dešavanja. Sve je teže bilo voditi jedan veliki brod koji mora da ide polako i inertno.

Ali FK Crvena Zvezda je bila Titanik balkanskog fudbala i sporo je tonula. Njen konačan kraj je počeo od 2000 godine sa demokratskim promenama u Srbiji, jer je tada došla i nastupila jedna plejada divljih i obesnih političara studenata i profesora koji su pohlepno počeli da kidaju i otimaju sve na šta naidju. Struktura koja je decenijama vladala Zvezdom je počela da štiti svoju imovinu i rat do istrebljenja je počeo. Kulminaciju je doživeo hapšenjem Dragana Džajića. To je bila pobeda nove sile oslobodjenih političkih robova koji su odmah hteli sve: vlast, slavu i moć!

Ono što se suštinski desilo u FK Crvena Zvezda te 2000 godine se desilo i u celoj Srbiji. Stvorena je nova robovlasnička i politička elita od političara, tajnih službi, kriminalnih grupa i tajkuna. U tom galijamatasu svega i svakoga više se nije moglo mirno i sistematski raditi, a i nekadašnji fondovi „na izvolte“ su morali da se otimaju ili da se za njih trguje. Epilog toga je da su kroz FK Crvena Zvezda počeli da defiluju sve gori i gori interesni klanovi i da se klub svake godine zadužuje za po 5 miliona eura. To je otprilike i verovatno suma koja je oprana svake godine preko kluba za ljude iz Uprave i njima bliske. FK Crvena Zvezda više nije bila ikona uspeha države, političkog mira i prosperiteta odavde do večnosti, već najbanalnija veš mašina za pranje novca bahatih rukovodilaca i ekipe. Ko je to znao, znao je. Ostali su čitali novine i ono što u njima piše da saznaju šta se dešava sa Zvezdom.

To je samo ubrzalo tužan kraj komunističkog fudbalskog giganta koji je odavno propao a danas mu se i zvanično piše umrlica kroz afere i sukobe starih komunističkih i novih socijalističkih Zvezdinih zvezda. Zato i pisca ovih redova čudi stav Dragana Džajića da se vrati u brod koji neumitno tone. Kao da nije svestan da to nije više FK Crvena Zvezda iz 80-ih, već novokomponovana turbo folk Zvezda uličnih momaka i njihovih tata.

Ali, i Dragan Džajić je komunista, bio i ostao, pod crvenom zvezdom je doživeo najveće uspehe a sada doživljava i najveća poniženja, jer zvezdi u Srbiji nije dato da traje. Nije ni Partizanu.

. . .